Student

К. С. СТАНИСЛАВСКИ

ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ МХАТ-а

„Ако постоји позориште које и морамо по сваку цену ■спасти из прошлости и сачувати, то је, разуме се, ХудожеЈственн Театар“. Лењин 26 октобра навршило се 48 година од како ое се први пут отворила завеса у Московском Художественом Театру. позоришту основаном на дубокој истини и јасном одразу живота, које је у историји светског позоришта извело велику прогресивну театралну реформу и тиме стекло светску славу, извршивши велики утицај на развитак сценске уметности. Московски Художествени Академски Театар (МХАТ) је гордост Со-

вјетоке земље и уметнооти; он Је имао великог значаја у развићу руске драматургије; утицао Је на оријентацију демократског гледаоца у дореволуционарном периоду, упорно крчећи пут ка реалистичкој уметности; створио органски тесну везу са СовјетскоlМ земљом и дошао до великих уметничких постигнућа у Совјетском периоду. МХАТ је школа у којој се велики број совјетских уметника учио и учи опромној животној истини. До отварања Московског Художественог Театра дошло је после историског састанка К. С. Станиславског и В. И. Немировића-Данченка, који је трајао без прекида 18 сати (1897 г.). У то време, руско нозориште налазило се у ћорсокаку; бљештаве традиције прошлости претвориле су се у прост технички, шаблонски начин игре. Сваки од ове двојице тражио је посебно нове путеве позоришта, тражио је начин да врати живот и животну 'истину на сцену. Данченко је тада био познати драматург и већ много година рукоlводилац драмског отсека у школи Московскног Филхармонистичког друштва. Станиславски је опет имао за собом дугогодишњи позоришни рад у аматерским трупама и „Друштву за уметност и литературу". Ист*и циљеви довели оу ове људе до саставка на коме су до танчина нретресли своје погледе на уметност, своја стремљења и на коме су решили да створе ново позориште. Од тога дана, па све до смрти, Станиславски и Данченко посветили су сав евој живот уметности, позоришту; њихов живот и уметиост личе на живот у науци генијалног Павлова за кота је „живети“ значило неуморно радити за благостање земље.

Станиславски је највеће име у историји новијег поаоришта. Њега називају реформатором сценске Уметности. Највећи значај Станиславског састоји се у томе што је створио нозу школу глуме-уметности проживљавања, нове начине рада над улотом. Тражећи на сцени живот и истину, Станиславски је тражио од глумца да „шроlживљаlва за све време његовог бављења на сцени, а не да показује или „представл>а“ резултате својих осећања. МеТОД рада глумца над собом и улогом, нознат под имвном „Систем Станиславског", имао је овоју дугу историју развитка; то је живот У Уметности Станиславског, тштпуно Доведен до свести. „Систем" је данас у Совјетском Савезу добио пуно народно признање и он је основ васпитања свих младих глумаца совјетског позришта. Величи*на и сиага „Система“ састоји се у томе што он не претставља једну завршену тео.рију, већ нешто живо што ко(р:иlсти глумцу да разв«lје своје стваралачке снаге и што му Увек отвара нове уметничке проблеме. На крају сво.је књиге „Мој живот у уметности", Станиславски наже: „Данас ја могу, као истраживач злата, да предам потомству, не мој труд, моја тражења, радости

и разочарења. већ само ту драгоцену руду коју сам ископавао. У мојој уметничко;] области, та руда, резудтат истраживања целог мог живота, јесте „систем“, метод глумачког рада“.... Решавајући проблеме глумачке игре, Станиславски је изашао из оквира позоришта и ушао у област општих цроблема стваралачке психологије која је заједничка и глумцу док игра на сцени и писцу кад пише аа својим сто<лам, и говloрнику који је на трибини. Може се рећи да сваки радник на пољу уемтности и литературе треба у процесу свог самоупознавања, да проучи „Систем Станнславског“, његова запажања у области стваралачког процеса. Станиславски учи уметннка како да раствори своју личну психу, како да уђе „под кожу“ улоге, без обзира је ли та „кожа“ песма, синфонија или слика. Делатност Станиславског као' глумца, редитеља и педагога огромна је. Поред рада у МХАТ-у, отварао Је студија у којима је проверавао свој систем, у којима су се тражили нови правци, где су се развијале нове позоришне снаге. Из једног од тих студија развило се државио позориште Им. Вахтангова (Вахтангов најомиљенији ученик Станиславског који је одиграо знзчајну улогу у развитку Совјетског позоришта). После револуције, радио је и у опери и стварао нове темеље оперске умет; НОСТИ. Станиславски и Немировић-Данченко добили су највеће признање свога народа. Проглашени су за народне уметнике СССР-а а цело позориште награђено је орденом Лењкна. С. Ј■

