Student

Преко 50% студената прве године положило је хемију са одличном оценом

Дооадашњи резултати иопита на Медициионом факултету локазали оу ое као мврило учвња и залагања студената на стручном пољу током деле школоке годише. Резултати исгшта прве године су врло добри. Прва годоша је са пуно озбиљности лришла и овесрдно се еаложила да испуни дате обавезе. Поред тога помоћ стручиог удружен.а, првко згаставне комисшје и демоистратора, дооринела је да се рад на првој годиши развијао правилио.

Из статислишшх ш)дата(ка видкмо да је и кваљитег исиита, без лалих и одусталих, добар. Од 552 положена исашга из хвмијв 50% положило јв са оценом девет л досет- Уопеои Iгз фвзнке такође ие изостају- Можо се очекивати да ће студенти приз година у овом року постићи исто резултате и из биологијеРезултати иопита на друтој години оу слаби.llИ, јер >в број датих испита мааш него број датих обавеза.

ЕКОНОМСШ ФДКТЛТЕТ

Просечан уопех из аиатомије је врло добар; крвће се првко 8. али зато на хистологији појављује се 67% Ог дусталих и палнх, Узрож оваквом стању је: недовољно залегаље студе!ната током целе *школоке годшге, а нарочнто у зимском оемеСТру, носисгематско учење, недовољио и непрааилно коризићење курсева, консултадија ових праклтгтих вежби, преко којпх >е сгручио удружењв тстојало да пружи помоћ студентима и недовољна координаци.ја. наотавне комиоије и актива НСО-а другв годлне. Тек у четвртом семестру студенти су сесватилн озбиљније учење и спремање иопита, али обимност матери.јала и тсратак рок до иошгга кије могао омогућити да ое, обавезе иопуне и дају бољи реаултати. Овакав рад ће бити коришо искуство студенттима друге године, тако да ће на Нрузи и у идућем унети виапе труда и

спстематског рада, кажо би датв обавезе 'Иолуиили и тнме омогућили студирање и планоко уздизање кадро(ва. Ишити на осталсвм годиаама: трећој. четвртој и петсј су 'врло добри.^ Из табеле св види да је број одусггалих и лалжх врло мали. Мора се подвући да сгуденви 111 годинв 15% нксу икшушиши дате обавеве. Узрок овоме је у главном тај што оу поједннци дали или нереалне обавезе, или се иису давоЈвно заложили да их ишуне. Насупрот томе ревултати четврте године, са исшгта из патслогије, где је од 74 пријављена иоиита шоложило 100% са средњом адеиом БЦ9, локазују да се овај тежак предмет озбиљно и са много труда опремао. Ратомир Антић

ст. Медишишжог факултета рук. наотавнв комисије

МЕДИЦИНСКИ ФДКУЛТЕТ

Двмонстрације из физиологије на Медицинсном факуптвту

У такмичењу на Економском факултету друга година је постигла најбоље резултате

У овом испитном року на нашем факултету карактеристичне су три ствари: слаб успех прве године, врло добар успех друте године и мали број пријављених испита на трећој и чегвртој години. На првој години јв велики број одустапих од испита. много палих и мало одличних оцена. Ово св односи угалвном на све предмете са прве године, изузев попитичке економије, где је показзн рвлативно добар успех. Од укупно 379 пријављвних, оамо 79 је одустало, 75 пало, а 225 положило. Значи 40% је палих и одустапих, а 60% положило. Сличан успех јв из предмета Привредне историјв Југославијв. Код осталих предмета број пзпих и одустапих је свуда већи од 50%. Тако на пример технологију је требало досада да полаже 221 студонт. Одустало је 120, пало 30, лоложило 71, а од тога ја само по четири дсветке и двсетке. У процвнтима број папих и одусталих износи 67,8%. Број палих и одусталих из статисткке сада износи 63%. Све ово говори о томе дд су друтови са прве годинв неозбиљно схватили и пришли учењу, свом најважнијем, основном задатку. Индивидуални прнмери ће нам то најбоље потврдити. Код запослених студената је највећи број одусталих са испита. Неразумљиво је зашто они прнјављују испнте. да би послв одусталл. Оваква схватања треба што пре искоренити јер су штетна. На првој години има доста студенат а који су показали врло добре резултате. Кружок Душана Станића из политичке економијв има средњу одену 9,3; досада нико нз кружока није пао нити одустао, Свакн члап овогд кружока прнјавио је по пет предмета.

