Student

ПИСАЦ-ХЕРОЈ (Поводом десетогодишњице смрти Николаја Островског)

Двадесет другог децембра 1946 год. навршава се 10 година од смрти истакнутог совјетског писца НиколаЈа Островског. Велики историски догађаји, нова значајна дела у совјетској литератури нису нотиснули писцахероја, чија су дела у СовЈетском Савезу добила општенародао признање. Роман НиколаЈа Островског „Како се калио челнк“ доживео је у СССР 153 издања на 42 језика народа СовЈетског Савеза, роман „Рођени у бури“ је доживео 86 издања на 35 језика. Дела Островског су такође била издата у Америци, Енглеској, Француској, Холандији, Данској, Чехословачкој, Кини, Јапану, Уругвају, Југославијн, Румунији, Бугарској, Финској и Мађарској. осфовски јс роЈ>ен IУоч I од. гадепи у кухињи ресторана на железничкоЈ станици Остјровски Је осетио неиравду социјалног уређе. ња основаног на угњетавању човека од стране човека. Сурове године грађанског рата у Русији утицале су на формирање његовог карактера, 1 бдине IУIУ, 15-годишњи дечак стуиа дооровоњно као борац у Црвену армију. Заједно са хиљадама таквих борада Островски пролази тежак пут борбе и победа. Тешка рана привремено онемогућава Островског да остане у редовима армије. Иошто јс оздравио он се укључује у фронт рада који је исто толнко важан за земљу. Рад у кијевским жвлезничким радионицама, учешће у грађешу пруге, припремање резерви за Црвену армију, друштвени рад, идеЈНо васлитавање омладине, потпуно апсорбују Островског. Годнне 1924 комсомолац Островски постаЈе члан Партије бољшевика која се налази на челу гигантског стваралачког рада совјетског народа. Островски се развија и прекаљује у борби заједно с милионима мушкараца и 1 жена којима руководе велики вођи Лењмн и Сталлш. Година 1925 претставља гарекрег- ' ницу у биографији Островског. ' Тешка рана коју је задобио на фронту грађанског рата, тифус и реуматизам које је пре тога имао ' нагло су погоршалн његово здравље. Године 1927 болест која Ј се непрестано развијала (окошта- ј вање чланака) приковала је 23- ] годишњег младаћа за кревет, а , 1928 г. Островски је ослепио. Али он није подлегао тој великој не- ‘ срећи, Он је ушао у нов период * свога живота са оним драгоценим ) духовним богатством које су му ■ дале године борбе. Својим патња. " ма и вечитом мраку он супротставља чврсту вољу за животом и 11 велику храброст. ЗахваљуЈући огромlном раду он постаје интелек. 0 туалац. Слепило не може да га омете у учењу. Он хоће да буде ко- 5 ристан домовини, Он осећа у се- Ј би огромне стваралачке снаге, он тежи да исприча омладини о славним годинама борбе за совјетску Ј државу. Он хоће да напише књи- 1 гу која би запалила милионе љу. с

3 ди, стварајући код њих жељу Да 1 побеђују. Слеп и непомичан, за-1 борављајући у часовима стваралачког подета патње он ради на - свом изванредном делу. Године • 1932 појављује се у штампи први - део романа Островског, а 1934 г. I други део романа „Како се калио . челик". „Челик се кали на великој ватри • и уз непрестано хлађење, онда он 1 постаје чврст. Тако се калила и ■ наша генерација Пролазећп кроз велика искушења и учила је да нг поклекне у животу". Тим речима је објаснио писац наслов своје књиге. Главlни јунак књиге Павле Корчагин је тип совјетског човека који бескрајно воли овоју домовину и који је бескрајно одал свом народу. „Најдрагоценије код, човека јесте живот, он му се даЈе једанпут и треба га искористити тако, да после човек не о сећа бол што Је бесциљно живео у току годииа, да не мора да се стиди свог подлог и ништавног жизота и да на самрти може да каже: „Цео живот и све шаге су биле посвећене нечему што је најузвишениЈе у ж'ивоту борби за ослобођење човечанства". (Највеће моралне снаге совјет. ског грађакнна, које је Островски изразио тим речим, његова велнка хуманост, воља, истрајпост, љубав према првој социЈалистичкој држави у свету, и спремност да да оно што је најдрагоценије живот за велике идеје, са великом уметничком снагом изнесени су у књизи Островског. Нрво дело дотада непознатог младог књижевмика постигло је огроман успех. У главном Јунаку књиге, милиони читалаца виде себе, своје мисли и) осећања. Књига је стварала највећу активност код читалаца и жељу да личе на њеног главног јунака. Островском долазе читаоци; младићи, девојке борци Црвене армије, радници, колхозници и интелектуалци. Сви улазе у његову собу веома тихсђ снижавајући глас, јер се пред њима налази тежак болеоник и одједном чују дубоки, нешто &укли, млади глас, виде осмех и осећају с каквом неносредношћу и с каквим дубоким разумевањем • карактера својих саговорника одговара слепи књижевник на њихове речи. Све задивљује темперамент Островског, његова проницљивост, бистар ум, хумор, велика привлачност, скромност и једноставност доиста великог човека. Писац је увек сматрао себе за нераздвојни део колектива и народа. Његов живот Је везан за живот домовине. „Егоиста пропада пре свих осталих. Он живи само за себе. И ако се поремети његово „ја“ онда он нема зашта да живи. Пред ,

