Student

НА МИТИНГУ У ЖЕЛЕЗНИКУ УЧЕСТВОВАЛЕ СУ ТРИ СТУДЕНСКЕ БРИГАДЕ

Јуче на свечаном митлнгу. у селу Железнику на месту где ће се подићи велика творшша машнна-алатљика, отворени су радови V чијој ће изградњи учествовати омладинске радне бригаде Београда међу којпма и студентске бригаде. Пред свечаном трибином бнле су постројене сељачке, студентске и радничке бригаде. Изградњу су почеле 1 српска и 1 хрватска бригада које су дошле са пруге Шамац —Сарајево. Отварању ових велнких радова присуствовали су потпрстседник Президијума Народне скупштине ФНРЈ Моша Пијаде, манистри Владе ФНРЈ Борис Кидрич а Вицко Крстуловић, претседник На. родне владе Србије Д-р. Бтагоје Нешковић, министри Жарко Веселинов и прота Милан Смпљаннћ, претставшгк Југословенске армије генерал Бошко Шиљеговнћ. У име Ценгралног одбора Јелинственпх синдиката Југославије Драго Гиздић, чланови Централног већа Народне омла. дине Југославије Рато Дугоњнћ, Слав ко Комар и Јанез Випотнпк и још -многи други госги. Свечаност је отворио друг Саво Пуђа, руководнлац радова на изградњи овог великог Завода, којн је поздравно прнсутне и дао реч Борпсу Кидрнчу, министру ннлустрије ФНРЈ и претседнику Привредног савета. Између осталог друг Кидрич је рекао: „Другови омладинци, Није спучајно да је наша омладина, која је показала и која показује толико радног попета и радног хероизма на Омладинској прузи, преузела сада изградњу велике творнице машина-апатљика. Дозвопите ми, другови, да овом приликом проговорим неколико р€чи о томе како треба да схватимо свој досадашњи рад како би постигпи пун успех. Прво, да још има изнимних, каткада и бројнијих случајева ца се радни полет и однос према ппану није развио тако висдко како је то опћенито у нашој земљи. Такве случајеве морамо што брже избрисати, другове који су за то одговорни што брже покренути на радни голет који одговара великим задацима и програму наше земље, односно, уколико за то не би одговарали, дати им други посао. Друго, што мислим да је још вачније и да треба баш овде нагласија следеће: радни елан изражавао се досада пре свега у квантитативном испуњавању и премашивању плана. Још су увек доста занемарени други фактори квапитет и трошкови. А ми, другови, треба да смо начисто да квапитативно испуњавање, а такође и премашивање плана још не значи у целини постигнут

ппан. Ми план тек тада у целини испуњавамо и премашујемо, када се са квантитативним испуњавањем уједињује и предвиђени или чак бољи квалитет, као и то д* нисмо премашили предвиђене трошкове, односно да смо их чак далеко смањили. Када говорим о трошковима, не мислим једино на трошкове у обичном смислу, на питање новца. Овде се ради не само о важном новчаном пи. тању, већ и другом, можда још важнијем. ради се, наиме, о питању матвријалног баланса. Наши ппанови, другови, не знач« једино велико напрезање наших заједничких снага. Они значв такође вепике напоре у погледу баланса материјалних средстава које има, односно може да изради и придобијв наша земља. Ако не бисмо штедели на матвриЈалним оредствима, то јест на сировинама, цементу, грађи, гориву, енергији и тано даље, и тако даље, ако не бисмо дакле, водили свакодневну бригу о томе да пи не

трошнмо матер-ијалних средстава више него што то предвиђа наш реални план, могли бисмо озбиљно угрозити предвиђено успеха. Неправипан однос према материјалним средствима, неправилан однос према материјалном балансу, помањнање штедње, помањкање свесних напора да што више уштедимо, на материјалном балансу уз пуно испуњавање и премашење квантитативног и квалитативног дела нашег плана могли би да озбиљно угрозе испуњење наших плансиих задатаиа. Према томе, сваки наш трудбеник има велики дуг отаџбини да своје напоре за квантитативно и квапитативно испуњавање и премашивање плана уједини са напорима за очување материјалном балансу и што већом уштедом на материјалу. Затим су говорили другози Јован Веоелинов, Драго Гиздић и Јанез Випотник. На крају је Академски хср Београдоког универзитета отпевао неколико иесама.

