Student

СА ЗБОРА О нападима на Уједињену студентску омладину

Када је претседавајући Збора објавио да даје реч претставнику Ујед. студ. омладине, у великој дворани спонтано су настале праве манифестације. Говорник У.С.О. био је поздрављен бурним аплаузом и клицањем, овације нису престале за неколико минута. Неколико хиљада студената хтели су сами да одговоре на све нападе реакције на У.С.О. и да свакоме покажу своју непоколебљиву решеност да остају на антиратној и слободарскоЈ линији У.С.О. Преносимо онај део говора који се односи на провокације, нападе и лажи разних саопштења којима се покушавала обманути јавност да „У.С.О. више не постоји као таква*. „Специјалну улогу у овој ратнопровокаторској кампањи играју ,демократске“ опозиционе странке које су имале своје претставнике у редовима У.С.О. Посебно се задржавамо на њиховој разбијачкој улози да би се могла сагледати њихова права лица, њихова заслуга и учешће у данашњем политичком курсу белог терора, који се примењује и према нама студентима. Кад странкама бивше У.О. није успело да скрену УСО са њене антиратне линиЈе реакцинарно вођство „демократске* странке суспендовала је и анатемисало свој студентски клуб који је чврсто стајао и данас непоколебљиво стоји уз УСО. То исто вођство наименовало је некакав „Акциони одбор* који је преко дневне штампе изјавио је да се „управа гнуша" и, да би на време спасли своју душу ови декретовани одбораши преко низа памфлета и описа изјавили су своју аерност француској реакцији, упутЈнли су Даладје-у са изразом најдубље оданости и верности и покушали су да нанесу ударе студентском покрету преко избора за наша поједина удружења. Ови дегенерисани наследници великосрпске чаршије преко летака и преко „демократа** —свога органа кажу да су „за своје морално изграђивање - „против феудализма* (смех у дворани) да Даладје ратује за „спасавање националне независности малих народа*. Овој цицварићевско-влајићевскилист истиче солидарност „демократске - омладине са убицама радника и студената из 14. децембарског покоља, јер су демонстрациЈе за хлеб, мир и слободу биле, кажу они „противнародна рзбота“ а ако не то, а оно сигурно дело „страних агената - како папагајски понавља удружена реакција наводећи ову колико бестидну толико и глупу лаж као најјачи „аргуменат** за правдање свога злочина. Очигледно је да би неколико омладинаца из демократске странке желели да увере неупућене да је Влајићева омладина бројно масовна, аа у политичком и моралном погледу ипак нешто значи, и да УСО, или нешто што се зове студентски покрет више не постоји, када су га напустили 5—6 и то још оваквих демократа (буран смех у дворани). Г. ЈБуба Давидовић, шеф старих и младих демократа, храбри своје омладинце уверен да су они надахнути и обдарени не само „разумношћу увиђања“ већ исто тако и „чврстином карактера**. Када су за г. шефа чврсти карактери ова шачица разбијача и штеточииа, штићеника и шегрта лешинарског велико„Српског Гласа“, доушника енглеског и француског посланства у нашој земљи, најонвијих љотићевих сарадника и савезника, када су му то чврсти карактери, онда нека су му на част и њему и чврстом и карактерном извршном одбору „демократске“ странке (буран аплауз и поклици: тако јеl). Када је та шака

