Student

За чланове „дивљег кружока“ Стојана Протића политичка економија је „техничка“ наука

Испити из другог дела политичке економијв на Правном факултсту почели су 18 о. м. Из дооадашњих резултатд може се већ донети неколико Пре свега, Б[\то мали број одусталих сведочи да су студен ти озбиљније схватили овоје обавезе. Релативно мали број палих, и поред строжијег крнтеријума за оцењивање, које је несумњиво правилно, с обзиром на важност тгредмета, показује пораст нивоа знања студената. Међутим, било би неправилно по_ сматрати све оне који су положили овај предмет као једну безобличну скупину 4 не изврпгити диференцијадију. Било је студеиата који су преко пеле године долазили на предавања наоташника и нарљиво хватали еве његове речи, све особене изразе, убеђени да је папагајоко учење напаме т тога натеријала сигурна јвранција за успех. Они су билц убеђени да располажу богатим арсеналом готових одговора н а овако могуће литање. Било је чак и таквих који су то своје »знање« крчмкли у »дивљим кружоцима« свакоме ко ]е хтео да их слуша. Један _ од таквих. Пријезда Поповић, који је својевремено искључен из Народне студентске омладцне, покушзо је неуспело н а испиту да претстави политичку економију као неку »техничку« ил и »технократску« науку у којој би бил 0 довољно само »чињенице«, Разумљиво је, онда, да ни у једном његоодговору није било ни трунке схватања суштине питања, Боље нису прошли Ни чланоцЈ! истог »кружока«, а и неколико на/ивних студената, жртава »учепости« Петровић Момчило и Петровић Ружица верни ученици Стојана Прстића, руководиоца „дивљег кружока" у цдме је „стручно“ зарађивао и При Језда Поповић на исгтиту су додавали једно другом одговоре на добијена питања. Против њихове недостојне махииациЈе протестовали су присутни студенти. Нзставник је обоје удаљио са испита. На испитима су се догодила и два инцидента. Недругарски у осно-* ви шовинистички став Павл а Карамантиа према својим друговима Црногорцима и њнхов а нестудентско понашање прем а наишли су на потпуну осуду студената Правнот факултета. Студент Светозар Јанковић јб

типичан лример како несамокритика доводи до дрског понашања према наставнику. Он је добио некцЈико врло важних питања, као што су пи_ тања о историском месту нкперијализма, и империјалзму као оообеном стадијуму капитализма. о махеријалног и кулг> г рног нивоа пш. роких радних маса у ооцијализму, н I

дао је потпуно незадовољавајуће одговоре. Уместо да правилно прими заслужену рђаву оцену, Јанковнћ ое цозвао на »парадокс да он, одликзјп буде оборен«, Исгговрбмено тра. жоћи у ствари милост. почео јеј да образлаже наставнику, како му због тога пролада шест испита пријављених условно!

ПРДВНИ ФДК2ЛТЕТ

Студент Павле Караманти провоцира на испитима професора шовинистинчким испадима

Павде Караманти, студент права, на испиту из другог дела политичке економије, код професора Докчевића добио /е питање моно. полске цене. Он се у свом одговоРУ. задржао на односу измећу мпнополске цене и монополске конкуренције и на томе шта претстав. ља слободна конкуреиција за кочцентрацију производње, погрешио одговарајући. Професор Докчевцђ /е хтео. поставд&јући му подпита » ња.даму помогне, да га наведе на прави одговор. Међутим, Карамцнти је продужио излагање не обази. рући се на примедбе, јер ј# мислио Да ће, обмањујућњ наставника, успети да поџожи. Кад је видео да су сви његовџ цапори узалудни. почео се дрско и грубо понашати: »Код нас на испитима Црногорци имају привилегију«. рекао /е проФесору Докчевићу. Мени сте по. стављали тежа питања него осталима. а циљ вам је био да ме прао

нервирате, тако да не могу иирно одговарати /« Даље /е Караманти рекао, да ;е он Македонац и да не уме да се изражава добро српски, да /е и то један од узрока љегових слабнх одговора. Међутим, он зна да многим Македонцима који студирзју на Београдском универзитету није сметња српски језик, када се добро спреме за испит. У сали је било још двадесет сту• дената. и када је један од њих усгао и упозорио Карамантиа да се пристојније понаша према наставнику. он је, не увиђајући своју гре. шку. рекао другу да се »не улизује« професору. Желећи да на лак и бесправан начин дође до прелазне оцене, сгудент Караманти дрзнуо се да шовинистичким паролама провоццра наставника. Својим дрским испа. дом студент Караманти /е изазвао негодовање код свих студената.