њим се налази мрак егоизма. Али када човек «е живи за себе, када се он стаЈпа са друшгвом, онда га је тешко убити јер је потребно убити све које га окружују, убити читаву земљу « уништити део живот“. У овим једноставним и мудрим речим Октровског види се суштина његовог карактера. Последњих година свога живога Островски «ише свој нови роман „Рођени у бури“. Први део овог романа он завршава недељу дана пре смрти, а 22 децембра 1936 године умро је Островски. У Островском се иопољила огромна морална снага совјетског човека, изванредна духовна лепота и неисцрпност стваралачких могућности. Савлађивање препрека, онага љубави према људима која све побеђује и снага мржње према непријатељима човечанства, гвоздена истрајност и воља све те одлике личности писца карактеристичне су за совјетске људе, које је васпитала партија ЛењинаСтаљина. 31 •

ЕПОХА РЕНЕСАНСЕ

Модерно истраживање природе, једино које је достигло свестрани, научни, систематски развитак, супротно генијалним натурфилозофским интуицијама старих (Грка) и веома значајним, али спорадичним открићима Арабљана, која су махом остала без резултата, модерно истраживање природе, као и читава новија историја, датира од оне грандиозне епохе, коју ми, Немци, по националној несрећи која нас је тада задесила, називамо реформацијом, Французи ренесансом, а ИталиЈави чинкечентом, а коју ниједан од тих назива не изражава у потпуности. То је епоха која настаје другом половином петнаестог века. Краљевство, ослањајући се на грађане, скинуло је моћ феудалног племства и ооновало велике, по суштини националне 'монархије, у коЈ!Има су достигле свој врхунац модерне европоке нације и модерно грађанско друштво; а док оу се још грађани и племићи хватали у коштац, немачки сељачки рат је пророчански указивао на будуће класне борбе, тиме што је истор'ијску позорницу извео не само на побуњене сељаке то више није било ништа ново него иза њих зачетке садашњег пролетариЈата, са црвеном заставом у руци, а са захтевом иедничке имовине на уснама. У