Јада отстрањена из наше средине нека онда каже неко да то није ја чање УСО и нашег јединства. Како опет, другови и другарице, јадно изгледа недавно саопштење студената чланова „пародне" радикалне странке у коме се тврди, ни мање ни више, већ да УСО не постоји више као таква. Колико ]е значајно ово саопштење види се тек онда када се зна да је оно дато у јавност само зато да ]е УСО, најзад ето, разбијена и да вољом 12 радикалских гласача а по жељи Главног одбора не постоји УСО за коју су се годинама бориле хиљадите студентске масе. Ових неколико радикалских гласача упорно тврде да „нису они“ ти који се боре против рата, да нису ни пошто учествовали у демонстрацијама од 14 децембра као да неко мисли да нма нешто заједничко између радикала н демонстрација (смех и иеселост у дворани), да су они „прави патри оти“ „пријатељи народа“ и сл. Ова млада, али слаба, узданица старе радикалске ргакције, ова „идеална" и идеално радикалска омладина је превазишла и само званично саопштење о крвавом 14 децембру јер „протестују против оних* који су извели ову акцију Опмх 12 безпоеличара н кафанских типова и полигичких маигупа сматрају се позваним да ,УСО више не постоји као таква" као да су оми имали неке стварне везе било са УСО било са студ. покретом. Острањујући тај баласт из наше средине ми најбоље јачамо наше јединства и УСО (аплауз и поклици: тако је, живела УСО!) Ни партија именованог сенатора г. Милана Гавриловића ни;е изостлла у нападиша на УСО као на „комунистичку“ орга низацију. Вођство ове странке немајући међу студентима, својим досадашњим члановима, протцвника УСО, само издаје летке, под потписом „земљорад. омладине** и ако се зна да ни један једини члан студ. клуба ове партије није уз антистудентска и антинародна гледншта која се овде заступају. У овим списима се истиче да је ова странка „протнв диктатуре слева и сдесна као да она није десно (веселост у дворани и одобравање) н, за рззлику од радикала и демократа ова омладина Министарсгва пољоприврсде и Дирекције за исхрану (буран и општп смех у дворани) истиче нзрочито своју спремност да се „бори против фашизма'* и то путем увлачења Југославије у овај империјалистички рат. Док клуб студената земљорадника јединствено стоји на аитиратној линији УСО (аплауз), Земљорадничка партија преко неколико својих иамештеника, преко позиатих конфидената из још познатијих студентских борби, активно учествује у нападима на нас, у ратно провокаторској кампањи, у злочиннма које врши данашња влада у којој се ди и претставник ове партије. Борити се против провокације њене омладине јесте снажење УСО и нашег јединства (поклици тако је!). И један део упрнве клуба студ. омладипе Влатка Мачека у Београду придружио се и ако мало касно, да помогне са своје стране борбу реакције против УСО. Ова управа је у јавности поновила радикалске и демократске лажи да УСО „као таква више ме постоји ни бе Iасlо ни бе јиге - и ако сеЈ зна да омладина Н55 није ни бе Iасlо ии бе јиге никада била припадинк УСО (бурно одобравање) нити ово саопштење кабинета потпретседника владе може имати ма каквог утицаја на наше јединство и на УСО (одобравање). Упркос настојања вођства СДС, упркос жучне противстудентске кампање лисгова оне странке, студентски клуб СДС једипствено стоји на слободарској и антиратној линији УСО! (бурно одобравање) Другови и другарице, Странкама које су се срозале у блато реакције и хушкања на рат, које су покушале да поцепају и ликвиднрају УСО, можемо рећм да се љуто варају ако мисле да од њих зависи наше јединство н УСО (буран аплауз). Те странке су годинама биле противници студ. јединства, противннцн УСО и њене борбе, оне су нас годинама покушавале учити да нам не треба отворена борба, да је боље радити „мирно и стрпљиво** да су оне „закулисно оборили Стојадиновића**, и сл. Иако тако морају себи признати ови попуг Чем берлена и Далгдјеа новопечени „антифашисп‘.“ да не могу разбити јединстмо студената које је годинама кроз ватру борбе остваривано мимо њих и против њих. Данас, упркос овим њиховим плановима, УСО везујући своја пол. стремљења уз бор-6у радног народа против кога се удружена реакција бори, чије борце стрел>а и интернира, везујући се уз њега УСО са још већом снагом корача у будућност. Студентн, припадници ових странака док оне нису отворено издале народну борбу, они студенти који су по соом пореклу, по својим осаћањима и схватањима блиски народу, свн онн заједно стоје чврсто на слободарској и противратној линији јединствене УСО оне студ. групе које су стварале УСО, ј единствепн клуб студ. земљорадникз, клуб СДС, суспендовани студ. демократски клуб, оии студенти који су припац.али радикалној сгранци а који су били у УСО--сви оии воде борбу против навале удружене реакције, против рата, за студентска и народна права, за мир и слободу. ~Да постоји УСО, да постоји чврсто студентско јединстао нека се. увере сви нлши нелријатељи из озе наше даиашње манифгстације. УСО, очишћена од укупно 32 саботера и шпијуна, окупљајући око себе јединствене студ, масе, неће поклецнути у борби против својих и народних непријатеља“. (живо одобравање, поклици: живела УСО, живело студ. јединство!)..

