Student

КАКО ЋЕМО ИСПУНИТИ СВОЈ ДЕО ПЛАНА

На нашем уиивеоаитету рад је у пуном јеку. Алн таеба олмах коистатова,ти н бозо. tнергнчно исправљати соешке к-оје би мог-хе да поремехв пзвршск>o наших обавеза Ради се о посећиван>у upeД2ван.а, Студепти нх не хи>* сећују редовно. Стручна х>ад и успех, копухвењо пллиа. доведено je у пптахве. р!во ситуапије на поједпннм Фахсултетима. За Приролно-матемагички н Фнлозбфски фактлтет карахтеристпчна ,?е навала стулената У почетку голние на пре Даватвпма. Затпм, пол упшаjcvr охмтх старијих, „паметнијих“ па предаван.има сев мањн и мањн број стулената. На романској групп. v irpoнентима, ствар стојн овако: 4Ј% млађих и 30% старијпх студената не долазхх ua пподавања. Ромаахсхха група ie нај* ге-ра- На геологијн 20®/о старијих, гвографнји Iб%. на историји 30% не посећују поедавања. Да ли су * овоме оаалог заостали испитн. тачннје. sioгу лхх заосталхх иопити којих има доста бнтп оправдањо за недолазак на ххрелавања? Да ли cv схудентнма биолошке групе Дl'Уre и греће голинв 215, хемпјске групв 146. математичке 87 нспита запста прспрека? Наши наставнипи cv и ове го лине спремни да nouornv студентима који имају заостале ислиге. путем посебних курсева н репеторија. Значн. отпада оправдањв да „заостали испити“ слухке као повол за нелолазак на предавања. Понеки веле да им је лакше да преписују белешке старнјих лругова него да Долазе на про давања. Белешко cv. јасно. по требне, корисно служе, хгарочито кала нема довољио тџбеника Али не долазиги .ча пре давања са мотпвацијом да heмо се корпстити тућим белешкама, пајблаже речсно песаве?e. ла не кажемл пвевара. Још више cv за осуду охц ' ЛчОЈЦ дају CBP.'o. белешке. Белешке cv' мепртЏУ®о; моту бити” погрегпне. са нетачнИм излагањем науке: зато Hnie ни чудо што студенти слабо арола?е »а нспнтима. Али ако би се те белешке коигролитале на хгрелапањима, зонуљавале. исправљале гпешке v њимз, сва како ла би Hasr користале. Стуленти прве године Пољо пр и в ред но- ш v марс к or Факу л Т ет., примили cv ол својлх ста ријих лрутопа оно што ххије ваљало? Предавања нз ннорганоке хемије су веомз лобро посећепа. То је лобро. Она се ускоро хголаже, Али зато остали лредмети „нису важни“ јер се полажу тек у јуиском року Н док анорган-’ку хемнју слуша обично око 340 стулената. на часовпма из осталих ппедмета нема их ни Д 8 « десетак. Н* другој голиии. опег агронома. ол 527 хгуде ната једва 50% посећује предавлња п вежбе. На шумарском отсеку кајбт л>е стоји трећа година. с* бб% студената који nocehyiv преЛавања. Студенти те нтјбоље „шумарске године“ не долазе на часове из „искоришћазања шума“ и „шумских расалнпка“ јер ће за ове предмете изићи уџбеник. Док сл сто студеиата техничке групе. спе га 40 слмша прелавања из „искоришћсња шума“. овега in —г т, ‘техг°тт техчИчк? rov. пе cjviuaiv лруги пгелмет. Вежбе иотврђуЈу ову лошу сли ку, Сасвим друга cnivannia ie кол студенттз агрономше п»еће голине. Hg њих би требало ла се углелаЈу млађи лру говч ГТрпметима спепијализапије: воћа pctbv. сточарству и економпји они су посветпли наоочиту пажњу Полољени на групе онн релоз н.-, олржаваЈу вежбе v лабораторијумима. одлазв на лхжавна н залружна добпа. поактнч но се прнпрсмату за будтћп пал Приличио великн 6poi зао сталних иопита њимч не смс та Лд реловно посећују прелавања Кооз ктрсевв н про нитивања они ее пРипоемајх за ликги чпгање на.)в р ћег Сроја зачстатпх пспита У ЈзнуаРУ. ТРЕЋА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ПОТПОРНОГ УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

