Student

Наш студент

Поштарина плаћена у готову

Год II Број 3 Излази двапут месечно.

Београд, 1 Фвбруара 1940 год

х Остајући уз сво| народ, у|еди- % > њенн снагама свих младих, 6о- { % sимо се против гробара иаше $ младости, против рата, за хлеб, х х мир и слободу! Иека то будо по- ( > здрав београдских студената на> родко) и противратно) омладини | х француске н Енглеске, слободар- х х сиом младом локољењу Немачке % > и младо) генерацији целог света! х

I Орган стручниХ; економских, културниих и спортских удружења на Београдском универзитету

Редакција и администрадија Цара Лазара број 11 Врој чековног рачуна 57.730

Дена 1.50 д

ВЕЛИКИ OПШТИ СТУДЕНТСКИ ЗБОР Нова манифестација студентског јединства у борби против непријатеља омладине и народа.

Већ кратко време после отпочињања данашњег рата у Европи, наши стари непријашељи, појачани сада новим, оним из изв. ~демократских‘ ‘ кргугова почели су да гпрубе на све сгпране како су студенти разједшвегш, гтудентски покрет разбијен и како Ујсдињсна ст. омладина „уствари“ више не постоји. Додуше сгггуденти су гпо у више махова деманшовали. Не само речима. Више делима, у акцијама и то најсмелијим. Од когиференција и митинга који су толико пута погиврдилгл }(еокргвено јединство сггггЈденагпа, гга преко величанствеггог шгнрајка у знак протесша против затварања Д ниверзигпегп а и за браие ггриредаба све до крвавих демонсгпрација од 14 децембра када су се придружили акцији радног народа. Уосталом другог пута пије нг.г бгио за поштегге и раднс студеггте - М.-Г' ~7-- ЈГ-ЛПГ 1 . . покрета, нс само да је сваки орој био забрагоггван и плен>ег(, јер су ггепријатељи у гиему видели деманти њггхових клсвета и лажи, него и све исправке и нотице које смо слали „11олг.ппици е ‘ по загшгу о шшамгги и с ггозна-

том формулом „без обзпра па закон о штампи“, а у вези с ње}шм нетачним и неистинитим обавештењима, никад иишта пд свега тога није могло да и.збје у овом листу. Обавешт. Управ сената Па супропг гпоме, иашчм непријатсљима стајали су на расположсњу сва средстоа и они су их обилно ко ристили да јаоност обману о прапом стан-у гнтари на Униоерзитету. У таквој сшпуацији долпзи каш оелики збор. Питамо се шта је он констатовао? Иакса је стварност коју је он приказао? За» што су се догпђаји ређалн онако како смо их видс.ш? Пајзад, зашто су се наши непријатељи ујединили? Н& свакп од тих питања и на мнои\ друг а којв свакодневно по*

стављамо, говорници су дали јс~ ј дан једиии одгосор: настајањо им• | перијалнстпч ког рата у Европи је једини нључ за нраво рнзуме вањо ипјиовије о пште ситупцијр и збивањн како иа политичком тако на економском и култур ном пол>у. Иако у свету, тако и у пашој земљи, тако на \ниверзитету. У чему је тај кључ? Три велике иптеријалисгпичке силс зп отклањање супротности које их раздиру, за очување ве}\ стечених или добијање нових иозиција, нису могле наИи другог излаза од оружаног разрачунасагва. А затим супротногт измеГ)у оних зсмаља с једче страие и Совјетског Спвеза, земљв којн се бори против њихових ини >. завојев. пооштравају п тако до максимума заоштрену ситуацију. Ове последње расту у толико више у ко.џшо гвеко.шке СЧ.оу. «т'О “ТПтоМ ~све више јачајгу. Аато центри и организатори мо/јуиароднс реакције Лондон Иариз убрза.но раде на орглгшзовању једног крсташког поХода иа Соој. Уппју тји требл да је уништи као такву. Отуда ове колово!је реаки,ије грознича^ц