рукописима опасеним при проласти Византије, у античким статуама искапанмм у рушевинама Рима искрсавао је пред очима задивљеног Запада један нови свет грчка старина; пред н>еним светлим ликовима губиле су се авети средн>ег века; Италија се подигла до неслућеног процвата уметности, ко]а се чннила као отсјај класичне старине, а која није више никад била достигнута. У Италији, Француској, Немачкој настала је нова, прва модерна књижевност; и Енглеска и Шпанија су долсивеле ускоро своју класичну књижевну епоху. Оквири старог lеггагцш (земљиног шара) били су проби Јени, земља је уствари сада откривена и лостављени су темељи за каснију светску трговину и за прелаз од заната ка мануфактури, која је опет чинила полазну тачку за модерну крупну индустрију.... Био је то највећи прогресивни преврат што га је човечанство до тада преживело, доба које је захтевало џинове и рађало џинове, џинове по моћи мишљења, по страсности и карактеру, по многостраности и учености. ЈБуди који су засновали модерну владавину буржоазије били су све пре него грађански ограничени. Напротив, били су више или мање надахнути пустоловним карактером тога доба Једва да је тада живео иједан значајан човек, а да није пропутовао далеке земље, да није говорио четири-пет језика, да није блистао у неколико -стваралачких области. Леонардо да Винчини је био не само велики сликар, него и велики математичар, механичар и инжењер, коме најразличитије гране физике имају да захвале за важна открића; Алберт Дирер био је сликар, гравер, вајар, архитект, а сем тога је пронашао систем фортификације, у коме се налазе многе замисли што ће их много касније прихватти Даламбер и новија немачка фортификација, Макијавели је био државиих ,историчар, пешик, а у исто време и пр. ви. помена вредни, војни писац новијег доба. Лутер није само очистио Аугијину стају цркве, него и немачки језик, створио модер. ну немачку прозу и опевао речи и мелодију онога корала прожетог свешћу о победи, који је био постао Марсељеза шеонаестог века. Хероји онога доба још нису били поробљени поделом рада чије негативно дејство примећујемо на њиховим далеким потомцима у виду иастале скучености и једностраности. Но, нарочито им је својство то, да скоро сви живе делују у жаришту покрета свога доба, у практичној борби, да се опредељују по стравкама и прихвагају борбу, један речју и писмом, други мачем, а мlноги и једним и другим. Отуда она пуноћа и снага карактера која их чини деловитим, потпуним људима. Кабинетсми учењаци чине изузетак; то су или људи другог 'или трећег реда или опрезни филистри који неће да опеку прсте...

Ф. ЕНГЕЛС

Лојзе Перле, ст. Лик. ак. ум.

злочин

Њива Брунчевића

Безбели. А зашта би их друго овако мрзјели газде с Дубља и Кусаровић из понора? Што их не мрзи сиротиња, Петар Гаров, Милнсав Франга, ја, а— ? Газде их мрзе што су против њи’, а сиротиња и’ воли, јер се за њу бију. То ти је жива истина, Прије вакта октарјело, ружно лице, под црном пјрслом шамијом развуче се у смијех и сво се набора. Жена се подиже са троножне столице, трипут се прекрсти и прошапта; Е господе по/мози ако што знаш за нас, сиротињу голу и босу. Мало касније Радован, зијевајући, 'Предложи: „да спавамо". Жена запрета огњиште, и покри га сачем; дуге вериге придиже да не звече клатећи се, па леже. Још мало су причали о „њима“ па ућутали. Жељели су из ДНа душе да дођу партизани и често су их сањали на тврдој сиротињској постељи. У прољеће 44 године примаКоше се партизани. Два дана се гром просипао око Бисерница и Шестаревца. И треће ноћи, ко кланци прољећне кише провалише пар* тизаиске чете у долину Лима. Сјутрадан су пролазиле колоне кроз Просјеку преМа Јаштаку. Били су уморни, похабани и невје. Што искрпљени, али на момачким раменима дивно је пристададо о-__.

да се поносе њиме као дјевојка ђерданом од злата Гледао их је свијет Какаризмахале нетремице, а они су пролазили и пјевали: „Наша борба јесте тешка А’ поштена и витешка, Борба ова захтијева Кад се гине да се пјева“. Жене почеше да плачу. Дјевој*ке убраше ките бехара и закитише тешки митраљез и оглав мршавог вранца што га већ мјесецима ноои кроз врлетине шкрипе, по плани«ама без пута и лртине. Радован се сав наје!Жlи од узбуђења и при-6и се уз салаш ишлетен од прућа. Потом се свијет поче разилазити, а он је још стојао и гледао како живи дуги прут одмиче кроз Просјеку. На зачељу колоне наиђоше два коњаника. Мало су се равликовали од оеталих: ималр су пиштоље на црвеним гајтанима и троуглове на рукавима. Сваког дана враћајући се из вароши и пролазећи преко њиве Радован је мпслио како да пооре њиву, и на то питање пије могао никако да смисли одговор. Неће се орат’ ове године, већ ако бог чудо учини, рекао је тихо 'и додао јаче, вала ми се никад није милило да дође пролеће и то све због твог орања. На ИсточПи петак, тек ШТо се дигао са тврдог лога, лоМан и уморнији »0 што је легао, зијевајући и чешући се, погледа Радован кооз жмуоави лрпдор искп-