у суботу S о. м- на Правном факултету одржана е трећа редовна скулштина Потпорног удружења сту дената Београдсхшг универзитета. За датак ове скупштиие био ie претресалве раоа Потпорног удружења v прошло! школској годнххп и нзбор новог руководства, Скупштшху. Kojoi ie прпсуствовало 360 делегата студената са свих каших фатсултета. високих школа и академи а, отворио }е претседиик Управног одбора. проФесор упивсрзитета. Петар Јовановић. Пошто ie v име Управног одбора цо.тдравио пгмхсутне делегате. v излагању се осврнуо на прошлогодишњи рад Удружења. Исцрхши ихнри извештах није се подносио, пошто ie то хчнњено већ неколико дааа пре заседања скупштине v biu.,v штампаних нзвешта ја. које су делегати уиапред проучили. Према томе, залатак овог зассдања није био да ce исирпно диск>*туlв о оаду Удружеп>а на само" скупштгсшх. већ да се ла једал ширн поглеа на прошлогодишњи рад. одродо главне смерниде будућег рала. као и да се ххзабере нови упвавни одборПре него што би се птхмпло на дал>е излагатве. потребно ie да се бапи ноатак осврт хха општи рад u улогу Потпорног удружења. ко;у "<е оно одиграло v првпм послеватним годинама- Да бн се овај проблем што правиллије решно. као и да би помоћ студентима била што ефикаснша и непосредиња решвно ie да со ocnv'e Потпорно удртжење за здравствент заштиту 'Стуленага пои Београдском универзитету. Ово решењв било io сасвим добро. iep преко овог тела. Koie те чисто сттдентска организапи|а. ногло С0 нетгосредно и брзо изићи v сусоет потребама студената. Техника рала овог удртжења (преко економеких секиша Факултета! гарзнтовала *е ла he се дослвдно и поавилно спроводити задатак ко?"и се прел њега поставиго соипјално економско збрињавањс студеиата. Из излагања претселника Петра Јоваловића н осталих говорника. а на ochO'BV прегледа писаног извешта а. добн»а ce следећа слика оала Потпорпог удружења v прошло? тдини: У току прошле школске 1946/47 године Потпорг'- удружење ie правил ко одговорило залаиима u обавс.чама. xi. помоћима v храпп u hobuv; успело ic да на впсме одговори потрббама одих студената. кошма ie uoeioh била потрсбна. У томе раду Потпорног тдружења. Управни одбор руководио се слелећим прннципима: Прбо. да се помоћ издае v првом всду за "~ , ' г, ану спдената. iep е она

ту била најхитнхпа и најпогребпија; друто, да се из прессталих новчаних средстава студептима издају мессчне новчане помоћи од 200—500 динаоа. v први-м оеду за плаћање стапова и к\’повање уцбепика; треће. да сс помоћ vtKaavie само опим студентима кошма ie потробна. сиромапшим студеитимаДа би о-дговорио свошм зададнма н да би доследно спровео v живот ове прнншше. Упоавни одбор 'е своiv делатност спроводио воеко економ ских секпија факултета- То ie био најболш и најппавилниш пут ла се не погрешп v паду. iep економске секдије. пошто cv пмале тачан преглел и податке. о имовном crau>v сво-

