Student

ДО ДРУГОГ КОНГРЕСА МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ ДАЋЕ lO НОВИХ ЛEKAPA

Од свршетка рата до данас на Медицин сксм факултету дипломирало ie 45 лекара

Крајем илућег месеца даће свој за. вршни испит нова гр.упа апсолвена/а: Митар Пилетнћ, Властимир Годић Мирослава Живкуцин, Иурђина Шкеровић, Марта Шавељ, Јозо Бночина, 'Борђе Кликовац, Методнје Станковски, Десанка Протић и Мирко Швра. кић. У оквиру петогодишњег плана то је још један прилог Медицинског факултета нашој новој заједннцн. Са њима наша земља добнја праве народне лекаре. Многи од њих су дошли из Армије да наставе студије. Фа. култет је био скоро потпупо уништен и они оу ra, у заједници са професорима, асистентима и осталим друговима, у кратком року, оспосо<sили за прнјем нових генерација студената. У исто време учествују v стварању нашнх студентоких организација. Схватили су потребу народа за новим кадровима и прегли лвим силама да што пре постану лекари. Радили су под веома неповољним околностима. Hanie клинике окупатор је делом уништио или оштетио и недостатак уџбеника се веома ocehao. Уз то су 4 голине били одвојени <;д науке, а старе наслеђене форме р&ла. наставе и олноса на научним институциЈама лпречавале су несметане студије. У разговору са њима може се осегити колики су напор морали да учине, да би положили келики број испита и успелн да сада заврше медицину. Сви се слажу у томе да им је колективно учење много користило. Срелња оцена предмета. полага. них после рата, износи за -зву десеторицу 8,75. Професори u асистенти су им помагалн кроз посебне семинаре и курсеве да савлалају обиман научни материјал. Приоолна је радост која се код њих ирнмећује због поггигнутог успеха. Сви озбиљно схватају своје нове дужности. „Бити добар лекар значи не престајати радити увек бити у гоку развитка медицине и ралу приступнтп не само са осећањем дужности, већ и неизмерне љубави према љулима" каже Десанка Протић. Другапица Живкуцнн говори о почетку њихових послератних студи Ја. обј-ипњава на какве лу све тешкоће наилазили у свом раду и указује на неке ол предности које има ланашњи стулент пред оиим од пре рата: „Промењене прнлике у читавој земљи промениле су и прилике на нашем Унивепзитету и уклонпле ohv кепремостиву дистани.у између професора и студената, што нам данас пружа могућност свестране подршке профезора v стручном ралу. Осим тога данашњи студент има и књнга и он може на време да лаје своје испите, лок смо ми пре рата, у нелостатку уџбеника. морали луго да спремамо појелине предмете“. 'Бурђина Шкеровић прича о својим намерама за булућност: „Знам колпко су нашнм наролима потребни лекари. а исто тако разумем колико је лекарски позив тежак и одговоран, али ја га волим и неће ми бити тешко да испуњавам своје дужности." Претседник НСО-а апоолвената. лруг Митар Питетић. бораи ол 1941 године, говори о лруговима и њнховом раду: „Друговн који he у идућем месецу дипломнрати дали су много да Уннверзитет. а посебно наш факултет постаие заиста место са кога he излазити савесни и врелни стручњаци. Онн су својпм падом показалн прави пут нашим млађим друговима.“ Друг Голић Пластимир је борац од 1941 голине и бно је претселник Акппоног отбопа универзнтета. Другарииа Лесанка Протић је радила на :пганизовању

АФЖ-а у Пећп, а на факултету је радила на исторнјату студентЈКОГ покрета и била делегат НСО-а при здравственим синликатима. Миророслава Живкуцин је била секретар Аккионог олбора Универзитета. Шке ровнћ ПВурћина је ппипада.та руковол ству HGO-a. Другарииа Марта Шавељ је ол 194.4 гтчне била v партизанг-ким јединииама. Јозо Биочинаје руковолио фискултурном секцијом своје године. Један од најактивнијих

другова на нагаем бпо је друг Ђорђе Кликовац. Друг Станковскн је палио у зтручном удружењу, а Мирко Швракић по културно-просветпом сектору. Шесторииа од њих су - воЈии мелицинари. „ЗадовољнlИ смо што he нагаи напорп бити ускоро успешно завршенп и уверен сам да he другови и као лекари пружити заједници онр гато оиа '>л њих очекује“ рекао je на крају друг Пилетић.

