Student

НОВИ ЗАДАЦИ НАШИХ ДОПИСНИКА

Тимб што /е сређена дописиичка мрежа, што се око „Народног сту• дента и из дана у дан окупља све више студената, што студенти све више у њему виде свој орган, што у листу налазе места за изношење и решавање својих проблема сви сарадници, цела дописничка мрежа, мора да поради на решавању, у овом тренутку, најважнијег питања: подићи квалитет, ниво листа. Тај нови моменат у раду листа, променио /е и однос редакције према сарадницима и њиховим дописима. Њима се указује много више помоћи, стављају се примедбе на приспеле радове, дају сугестије. Дописи који нам сада стижу бољи су и не изискују нову обраду. Но то још није довољно да би се остварио постављени план, да би се дала одређена линија листу и да би се имале шире перспективе у раду. Наши дописници се још у великој мери не удубљују у проблеме које обрађују, не анализирају снажно и оштро догађаје, људе, средину. Зато у нашем листу има тако мало готово никако истицања пожртвованог рада наших другова у учењу и у организацији, тако мало добрих и лоших примера који o и, као искуство, послужили у ра• ду свим студентима. А њих има много, свакодневно их налазимо у животу наших факултета. Ми смо ти, који учествујемо у раду кружока, стручних и других секција, ми смо ти о којима треба писати, које треба критиковати, саветовати, чије искуство треба користити. Наша организација тежи да са свих наших катедри слушамо праву, истинску науку. Ми смо то потврдили тиме што смо осудили став професора Драгољуба Јовановића и доцента Ђуре Филиповића. Но, ово још није довољно. Са наших кате• дри нас још засипају, хладно и прорачунато, лажним излагањима. У многим уџбеницима читаве странице испуњене су редовима ненаучних поставки. Наш лист, чији /е један од задатака да се бори за чистоту науке,

да раскринкава ненаучне поставке и схватања, да буде будан према ненаучним излагањима мора активно да помаже организацији у правилном р&шавању тога питања. Тачније речено, „Народни студент“ мора да буде руководилац у тој борби за чистоту науке. У последње време редакција често добија писма од студената. Критикују, саветују, дају предлоге. И готово у свима једна реченица: прелиставајући странице ли• ста ми ретко наилазимо на своје самосталне радове...“ Та реченица претставља чињеницу. Нашем листу недостају самостални студентски радови, ма да их има, мај да се редовно одржавају дебатни клубови и семинари на којима иступају студенти са својим радовима. Шта више, срећемо и такве случајеве, да пре на неким зидним новинама, нађемо добре студентске радове него на културним страницама нашег листа. (Пример песма Мире Алечковић на зидним новинама славистичке групе Филозофског факултета). Ето новог задатка за све студенте, ето новог тешког и одговорног задатка за све наше дописнике. Од нашег залагања у решавању ових питања зависи колико ће наш лист постати студентима, какав ће бити његов квалитет, каква садржина,' хоће ли наша студентска штампа у пуној мери испунити предвиђени план.

Обавештења

Курс математике »а електричаре 111 сем е стра који палажу у фебруару, одржаваће се редовно средом од 6—B и суботом од 2—4 у сали број 56 и преко распуста. Састанци свих група преводилачке секције одељења за везу са Универзитетима на страни, одржавају се четвртком у 19 часова на Правном факултету, соба број 215

из РЕДАКЦИЈЕ

У ТОКУ ШКОЛСКОГ РАСПУСТА „НАРОДНИ СТУДЕНТ“ НЕЋЕ ИЗЛАЗИТИ. СЛЕДЕЋИ БРОЈ ИЗЛАЗИ 1 ФЕБРУАРА 1947 ГОДИНЕ.