Прва година мора на Омладннској прузи поред рада доста да учи. 8а учење ће имати могућности, : : ер ће са студентима прве године поћи известан брђј професора и демонстратора. Ндше стручно удружење је већ приступило стварању систематског плана рада па Прузи са студентима, а на основу показаних резултата у овоме раду. Успесн студената друге године нису дошли неочекивано, јер су плод

Милан Симић,

ТАБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД ИСПИТА ЗА 23 И 24 ЈУНИ

марљивог и систематског рада. Њиховим резултатима поно<;и се цео наш факултет. Професори су веоога задовољнн. Студенти друте годинз могу, према показаном успеху, служити за пример целом нашем факултету. Резултати су следећи: Организацију и пословањв привредних првдузека пријавило јв 238 студената. Папо је само 3, одустапо 31, а положипо 204, од тога са одличном оценом 118 У процвнтима изгледа овако: одустало 13%, пало 1,2%, а положило 85,8%. Из економије рада п{м>ценат одусталнх је 12,2%, број палих свега 3 тј. 1,8%, а пррценат полжених испита је 86%. ИндустриСКу политику је положило 124 студснта, који су добипи 78 одличних оцена. Међутим, важно је имати у виду и то да за прва два дана полагања аграрне политике од 77 пријазљених нико није одустао, а пало је свега 5. Испити из политичке еконо_ мије су почели 20 ов. м. Овде се мора узети у обзнр да од укупног броја одусталих око 60% отпада на студенте који су запослени. Испити на трећој и четвртој годипи почели су недавно. Засада је каР&ктеристичан мали број пријављеннх и већи проценат одусталнх; палих има врло мало. Наше стручно удружеље мора да поклони већу пажњу студентима прве године.

студ. економије

Колоне значе; пријавило, одустало, пало, одене 10, 9,8, 7, 6.

Вежбе из прве помоћи н а Фармацеутском факултету

Став професора Братислава Деметровића не помаже уздизању наших студената

На Ввтеринарском и Економском факултету, студенти су показали слаба резулате на испитима из физике и технологије. Тако од 221 пријављеног игпига из технологије I години Економског факултета, ,има одусталих 120, палих 30, а пO ложило је само 71. Слични су резултати са испита на Ветеринарском факултету. Разлог овако слабог резултата нИје само у нераду студената. Критериј за оба предмета. чији јв наставнии д-р Деметровић, није у складу Са предавањима иоја су држана преко године. Професор Деметровић је на својим предавањима из физике говорио сту. Iдентима ветерине да много од тога кије важно, тако да су студенти ееома олако схватили припремање тог предмета. На његовим предавањима владао је неред, а студенти су их слабо посећивали. Стручн o Удружење је уиазиеало студентима на потребу редовног похађања предавгња, али је професор говори o да му не смета ларм а и да студенти могу по вољи излазити и улазити. Организована су и пробна испитиеања крајем месеца априла али и « професор Деметровић није придавао пажњу не сматрајући их помоћним средством у контролисању знања студената. Несистематски рад и олако схваприпремање испита, како из физике тако и из технологије, морали су дати слабе резултате. Студенти знајући да су у мајском испитнцм року добили прелазну оцену само ради »храбрости« што су изишли на испите, нису се готоео ни припремали за овај испитни Р пк Тако је и разумљиво прек o 50% одустајања из технологнје. Међутим на овим испитима било је случајева да неки спремни студенти нису положкли, а после тога је професор Деметроеић изјави o да он зна дз су они спремни и Да ђе он то исправити накнадним испмтима на крају месеца. Такав је случај са сгудентом II семестра Ветеринар. сног факултета Радовановићем. Слу. чај у мартовском року. где је један студент полггао у 9 сати и Добио слабу оцену, да би полажући и сти предмет након 2 гата добио прелазну оцену, показује да огакав критериј збуњује студенте и не пружа им право мерило вредности њиховог знгња. Претставници стручног удружења Економског факултета су више пута тражили од професеоа Деметровића да пооштри критериј на испитима, а у истом смислу писао је и »Народни студент«. Професор Деметро&ић је »пооштрио« критериј. Сада

'на испитима падају и спремни студенти. На оправдане примедбе студената проф. Деметровић одгозара: »Ја сам једном изишао у »Студенту«, сад више волим да ви излазите него ја.« Овакав однос професора др. Братислава Деметровића. ке помаже уздизању наших с.тручњака толико потребних за испуњење Петогодишњег плана.