МАРТОВСКИ Испти КОНСУЛТАЦИЈА НА EKOНOMCKOM ФАКУЛТЕТУ

На кпнс-ултапијама из полигичке економије било је досга стулената. И k;io и обнчно, почело је са hyтаџ>ем. Има ли неко питањо? Стулепти гледају преда се и ћуте. По неко бојажљиво постави ово илн оно питање. После консултаднје причају између себе: Ол најамнине до империја.тизма учићу кад изађу уџбеннци. Засада немам могућности. Још нема уџбеника. Испит се приближава. На консултапијама коje треба да раоветле нејасне појмове ћутањо, или још чешће нејасна питања из којих се види да се матернјал површно прелази, да се знање не усваја. Питања постављају једни те исти друтови. Профеоор лр М. Марковић је прекинуо ћутање. Морамо прнступити планирању учења ка*зао' је он. Ви морате наћи начтш ла го максимп лно користите знањвм професора баш зато, што нема уџбеннка. Морате се тим еноргичније борити за знање чим мало могућности имате за то. ИалажуКи своје мишљење о консултапијама, о учењу и што је нај-

главније о усвајању знања професора М. Марковић је наставио: Треба учити не толико оа прелаваЈва, колико оа консултадијама* И предложlИо: Ви радите у кружоцима. Већина вас. Ви морате прелазитн материјал. Наилазите на нејасне или недовољно јасне ствараг. Та питагва троба доста-вити мени, проко демонстрахора. Ја hy на њих дати одговор. Студенти оу радо прихватили тај предлог. Пнтања he ва тај начин биги сређена, систематизована, Одговор he битгг корионији. Узимаће се оно што је већини нејасно, као и оно што је само појелином кружоку илн појединцу нејасно. Дискусија постаје ове живл.а. Кружоци износе: ми смо покушалн ово а ми оно. Најзал је донесен закључак: следеће недеље ћемо на конслмтацпји прећи три том© из империјализма. Кружотш не омејгу дозволити • ла после сдедећег семестра остане нешто немсно из ове три теме кажо профеоор Маршвић. Тако ће наше консултадије из политичке економије постати репетнција и контрота прећеног гралива. Ако нема гаитања, значи ла су кружоци прешли и уовојили градиво. Тада ћемо пропитивати и то не више на бази добровољности. У сали жагор. »Јуршп револуцнонарне омладине на науку рекао је друт Отаљин ето шта нам је потребио.« А нама то пред исашге, пред Пругу треба још више. М. П.

Нова лик ижењера народног стручњака u његови задаци

Предавање ка грађевинском отсеку .ехничког факултета

У активности. у кружоку љубитеља технике. на грађевипском отсеку Техничког факултета. одржао је пуковник Ј. А. Смирнов прелавање о организапији и оперативном руковођењу грађевннских радова. Пошто је V главним цртама окарек rei'iicao неправилан став појелиних ннжељера, наллеђен ол старе Југо'лавије, предавач је изне < новн лик нн/кењера, наполног стручњака н његове задатпе. Из основе промењеиа економика ствара умсв за невнђен размах љулске делатности на евпм пољима рада. Грађевпнскн сектор се развија најспорије. Руководећи техннчки ка. дрови старе школе и :тапе праксе. не могу датн оно што се ол њих захтева у области организације ралова и оперативног руковоћења. као неопхолног услова прогпеса v грађевннству. Још увек се ол њих може чутн ла је сва тешкоћа v педовољном броју палира и налзорнпка а то значи да још увек рачуиају на њих као на оргаинзаторе пала. Такав став ми данас сматрамо назадннм п хоћемо новог инжењера руковотиона.. инжењера органнзатора. Јелино такав ппжењер је v стању ла иле v корак :а општим прогресом v земљи и да извршује залатке којн се постављају прел грађевнт-кн сектор. Напорнма прогреснвне техничке мисли v свету. напочито у Совјетском Савезу градилиште је претвопено v право нндустрнско предузеће. Фабрикација бетона и малтера. израла шалунга. рал v мајланима. израда лрвених и металпих детаља, процес копања. зилања. и бетоннраља све cv то појелиин елементи «. пштег процеса грађења.