Табеларни преглед испита

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУТЛТЕТ

Резултати гасгагта на ПраЈвжш факултегу лрема досадашњшм подацима слабији су, од резултата у алрилу. Док је у алрилу појшжлло 63% од прпјављеиих са средњом оцелом

7,73 (без палих); укупни 'резултатн јlушаког рока досада огааосе 56,32% пОкШжских предмета од укутгно пхри/аљљсргих. Калсо 'испити још трају ре_ зултати су следећи:

Колоне значе: пријавило, положило, пало, одустало; оцене 10, 9, 8. 7,6, 5,

Најбоље резултате квари одустајање

Испити на Природно-математнчком факултету приводе се крају. Резултати до 20 овог месеца, првма припоженот табели, показују д а је од 393 пријављена испита. положено 264. На пале и одустале отпада, према овоме, 129. Из оваквог резултата може се закључити да св број одусталих (64) и бро.ј палих (65) скоро подудара. Анализирајући стање по групама, добијају се много конкретНији и реалнији подапи. Тажо је на математидкој групи гдб је број пријављених највећи* (114), највише и палих (42). Овоме су до_ принели слаби резултати н а иопиту ч з нацртне геометрије студенатапр. ве године (36 неположеннх испита). Може ое рећи да је број палих п одусталих на испитима с а ове групе миппмалан (свега 6). На осталим групама. почев од био_ лошке, бро! одусталих је већи од броја палих, па ипак. биолошка и хемиска груша су по досадашњим успеоима н а првом месту. На биолопгкој групи јв од 127 иријављених пало 11, а одустало 13. На хемиској групи која по броју пријављених (8б) иде одмах за биолошком, пало је овега 3, а одустало 9. Од осталих група потребно је још епоменути географску, где од 7 пријављеннх није ниједан одустао, и минералошко-петрографску групу где од 13 пријављених није ниједан пао. И поред видних резултата постигнутих у овом року имамо ввДИКи број одуста.тих. Тако је од студената математике који су полагали аналиичку геометрију и постигли добре резултате, од броја пријављених з а испи_ те, од.устало 46%. На овом испиту било је 13 десетки. а палих нема. Средња оцена је 9,2. Од студената прве године најбољи успех показао је друг Душан Петровић. којп је на дооадашњим испитима добио 2 денетке и једну десетку. Он је јелан од најбољих ч.Танова НСО-а, активн и фисжултурник и десетар у бригади. и Дсто тако испих иа физнке на првој

години математичке груое протекао је у знаку одустајања.. Од 47 другова полагало је свега 30, а одустало 17, Као пример могу да послуже другови Милан Цуцић, Рордан а Ми_

шковић, Иванка Поповић који су слремали испите у кружоку и показали лепе резултате. Горд&на Мишковић и Милан Цуцић добили С У по 10. а Иванка Поповић осао*.

Колоне значе; група, пријавило, положило. одустало, пало оцвна

У НАШОЈ АМБУЛАНТИ

Једном студенту права вађен језуб три четврт сата, а рана је после крварила четрнаест дана.

*— Не секирај се, друже, отсад па до ноћи извадићемо га.