јих студената. Јелинп cv могле да учине то да се аавање иомоћи спроведе ппавилно и ксшструктивно. Мећттим иако cv Управни одбор и економске сскпи е углавнем одговорилп cbolem залаиима. v њиховом раду i© било и недосгатака. Ти »е-лсстапи н.ису на.рочите приннипиелне природе већ cv последице иедостатка жжуства v рзду. Тако на пример нелово-љна рутива v књиговодству и воћењу адмииистрације неких економских секшт. па н еамст Управног одбора (т;ривипом књиговоће) често ic кочила правилзн оал. преглед и eß»jenuniv рада vjpv жења v целиниС друге стране екоиомске секпије су се често исувише стриктно придржавале ппавила ла се молбе за номоћ пгимају само до одрећеног рока. тако се лешавало да су неки crvленти. ico iiina "е помоћ бпла неопходна (нарочнто за исхрапт). ако би задоцнили 2—3 дана са молбом наволећи оправлаие разлоге за то, били одбијсии. Сличне грешке скономске сек

шг.је би морале иабогавати. водсћн о томе рачупа да јш cv ова залошвења оправдаига или не. У противном случају пало би се у гупротну грешку многи студопти би ПРОИЗВОЉИО и неопоавдано аадопн.авали и тиме кочнлп правилан радДруги недостатак рада економокнх секпија оглвдао се v томе што помоћ ише дељена равномерно* Чссто се давао маши број помоћи v већем изноcv. а требало 'е супротно (Меднпински Факултет). Значн. требало ie помоћ расподелитд на воћи 6ooi сттдепата како би што већи 6poi добио нај нужешу помоћ. Помоћи cv издаване реловно и но иотре<sи и може се са сигурношћу pehu да cv оне умногоме омоп 7 ћиле оиромашњим студентима ла реше питањо ово}нх животних потреба. Сама цшћра додељоне помоћн 4.31G.234 дипара довољна ie да нам прикаже делатпост Потпорног удружења. Ако се узму у обзир и новчане помоћп студентима v видт облигапија 447.835 динара. као и помоћи разптгм еколомским организапиЈа!ма (мензе, домови) што изноои 1.130-000 дшара излази да vkvhhh нзлапп Потпорног удружсња изпосе дтгнара 4,310-234. Можемо рећч да ie помоћ ко\у су студенти од овог Удружења добили велика. и ла ie Удружење одигоало видшг улогу v ооии ia лно-еасоном-

ско-м збрнњавању и заштнти наших студе.ната. Даље. из овега овога може се извући >ош }едан закључак. конкретно по тврла о томе како се наше наролле власти старају за студентску о-млади ну. По>рел многих и великих стипенди"а н осталих псмоћи. оне и v овом правду noKaovi.v своју пажњу према студентима- Наиме. народне властн ставиле су у току прошле школске гатиие дта- 1.426-549 на расположење Нови управни одбор сачнљаваху; Васкљко Пантовић. студент технике. Радмила Пејатовић. студент филозоФије. Драган Гузина. студент технике. Мухамед Драче. студтт медипине, Александар Лончаревић. студент екопомије Петар Бесараба. студент еKOHOMHie. 'Бсњће Јокановић. студелт прага. Славкп Плесковпћ. студент медл-шше и Ралован Стоановић, студент ветерцне. Нсвоизабрани управнп одбор пред ложлгће Ректорату Универзитета за претседника удружења једнот о-д про Фесора Београдског тннверзитета-

Статистика новчаних помоћм студентима за исхрану.

Статистика новчаних помоћи студвнтима (за пиаћањв киоијв. куповањв умбонина и сл. : vr

ОНИМА КОЈИ НЕ ЗНАЈУ ШТА ЈЕ ДИСЦИПЛИНА

Поред одличл. ' ' ;-иеке Правпи факултет има и леиу пространу чпгаоницу која у своје две просторпје може да прпмп велпкп број читалаца. На тај начип студентп права, тгрочпто oun чпји стаповп нпсу најподесппјп за учен>е, имају и у том погледу велику олакшицу. Осим правпика, у ову чптаоницу долазе п студенти *са других факултета: није реткосг, да порел Политичке екопомије или Кривичног права вадиш ua столовима и неку Анатомију, Физпку нти други уџбеник, који ти говорп да прсл тобом није правпик већ неки „гост“. Овако масовна пссетз читаонице није ни мало необпчна. јер, довоано је да се јелном поссти и уверн се, да је она најбоља међу свима фаг;ултетским чнтаоницама. Али. овде се пред нас не поставља проблем хвалоспева овој читаонпцп (њу, уосталом. свн студенти хвале). већ нешто Друго. TptMSa, наиме, видети како се студенти односе према гој читаоници, како је поштују не речима, веН делом. Редовна је иојава. да се посетноци чшаонидс (ово се односи и на »до-