Овде се појављује потаеба пзрале пројекта органнзације грађевинских ралова и то је за наше појмове ново. Онп треба са органнз.шнјом радилишта и иа основу фабричких метола ла створе потпуно реалне могућнрсти за пзвршење грађешшских радова. Суштина монГажпог грађефа Је у томе mfo'ce гралилшпге цотиуно и ло највеће мере ослобађа свих иомоћних грађевписких процеса. који се иреносе v црнтрализоване ппаве фабрике (грађевинске флбпике), а на гратилишту се изволи само моитажа об.шката од елемената Фабричке из. раде. Овим се грађевински процес инлустгапјализујв. Убрзано моптажио грађење зкраћу.је грађевииске ралове за 10 ло 15 itvra, иојефтињу.је рапве за 20 до 25??», подиже ефркат рала за 100 о 150%. поггиже економију v армираном бетону ло 20%. v цементу 25% а дрвеноГ грађи до 80%. Економика капиталистичких лржава није v стању да реши основни про блем убрзаног грађења проблем грађевинске фабрике и лок се тамо овај метод практикује внше v вилу 'ксперимената и атракције. лотле соптпалистичка екоиомика Совјетског Савеза тат пробтом реиива лако н ефикасно. У њему има ливиих оезултата монтажиог грађења. На пример још 1030 саграђено је v Донбауу 12 станбених зграла ол преко 20.000 м 2 покривене повришне за трн месеиа, затим v Јаоославу је саграђен инлустрнски објекпт ол 8.000 v. 2 за 32 даиа итл. За такне падове је потређан ин. жењер који ће блети нал читавнм гги ћевинским процесом. Он мора ла познаје ло детаља основни пројекат. да

анализира услове ширег и ужег реона гралилншта у cmhcjiv снабдевања градилишта материјалом, гаднсм снагом. енергијом, водом; пспитује услове транспорта н на основу свега тога израђује пројекат огтанизациЈо и врем'нски образац оадова Такав пнжењер, органисатор неће преиустити стихпјности ни један детаљ и спушта :е до организације сваког радног места, које добро познаје и стално прати. Све тешкоће или пепоавилно одвнјање ралова у целини, на тај начин може да предухитри а не да о њима сазна. пошто се догоде или ток на крају ралног дана. Инжењег-руководилац и организатор рали.шшта свнм силама иотстиче новаторски дух код ралннка, прима њихове сугестије и изграћује нове метоле на основу лвојих високих техничких знања. На таЈ начин се у ор ганизаииони рад увлаче гаироке масе. руководилаи инжењер и извршилац, радник-стахановац. Његов утицај излази лалеко и ван територије гралнлигата јер будно прати ток израле елемената у фабрикама, а само гпалилигате се претвара v место гле сложени. пренизно опганизованн рал љули руши све досалагање појмове о граћевинским радовима, завршно је пуковник Смирнов. Н. С.

Наши студенти у Чехословачкој

Када су наши студенхи »'дајем 1945 годпне пошли у Чехословнчку да, као дтииединсти чехословачке владе отпочну студије, сваки је нос-ио v себи онај великн елан, који је после коначног ослобођења земње захватио наше нароле, напосе нашу омладину. Бнло је лоста тешкоћа v раду; екоhO'Mokm проблемп, непоз.чавање чешког језика и најзад, дуги прекид од четири године. Основавши своје удружење. управ. ним радом решавали су проблеме и препреке. И подле 14 меоеци рала забележени су први устси. Према досадашњнм подацнма члјбоље резултате у стручном раду постигао је Блектро.машински факултет. Друтови овог факултета, који броји 43 студента у току прве голине од могућих 256 испита лалн су2 44, о;тваривгаи успех сд 94%. Средња оцена је 2,6 (оцене ;е крећу од 1 до 5. при чему једивица претстазл>а одличну оцену, а петида недовољау).