КУЛТУРНИ ОДБОР ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА ДОБИО ЈЕ СВОЈЕ ПРОСТОРИЈЕ Пре извесног времена културнопросветни одбор НСО-а Техничког факултета добио је своје нове нросторије у згради самога факултета. У нросторији су омештене све секције, које раде у оквиру културно-просветног одбора. Свака секција има своје одређено место, чиме је омогућена ко-oрд|инација рада свих секција по отоецима. Оваквом организацијом рада отклоњено је да другови из појединих секција отсека губе време. тражећи одговорног друга са фаlкултета. Такође је тиме омогућено несметано одржавање састанака појединих секција. Просторија је укусно украшена. у њој се одржава примерна. чистоћа и даје вео-ма л-еп утисак сваком посетиоцу. Решењем питања просторија допринеће се у многоме бољем и правилнијем раду културно-просветног одбора Техничког факултета. Драг. Драшнић

ДЕБАТНИ КЛУБ У оквиру дебатног клуба Ветеринарског факултета одржано је предавање с темом: „Породица кроз IИСторнју“. Тема је била добро припремљена и плодна дискусија, која је затим настала, заинтересовала је студенте и пружила им слику успелог предавања. Предавач је хронолошким редом изнео развој породиде и брака кроз векове који су водили до промена постојећих друштвенихуређаја и условљавали и промене у породичном животу. Нарочито је добро приказано стање породице и брака у ССОР-у, као и у ФНРЈ, где се грађаски брак заснива на узајамном слагању и равноправности другова, за разлику од истог у грађанским демократијама, где претставља уговор склопљен на основу демократских принципа. Дискусијом је употпуњен реферат. М. Б. студ. ветерине

истакао друг Воја Поповић, који је на рад долазио свакога дана.. Сложиим радом унете су у зграду клуие и столови, по зидовима аавода поставили су полице на које су смештене књиге. Другарице су пренеле књиге и средиле библиотеку физиолошког завода. Када су просторије биле уређене, биолози су са својим професором г. Стефаном Ђелинеом, одлазили ван Београда и прикупљали потребан материјал за физиолошки прак. тикум. Том приликом донет је велики број ноаба, риба и буба које сада живе у аквариумима и инсектариумима, служећи за научна про. учавања. Завод је већ почеоа са радом. У његовим просторијама редовно се одржавају физиолошки

В. Р. ст. фил.

ПРИРЕДБА У СЕЛУ БЕЖАНИЈИ Деветнаестог децембра Културно-просветна група студената Пољопривредно-шумарског факултета дала је прирсдбу у селу Бе. жанији у околиии Земуна. Уводна тачка био је реферат о Словенском конгресу. Затим је изведен мратак 'позоришни комад и неколико народних песзма. Завр. шетак даје фолклор својим различитим националним играма. Програм није био добро изведен. Према припреми могао је бити бољи, али рђави временски условн су омели уопех. Другови учеоници не само да су пешнце и но хладноћи дошли до села, већ су и програм изводили у сали кроз чије је нрозоре дувао хладии зимски ветар.

