Student

Укупан број студената који су смештени преко студентских организација износи 2.529

На почегку ове школске године најтеже питање које се постављало пред Универзитетоки одбор НОС-а било је станбено питање студената Сви наши ДОМОВ.И у Беопраду и Земуну могли су да приме само 1.350 студената, што Је било потпуно недовољно Јер се очекмвао велики прилив нових студената. Зато је Универзитетски одбор НСО-а образовао станбену секцију Универзитета, која је имала за звдатак да уз помоћ Станбеног одељења ИНО-а :нађе начин за решавање тешког станбеног питања студената. Наишавши на пуно разумевање другова руководилаца Станбеног одељења ИНО-а, Станбена секција студената Београдског универвитета решила је овај тежак проблем са успехом. При свим факултетима биле су образоване Ставбене секције чији су руководиоци сачињавали Универзитетску станбену секцију. Станбенз секција универзитета била је у сталноЈ вези са Станбеним оделењем ИНО-а одакле је добијала спискове празних соба за усељење студената. Усељавање студената на основу добијеннх спискова вршиле су Станбене секције факултета и то у оним реонима који су им били одређени. У једном релативно кратком периоду смештено је 1.139 студената од 1.292 пријављених за станове «а целом универзитету. Поред овог броја већи број студената успео је да се смести не обраћајући се станбеним секциЈама Јер .су их грађани добровољно примали у своје станове. Ово је у многоме олакшало рад станбених ортанизација на I

смештају студената. Висока свест коју су грађани Беопрад-а показали при смештају студвната, Iзаслужује наше признање и захвалност. Ако узмемо у обзир да неколико хиљада студената- још од раније станује у Београду са својим породицама, онда је остало питање омештаја самчз оних студената кбји су се пријавили за станове у сту| дентским домозима. У свим стуI дентским домовима у Београду и I Земуну примљено Је на стзн и храну 1.390 студената од 1.710 пријављених , ћ Укупан броЈ студеиата коЈи су смештени преко студентских организација а ,уз пуну помоћ и шку иародних влаети, износи 2.529. Остало је 473 студената који нису могли бити смештени у домове нити у приватне станове, зато што су дошли на студије у току последњих 15 даиа. Од овог броја упућено је у нови дом у зпради задужбине „Луке Ђеловића“ преко 60 студената. ОваЈ иови студентски дом моћиће да прими 800—1000 студената уколико Станбено оделење ИНО-а буде ушело да на време исели зграду. За оваЈ дом добили смо од владе НР Србије 4.815 600 динара за оправку зграде и набавку инвентара. За 300 студената инвентар је већ набављен и за врло кратко време биће смештени сви они студенти кој.и немају стан. То значи да је практично про- I блем смештај.а студената Iвелиlким делом решен и то са успехом, захваљујући разумевању народних власти и Iграђана Београда. С. В. Србинац

Студенти Пољопривредно-шурског фокултета одржали су прву радну конференцију

У присуству од преко хиљаду студената и г. продекана факултета, одржана је 2 новембра прва радна конференција Удружења студената агрономнје и шумарства. На конференцији је претресан план такмичења за симски семестар и наставни програм за ову школску годину. На факултету је уписано на оба отсека укупно 1848 студената. Студенти свих семестара обавезали су се да ће током такмичења тј. закључно у јануарском испитном року дати 3.813 испита са просечном оценом 7,65. Међутим, „бруцоши“ су одлучили да број положених испита из неорганске хемије не буде 480, као што је предложено, него да повисе на 600 испита, а студенти Н семестра ће положити по 4 испиТа, уместо по три. Другови са 111 семестра одлучили су да из предмета „Политичка економија“ дају пет пута већи број испита него што је предложено. Слично је било и на осталим семестрима, тако да ће

број 3.813, који }е предвиђен бити премашен у току такмичења. ' Да би успех био већи а такмичење потпуније, студенти ће посећивати редовно предавања, а спремање испита вршиће се у кружоцима. Предвиђено је да удружење организује курс руског језика, како би студенти могли користити , огромну стручну литературу. Тако ће се одржати четири стручна курса, а расписан је и конкурс за седамдесет демонстратора. Велико интересовање владало је међу студентима за нову Уредбу о настави. У веома живој дискусији учествовао је и продекан факултета г. Јосифовић. Он је истакао став нове школе која не доноси наставне планове и уредбе кабинетски, него обостраним интересом и радним искуством професора и студената, што служи као темељ новог начина рада у школи. Нова Уредба биће израђцна у сагласности са , студентима. В. С. студ. Пољо привред.-шумарског фак.

