Student

ШТА СМО ТРАЖИЛИ ОД

КУЛТУРНИ РАД на Универзитету

Прошло је већ више од три године мако се је на нашем Универзитету почело са организованим радом студентских удружења на пол>у наше културне делатности. То време је обележено оснивањем Културног одбора студентских удружења, тела које је требало да повеже рад наших удружења на културном пољу, да га продуби и унапреди и да, у исто време, служи као спона између студената и универзитетских власти када је реч о нашим јавним иступима, штампи, дебатним клубовима, забавама, излетима, спортским проредбама итд. Све те форме нашег културног рада, а нарочито наше јавне приредбе у Физичкој сали, за нас су од огромне важности и ми их се никако не можемо одрећи. Јер је омогућавање и обезбеђење сваке од њих стајало студентски покрет много напора и рада. Оне су нам важне јер нам омогућују да се преко њих упознамо са извесним питањима која би нам иначе остала непозната (ту долзе јавна предавања, дебатни клубови и стручни члански састанци). Оне су нам још потребне јер преко њих овде мислимо на јавне приредбе у физичкој сали упознајемо и грађанство са нашим радом и напорима. А затим, нама је као омладини потребно здраве забаве, ведрог раб положења и спорта, што веселим вечерима, поселима, зимским н летњим ко онијама итд. За све ово ми с о се борили последњих година. Много смо тога постигли, много је требало тек остваривати или је било на добром путу да се оствари. То је било време до почетка ове школске године, време сарадње студената и професора, време пок. ректора Драгослава Јовановића, када су елементи

нереда и саботерства иа Универзитету како међу студентима тако и међу професорима повукли и примирили. Тек сада, пред крај године, а у вези са нашим осталим пита њима, после незадовољства и протеста студената помакло се је и питање слободе нашег културног рада с мртве тачке. Културни одбор је у име студената ступио у контакт са универзитетским властима и Саветодавним одбором и повео је преговоре о уређењу свих спорних питања. То су на првом месту наши захтеви: одређивање надлежности Саветодавног одбора професора и Културног одбора, да Саветодавни одбор са Ректором а не Сенат доноси одлуке о допуштању наших јавних приредби, да Културни одбор не буде заобиђен када се издају просторије на Универзитету за приредбе, да приредбе само за студенте и са предавачима студентима (члански састанци, дебатни клубови итд.) не буду одобраване већ да се само пријављују универзитетским властима како је то било и до сада, да се за јавне приредбе предавања студената не цензуришу, да се изради Један правилник који ће упростити формалности око одобравања приредби, да се дозволе веселе вечери и одобри „Његош“, да се дају просторије удружењима итд. У моменту када се ови радови пншу непознат нам је резултат преговара са универзитетским властима. Можемо само рећи, а ми слимо да тиме тумачимо захтев свих студената, да ћемО се најозбиљније заложити да издејствујемо слободу културног рада на Универзитету јер је она један од предуслова мира, реда и рада на Универзитету.

Југословенско - бугарска лига на Универзитету

Коме од нас није већ познато ко су чланови Управе Југословенско бугарске лиге, и на који начин су ти „студенти“ дошли до тог удружења. Југословенско-бугарска лига је удружење на које имају право сви студенти, јер је оно ради њих и основано. Међутим данас нас већ неће чудити то кад кажемо да има и таквих студената који немају право да се називају именом студената, а камо ли још да претстављају једно студентско удружење. Неће нас чудити то, јер ми сви добро знамо да они људи који праве фалсификате, краду студентски новац и троше га на пијанчења, пуцају и убијају студенте и врше улогу шпијуна, немају право да каљају име поштених студената. Могли су да «ам одузму то удружење. ДесетиЈlе наших доказа о њиховом неисправном раду у удружењу, као и њиховим моралним квалификацијама. које одликују само крими«алне типове, нису биле довољне Универзитетским властима као докази на темељу којих би богли да укину удружење ради протузаколитог рада. Студенти су се сваке године уписивали у то удружење, али скупштине се нису одржавале на Универзитету, како то Уредба предвића, а место где су се дотич«е одржавале била је велика тајна. Кад су се и на тим триковима довољно раскринкали пред свима студентима, прешли су на нове мере, по којима не могу бити чланови удружења сви они студенти

за које они не знају да су њихови истомишљеници, Али после наших сталних и енсргичних протеста Универзитетским властима, и аргументисаног доказивања о неисправности рада тога удружења, нашем захтеву, да се сазове ванредна скупштина на којој ће се правила тога удружења саобразити са Општом уредбом о удружењима на београдском Универзитету изишло се у сусрет. То је било само обећање које су нам дале Универзитетске власти. До ванредне скупштине није дошло, јер су они поднели молбу за редовну годишњу скупштину, коју је г. Ректор „омашком“ потписао. Правила нису саображена са Општом уредбом о удружењима на беогр. Унив., а Југословенско-бугарској лиги се и даље одобрава рад, иако су Универзитетске власти нагласиле да свако удружење које у року од године дана не саобрази своја правила са Општом уредбом о удружењима на беогр. Унив., биће забрањено. Година дана је већ давно прошла, а рад Југословенско - бугарској лиги још није забрањен. Зар се при извршењу закона, за који се Универзитетске власти од почетка ове школске године, могу правити омашке, и учињене протузаконите гестове одмах не поправљати. Шта из ових пар последњих реченица следи може бити сваком јасно кв је и мало упознат са овогодишњом ситуацијом на нашем Универзитету,