Филозофскн факултет ј»» од могу. ћих 100% постигао 89,4%. На Пољопрнврелно-шумарском факултету је од 272 испита положено 225, тј. 53%. са срелњом оценом 1,84. Затнм долазе хемичари. који су ол 122 испита дали 93, постигавши успех ол 76,5 са зрелњом оценом 2.47. Меднцински факултет jc ол 120 ис. пита лао 90 тј. 75% са спедњом опеном 2.62. Исти проценат cv постигли архитекти са граћевиннпма. Упоредо са стручннм ралом олвн!ао се рад на културном и фнскултурном пољу. Кроз зилне новине, хор. фолклорну rpyn v . дебатни кл\’б. пречолилачку и организапионо-техничку секцнју. vзели cv наши студенти пуно учешћа у културном раду. Најбо.ве резултатз су показали архитекги са грађе. винцима. који v такмичењу претстав љају једну целнну. Учешће v култупном раду они cv оствапили са 98.2%. ТТотом долази Филозофски факултет са 90,6%. Медицински са 78,8%., А-

грономски, Хемијски • и 12лектро-машински. Срслње учешће износн 79,9%. Фискултура је такоНе псље широkor такмичарског рада: гимнастика. пливање. шах и нинг.понг cv секиијс које активно раде v периоду. Узету hopmv пребаиио је Хемијскн н Електро.машии;ки факултет. н то са 121,6% и 112%. Проиенат општег средљег VMcmha износи 76.7%. Такмнчарски лух напте омладине v земљи. препслн смо v Чехословачку. У жељн ла не изостапемо v паду за нашнм лруговима у ломопини. оргапизовали смо Првпмајско такмпчење. Цнљ такмнчења је да v првом реду појача стручнп гад, кдко бпојем положепнх испита, тако и квалитативннм побољшањем потппнењем оредње оцене. Првомајоко такмиче. ње унело је нов такмичарски дух у рад факултета. б. Л.

Већ првих дана иа испитима из статистике пало je 50% студената

За прва трн дана мартовскнх испита на Економском факултету опет се показао слаб успех из статистике. Од 74 другова одустало је 28, а пало је 13, што износи преко 50% палих и одусталих. То показује да студецти и даље неозбиљно прилазе том предмету: не раде га у кружоку и мисле да га могу за пар дана спремити. Насупрот статистици, резултати из политинке економије показују да је рад из тога предмета много озбиљни. је схваћен. Према досадашњим резултатима од 79 другова пало је 10, а одустало 12. Од оних који су полагали 43% добило је оддичну оцену. Овакве резултате из политичке економије треба на.гвише припнсати озбиљном раду у кружоцпма, којих је у овом пспитном року било 20,-за око 160 другова, Д. с.

Први резултати са полагања хемије на Медицинском факултету

У току је ]ош један кспнтни рок зл другу голину. Органипвани предиспитнп курсеви. којнма су руковоДlпи демонстрагори нису показалн добре резултате услед немарности великог броја другова. Једни нису уопште долазили. а други их hhcv кориггили v довољној мери. Баш так ви другови показали су слаб vcnex и нестудентско лржање на овим испитима. Професор Трпинац био је незаловољан понашањем и показаним успехом појелинапа. Ево неколнко илустрапи»а са полпгања. На неколико лана пре 21-111- када су почела испитивања. неко је на табли за објављивање датума полагања лвојевољно изменио време полагања појелиних rpvna и направпо збрку. 0воме. наравно, не треба коментара. али указује на то ла v нашој срелини постоје љули. којима је свејелно itito је овим актом била ловедена у питање могућногт полагање испита 40 ло 50 другова Сва настојања наставне комисије ла им"Чроз помену. те курсеве помогне и неттрестано vказивање потребе ликвитипања заоеталих исппта од гтране актнва голине, група и „Студента“. за неке лругове не претставља ништа лруго. ло. ваљла. нсшто о чему се мора го. воритн. Иначе се не бн могло догодити, да по неки од њих дође са так-

вим основним непознавањем ствари да се професор чудн како су уопште могли да дођу на испнт. Друг Зорнћ .Бранизлав „не може да се сетн“ шта су амнно киселине! Друг Сувајџић Мпленко каже за малтозу да је дитахарид са осам угљеннкових атома а другарица Живановић Радмила не зна шта је фруктоза. плаче и молп да је професор пита „још нешто“. И овај испитни рок су пратила изостајања. Било је другова који ннсу уопште дошли. али има и таквих, који су већ примили иитзња. погледали. па кад су вилели „да није дошло оно што су знали“ толико су молили професора док овај није иристао да нх нспита на крају рока; пример другарице Еренић Нале и Поп-Трајковског Днмитрнја. Ми смо на годнни имали доста тнх рокова, па нпак неки лругови још и данас, на крају дру ге године, падају или одустају већ по лруги пут не рачунајући она одустајања. кад се уопште нису појављивали на нспитима иако су пх пријавили. М. Ј.

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 21