17 новембар међународни студентски дан Међународни студентски дан постао симбол слободољубивог човечанства

I 17 новембра 1939 г. студенти Чехо!словачке поддгли су се против насиља и неправде нацистичких тирана. (Јвом спонтаном демонстрацијом они су изразили своју решеност да живе у слободи и демократији. Иоследице ове демонстрације дооро су познате: чешки универзитети били су затворени, студентски домови опустошени, а сами студенти били су погубљеци или одведени у коицентрационе логоре и на присилан рад. Тако је 17 новембар постао симбол отпора чехословачких студената. У иностранству, студенги су наставили своју борбу у ослободилачкој армији своје земље а у домовиии, у подземним организациIама. Када је дошао одлучни час словачког народног устанка они су се придружили партизанским снагама и борили се с пушком у руци против непријатеља. Две године доцније, 17 новембра 1941 г. у Лондону, претставници студената четрдесет борбених народа прогласили су овај дан Међународним студентским даном, јер је неус.трашиво држање чехословачких студената у време када је цела Европа дрхтала пред самом сенком кукастог крста, постало симбол студентског отпора у свим земљама које су се бориле против фашистичке силе. Тај дан је такође био и симбол наде студтата у слободну и бољу будућност и њихову чврсту веру у победу оружја на- ј претка и демократије. Међународно веће студената, главна међународна студентска ортанизација у Британији за време рата, прихватила је предлог Националног савеза студената да се овај дан прославља као Међународни студентски дан и дало је сличну декларацију у Вашингтону, септембра 1942 г. Међународна студентска скупштина, у присуству и уз са- ' гласност једне делегације из СССР, придружила се овим одлукама. За време рата, студенти скоро свих слободних земаља прослављали су овај дан: у SАД, централној и јужној Америци, Аустралији и Новом Зеланду, Средњем истоку, 1 Кини, Индији, Совјетском Савезу \ и Великој Британији, у подземним покретима европских народа и ме- ј ђу партизанима на планинама. Ње- ' га су прослављали ђаци у школа- ј ма и студенти на универзитетима, у армијама, ваздухопловству и морнарици, по фабрикама. Стотине телеграма послатих сваке године Међународном већу студената у Лондону сведоче да значај Међународног студентског дана далеко прева- 1 зилази значај који би имала једна обична студентска манифестација. I Г одишње поруке покојног претсед- . ника Рузвелта, генерала де Гола, | претседника Едуарда Бенеша, прет- \ седника Лескота, кардинала Хинс- 1 лиа и многих других државника, руководилаца цркве и истакнутих академских личности најбољи су доказ да је Међународни студентски дан постао симбол целокупног демократског и слободољубивог човечанства.

Конгрес 17 новембра прошле године био је кулминација ових прослава у историском граду Прагу. На том конгресу студенти више од 50 земаља сакупили су се да одају почаст успомени оних који су положили своје животе за идеале за које су се демократски народи света борили у другом светском рату. Светски студентски конгрес 1946 г. створио је нову светску студентску организацију и тиме положио темеље најширој сарадњи међу студентима. Подносимо ову резолуцију Конгресу и тражимо да: „Потврди одлуку Међународног већа студената и Међуцародне студентске скупштине

донете за време рата, као и проглас Конгреса одржаног 17 новембра 1945 г. у Прагу, ида убудуће повери Међународном савезу студената организовање Међународног студентског дана у свим земљама преко својих учлањених организација Нека Међународни студентски дан буде у данима мира, као што је био и у данима рата, симбол сарадње међу свим људима добђе воље и срећније будућности за коју су студенти света борили и за коју су гинули. (Примедба: Ова резолуција једногласно је усвојена од Конгреса.)

10 новембар дан оснивања Светске федерације демократске омладине

10 новембра прошле године образована је међунаролна омладинска организација Светска федерација демократске омладине. У току године дана свога рада СФДО је псказао видне резултате у решавању многих задатака који се постављају пред деомкратском омладином света, њеноЈ улози у борби за очување трајног мира, многобројним данашњ.иlм потребама омладине, организовању међународних омладинских манифестација и уопште учвршћ | Иlвању веза између омладинских организација. Резултати тога рада су показали да све ово нису биле празне речи, већ основ рада Светске федерације демократске омладине. Везе које је наша омладина стекла преко СФДО, као и обострана корист из њих су задата велике. Око 1700 омладинаца Чехословачке, Бугарске, Албалије, Грчке, Мађарске, Румуније, Француске, Швај-