О ЈЕЗИКУ И ЈЕЗИЧКОЈ КУЛТУРИ

У нашоЈ новоЈ, народној дџжави кул*гура св налази пред веома крупнии задацима, чије осчгвареље захтева веливе напоре. Али никад у цсторији наших народа није било таквнх' 1 усдрва за развитак културе. Тек сада, захваљу/ући народној револуцпји, страрању истиаскв лемократске државе народне и изградњи новог друштвеног уређења, култура Је добила праве услове за свој развитак и' пун нроиват. Раиијв, у старој Југоолаввји, култура је била привилегија горњег, владајућвг слоја. се није бринула да култура пооианв сводага целог нарол», јср је сва држаНна власт била У рукама ненародних и експлоататорских елемевата. Огроман проценат неписмених у већини наших данашњих народних републнка опемогућавао је продирвње културних тековина међу здироко народне масе. Зато данас у новим условима пред нама стоји задатак да пренесемо тзковине Науке, технике, УмеЈности у широке слојеве народа, јер само на тад начин култура може, постати истински н&родаа. Тај задатак поставља се у првом реду пред нашу младу народну интелитенцију. У вези Сд тим задатком питање Језичне кухтуре, дроучавања и познавања језика, добија нарочити смисао и значај. Уопште узев, не може се замисдити кулгуран човек без познаваЈља књнжевног Језика. Језик ј© основни елеменат културе сваког народа. Познавање језика скопчано је са историјо, цњижевности, науке са познаваФ е м свега онога штд чилн културу једног народа, чему се оц издваја између осталих народа. Питање језика и језичке културе није, према томе, пихање уског круга специјалуста лингвиста ијјдј у најбољем случају књижевника, који се по природи свот а посла баве језижом. У крајњој линлј’и, то је питање целог народа, јер је наш циљ да културу учинимо приступачном сваком прип&днику народне »ајед/нице, Али поред те опште потребе за познавањем језика постоје у данашњем моменту лосебни раддози да пихањима језикл и јsзичке културе поклонимо нарочиту пажњу. То треба Да буће задатак и наших студената, наше нове народне интелигепције. ово важи не само за студенте језика и књижевности, него и за остале студенте, без обалра на струку. Промене које су се одиграле у животу нашег народа у току идродно-ослободилачке борбе одразиле су се и на језтгку. Те промене врше и даље У вези са све веђим и бржим темпом делатности у свим областима наше привреде и културе. Појавили су се и стално се појављују нови животии факти, нови појмови, које језик треба да изрази. Алп језик. чссто није у стању да савлада тај нови материјал, стара Ј’езичка средства нису за то довољна. Сви се мп сва-, ког час а . сусрећемо са језичкцм про-' блемима, сваког часа се поставља питање како да се кдже ово или оно, како да се изрази овај или онај нови иојам, који је наст.го као резулат наше нове стварности. Проблем језика постав.ља се врло оштро у свим транама технике, науке, у'метности. Нарочито је акутно питањв научне п стручне терминологије,'' која је у нашем језику сасвпм нздовољна. Овако стање ствари приморава сваког спепијалисту да се, поред своје специјалности бави и питањем језика. Ово пнтањр није безначајно ни за Једну стрднку, као што би то могло изглвдати површно посматрачу. Језик не сме заостајдти за развптком науке, он не сме бити њена кочница. Али он ће доиоса претстављати велику сметњу. ако пе буде ишао напоредо са развптком културе и науке, ако не буде одражавао све оно што се догађа у жпвоту наших народа, Зато њиме треба да се баве и претставпици онпх струка које на први поглед немају везе са проблемима језика. Али питање језака нарочпто је важно за студенте којима је струка језик и књижевност, Они треба да се оспособе да као будући стручњаци допринесу да.љем развитку језика, да помотну решавању свих онпх проблема који се постављају у свим областима културе. Специјалисти V поједииим струкама не моту, разумс се, да посвете одвећ много пажње језичкцм пнтањииа. Опе ге у првом реду морају бавити својом струком. Основни терет реш&вања овог задатка, дакле, пада на оне којп се језиком баве као својом специјалношћу. Лингвцрти, људи који се баве научним проучаваљем Ј*езика, владају језичким материјалом, познају законе језичког развитка, и онп су ти којима у првом реду п&да у део унапређивање језика. даље развијање језичке културе. Претставпици лојединих струка тиме што ће се и сами донекле бавштц језикон пружиће