маће" п па ..госге") не понашају како треба. Длсциплина је слаб а а тишину нарушава шкрипа и привлачеше столица, гласнп разговорп како у самој читаошпш, тако и у сали пред љом. Јвдном речју, добијаш утпсак да сп на сваком другом месту, само пе у читаонпци Најлнспиплиповапијп читаопп морају честп опомпљати опим досад. иим; ~П-с-ст! . другови . тише" ... и молећиво склапати руке г Они којн су „несташпи” одговарају им: а* ла се правиш важан”... п одмах иаставл>ају свој посао, тј. прнчање... Једпог после подпева је гаапат Су колико се он вг*ћ може тако назватп) био тако гласап. а пшпЈша столипа толико бесомучна да је једал сту* деит, као сумапут скочио и скоро запапио: „Шта је ово, забога, другови.. „Другови” су га благонаклоно и сан:ал>иво погледали. а оида се осмехгтулн: „Како је овај нервозан" ... Его, тако је у чигаошши .. A сада да окрепемо лист. дред ччгаоиицои. То ,пред чшаоиицом’', да са мало

рсчи све кажемо, служи као: место за састанке, за „стручне дискусије"’, за пушење, за одмор . „да се мало разведрим” и најзад, као место за ..с.чу-чајне сусрете” којп ce отежу у бесконачност и који су неизбежно везанц лармом, смехом, „вицевпма” итд. Библиотекарке и служитељи, поред своје редовне дужности, имтју и дужност умиривања ових ..немнрнпх духова"; сваки час Mopaiv напуштаtji посао и опомињатн- ..Тнше. друговн... молим вас... па ви сте у чптаоннци”... Друговп (подразумевам п другарипе, нарочито оне са „звучнпм гласовима”) сасвпм су заборавпли да су у чптаоппци. а по свему судећи, е да су студепти. Требало бп најзад да се оваквп тругови освесте u угледају па оне. којн правилно цене oev читаоницу, u који никако не заслужују да буду омстанн недисцпилппопапим потгашањем извеспог малог броја студеиата. који су. ето тако. по мало, „жив° природе“.

Гаврило Вучковић

НЕДОВОЉАН РАД СТУДЕНАТА НА СЕМИНАРИМА

Упоредо са првдаваљнма, на Правнем, Фплозофском и јфјгнм факултетима одржзваЈу се редовно п семинарокп ча* сови. На љима се пружа могућност студентима да продубе и прошпре своје знаше, да сгекну јак темељ за даљл рад. Професори сматрају да Је »>cehnraae семинарских часова неопходно, окоро и важније од самих предавања! На семинарима студенти читају своје радове. дискутују о н»има, претресају и проширују пређено градиво. тако д ч семи нарски часови заиста много до приносе сгудентима. Међугим, одзив студената и учешће у раду семинарских часов'а није подједнако, Ређи је случај да су студенти правилно схва тнли потребу посећивања ових часова и оваквог рада. Леп пример дају студенгидру ге н треће године исторпске групе Филозофског факултета. Они су озбиљно поишли раду. У рефератима они обрађују значајиа и интересантна питања као на пример; полсжај руских сељак д пре револуције, Србија пред устанак ISO 4, рударство v средњовекозној Орбији. развитак капиталнзма и сл. Живом диокусијом студенти се међусобно лоиуњавају, боље савлађују матернју. Студентн историске групв oce тили су д* је учење из скрипата и тџбеника недовољно и зато спремају рефератв и редовно посећују семинаоске ча сове поред предавања. Насупрот овоме има група на гстом факултету где студенти врло слабо посећују семинаооке часове. Тако на славистичкој гру пи семинар руске књижевности и лекторски курс рускога језика посећује врло малн број студеиатд v поређењу са бројем уписаних. На Правном факултету семинари на старијнм семестрима су такође слабо посећсни, а с лрутв стране и одзпз за диокусију је врло сл а б Друго ви референти спреме добро ре ферах. али семинар се не одржава само ради онога којл чита, нити је ловољно да н ч крају наставник исправи ‘илч допуни реферат. Циљ семинара је удубљивање v поједпне нроблеме права, зато и служи диокусија. Сваки слушалац оеминара греба да тражи ближе об.јашњењв за поједине проблеме, ла изложи своЈ9 примедбе у веза семинара. Н а свим семинарима који су одржанн у овој години на Правном факудтету, дискусије уонште није било и обпчно се свршавао час тиме што 1з оеферент прочптао свој састав и прнсутни профеоор указао на грешке. Основни разлог за овакав став студената на семинари* м а је недовољно познпвање гпаливз које се обрађујв на семинарима.