царске, Аустрије, Индије, који су учествовали у радовима на „О-младинској прузи“и наше омладинске бригаде на радовима у Пољској, Чехословачкој, Албанији, као и делегације на разним конгресима у Бугарској, Француској, великој фискултурној паради у Москви су уједно и заслуге СФДО. „Балканијада", која није само фиЈскултурна манифестација, већ догађај који ће још више учврстити несаломљиво јединство омладине Балкана, организовање заЈедничких летовалишта омладине између балканских земаља, такође су дело рада Светске федерације. Већ сами ови и још други успеси продужују значај првих али великих успеха СФДО и пружају ширске перспективе за даљи рад. Зато ће 10 новембар претстаељати крупни датум у историји светског омладинског покрета целокупне демократске омладине Iсвета.

Прва редовно скупштина Удружењо Југословенске нородне омладине у Чехословачкој

Окучтштиви су присуствовацш од стране Југословенске амбаса)де у Прагу (културни аташе др. Берко- ј пец. од стране Савеза студената ЧСР претседник СВС-а Зајичек, а од стране Савеза чешке омладиие I Јарослав Евгст. По одржаном реферату је изабран од скупштине нови одбор. За претседника је акламацијом и-» забран друг Живорад Теофиловић, студент. Друг Теофиловић примајући дужност Iпретседника одбора ивмеђу осталог, говорећи о задацима који се постављају тглед југооловенске студенте, рекао је: „Наша земља тражи од нас много ,наши народи на нас чекају. И ми морамо иапунити очекивања наших народа, морамо испунити речи маршала Тита: „...Искористите све теков!Ине чехословачке науке и културе. како би се вратиши као добри стручњаци и помогли обнову и изградњу наше земље.“ Даље је нагласио да се ирвд југословеноке студенте у Чехословачкој поставља да чувају и јача-

ју братство између Југославије и Чехословачке. По*сле претседника узео је реч атаlше за културну сарадњу при југословеиској амбасадн у Прагу ДРУг др. Беркопец. Он је одао прlизнање студентима на ушесима у раду у прошлој школсмој години. Зажелевши успех у раду новом одбору, поново се обратио сгудентима са позивом да у току нове школоке године уложе максимум труда, кажо би у раду постигли још боље резултате. Исто тако је истакао важlНост 'већег коришћења научних и културних институција У Прагу, што у прошлој школској години није у довољној мери чињено. На|јзад, у име Савезз чешке омладине. скупштину је поздравио делегат СЧМ-а Јарослав Енгст, изражавајући жељу чешке омладине за развијањем што јачих братомих веза паше омладине у Прагу са поштеном омладивом Чешме, окупљене омо СЧМ-а. Б. Луковић

ИЗ ИСТОРИЈАТА СТУДЕНТСКОГ ПОКРЕТА

Наставак Реакционарна вођства појсДиних политичких партија покушавају да из јединственог студентског покрета елиминишу своје фракције, али сви ови покушаји се разбијају под снагом и јединством студентског покрета, Један изразити пример фашистичких метода које су' власти хтеле увести на универзитете је доношење уредбе о „нумерус клаузус“ за студенте јевреје. Против ове расистичКе уредбе устали су сви студенти заједно са> делом напредних професора. Потпуно је раскринкана подла и прљава фашистичка позадина ове уредбе. У земљи је завладала страховита скупоћа коју су многобројни шпекуланти заштићени од стране режима још више повећавали. Вршени су свакодневни \ напади на радничке синдикате н на друге напредне организарије радног народа и студената, вршена су масовна хапшења. Због оваквог стања долази 14 децембра 1939 г. до сгромних радничко - студентских демонстрација. Полиција је сурово напала «а демонстранте и почела Да немилосрдно пуца у густе редове голоруких студената и радника. Тада су погинули студенти Мирко Луковић, Боса Милићевић и Живан Седлан, док је више њих рањено, а исто тдко је погинуло и рањено више омладинаца рад-