Драбова Павлина, студ. агрономије

ОМЛАДИНА И НАУКА

■Академик Г. М. КРИЖАНОБС

Омладина и наукаl • довољно /е претставити себи у чврстој активној вези те две величине, па да се види до ког степена зависи од њих наша будућност. Застава будућности је у рукама наше смене, која је наш ослонац, наша нада. Свестрана техничка наоружаност народне привреде јест а одлучујући услов за полет производње и повишење продуктивности рада. Та наоружаност више него икада зависи од трајнога освајања командних висина науке и технике, које су исто што и две стране једне медаље. Ниво тих висина у наше доба подигнут је необично, чак и у поређењу са недавном прошлошћу. А да би се те висине могле освојити, потребни су рад, упорност, енергија; подребан /е онај незаменљиви високи потенцијал свеже пријемљивости, која је тако својствена младим покољењима. Напоменућцмо узгред, да, проучава/ући биографије великих научника, ми готово увек опажамо директну везу између њихових успеха у зрелим годинама и заветних мисли, из њихових младих година. Омладина је позвана да покреће науку напред. Успех у томе зависи у знатној мери од одговарајуће енергије наше омладине, а један од њених најкултурнијих одреда чине совјетски студенти. * Ми живимо у епоси гигантског прогреса науке и технике. Та епоха је навечерје нове техничке револуције у најважнијим гранама привреде. Успеси у свима областима природних наука превазишли су ева очекивања. Позитиван „квантитативаи“ на. предак готово у свим правцима у свету науке рађа већ пред нашим очима ново својство знања. Пред нама су, упоредо са новом математиком, нова физика и нова хемија, које стварају нове фундаменте за све корисне трансформације материје и енврги/е, које мењају ос. нове свих технолошких процеса. Може се и без грешке тврдити да, ако су ранији успеси у науци били најтешње повезани са применом математике у проучавању микрокозме, укључујући ту и космогониске хипотезе, онда /е данашњи процват у свим областима науке и технике најтешње повезан са применом дубоке математичке анализе на појаве микрокозме. То се свом снагом показало у последње време у ефективном откривању тајни енергије атомскога језгра. Предосећање револуци/е у науци и техници јављало се још уочи дру. гог светског рата. Упоредо са бесном трком у наоружању, расло /е исто тако убрзано такмичење у области новога, прогресивног координирања научних извора са изворима технике. Савремена наука /е чвршће него икада везана са техником... Други светски рат, у коие су нашла сво/у примену најновија открића у области атомске енергије, радиолокација, реактивних могора итд. показао је то нарочито јасно. Тачно је да се у целом свету врши нова убрзана мобилизација свих могућности науке и технике. Ето зашто тако строго стоји пред нама задатак ко/и је друг Стаљин одредио овако не само достићи. не ■ го за најкраће време и превазићи успехе науке у свету преко граница наше земље. Моћни потенцијал наших културних кадрова омладине јесте једна од најзначајнијих снага за кретање у томе правцу. * Највеће шансе за полет у области науке има само такав поредак у коме су јасне и непротивуречне везе између животних потреба на• родних маса и знања која се стално усавршавају, где /е створен култ рада, где се одважност и честитост јављају као природна последица праве другарске везе људскога колектива. Такав је наш совјетски поредак. Несумњиво је, да ће свака наредна етапа на путу корачања сов/етске земље ка комунизму по маршрутама стаљинских пјатиљетки бити истовремно и етапа све победоносни/ег научног полета. Најзначајније преимућство совјетске науке претставља та околност, што /е она методолошки супротна науци капиталистичкога друштва. У својој критици Прудона, Маркс /е изванредно показао зашто се буржоаски идеолози неизбежно јавља/у као доктринари „Вечне истинењихове доктрине према суштини ствари одражавају стварност и кривом огледалу приватнопривредних интереса и сведоче о потпуном несхватању ди/алектичког развитка природе и друштва. Ми смо под условима совјетског социјалистичког поретка обрађива• вали и обрађу/емо науку у свима њеним огранцима директним оруђем живе стварности, која се веч• но креће и следећи упуства великих учитеља научног соци/ализма, са успехом супротстављамо „науци доктрина науку револуционара“. Економску основу нашег поретка претставља социјалистичка својина. Развитак друштва није потчињен стихиским законима, већ планском свесном руковођењу. Као директан закључак из тога стања јавља се могућност за СССР и за сада само за СССР могућност израде стварно научног државног плана народне привреде. Моћна активна снага стаљинских пјатељетки демонстрирана /е пред светом у грандиозним догађајима Отаџбинског рата. За инострани свет то /е било чудо, за нас природни резултат Велике октобарске роциЈалистичке револуције. Пјатиљетке су показале свету колико је Лењин био у праву када је за нашу земљу предвидео мо-