Читајте и ширите: »Наш студент« и „Иладу културу“

Студенти с народом!

На нашем опшгем збору добили смо неколико стопама телеграма из Београда и свих крајева унутрашњости. Студенти, радници, чиновиици и сви радни слојеви поздравилЈИ су наш збор и изјавили своју спремност да нзс помогну у одбрани наших угрожених права. Доносимо овде само два телеграма, јер за више немамо простора: „Акционон одбору стручни! студентских удружења", Уииверзитет Београд Ми, омладина села Витомирице, солидаришемо се са вашом борбом за мир, за слободу науке, за бољи и сретнији живот младог нараштаја. Поздранљамо ваш збор! Нека живи Аутономнјз Универзитета! Живело једимство младих у борби против импернјзлигтичког рата, да живи јединство у борби за права младих! Омладина села Витомнрице Метожије

СтуАентмма Iеофадсног Уинвсрзмтета, Бевград Драги другови, Пратећи вашу херојску борбу, борбу коју ви већ годннама водите, видимо да је ваша борба наша борба, борба за боље услове живота и рада младих. Радничка омладина нашла је у вама верног сапутника на крчењу пута ка бољој и светлијој будућности. Данас, када ратни шпекуланти, разни агенти и хушкачи, тргујући нашим животима, раде свим силама да нас гурну на ратну кланицу, наша јединствена борба против рата више је него потребна, Наше крвљу попрскано јединство показало је историско! 14 децембра да смо свесни своје исгориске улоге. Те вечери раме уз раме, братски загрљени млади радннци и студенти, ношени борбом рздпичке класе, братимили су се над врелом крвљу палих другова, заветујући се да ће сопствеиом снлгом извојеватн отета им права и слободу, Црпећи снагу из своје идеологије, црпећи снагу из светлога живота у коме живи омладина у Совјетском Савезу, радничка омладина аас уверава да је наша борба народна борба борба коју ће доследно водити радничка класа чији је циљ обарање бесправности, сламање реакције и мрачњаштва, борба за бољи и срећнији живот, живот песме и рада, живот слободне науке. Радничка омладим.

Мопе се последњн пут ревнзори нашега листа да већ обрачунају раније бројеве. Лист ее нздржава једнно од продаје и претплате, и сваки ебрачун Редакцији |е добро дошао.

СИТНЕ ВЕСТИ

бернард Шо, о ратним цнљовима, порсд осталог Је рекао: „Хтео бих ипак да знам зашто се борим, То је питање мистер Чемберлен разјаснио у извесном погледу. Изјавио Је да не тежимо за територијалним освајашимЗ нити желимо ма какве материјалне добитке. То значи да је рат чисго идсолошки. То јест, ми нећемо ирестати са ратом нита ћемо испустити мач из руке све док силом не уништнмо нацконал-социјализам у Немачкој и комунизам у Русији и место и једног и другог успостевимо британско уређење, у коме производимо најемне раднике, који су за девет година били свега један даи запослени ... Но сад можете ме нашати дефетистом или чиме год хоћете, али ја не сматрам ни мало вероватим да ће се у томе успети. Није то само зато што ја као стари марксист сматрам да је то противно линији историјског развоја. Не тврдим, да ви не можете да окренете сат натраг: ништа није лакше од тога: наш парламенат једва да шта друго и ради. Али како идеје не узимају у обзир граиице то идеолсшки рат може да доведе до грлђанског рага а то је револуција. Чак и без свих тих комплнкацпја идеолошки ратовитрају 30 година, а не три. Па чак ако се узме у обзир што тнрди мистср Маудоналд Кеумез нз врло смешан иачин (који се ме«и сииђз) ла ћемо бнти у толнко богатији уколико више потрошимо на рат, ипак ће 30 годннз ј)ата стајатк стрзшио много НoВ&Ца*\

Преко 200 000 шпанских избеглица изложени су у концентр. логорима свакодпевном прнтиску франц. влг,де да се врате у Франкову Шпанију.

Власник и уредник Душаи Костић, студ. филозофијс Цара Лазара 11 Београд. Штампарија ,Снетлост“ Вукашина )ак»вл>евкћа Крагујеаан

Страна 6

»Н А Ш С ТУ Д В Н Т«

Број 3