ника После овог догађаја велики бро.ј студената одлази у унутрашњост земље да организује народ за борбу против реакције. У јеку рата када је Хитлер без бтпора уништавао слободу малнх народа, почетком рата 1940 г. одрЖј.н је на Универзитету у Београду студентски мировни Конгрес који је трајао три дана. На Конгресу су били и претставници стулената Загребачког и Љубљанског универзитета, заДим прсТставници факултета у Скопљу и Суботици, као и делегати студената Бугарске. 1. септембра 1940 год. на годишњицу избијања рата дошло је до великих антиратних демонстрација. Када је после овога антифашистичка омладина Београда направила 8 септембра 1940 излет у Кошутњак полиција је напала излетнике и том приликом убила више омладинаца. 27 март је празник народа Југославије. Тога дана 1941 г. је свргнута профашистичка капитулантска влада која је два дана пре тога потписала пристугГање Југославије тројном пакту. 27 марта 1941 г. народи ЈугосДавије су снажно показали шта желе, показали су своје родољубље, своју решеност да се за слоЗоду боре „јер Је боље стојећи умфети него на кглениМа' живети“. У одушевљеним манифестацијаМа од-27 марта

вкдну улогу су одиграли напредни студенти. Студенти Југославије У народно-сслободилачком рату После срамне капитулације у априлу 1941 г. и бекства владе у иностранство, све дотадашње политичке партије су се затајиле или се отворено ставиле у службу окупа■јора. Једино Комунистичка партиул Југославије је остала са народом; она је позвала народе Југославије на оружани устанак против окупатора и одмах приступила организовању партизанских Одреда за б-орбу. Позиву Комунистичке партије Југославије одазвале су се хиљаде родољуба а међу њима и велики број студената који својим организаторским способностима и борбеним искуством много доприносе успешном развоју устанка.. У првим партизанским формацијама поред сељачке и радничке омладине налазе се и студенти као борци и руководиоци. Они студенти као и други родољуби који нису могли да оду у партизанске јединице раде на окупираној територији, организујући широке народне масе за помоћ народно-ослободилачком покрету. Они врше саботаже, нападају непријатељске војнике и камионе, штампају летке и издају радио-билтене, одржавају ,у народу борбени дух отпора Окупатор Је немилосрдно прогонио свакога когз је ухватио. Логори на Бањици, Јасеновцу и Бубњу, затворн и тамнице Гестапо-а пунили су се

хиљадама антифашиста. Безбројни еу примери херојског држања студената под свирепим мучењем и грозним батинама, поносно дигрута чела одлазили су родољуби на губилишта, пркосно кличући народном устанку изражавајући свој презир и мржњу према окулатору. У народно-ослободилачкој војсци Југославије 75% је била омлатина. Међу том омладином радничксм и сељачком био је велики број студената. 85% студената Београдског универзитета учествовало је у народно-ослободилачкој -борби. Многи од ових студената пали су већ у првим борбама, као београдски студенти Ратко Митровић, Вера Благојевић и загребачки студенти Богослав Кздић, Нико Томић, Марнјан-Баба Ђанешић, Миле Шпаљ и многи други. Многи од студената су се кроз борбу истакли као врло способни во;ни и политички руководиоци. У народно-ослободилачкм рзту д лази до нарочитог изражаја веј ики организаторски и борбени дух Лоле Рибара, коЈи. од првог дана устанка руководи омладином Југославије. Под његовим руковгдством долази до стварања Уједињеног савеза антифашиствчке омладине Југославије, моћне и' борбене омладинске организације која је обухватила најшире слојеве омладине и повела је у борбу против фашизма. Заједно са студентима пошли су с народом у борбу и неки најнапреднији наставниии. Они су носећи буктињу

наукс кроз народно-ослободилачку борбу дизали част и углед слободарских универзитета Југославиlс. Неки од њих падоше у тпј тешкој борби као проф. Београдског универзитета др. Сима Милошевић кога ће се студенти вечно сећати као искреног пријатељз и доброг друга. Неки од професора су били затварани и малтретирани због свог антифашистичког става. Кроз народно - ослободилачку борбу су израсли најбољи синови народа Југославије, понос п част својих народа, народни хероји Југославије. Они који су од првог дана борбе против фашизма све своје снаге и способности стагили у ту борбу, они који су показали највише храбрости, одлучности и вештине у извршавању задатака, они који су показали да љубе слободу свог народа више него свој живот, који су друге У* чили како треба волети свој народ и за њега се борити, они који су највише допринели за дизање устанка, за успешну борбу против окупатора и за ослобођење свога народа, они су добили нзјвише одликовање, највеће при* знање народа Југославије ОРден народног хероја. Напредни и борбени студентски покрет Југославије поносан Ј е што је из његових редова израстао велики број Народних ХероЈа студената који су своје прво борбено искуство стекли у борбама студентског покрета.. . . (Свршетак)

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ Брш 5