Student

ОНО ШТО СМО ДОБИЛИ НА ОМЛАДИНСКОЈ ПРУЗИ BИШЕ ЈЕ ОД ОНОГА ШТО СМО ДАЛИ

Живот и рад грчких бригада на Омладинској прузи

Између свих бригада на градњи Омладинске пруге Брчко —Бановићи. резултати оада двеју ударних грчких бригада »Никос Захарија. дис« и »Елас« говоре да cv оне- би_ ле међу најпожртвованијима. Није тешко разумети огромну cnarv Епонита кад знамо ла cv сав онај елан из борбе за слободу свога наоода пренели и узидали v изградњу нове Југославије. »Кроз изградње ваше земље, кроз учвршћавање демократије, кажу они. помажемо ми нашој непокореној браћи v грчкој домовини!« Логор њихових бригада био је веоан одраз високе свести свакога појединца, жива слика непокореног народа коме је свака мисао. кроз рад. посвећена срећнијој будућности. На улазу v логоо који ie и V ДУбоку Јесен био увек v свежем зеленилу. стајало је испод натписа боигаде великим црним словима; »Слобода или смрт«. Све деле_ гације из наше земље и иностранства које су, без изузетка, тражиле да виде гочки логор, улазиле cv У њега под снажним утиском тих оечи. Оне cv се tv олпажавале v сва. ко| стваои О њима cv говориле велике слике ко.је cv приказивале или оазне етапе из борбе против пове и доуге окупације Грчке или учвршћавања јединства измећу наше омладине и наших двају нарола кованог кроз заједнички оад на Омладинској прузи. Мећа логора биле cv многобројне пароле. Пред сваким шатором зидне новине чете. а v малим баштицама од разнобојног шљунка изграћени симболи њихове бообе. слободе. знаци НОЈ-а и ЕПОН-а. У средини логооа макета Омладинске пруге са свим тунелима. мостовима и станицама. а на малом брежуљку невештим рукама дивно изграћен бели Акрополис. На њему се вила грчка застава Свака степеница, сваки порушени стуб одговарао ie ономе V

Атини. Један борац, сада инвалид, поичао ми ie о страшном терору који cv преживели, о борбама са окупаторима и монархофашистима. Показао ми ie мали тајни улаз којим cv на Акропол кроз подземни ходник прошли патриоти за време окупације и скинувши неопажено Фашистичку, успели да истакну сво iv. грчку заставу. Сва њихова љубав према другој домовини очитовала се v свој величини на оном сектору пруге пуном поимера огромне воље која прела. зи v херојство, на ccktopv Кисеља. ка о коме је »Борба« новембра ме. ceua пнсала следеће; »Грчка и минерска бригада, ко_ ie cv радиле на једном од најтежих и одлучујућих радова. на ископу, поставиле cv себи за обавезу да