К. С. Станиславски

НА НАШЕМ УНИВЕРЗИТЕТУ посшоји велико богатство гласовног материјала

Рад у академском хору от-почео је крајем месеца октобра. Одржа«е су аудиције за пријем нових чланова. Тежња ов-их аудиција 6ила Је у првом реду да хор квалитативно 'поправи, а тек после да га попуни новоуписаним 'студентима. Одмах треба истаћи да се у поттгуности није уопело ни у једном постављеном задатку. Не може се прећи преко извесних чин>ен(ица које се при томе намећу. На нашем универзитету, може се слОбодно тврдити, постојн велико богатство гласовног материјала и то изванредног квалитета Окупљен у хор, такав певачки материјал створио 'би усл-ове за један прави репрезентатнвни хор, који би могао и морао достојно и часно да заступа вашу музичку културу. Само такав могао би успешда одужи свој дуг према модериом Iстваралаштву. -Културни живот на факултетима узео је огроман зампх ,и добар део студената активно учествује у хоровима који -су основани -при факултетима. Природно би било-, да се из тих хорова излвоце најбољи певачи и да се делегирају у централни хор. То се на жалост не догађа. Такв-и певачи којима је место у цантралном хору често се љубоморно чувају. То се -најбоље видело приликом аудиције извршене ове године. Запажlева је неколико другова изванредног гласа. који су прошле школске годии-е певали у -својим хоровима и поред апеига који је вршен од стране ру| ководства културГго -< уметпичкот друштва НСО-а. Ове године они

су се прија-вили у центраЈШи хо-р својом иницијативом. Ова запажања «е омеју да се криво схвате. Академски хср не сме и неће бити ометњ-а хоровима по факултетима. Насупрот томе Културно-уметничко друштво НСОа преко Академског хора изв(ршиће бољу организацију тих хорова. Већ се приступил-о прикупља|њу хорске литературе, умножавању нотвог иМатеријала, пружању стручне помоћи диригентим!а итд. Такав рад дао је и прве резултате. Но никад не сме да се изгуби да аида да хорови по факултетима треба да буду што масовпији, а да централни хор мора да буде састављен искључиво -од одабраних гласова који ће бити способни да реализују сложенија дела и технички комлликованија, како наше дома/ће, тако и стране, првенствено словенске хорске литературе. Пред академкжим хором стоје те-Iшки и озбиљни задаци коЈе ће он савладати ако успе да окуп-и пајбоље певачке снаге које се налазе мећу студентима на нашем универзитету. Т. Мирић

Академски хор студената Београдског универзитета врши аудиције за пријем нових чланова и то понедеОником, средом и петком од 19.15 до 20 часова у мензи (Гарашанинова 18, 111 спрат). Аудиција ће трајати до 17 новембра. Секретаријат Културноуметничког друштва студената Београдског универзитета. Писмо Максима Горког Станислабском

10-1-33 г. Драги Константине Сергејевићу, Ви сте признати џелики реформатор позоришне у&етности. Ви и В. И. Немировић-Данченко створили сте позориште за углед, једно од најкрупнијих достигнућа руске уметничке културе; благотворан утицај Вашег позоришта познат је и признат у целом свету. То је огромна и неоспорна заслуга, сваком позната и може бити, није потребно да је спомињем. Али у Вашој делатности постоји негде, иза кулиса, скривен још једрн рад кога ја необично дубоко ценим и који ме одушевљава: како сте Ви необично осетљив и велики мајстор у откриваљу талената, најискуснији јувелир у њиховом васпитању и изградњи! Ви сте створили најсолиднију армију ванредних, талентованих сценских радника, многи од њих, идући Вашим путем, постали су такође учитељи сценске уметности, васпитали су и непрестано васпитавају нове групе одличних сценских трудбеника. Ето вашег рада, културног значаја, који као да јоп! није довољно оцењен. И ако Вам Совјетски Савез дугује благодарност, то Вам пре свега дугује за тај Ваш невидљиви и најзад л најтежи рад на стварању најбољих на свету позрришних уметника. Овим радом, Ви сте, дивни и префињени уметниче. доказади још једном, како је богата и неисцрпна енергија наше земље.