Израђене су идејне скице станичних зграда и осталих објеката на прузи Шамац — Сарајево

Ових дана завршила је рад комисија за избор пројеката студена. та архитектонских отсека Београда, Загреба и Љубљане за станичнв зграде и осгале архитектанске об.јекте на прузи Шамац СараЈево. Од укупно 24 рада који су изабрани као најбољи. 12 радова су израдили студенти Загреба, 3 рапа другови из Љубљане и 8 рад»»ва студенти из Београда, и то радови; Дарка Богосављевића са IV године, рад просте стражаре, Мандић Вере са IV године. за рад двојне стражаре. затим за радове станбених зграда радови Миличић Кришка Пауле, Бугариновић Славка и Ђокића Милана са IV

године, радови Олге Дивац са 111 године и Ђокића Милана са IV године, станице IV класе Бркић Алек_ се са 111 године и Паљић Слободана са II године и најзад, пројект зграде са трособним станом Павла Петровића са 111 године. Узето је V обзир укупно 10 радова са 8 поена. то јест радови Олге Дивац и Ђокића Милана за радове станице IV класе који се међусобно допуњују. као и рал Миличић - Кришка Пауле коли се допуњује са једним загоебачким пројектом. Другови из Министарства саобоаћаја и са градилишта који су били V жирију. веома су задовољни поднетим радовима.

М. М. ст. арх.

Рад Милана Ђокиђа

ЗАУВЕК САМ БАЦИЛА ФЕРЕЏУ

Допис са Омладинске пруге Данашњи дан је велик дан. Покушавам да V неколико речи кажем оно што се V човеку збива. да те речи запишем на ове странице. Речи см недовољне да изразе све опо што се овде догаћа.,. Овде се истином и стварношћу зове оно што сам некада као дечак гледао V филмовима. читао У књигама које су биле бајке. Из камена голог и хладног. на којима су векови мировали. на којима је дубоко прохујала прошлост, данас човек-омладинац избија. копа. буши нове путеве новог живота: Пругу Пруга је данашња стварност Босне. Данас сам упознао два друга са Загоебачког свеучилишта; ту су заједно са нама. Разговарали смо дуго. О чему? То се озде у целој Босни може и једино разговарати: о Прузи. И можда је тај разговор са њима и повод што сам почео да пишем ове стоаниие. Зашто

Ево; питали су ме, питали стално, а ја сам одговарао на питања о Прузи. А то значи казати њима, свима, целом свету: »Еј, другови. ово је велико. велико дело!« Ја сам знао да пред собом имам л>уде чије је перо једино способно да барем делимично овековечи ове дане, ово дело. Били су то млади књижевници. Ппичао сам дуго са одушевљењем. Падао V т, ' , тру. У занос! Зар ви не можете схватити шта значи то м’"'""манка ступајући V Мостарску бригаду скида фереџу и димије. облачи оадни комбинезон. и каже: »Никад више... никада' И бацила је талеко од себе. једном за свагда. те вековне лание жена у Босни. Бригада, Пруга победили су оно што културз векова није могла ла Vчини. Чинило ми се, када сам им то поичао да је то приповетка. велика приповетка. Вратио сам се V бараку. Другови леже. читају. играју шаха. по-