сваки појединац v једној смени ископа заједно са подграћивањем по два кубика земље. Обе боигаде знатно cv поемашиле obv обавезу. На поимео омладинци гочке боигаде избацивали cv просечно уместо по два, 3,20 кубика земље за једну cmchv вршећи истовремено и радове на подграђнвању.« Поед завршетак тунела кад се водила огромна борба са природом и временом. виђала сам v све три смене радови cv се даноноћно одвијали исте људе. Упркос снеrv. киши и Mpaav ниједно место никада није било празно; 6poi је увек био попуњен. Дежурнима на радилишту није био потребан сат. По песми нове смене Епонита знали cv да је шест ујутро, два по подне или десет увече. Епон, НОЈ, Комсомол. Братство-јединство. Омладинска пруга Брчко Бановићи, преносило би се с брда на брдо. Пред улазом v тунел где cv стајале велике слике Стаљина. Тита и Захаријадиса одјекнУло би три пута отсечно; »Здраво!« а од наше омлалине исти такав одговор. Из тунела је допирало: »Сто удара крампом за ЕАМ, сто за ЕЛАС. »Задња два сата рада они су кроз јуриш даровали онима који се по грчким планинама боре за слободан живот. Миогобројне ударничке значке красиле cv груди Епонита. Бригаде cv добиле орден Братства и јединства првога реда, оба команданта орден Братства и једииства другога реда, а око десетак другова из обе бригаде Орден рзда трећега реда. Кроз све крајеве наше земље где смо по завршетку радова на Омладинској прузи пролазили са прет. ставницима омладине из иностранства о борбеној грчкој омладини, о њиховим бригадама, сви cv знали. Наша ie омладина v све крајеве од_ нела њихове пароле и причала о људииа који cv v изгнанству целога себе дали за обнову братске зе. мље. Ево једног Дела из говора коман. данта Друге ударне бригаде »Е-ЛАС«, Алексиса Мавридиса на радио Ријеци: »Омладинска пруга појстала ie пругом братства и једин! ства све демократске омладине; оIна се пред читаво прогресивно човечанство подигла за шест месеци рада као симбол мира и демократије. Њен завршетак био је смртни ударац мећународној реакцији; он ie целоме свету показао шта може да учини један народ кад ie господао v својој земљи, кад он сам одлучу.је о својој судбини. Ми, омладинци Друге грчке бригаде ЕЛАС гледамо на наше учествовање у изградњи npvre као на помоћ нашем народу који се бори и зато смо радили свим својим снагама Знали смо да сваки наш удаoau крампом удара оне који cv нам отели крвљу стечену слободу. УДапа оне који данас гоне. убијају и крв малог али поносног народа Грчке. Оно што смо добили на Омладинској прузи ie више од онога што смо дали. Са Омладинске пруге понели смо велико искуство које ћемо кад нам се пружи могућност. употребити за изгпадњу наше домовине. Кажемо 1 да ћемо то искуство употребити ! кад наи се пружи прилика јер је данас v нашој земљи нова окупација; поред рушевина које cv оста. вили нема»жи фашисги, гомилају се . нове рушевине. али сад ол нових • окупатооа енглеских империјаi листа.

Шкреблин Стела ст. мед.

филозофски и Природно- I математички факултет даће три бригаде iV недељу пре подне, у двориЈпту Филозофског факултета, одржан је први састанак радних бригада. Велики број студената Филозофеког и Природао-матвматичкот факултета доздравио ie отварање састакка и поздравн.у рвн свога прсфеоора Др. Душана Нодељковића, ко;л ie гово.рио v име дрофеоора Филовофоко-г Факултета- Измећу осталог рекао ie: „И непоколебљива, неумогна v борби за cpehv сзојих народа. ево те где ои створила нове бригаде. овога пута за нзградљу нове. Титове Југославије напретка и народног благостања. Речено ie 7, а ти си већ дала 10 хиљада бригади : ра _ градилаца срећне будуКности овојих народа,.И ми, твоји наставн.иди, радуЈемо се што држиш oBcie место v првим редовима наше омладине и обећавамо да ћемо пружити пуну подршку и помоћ твојим новим прегнућима и тво.дам новим подвгаима iep знамо да се наша омладина може само кроз њих изградитл и уздићи до висине сних задатака који је очекују. Затим је, у нме професора Природно-математичког факултета. говорио Др. Сима Гроздавић. Поздоавио ie младалачки елан са коЈим нове бригаде приступаЈу своме задатку. препоручио студентима озбиљно при_ ступаље фвзичком раду и удубљнвање v оваки задатак на терену. „Ми природњади навикли смо да сва-ком послу прилазимо са унапред одређеним планом, — рекао Је профеоор Грозданић. — Оам<- а.ко тадсо радите свој посао на Прузи ои he дати оне резултате коЈи cv пожељни.“ На крају је претседвик xiC0-a, друг Драгиша Гокчеввћ, евоцврао успс.мене на прве организадиЈе студената Филозофског факултета и светле лвкове омладинаца воЈи су изишли нз ње. Затим јз подвукас разлику у броју пријављевих другова за другу измећу прошле и ове годвне. Другарство, које је развијено на -'адовима прошле годнне и одушевљење са коЈим су се прошлогодишњи бригадври прихватили нове дужности. v мпогоме је допринело да ое ове год.ине приЈави 860 студената насупрот прошлогодишњем броју од 140 студената. Он ie, такоће. напоменуо и неке недостатке кој.и су се вровукли у раду бригада прошле годд.не и који се ове годише морају имати v внду при стварању нових бригада. Ове годиие оба фа.култета даћв три бригаде, од кошх две мешовите и ieirav женску бригаду. За командашта I мешовите природно-математичке бригаде предложен је друт Стеван Палић, за команданта II мешовитс фплозофске бригаде друг Богдан Дамјановић. а за команданта женске бригаде другарица Вера Милојешнћ. Овом прчликом предложени су и доутви кош ула-зе v штабове бригада. Студенти су 1еднодушно примили лредложеие другове за овоје руководиоце. па вм ie оастанак завршеи с тим да се идуће нелеље приреди излет на коме ће ое коначво створити бригаде.