гућност поссбног, социјалистичког убрзања читаве наше грандиозне привредне изградње. На такво пак победоносно социјалистичко убрзавање у току осва• јања цитадела знања ми с правом рачунамо у име радикалних преимућстава совјетског социјалистич • ког поретка. Научне истине не падају у облику небеске мане. Оснивачи научнога социјализма учили су нас да ка светлећим врховима знања не воде друмови са ознакама километраже. Морају се савлађивати стремени преко неутапканих кршевитих стаза. Новатор у области науке мора бити одважан борац, неуморан трудбеник, увек поштен у својим расуђивањима како пред другима, тако и пред самим собом. Научно - техничка наоружаност наше омладине може бити стечена само правилно организованим, це • лисходним, напрегнутим и квалитативно високим радом саме омладине. И нека бесмртне речи Павлова о особинама научника, остану чврсто у свести широких слојева наших студената и читаве совјетске омладине. Примери генијалних грудољуба • ца Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина морају увек остати кула светиља омладини на њиховом путу ка научним висинама. Примери корифеја науке очигледно показују колико много шта зависи од благовременог увиђања индивидуалних склоности и редовног, упорног, стрпљивог тренирања ума. Ти људи никада нису зна • ли за хаос у распореду свога радног дана, нису узалуд губили драгоцено време, иако је сваки од њих могао да каже о себи: „Ништа што је људско није ми непо • знато". При наилажењу на препреке у тренирању свога интелекта велики људи никада не отступају, јер имају на уму то, да отступање пред малим, као по правилу, постаје опасан претеча за отступање пред великим и одлучујућим. Они никада не постају бубалице, јер цене коли» чину знања, а још више количину разумевања. Вреди само оно знање, које постане, рекло би се, органска особина интелекта. И још једном хоћу да вам напоменем, млади пријатељи: Никада не треба заборавити речи друга Стаљина о „свемоћности са • веза између старих научних радника и младих научних радника". Смело идите напред по кршевитим стазама науке, али никада немој. те постати уображени и не потцењујте искуство старијег поколења. Уколико буде чвршћа веза изме • ђу старих и младих кадрова научних радника, утолико ће брже наша совјетска наука испунити свој велики историски задатак.

ЛОВИ КАТАЛОГ 2957 СЈАЈНИХ ЗВЕЗДА Нови каталог 2957 сјајних зведа северне хемисфере завршен је ове године. Овај каталог био је проучен на конфереицији коју је сазвала Географска секција Централног Иlнстгитута за ионитивање на пољу геодезије, аерофотографије и картографије у Москви. У проучавању су учествовали познати научници. Учесници какференције похвалили су рад совЈетских астронома и истакли значај новог каталога за прецизне геодетск«? и картаграфске радове. у МОЛДАВСКОЈ ССР Институт за археологију и материјалну мултуру три Академији наука СССР, започели су археолашка истраскивања у Молдавској ССР. Овај рад је од веома великог знача»ја пошто постоје знаци да је територија дуж рске Дњестра била настањена у време кад је велики део Европе нретстављао ледену пустињу. Прошлог лета су у једној пећини блнзу Дњестра П|ронађени предмети који потичу из тага времена 500 хиљада година. ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И ПОЉОПРИВРЕДА Користећи се сазнањем да ваздух и земља садрже електрицитет, научници су утврдили однос којн постоји између пољопривреде и електрицитета. Благодарећи чиње-

ници да ваздух садржи више по- ; зитивног електрицитета, а земља : негатив)ног, утврђено је такође да : између ово двоје постоји разлика у напону, Због овога постоји разлнка у напону између надземних и падземних делова биљке, пошто између ова два дела биљке постоји струјање јона

(Разлика натшна између корена и круне бшвке није стална и мења се, што зависи од температуре ваздуха и то тако да температура ваздуха и струјање стоји у правој сразмери. На овај начин се и објашњава чињеница да јутарње сунце најбоље утиче «а нораст биљке. Ово због тога, што јутарње сунце првенствено загрева ваздух, док земља остаје релативно непромењене температуре. На овај иачин долази до разлике у температури између корена и круне биљке, због чега је струјање јона интензивније, а шрема томе и порзст биљке бољи.

Московски универаитет

НЛРООНН СТУОЕНТ

СТРАНА 5