коивени ћебетом. јео данас је воло хладно. Ноћас ће сигуоно бити мраза. Јутрос се на брегу. који се оиотава V магли кроз прозоре барака, видео снег. Сео сам на свој коевет још увек под утиском малопрећашњег разговора и почео сам да причам о Босни, о старој прошлости ових кра.јева. Полагао сам испит из народне историје пре неколико месепи и много читао о прошлости баш ових крајева. али данашњица је другојачита. свечанија, већа. Причао сам дуго. Стално сам пред собом видео ту девојку-бригадира, која је данас први пут сагледала људе. живот. без те црне А један друг ми_ нер, који се данас вратио из бригаде са Врандука, иде на курс, држећи у руци »Питања лењинизма» поче да прича; »Да, другови моlи. велика је ово ствар. Велика! Долазим из Врандука. Тешки су тамо послови, другови... камен. босански камен. што дубље све тврћи, а ипак се ради. пробија. Знате ли ви ко стоти на челу бушења? Гоупа од осам минера који је сваки друге народности. Еј. другови, осам минера. осам нација. Та група проби.ја и пробиће га, пое рока ће га пробити. »Оће вала!« А рука, та минерска тврда рука, пуна жуљева од држања бушилице. потврћивала је махањем његове речи. Махала је и држала »Питања лењинизма«. И чинило ми се тог тренутка да је тај човек, велики хероЈ. А те руке што остављајући бушилицу поихватаЈу >Питања лењинизма«, те руке изградиће путеве кроз многе. Још теже тунеле, пут у нову, светлу нвшу будућност! В. Медар, студ. фил.

Студенти ће сами направити радио апарате за бригаде — Њихов прилог Другом конгресу —

Уколико се ближи одлазак Београдских студентских бригада на нову пругу, утолико се многи бригадири више труде да својим радом допринеоу заједничком животу и раду. _ Тако, да би нам живот на Прузи био што пријатнији два друга са 111 године електротехничког отсека, Игзн Ђукић и Криста Стеван ко»и су добри чланови НСО-а и добри ђаци, напраоиће од свог материјала, један велики шестоцевни рздио апарат. То ће бити њихов прилог Дру-

гом конгресу. Апарат ће бити оспособљен за рад преко аутомобилских акумулатора са 5 звучника. како 6и истовремено свих 5 шатора наше бригаде слушали вести, предавања, гозоре, песму и музику. Сама по себи ова идеја друга Ђукића Ј« врло оригинална. а за нас бригадире ХХШ бригаде необично пријатна, поготову што прошле године ниједна Београдска студентска бригада није имала радио апарат.