t Павксвић Момчило

Излазна страна тунела Кисељака на иојој cv радили бригадири II грчке чдарне бригаде Елас“

Наши ударници предлажу нове форме рада Искуства која смо стекли у прошлогодишњем раду - претстављају драгоцен допринос за извршење нових задатака

Омладинска пруга и Посавски канали дали су много ударннка, дали су безброј дотле ненувених радних подвига, избацнлн су на површину шк ге Сфганизатороке таленте и најзад Омладинска пруга и Посавски канали пружили су учесвицнма њвне шградње драгоиена радна иокуства.

Ударником Омладингке пруге мо онај ко се удубљивао у проблеме нове, боље форме рада ко је умео сетине или вода организује тако да стане бољи него што је био јуче, да рад бити бољи него дапас.

или Посавскнх канала постао је сапосла, ко је умео да нађе н применн да посао своје тројке, четворке, деколективии радни ефекат дапас посе за :утра смнсли нешто чиме ће

Наши ударници не успављују се успссцма. Онн мнсле на то сутра. Они се спремају за Омладинску пругу.

ЗАДАТАК КОЈИ :.АС ЧЕГ.м БИЂЕ ЈОШ ВЕЋИ И ТЕЖИ ОД ПРОШЛОГОДИШЊЕГ

Обншли смо неколнко другова ударннка да са њима измењамо мишље ња о условнма који су нужни за постизање резултата достојних Тнтове омладине. Сваки од њих истакао је једно: задатак који нас чека биће још већи и тежи од прошлогодишњег. За његово извршење потребна је, пре свега. потпуна оргапизаииона

сређеност и дисциплина радних јединина, Брнгални живот, а нарочито часови егзерцира. који he vckopo почети да зе одржавају. допринеће много у овом правцу говори нам друг, Мнловић Алексанлар, архитек. тонац ударник из Дванаесте. Прошлоголпшње искуство ie ппказало