рпдо гlа иа својЈ/ гтрииц цвукЈ | I све дру:в ипроде то ди пх гцриу оијо (ј рнт са својпм импор. такмацом Иомачком, бпло у овај обрачуи га Совј. Уиијом. С друге гтраио владају(\и кругови малих зома.иа за очување својих позиција ио впде другог пзлаза до увлачоња својих ипрода у овај крвавп рат. Тако Европа још једаипугп првживљава крваве страиии.е своје историје. Тако и цмперијалигти ирииромају радниМ масамл покољ капав иијо до садп запампто људски род. Јодии да би очува.т п.вачку над стотпиама мплиоиа потлачоиих иарода од које жпве; други да би учесшвова.ш у тој п.качки. У томо зоивању рпзумо сс и наша земља нијо осгпала по ппрапи. Иефереит Уједињепе студеитске омладиие окаракторисао тгрЈтЈтреЖсњс Ј,о)ткЦТГ]о"за ' увлачоњс паших иарода у раш иа странп атло-француских империјалистн Не видеНи другог излазп за очувањс својих позиција, другог могуИег начипп за гушење народие борбе која прети да тс позпције сруши, иаша реакција пдлучила се па овај очајипчки хорак. Иово исковаиа осовппа, кпјп со у ш.тампп још увок поми'иуо стидљиво и са розорвама, Рим />( о:// ад - Пеш та,форспрапа м.оби.шзација, избории закон иа осиппу когп I\е у Скуиштпиу доИп пшо људи којн /т е владп изгласвватп ратпс кредпте и уз то благоолпвиши њон улазак у рат, ирогони и хајка па све аитиратие бпрце п покрото, —• све то чма зп цпл> спремаи>о тероиа за увлачење паших иаиода у овај реакцконарни и противнародни рат. Иасупрот таквој разорп ој рат но-хуш ка ч кој дола гпиости. у ро.ферпту јо подвучоио антчрашио расположоњо. иародипх масл п њчхова спремиост да со уз гве жртве одупру овом увлачову. /4 децембар је бпо дап када је гпо радиииародеиергичи о п потпрдпо. Рсакција се зато морала ујединити. Т.зв. .шоералнп оугугопч

који с у <)о снора испгупв.ш га д<>мократским пароламн и на шнј иачин уживнли извесно поверење у једном делу нпродних маса, данас кад те пароле треба прпвести у дело, обеКања испунити, ти кругови данас спроводе или одобравају најкрвавије диктаторске методе владавине, ти к/»уго* ви данас посшају предводник и авангарда реакције. Опи су постали коловође реакц. ратпих хушкача. У целоме свету, па и код нас. Најоеви део професора који је још до јуче са нама са • рађивао, сада се аутоматски натао у противничном табору, сада је постао главни експоненш спољне реакције на Универзитету. У сачој Ујед. студ. омладини елементи из нојединих демоI кратских клубова који до сада нису имали куражи да птворено исгпупе против јсдинства студ€на.сп« садд су дитло Јлаес м у5 пЗ стлрих ет<г дентства, познатих плапеника и убица, отпочели да свју лажи и клевете око пашег јединства. На среГиЈ њих је у свему 32 (п словима: тридесет и два!) а њиI хов квалитет нам је познат . Ситуација на Универаитету 1 посгпаје дакле јасна тек и једино прпказана у овој светлости. Одбијањв Упиверз. власти да приГуу 1 решавању масе пнтанга, која су од животне важности за студенте, можв сс разумети самс овим околностимв. Ни питање Цеитралне пкад. трпезе, )Ш питање преласка пп. Дома у рукв студената, пи здравствепи фонд, ни лвчење болесних, ни мпога друга економска питања не смеју ге рвшавагпи пи ретити, јер би то било у супротности са општом политиком пребацивања шерета ратних пршгремп н а радпв масе, па према томс и на студепте као један део омл. тих маса. Снижење такси, школарина, I доношење бољих цредаба и друга стручна питањп, која је наш г Лкциони одбор толико пута постављап пред У нпверзитетске власти, реакцпја нећс да ретава, I ; ј јер би се то косило са овом њ<>-

Жт-вела Уједнњена студенгска омладина.

Наш одгавор њкма