У једном од мојих чланака, назвао сам Земљу Совјета срећном. Ускоро ми је неки дописничар приметио да сам се „изрекао“. Не, ја се нисам изрекао. Срећа почиње с мржњом према несрећи, с физиолошком одвратношћу према свему што унаказује, квари човека, с унутрашњим органским отпором према свему што изазива б ол, плач, што мирише на јефтиво благостање које све више пропада у бури историје. 'Ми, Константине Сергејевићу, живимо баш у срећној земљи, у којој се брзо стварају сви услови, неопходни за свако. материјално и духовно обогаћење, услови за слободан развитак снага, способности и талената њеног народа. Само људи ситни духом не осећају срећу да живе и раде у овој земљи; у напретку, они виде само његову тежину и готови су да продају своју душу за чинију чорбе од сочива. ради малсграђанског, смиреног благостања. Ви сте драги Константине Сергејевићу, учинили огромно много и чините много у својсј области, за срећу нашег народа. за напредак његове духовне лепоте и сна; ге. С поштовањем поздрављам Вас, 1 красног човека, великог уметника и силног радника, васпитача умет| нпка Срдачно вас грли М. ГОРКИ

ПРЕДИЗБОРНИ спlи.Је.о.lзи-

Залуд ми на прозоре киша кидише, места за тугу у мом срцу нема, душа је разиграна /а народу пишем, моја се земља на изборе спрема... Јуришај, Србијо, и покажи свима пламен твоје љубави за народну засеј цвеће победе власт, по свим путевима, за срећу живих, палима у част. Код нас неј пљуште празна обећања. кад кажемо: пруга пруга се и гради, хоћемо живот леп као празник. дане смсха и бујног цветања. Свој глас даћемо срећној будућагитују факта ности. руку наших плод не тражимо ни од ког милости, под нашом заставом плови наш брод. Остварују се давни наши сновн, Сунце је у земљама Јужних Словена, узалуд нису грмели топови, и крв наша није залуд проливена. Снаге, још снаге, да нас се бо/е душмани за које смо љући од грома. шта је смрт, шта живот, кад се брани своје? Наше је братство јаче од „атома“. Јуриш, домовино и покажи свима, да пламтиш сва љубављу за народну власт, засеј цвеће победе по свим друмовима, за срећу живих, палима у част... Михаило Цагић, ст. фил.

„Другови студенти су нам донели књиге“...

Студенти су овог лета радили заједно са радничком и сељачком омладином на изградњи „Омладинске пруге“ и мреже Посавских канала. Био је то заједнички задатак омладине, у оквиру Народног фронта, на обнови земље. На тим радовима зближили смо се и склопили многа пријатељства са сељачком омладином. Износимо једну успомену са Посавског канала. Два студенlта бритадира, спуштала су се IК , ривудав | ИIМ сеокжим друмом Iка селу Рватима, носећи повеће пакете у рукама. „Јел’ овуда 6еше?“ уетита један. „Туда, сећам се.“ И сећаlли су се 'оии онога дана када је IX студентска бритада дала у свлу Iприре(дбу. Оећали су се срдачнаг дачека кбји је мало село приредило студентима. Сећали су се како је цело село учествовало у дочеку и припремн, и стараца коlји лепе шлакате по оградама кућа, и омладинаца који дотжу провизорну бину, и 01младн1ица Милана којн украшава простор пред бином државним трбом и његове туге што нема црвене боје да звезда буде лепша, и другарице Наде ко>ја простим и искреним речима каже: „Добро нам дошли, другави, студенти.“ Сећали су се свега уасталом то се «е (може заборавити.

сенци у баигпи две омладинке и Милан онаlј што лепо! црта скочише у сусрет „Здраво, др(угови.“ Студенти саlов'им нросто изложише разлlог свога доласка: „Ствар је проста, ми одла)зимо са канала а ово)ју бригадну 'библиотеку поклањамо селу Р(вати(ма“. И садржина пакета просу се по земљи. Неколико омладинаца су већ поред, књига, вво и Iстари|јих. „Шта је то?“ Авлија се пуни. „Замисли, другови студенти оу нам доиели кн>иге!“ „Књиге“? Ту има више коментара, и радне руке повдињу са страхопоштовањвм да окрећу Iкњите. Ево „Тики Дон“, „Историја партије", еео „Говори друга Кардеља“, ево Маршалове слике. Једна по' јједна књига, за сваку има коментара, код сваке о'чи сјајније засветле, овака им.а своју вредНOIСТ коју тој даје 'читалац, омладинац, те'жак, радник. Брујање око кошнице књига је расло. Већ се стварала у главама омладинаца мала библиотека, већ се одређивао' библиотекар и леггиле мале вињете са броцевима; већ су се назирале пошнуте главе у зимским вечерима... У очима студената |је сијало узбуђење. Књнге, шта су књиге а човеlк не мисли на то.