Несавесно вршење дужности асистента Рајевског

У нашим настојањима да до одласка на радове на изгргдњи земљв положимо што већи број испита, помаже нам већина наших наставника. И не само то. Наши професори и асистенти су већином правилно схвагили и оценили наше напореЗато са нама иде на радове 291 професор и асистент. Они ће нам помоћи да на јесен изићемо спремни на испите, да испунимо припремљене обаеезе. То је драгоцена помоћ коју сви студенти цене. Тако ргди већнна наших професора и асистената. Због тога јасан стаа асистента ботанике на Ветеринарском факултету Рајевског; он каже да га нико не може убедити да треба да иде на Пругу са студентима и да га на то могу једино натерати власти! Ако су студентима потребне кондиције по мишљењу асистента Рајевског нека узму људе са Филозофског факултета па нека Их они спремају. Другови који су у име Удружења позвали асистента Рајевског на Пругу, сматрали су да «У чи, не част. Но Рајевског нико није нИ присиљавао да иде на Пругу; он чак и не треба да иде на Пругу. То Рајевски не заслужује. Откуда је место асистенту Рајевском међу наЈбољим синсвима наших народа, када он никада није имао ничег заједничког са студентима. Већ се у т оку гсдине Рајевски потпуно одвојио од нас. Он не само што није хтео да помаже студентима у припремању испита. бољем и солкднијем, већ је покушао да једној групи онемо. гући излазак на испит. Тој групи асистент Рајевски није хтео да стави на расположење неопходне хербариуме и препарата за вежба. А без тога се неможеизаћи на испит. Ћакав стзв Рајевског није у складу са савесним вршењем асистинтске дужности. и кочи наше стручно уздизање.

На Државном институту за фискултуру колоквирало 100% студената са просечном оценом 8,7

На Државном тшстптуту за Фискултуру завршен је други семестар. 93 студента и студенткиње, којш су имали видан удео-у извођењу и оргакизацији слета, спремају ое сада марљкво за шаште, којш за њшх почињу ових дана. У току ова два семестра свих 93 студента колоквирало 1в хемију. остеологију и-војну обуку с а просечном оценом 8,7. Вредноћом и поствгнутим успехом истакли су се кружоци Ланца Мао.јана и Радана Живка са ио пет чланова. Просечна њихова оцена за све колоквијуме ’е 8,8. Свој:им залагањем нстичу се IЈ©рков:ић Александар. члан секретаријата НОО-а, који колоквијуме доо са просеком 9,2, Јанковић Јелица, са .8,8, Стојаковић Слободан оа 9,5 и Ланц Мар.јан ко>и- јв поститао

прО|Оечн.у оцену 9,7. У јулу месецу. студевти ДИФча дају сзоје прве нспите из: бопоа, кошарке, хемије. физвке, анатомп.је и лсихологије- На испнте, сем психолошје. изиће ће 100%. Ноихологија је прилипно обимна, а студенги су добншт недавпо окркпта. Било је и другкх недостатака ко.ј-и' 1 су донекле конилк правилан рад студената Државног инстигута за фиокултуру, па је л разумљкво нада ое зна да је ова институција ,к>ш врло млада. Тражпле су ое најпогодније форме рада, ,Iер по неки од предмета нао хемија одузималп су непотребно мпого времена својом обимгисцрћу. Недостајалл су и уџбекици. Мећушм, све ове лрепреке су матве више оавладане и взгледн за јулоке исните су врло добри. М. Ј.

Друг В. Матовић

ЈОШ ЈЕДАН ДОБАР ПРИМЕР УЧЕЊА

Иако раду у НСО-у поилања велику пажњу, друг Матовић савесно иопуњава задатке. Кад је гтрошпе годнне дошао на факултет, имао је из друге године сзмо јвдан прсдмет положен, математику 11. Савеониц и систематским радом постигао је топико да данас има ликвидирану II и Ш годину, а већ је дао и два предмета из IV године. Средња судвна му је досада 8,35. Он користи све да се што боље стручно уздигне, у чему му миого помаже познавање страних језика. У свакој прилици пружа помоћ друговима и својии знањем и искуством отклања тешкоће на које наилазе при учењу.

С. Штефан

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 30

1 ГОД. Хемија 773 82 691 571 120 62 162 108 131 108 Физика 420 1 419 403 16 88 70 70 84 89 Укупно: 1193 83 1110 974 136 150 232 178 215 197 Копонв значе: пријавило одустало, полагало, положило, 1 пало. оцена — 10» 9, 8, 7. 6. II година Анатомија 290 8 282 278 4 76 94 52 26 30 Хистологија 219 106 103 72 31 11 20 24 17 Физиологија 6 4 2 2 1 1 1 — Укупно; 515 118 387 352 36 76 106 73 50 47 III година Физиологија 22 5 17 14 3 6 3 4 1 Анатомија 11 2 9 8 1 1 1 4 1 1 Укупно 33 7 26 22 4 1 7 7 5 2 IV година Патологија 77 77 77 74 1 1 1 Фармакологија 4 2 2 2 — 1 1 Укупно: 81 2 79 79 74 1 2 2 Колоне значе; пријавило, одустало, попагало, положило, пало оцена — 10,9, 8, 7 , 6-

Статистика 66 27 5 11 8 11 3 1 Право 20 3 4 4 2 7 П рив р«дна историја 60 19 6 2 11 13 5 4 Посповање II 32 7 4 3 3 6 6 3 Економ. рада 45 7 2 12 7 9 3 5 Аграр, попитика 40 11 6 5 9 5 4 Екокомија II 27 2 4 7 6 7 1 Инд. посповање 22 3 8 5 4 1 2