да су нам часови егзерцира пружили драгоцену помоћ. Захваљујући њи-; ма бригада јс npe полаока на Пругу бнла организационо сређеиа, тако да се је путовање до пруге неомстано олвијало, што је пссумњиво ол вели- Ј ког значаја; није било потребно да се на торену губи време ско њиховог организацпоног зређивања бригаде су прнпремљене ступиле на рал. Друг Миловнћ заиста има право. Он је прошле године, на Прузи, стекао и успешно применио многа радна искуства. У почетку је тешко ишло. Вагоиети су се брзо возили и испалали из Коло<-Оlса. I>lада ое ic ипешло на пад ла колпцима било је још теже наћи праву форму рада. Тада је његова тројка решила да опроба hobv форму рала, коју су назвајш „систем тројке.“ Тај систем се састојао у овоме: тројица другова узму четвора колица; један друг нз тројке копа земљт, а друга двојица је возе. Ако је стаза дугачка. копач стиже ла цапуни преостала двоја колица, тако ла возачи не морају да губс време v пуц>ењу. Овај метод лао је врло добре резултате. а показао сс нарочито поголним на оинм местима где је размак између мсста колања и места где се изручује зсмља велики. У разговор се умешто и лруг Јанков Петар. комаплир чете v којој је био лруг Миловпћ. Он је скроман и сигуран сам да вам није рекао како је јсдини похваљени дежурни бригаде. због vређења логора и организације рала у току дежурства. као ни то ла је, поред функције заменика команлира чете. био истовремено и четии статистичар, не дозвољавајућп иритом да ма и јелан тренутак ле рали као и остали бригадири." Миловић је добар оргатшзатор по:ла. ту се брзо снашао. ОдрсћиваО је неког друга који је поштећеи ол рала ла бележи број колица сваком појелинцу. Ппсле рада узимао је те по. латке. cpebiinao статистичке нзвештаје. На тај начин чета чије губила једну ралну cttarv у статнстичару.

СА НАШЕ ИЗЛОЖБЕ

У оквиру .Недеље npvre“ на Техничком факултетл отаорена ie централна универзитетска изложба радних акција студената

УДАРНИК СА ПОСАВСКОГ КАНАЛА СА СВОЈИМ РАДНИМ ИСКУСТВОМ

Прокопаваље ових Канала било ie. за на« студенте. не оамо ково већ и врло компликовано. Нашли смо се

одЈе;шом на послу који нам ,ie дотле био саовим иепознат. Било .je потребно много тражења. ioui више лутања, а најв.ише иаиопа да сс доће до најобичнишх. радницима иавнионутим иа та’ посао, одавио познатих иекусгава, У томс иајизразитије ie било то што смо се узајамно помагали и свако сазнање прсносили s едан на лругог...Налттли смо на ■ш.кав тср-сп v комо се већ пооле јслиог или два ашова иаилазило на воду. Земља kojv смо одатле вадили била ie толико лепљива да ie тпола остајала на алату а тиола на колишгма. Поеношетве те зомље и канала бно је узалудан носао „сипања воде v пробушено 6vpc“. Тада сам лошао на илој v да ту зсмљу само поред канала где би се она преко ноћи осушила ua би ie сггралан. прс рала, једноставно лако избацили даље. Тако смо и чиннли. али поемсравање voabeHor ппшило сс пацо v.ivTT'v и пг>е почстка нових ралова. Тиме нам се није при мало за vpaboHO оно што v истини само iiHie било ло вшепо. И због свша тога тп си излазио и nobv иа терсп. да би све оно што нела TBoia дссетина избаци преко да_ на то саи одбапио даље? Па... iecTc! Орде i'C :vmi св'’ »ffl лаљи комсн| тар сувишан. Рсља Томов којн је пмао смслости ла ое нолтхватн завишен>а оног што ie почннила ц°ла његчша десетина са правом је mx)_ ”;;и'ен за ' лаонтска и данас на његови)М грудима блиота значка котом се поноси и он и његови другови. Реља Томов. после доласка са камала HiHie нрсгтао ла мнсли на оаднс проблеме. Пронашао ie jennv noву врсту ло.пате која ic већ kohctdvисана и направљепа. Све ie то учнн.ио без жсље па 6vne проглашен нолаторсм иит ла му се ма шта од утрсчпсиог надокнали Он ie изжх- од половин? стипснли ; е 750 динаоа утрошио wa остварен.е овог замишљоног проналаска. Ланас. спеииална лопата Рељо Томова. већ пост<'_ ји и њена прсдност очигледна ie всћ код првог објаппветва. а Реља ; е спреман ла rai cpoi модел уступи сва_ ■•оме ко се за то интересује-

Наптп v ла онипп не cnanaiv на латнфикама Онн се воћ сада стгоема ла hobv Омла-динску nnvrv. оии већ аДА мисле како ће нагбоље пренети Јтечсно радно ис-кусгво.

СТРАНА 3