специјалистима лингвисгама виг< ну помођ у овом важном псслу. Треба нстаћи да св на језитаа пзтања гаедало раније код нас, уопштв узср, погрешно. Заостататса тих погрешних схватања има и данас. Послвдица та&внх погрешних схватаља јеете, пример, апсурдна иињеница да се лре рата н*. нашем Филозофоком факултету језик предавао и полагао одвојено од књижовностн. и обрнуто. Језик је узиман аистрактно, одвојен од књижевности, од дитаве културе, од друштвеног развитка. Проучавање језицд чест л се сводило на мртбе схеме, које су одбијалв од себе, јер су изгледале бесмислене и бесциљне; оне су доиста то и биле. Историја каижевности претстадљала је скуд тењеница, поређаних без правог научног осветљења. г Баш зато што се ннје схватао нрачи значај језика и књижевности, наука о тим важним предметима није гла дости!ш виво који јој по гораву припада. Услед овота, и ван кругоЈ-а књижевдих иоторичара и линфиста гледало се‘на питања језик« и књижевности ненаучно. Оматрало се да је језик „сувопаран" предмет, а историја књижевностн ценила се зато што јв била „заннмљива". Међутим, нема сувопарних наука, па према томе ни наука о језику није суврпарна, ако се језик Доистз проучава научно. Као ниструменат људског општевм!, као основно средотео културног и уметничког стваралаштва, језик претставља нзванредно важан објект научног истраживдња. Језик јв одраз друштвенцх односа у њиховим законитом историском развитку. Историска судбина људског друштвз, судбина сваког појединог народа кроз историју, од велеког је интереса за свахог човека који ствари посматра научпо. Језик, кфи помаже разумевању исторнског процеса* и којн је основно изражајно средство људске мисли и најсавршенијв уметности, књижевноста, никако не меже бити сувопаран. Сувопарне су само схеме, али језих с© не сме сводхпи на парадлгме. Исто тако у књижевносги се нв сме тражити нека површна занимљивост. Треба одлучно устати против такве „историје" кнлхжевности која књижевност своди на ииз занимљивих алегдота и догађаја. Књижев ност је израз друштвених збивања; она има огроман значај и кас идејни васпитач и због својих уметничких вредности. Зато студенти књижевнести морају разумети њену суштину, морају научно прићи њеном проучавању. Истинска заннмљивост свакв науке, па и науке о кљижвности, налази се у љеној научиости. За човека којп научно гледа на стварн једно средњевековно књижевно дело може бити истч) онако аанимљиво као и књижевно дело ма ког другог историског иериода. Али за овакво озбиљно проучавање књнжевности потребно је знање језика. Површне анегдоте. натегнуте аналогије мцгу се наћи и без солцдног поонавања језика. Знање језихга потребно је за проучавање књижевности, за озбиљно улажење у тхроблеме историског развитка, за разумевање историског процеса у целини. Студентима понекад изгледа нелотребно учење, на пример, старослзвенског језика или поједизих дијалеката. Доиста гомиле чињеница из лсторије језика или појединих обласних или социјалних дијалеката мзгу изгледати савршено бесмислене, ако им се не да право научно тумачзње. Али у светлости праве науке, марксистичке науке, тај матерчјал добија нарочитл значај. Што св пак тиче посебно књижевноста, ако студент научно савлада Језик и језичке проблеме, онда ће му и књижевност постати много јаснија. Не треба ни говорити да је бвз позлавања језика пемогуће иоле сојшдније проучаваље стариЈих псриода. Али научво знање језика није <фмо потребно ради проучавања културних тековина прошлости, ради разумевања историје. Научно знањв језика је и за данашљицу, и пре сввга за данашљицу, као што смо и у лочечку нагласилн. У данашњим проблеиима језлка, т цро* блемима даљег развитка јвзичке културе која је саставнн део жароднв кулчгурв услппте, ми св можемо снаћв само ако владамо читавим нашим језпчцим материјалом, двлокулним народним језичким бдагом. непрвглвдним богатством нашег фолклора. Узи* мајуђд у обзир оно што јв досад створен.o у области наше језичке одбацујућж оно гато јв аастарело и непотребло и развијаЈућл све што има услова за даљц н&предак, ми ћемо моћи да даљв успешно унапређујеме наш језик л пашу културу уопштв.

Радован ЛапиК,

профеоор Ееотрадског увЈsВвр»н?ет*l

3O

НАР 0Д Н И С тТд ЕН Т

СТРАНА 5 •

I год. 2246 1161 728 356 156 221 262 212 308 271 II год. 776 563 141 71 123 102 124 105 109 60 III год. 131 Политичка 86 12 43 31 14 13 12 16 12 *,дкрн 9 р. 1 ?41 Политичка 181 93 п 63 12 22 38 53 56 67 економ. II 17 14 1 2 1 2 3 4 4 2

Резултати испита од 1-1У ДО 20. -VI Математичка 114 45 27 42 7 8 11 11 8 Биолошка 127 97 19 11 13 17 22 18 27 Хемиска 85 73 9 3 17 24 11 13 8 Физичко-хемиска 10 5 3 2 2 2 1 Минералошко- 13 12 1 2 5 4 1 петрогра^зска Гсолошка 34 24 5 5 4 5 5 7 3