Демонстраторска секција рудара још није почела рад

Секдија демонетратора Ra РУ дарском отсеку Техаичког’ Факултета још није почела рад са студвнтима ни ирве нитп лруге гоЈНне На ДРУгој години има 230 заосталих испита од којнх 82 из физике з 78 из сгатике, На састанкг секоетаријата отсека оешено је да се штс пре ооганизују курсвви из физике и пообнн ИСППтИ пз статике. али ie ол тога сгстанк а нрошдо месец лана. з оллука ннјо спроведена. осгала је само v записнику. ieo нови стручнц олбор још није оформл>ен, а стари је лрестао сз ралом још ппе одласка на Пругу! Секретаоијат Наролне студентске омладине увићајуhn ла велики број стулзиата друге године може остати са несвршеном првом годином у јануарском ооку дао je правап ралу. Потребно је тај пастгван олнос v раду стручног олбора птто пре исправитн. To се ?ош можв учинити брзом организацијом курсева н ппобннх исита како би стт рудлри лруге голине завпшили пову голину v ■pHvapv.

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 37

Реони ФАКУЛТЕТ Место по Боој II 3 Н 0 с Место по (Н>ОЈ OD. ДОУГДОУГ. дннара П. ааносу 1 Технички 3 866 378.190 50 3 2 Мадишлнски 1 1.171 491.365 50 1 3 Пољ. шуматкзки 2 866 406-770 2 4 Правни 6 270 123-543 50 5 5 Филозофск« 4 451 210.378 50 4 6 Rkohomcrk 7 251 108.504 50 6 7 Встеринарскн 5 250 105-512 50 7 8 Фарманеутс.ки 8 138 G0.S73 50 8 9 Мтоичка акадсми г 12 8 3.400 12 10 Лкковна академн 10 08 31-593 10 11 В. П. Ш. 9 S6 42.453 50 9 12 Лоамски студио 13 3 1.955 13 12 Теолошки 11 12 4.488 n 4-379 1.909.429 —

Редни ФАКУЛТЕТ Место по Bpoi И з н о с Место ПО 6l>0? бР. ДРУГЛРУГ. динаоа п. ИЗНОСУ 1 Техвичнп 3 379 142.542 2 2 Медипипскп 2 353 119.370 3 3 Пољ. шумапскп i 46G 150.050 1 4 Правни 7 132 57.785 5 5 ФилоаоФски б 145 57.0S0 6 6 Вкономокп 4 177 67.S25 4 7 Ветерниарски 6 144 55.0S0 7 9 Музичка акалсми ia 12 34 11.120 12 9 Муз. акллемија 10 42 20.750 10 10 Лтск- амдемига 8 67 27.960 8 11 Внша пед- школа 9 65 22.335 9 12 Драм- студио 14 1 350 15 13 Теолошки 13 27 7.920 14 14 Фискултур. инг-т. 12 29 8.700 13 15 Екон- ооб. бгл. Ун15 20-000 11 Укупно 2.011 768-970 —