М. М. студ. техн

У ПРЕТКОНГРЕСНОМ ТАКМИЧЕЊУ БРИГАДЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ДОСАДА СУ ДАЛЕ 7.672 РАДНА ЧАСА

Наше боигаде су већ створене. Поред тога што се свакодневно врше припреме и спрема потребан материјал, неке бригаде већ изашле на своју прву радну акцију. Студенти Економског. Медицинског и Техничког факултета дали су сво.ј допринос у обнављању Теразија. нови радни допринос у претконгресном такмичењу Народне омладине Србије. Из две бригаде Економског факултета V раду је учествовало 368 бригадира. Чете обеју бригада так. мичиле су се мећусобно. Искуство са поуге користило је. Али ни нови бригадири нису изостајали У раду. Нарочито се истицала група V којо.ј су радили прошлогодишњи ударници другови Меденица и Лончаоевић. Радни ефекат 1е био добар што показује и резултат ове акције од 1.104 радних часова. Но боигаде нису биле потпуне, неки боигадири из неопоавданих оазлога, нису били на ралУ. Такав је случај и са IV радном бригадом прве године Медицинског факултета. На рад је изишло свега 120 другова; због тога радни ефекат није био велики. Али отсуство многих дпутова није ослабило елан. Радило се озбиљно и са вољом. После рада песма је дошла спонтано. Седма бригада Медицинског факултета прве године није имала успеха у раду. Узрок томе није само неодазивање свих бригадира на рад, већ и непланско прилажење послу. Присутно 1е било сто бригадира, али се ните радило ни по четама ни по десетинама. већ где је ко стигао, због чега се није имао ни преглед ни резултат рада. Овај недостатак треба у будућим акци.јама отклонити. Двадесет трећа електричарска бри гада Техничког факултета на челу са другом командантом Јосимовићем, даје леп пример планског рада. Иако и овде број бригадира, ко.ји је износио 137, није био пот. пун. добром организацијом посла постигнути су видни резултати. Је. дни су радили на разбијању бетона. други на утоваривању земље у камионе, трећи га планирању. Радни елан био је ге.тики. Он се осетио још од самог поласка. Рад је био пропраћен песмом и громким »ура«. Бригада је дала 411 радних часова и за то време ископала и поевезла 29 кубика земље и 96 кубних метара бетона. Лепе примере свесрдног залагања да.lУ другови: Маошићевић Драган који је превезао 102 колица земље и песка, Пешић Љубодраг 97 колица и Стојановић Слободан кош ле превезао 30 колица, али Је поред тога разбијао и камен. Како студенти и остала омладвна Београда, тако и бугарски студенти Београдског универзитета учествовали су ових дана на радовима на уређењу Теразија. Они су и овог пута доказали како је наступило њтво до-: ба искреног братског једииства Јужних Словена, и уместо међуообног трвења. они су и овом _ прпликом прегли да помогну својој брзћи у уређењу и улепшавању главног Iрада Републнке Југославиј©. И тако свакога дана понека студентска бригада учеству|е V уређењу Теразија, V обнови Београда. Резултати ових акциlа см 7672 рад, часа са којима ће Студентске радне бригаде изићи на Други конгрес Народне омладине Србије,

Са рада похваљене Деветнаесте бригаде

Бригаде Правног и Економског факултета врше егзерцир у време предавања

Наше бригаде отпочеле су са егзерциром. Сваке недеље. редов. но, одржавају се вежбе бригада. Напредак бригада се осећа, што је прилично показано на недељном дефилеу којом приликом, наша штампа говори да »студентске бригаде раде нарочито добро и организовано«. Дисциплина /е чвршћа. Бригадири успешно савлађују постављене задатке, учествују V радовима у Београду, припремају се за радове на Омладинској прузи, на фабрици машина алатљика, Пионирској прузи. Међутим. поткрале су се извесне грешке, које се не би смеле дешавати и које нису V складу са правцем нашег основног рада стручног уздизања. Десило се да бригаде Правног и Економског факултета егзериирају за време предавања. Од стране секретаријата Универзитетског одбора указано /е Правном факултету, непосредно пред сам прекршај. на грешку која се овим чини. Но, прешло се пре. ко тога; вероватно ради тога што /е бригада већ била на окупу. При томе се заборавило да је огромна већина бригадира дисциплинована и да би бригадири исто тако дошли на егзерцир у 6 ујутро, као и у 4 после подне. Али, бригада Правног факултета одржала /е следећи састанак опет у време предавања! Економски факултет је егзерцирао у време када I година има предавања. Као разлог наводи се да /е изгубљен час који ни]е толико важан. Статистика. А баш /е статистика предмет из кога Је недавно на Еекономском факултету пало скоро 50% другова. Треба увек имати пред очима закључке пленума Универзитетског одбора Народне студентске омладине. кампању Акционог одбора, да Је уредно похаћање предавања наша обавеза, неопходни предуслов нашег успеха у основном задатку, стручном раду. Ако у тој светлости посматр амо ове пропусте. јасно је да се они више неће поновити, те ћемо на тај начин боље и успешниЈе извршити све своје задатке у претконгресном такмичењу Народне омла . дине Србије. 1

удешћем иа градти Пруге, фабриће - машииа алиљико и

4

НДРОПНИ СТУЛЕНТ