надно се шиенађење закова у још нерасањене очи: неко је орао његову њивуј! Бог с нама, шрокркља, трљајући крмељнве очи да би боље вндио и приби чело уз комадић стакла на прозору. И кад се увјери да неко заиста оре њиву, истрча преко прага и бос и гологлав. Погледа опет —• ору! људи у шајкачама, Iпартизани, орали оу његову окутњиду; и не би му мило. Слушао је једном на четничком збору како је Лукачевић, сав балав од бијеса, викао ћутљивом народу: Они ’оће да вам отму имања па да своре комуну, А ко Је од вас видио да У кому. ници има храстова као у личном забрану... И ово му негдје с краја памети дође у свијест. Ама неће бит’ то никако. Лагалн су рогљаши све траг им се утро губави. Ово је нешто друго. Но опет сумња навали: море ко зна, и он скоро закука: Па ђе баш да прво моју отму, њиву пуког сиромаха; је ли то стари таксират, и киван на судбину потрча према орачнма, готов да и колац потегне. л Шта радите то људи, —* викну он љуто, мјесто поздрава, кад стиже? Друже, одбор народне власти наредио да твоју њиву пооремо прву, одговори задњи, по годинама старији, орач, мирно. Он који је у свом иајамнИчком животу навикао да за орање те мале њиве, неђељама аргатује, није никако могао да схвати орање за које није надничио. Али МИПНИ ТОИ ПИЈечи КПШа ппаи

I очнју пољуљаше сумњу и Радован ' закључи; не отимају. ') Но још није био начисто зашто да ору и нераскрављена срца упита: Па јел ви то на мобу, јал’ како? И прије но што су одговорили сину му мисао: зашто да они, туђини ору његову њиву? То није никад било, и он додаде: Ако је на мобу, па ја вас не знам... нијесам ве у веку ни чуо ии видео... нијесам ве звао... Па помажемо и незвани народу стричане! Зовемо се народна војска, ратујемо за слободу и правицу народну, а кад се не бијемо са непријатељем, ево оремо њиве, градимо куће, помажемо народној власти, и одужујемо се народу за љубав којом нас воли, за бригу којом нас чува, за хљеб којим нас храни. Чуо је Радован оваквих ријечи и раније, али није вјеровао. Сад је очима гледао и још га је нешто зебло на дну душе. А чије вам је сјеме припита опет, као да је хтео да тим посљедњим питањем истјера посљедње ђавоље сумње из себе. Плав младић, прћаста носа на пегавом лицу, у кошуљи од падобрана, који је дотле ћутао, насмија се грохотом овој простодушној бојажљивости и довикну му; Све је твоје друже! И њивд, и сјеме, и коњи и плугови, и мн, да и ми можеш отац да нам будеш, превалио си четрдесету; н опет се насме ја. Ове топле синовске ријечи, наточене из срца, истопиле су последњи ледни грумен у души РаПЛО Г\ I

јем; ти знаш ћуд н>иви, зо®ну га плавојко и измаlхујући камџијом, викиу на кон>е: Дивно сијеш момче... синко... а како ти је име? Миладин. Е вазда те Бог миловао, ђецо. А Тебе, окрену се о« гаравој момчини чуп а ве главе на снажном врату са необично истакнутом јабучицом, што је крупним ногама газио по широким браздама. Вујо, викну он и мале му се очи сасвим затворише, кад се тмасто чворновзто лице, свијетло од зноја, развуче у широк осмјех. Жив био Вујо, сине. * Све је ово било крупио аа његову памет. Радован не разумеде |све али сзрцем појми да је све ово добрк), да ови момци могу само добро да чине; да се из ових уста само истина чује; да је тачно, да се боре за правду и срећу народну и да је он, то дочекао, да вид« јутрос на својој њиви. Радован није одгово-рио, збунио се. Па зар је њему рекао „друже"? Па, њему досад није нико рекао ни друже ни брате, већ Брунче, Гушо. Врљо... _ Здраво друшкане, рекао М ]ош литомиЈ!е, момак повијен у раменима и једва натакнуте капе на глави здмотаној завојима* По лијевом руменом образу и живим очима требало је закључити да је млад; једар и ватрен. Кулаш је играо под њима као да му је било стало да се никад не зауставља... СТРАНА 6

ННРОПНН СТУПЕНТ