ИЗ ГАЛЕРИЈЕ ГЕНИЈАЛНИХ ХУДОЖЕСТВЕНИКА

Гледамо их жако мењају своје 1 обдичје, живе животом различитих људи, откривају шред нама најне- ; јасније кутке човекове психе упознају нас са нама самима, са оним што носимо у себц, а још га кисмо шостали свески и није нам јасно. Освешћавдју и осветљавају „тајне“ нашвг сопственог бића. А кад падне пурпурна завеса и завије у шоје наборе читав један свет, и ми се удубимо у личност тих људи, који имају моћ да оживљавају друге људе, впохе,: средиие по ко(јима је већ давнО нопала прашина и тама забора/ва. Замишљамо их. И готово никада не оцрта у свести човечуљка са кратким ногама, гипким телом, снамсног и ведрог, човека чије је лице увек живо, очи јасне и насмејане, а уста уоквирена брчићима и брадицом „б 1а Непп 1У“. А било их је и таквих... И ето, рецимо, таквог би видели на слици Леаполда Арнеловића Сулержицкога „драгог Сулерај, који је одиграо важну улогу у художвственом театру и имао велики значај у животу Станиславlокоlг“ како он то сам каже. Његов је таленат долазио до изражаја на сваком уметничком паслу: у сликарству, у му-

зици, песми, литератури... А живот му је био садрlжаЈ , ан, нун доживљаја Промекио је у свом животу све могуће професије. Био је и крмар на Криму, ,и морнар на броду који је неколико пута обишао свет, и слнкар, и пољопривредни најзмни радник у селу, и луталица, н револуционарни партиски радиик, и ватрвни „толстојевац“. човек врло близак Лаву Николајевlићу Толстоју... А кад су га регрутовали, он Је одбио да дође у војску и тада је постао робијаш у далекој тврђави Кушки. По/што се вратио у Москву, после издржане казне, Толстој га је позвао у Канаду. После свих могућих перипетија, Дри коЈима је често био у животној опаскости, вратио се најзад у Москву. Али ту није имао права да ее настани и зато еад настаје „илегални“ живот. Спава по парковима, лута по булеваримз', гладује. У том периоду свога Ж!ивота. лутајући и тражећи посла свуда, набаса и на худежестввни театар. Ту сад почнње н>егова уметничка делатност. У почетку он није >имао одређеног посла и баш то му је помогло да изрази свој таленат у свим областима стварања јвдног рааноразног

Најзад 'студенти стиlПоше. У малој у-метничкот колектива. Радно је све, и декорације и оценарио, и корепетације, био је и суфлер, па чак и IКО(Стиме сам шио кад је то заггребало. Свуда се он -могао срести, у свакој новој Iкреацији осећао живи дух и таленат Сулера. Рад у поаоришту та је задовољио и сав његов темпераменат окупмрао, тако да се он у свакидашњем животу мало смирио « средио. Ускоро се и оженио. Почела је његова уметничка каријера. Прва већа креација била му је „Драма живота“, где је учествовао •као помоћни режисер са Станиславским. Сулержицки је најзад »ашао себе... РађаЈу се један за другим њ-егови успеси, IреlЖ«ја „Хамлета", ... остварење једног од најозбиљнијих стварања худе&кественог театра. Стварао га је после душх кггудија и тако корисних и пплодних дискусија са познатим глумцем Крегом. А пошто је Крег отишао из Русије, он је легао «а -посао и Са ивразом човека кој|и је дубо-ко схватио исти«у о једноставности Хамлетове трагедије, о ономе обичноме у човековом животу што изааива све његове трагедије. Једном је пово

дом тога рекао: „Како људи све једноставно чине, они чак. једноставно 'иду у бо<рбу један ггроФив другога, Једноставно се убијају. Како је он машо свестан сложеног пСихичког доживљања које му људи ва« њега ириписују. Карактеришући тако шросто и људски Хамлета), он је успео да га шиие са његовог пиједестала, човека више интелектуалне, осећаЈне и моралне вредности и да га приближи и учини јасним просечном човеку, не умањујући његову литерарно уметничку и филозофску »редност. Ајакс у „Лепој Јелени“ и многа друга Iњегова сценска остварења сведоче о човеку на кога се слободно могу применити речи: „Он не припада само својој отаџбини него читавом свету и морао је би,ти тамо тде најбоље може доћи до изражаја његов многоструки таленат. Његово је место било у художественом театру и ван њега он би остао луталица, човвк без професија и перспектива, једном речју: био би иагубљен за друштво коме је пружио низ дубоких уметничких доживљаја. Мила Стојнић, студ. 'фил.

брo ј 5 НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5