Уредба Правног факултета

Већ дуже времена, непрекидно и.l месеца у месец, одржавају се конференције студената права и на снакој од њих се захтева измена садашње Уредбе. „Благодети 1 * њене већ су студенти добро осетили на својим леђима, па су зато сви једногласни по питању њеног скидања и доношења нове, Надлежни кажу да је ова Уредба донета ради стварања једнаких услова за наставу и студирање на свим Правним факултетима, дакле у циљу унификације, и да су групе унесене на захтев г. г. професора Правних факултета у Загребу и Љубљани, где су и раније постојале. Међутим стварањем Бановине Хрватске, која има право издавања закона и уредби на својбј територији, ова се Уредба не може нише правдати потребом унификације. Ова је Уредба донета без знања студената и против њихове воље, Студенти траже измену исте, зато што су њени прописи супротни њеној намени, јер се њоме отежавају студије, спречава стручно оспособљавање и научно подизање студената. Највеће запреке које доноси ова Уредба то су групе, одредбе о испитним роковима и ограничења уписа појединих семестара. Тако исто сматрамо да се при овим условима, под којима живи и студира већина студената права, не могу увести обавезки семинари и зато тражимо слободне семинаре. Нова Уредба треба да буде уред-6а која одговара интересима студената и науке, да олакша студирање и омогући што бољу спрему студената права. Студенти права предали су своје здхтеве Универзитетским властима и изабрали комисију која ће по тим захтевима преговарати у име студената са већ одређеном комисијом професора Правног факултета. Што се тиче група оне су тако састављене да чине велике тешкоће при учењу и полагању. У групама је тако обиман материјал да је потребно четири до шест месеци интензивног рада, па да се савлада толико градиво. Као пример можемо узети кривичну групу из друге групе четврте године. Постоје групе где су сврстани предмети. који свакако имају међусобне везе, али пошто предмети ннсу обрађивани по методама једне правне школе, него су усзојени баш супротни принципн, то скупно нзучавање таквих предмета доноси још и нове тешкоће. Такав је случај са кривнчном гругтом где је кривични судскн поступак обрађен према начелу Бипартнцнје, а у кривичном је усвојена Трипартиција. Алн постоје чак и такве групе, и то већина њих, где предмети немају никакве међусобне везе, као што је на прнмер друга група друге године, коју сачнњавају Народна економнја и Државно право, нли као што је друга група четврте године или прва група трећс године. Овом Уредбом је уведен и тај апсурд да се један предмет слуша три године, а полаже једног истог рока. То је случај са грађанским правом. Према чл. 31 Уредбе, свака испитна група чини у погледу оцењивања целину. Кандидат мора из сваког предмета односне групе да добије најмање оцену 6. Ако кандидат падне из једног предмета, аутоматски пада и из другог, па макар тај други одговорио и за десет.

Тако на пример ко падне из Државнога аутоматскн пзда и из Народне економије. иако знањс из једног не зависи од знања из другог предмета. Пад из једног гредмета повлачи плаћање таксе на поновнои испиту и на друге предмете из групе, који су били положени. На основу овога јасно излази закжучак да групе немају нккаквог свог оиравдања. Њима се само отежавају студије и приморавају студенти да се ограниче само на уџбеник или често пута само на изводе, јер због обнмности градива и групног полагања нису у могућности нити имају времена да се служе помоћном литературом, за продубљавање и самостално обрађивање појединих грана правких наука. Студенти немају могућности да се осамостале у своме раду, него су приморани само на суво учење ради полагања и оцене. Групе су непотребне. Оне значе намет на студенте у виду плаћања такса приликом поновних испита. Из ових наведених разлога, ми смо против групног полагања. Поред група, велике тешкоће стварају и испитни рокови, По овој садашњој Уредби, постоје свега три испитна рока и то јунски, окгобарски и фебруарски. Ми сматрамо да је неопходно задржати стара четири рока и увести још један нови. Разбијање група и увођење више рокова омогућило 6» бољу стручну спрему, чешће припремање и полагање испнта, а све то имало би за последицу много мнтекзивнији рад студената, све, страније проучавање појединих предмета. Студенти би брже полагали испите, више се бавили науком и осамостаљивали се радећи у семинарима и своме Дебатном клубу. Само довољан број рокова, појединачно полагање и добри уџбеници могу допринети оспособљавању студената и подизању њиховог научног нивоа. Ми тражимо да буде пет испитних рокова и то октобарски, децембарскн, фебруарски, апрнлскн н јунски. Пре ове Уредбе су практикована четири рока. Ми тражимо само увођење децембарског рока, а мартовски рок да се пребаци у месец април. Ово предлажемо зато што је то време најзгодннје за полагање и што бн се тако олакшао рад и студентима нг. г. професорнма. Према садашњој Уредбн постоје свега три рока, којн износе око 60 дана. Међутнм за нове рокове довољно је по десет дана у навсденим месецима и тако би се укупан број нспитаннх дана чак смањио. Испитн би билн много солнднији, а спрема студената много боља. Сматрамо да нема ннкаквнх оправданих запрека усвајању овога предлога. Студентн су се на свнма конференцијама нзјашњавали за ове предлоге, а снгурни смо да се са овим слажу н свн остлн студснти, па билн онн у унутрашњостн, на служби, сиромашни или обезбеђенн. Тражимо исто тако да се укину ограничења уписа у пети семестар и да се може упнснвати нрви семестар као летњн. Ако је збнља г. г. професорима стало до стручног и културног подизања студената, онн ће усвојнти наше оправдане захтеве.

Ширите и помажите „НОВИ СТУДЕНТ"

Стр 2

НОВИ СТУДЕНТ

Број I