Student

МАРИН ФРАНИЧЕВИЋ:

Записи са пруге -одломци-

Пролазити Босном од Добојд до СачмС-ев* v зрсјом љвтг. а ааборааљатн на и>ене соч»е иејгдже вуне плодова и зеленнла, пролазили Босном, а не глелаги мекане лријевоје брегова, пе гледатн воћнлке нн стрвртлоге ни п.шћаке taie*a. не слушата лахор v ijifOTMe шум воде у неравкнм коратнма ннје обикна втвар. Ал при*шш Босном, а не мислнтк на н*н, насеља, на живот, на ирошлост. »» аеВе љЈде још ie аеобнчвнје Jep. мосу С0 уз ркјеч Восна везата оа" зл нлкте асоцнја пије.- може се мисли тн о различнтим појавам* од Кулвна и чудвшк. неввонатих збивања v ДЈхђвној, словапској, вог|ш№*оЈ Босдш. па све до тев ману.тах дана кад су њеннж ноћама иролазиле ве групиде бораги за сдободу. а овда њеннм зорама поиосие Титове дивизвје, али свакдзсо ic веома. необич но пролазпти Босиом, а не мвслити ни о Боснц дрошлој.' заосталој. Koja ero. н, наше очи ишчсзава, нл о 6удућој која се разрашт» и v којој се сваког дала догаћа-У велнка етвари као и у читавој земл>и нашоЈBeh другл је љето каво се ове двн је ријечи распростирм зем.љом. И мн их изговарамо нли чујемо, пишемо лли читама свакага дана. Можда и нисмо шнхов садржаЈ проншшулв до краја, можда се, нисмо уснјелИ овбиљно замислити над свестраннм значељем тога дагађаја, али добро знамо да се оне не понављају ни случа.јно ни беспотребно. Знамо и хо да није обичиа ствар што нема напредног сшлааинпа V <Јвијету који Н0 зна за Омладииску пругу, као што нема ни једног старог и новог фашисте ▼ свијету који на н>у Н0 мисли с мржњом, сасвим одређеиом мржтмж А без разлога нема пи љубави ни мржње. И, ако во лшго своју земл>у. ако волнгмо свој народ и његову слободу. немогуће је д а rhcmo макаР стихијски осјегили патос п величину тих рнјечи. Па да и нисмо заиста слушали узношљиву лјесму брнгада, па и да ннсмо гло* далн шене кораке и сигурни усмЈврени поглед, њен нунн замах на радилишту, морали смо осјетитж везаност Омладинске пругв уз ново, данашње и будућв, уз свв велико што је борбом постало стварност и у нашој земљи за чију је слободу проливено толико крви кроз дугв и тешке вјекове. Велимо, осјетили патос и велнчину. иако нисмо били на Омладинској прузи, онде смо осјетпли и сазпали премало. па макар наш занос и наш интерес бно не знам како велик. Да очекујемо из ненађења, а опет бивамо изненађени, не догађа се сваки дан. Али догађа се редовпто код свих уистииу великих ствари. Такво радосно из ненађење неће нас мимоићн ни на Омдадинској прузн. Лер, бити нд Друзи, а не доживјети величину оиога што се тамо одвнја, немогући ie. Мсжда се и може иаћи по ксји сасзим старн и нсуки босан.*ки старад кпји he слегиути раменима пе схватајући што се збнва, алн ко да на старом босанском кантару измјери ново. И вјерујте да и онај ријетки, али огорчени непријагвљ своје земље који назре онако у пролазу кроз вагонско окпо што се чбива по обронцима брегова, на кориту ријеке или у нутринп брда на тих 242 километра од Шамца до Сара,;ева мора којешта схватити. Друга је хј ствар што ће он окренути главу с мржњом н што he се у настојањ/ да се утјеши ухватити за било какву сламку иснразне наде. Али не будимо наивни. 0 несхваћању ни гзво ра. Он и Пругу и земљу и народ мрзи зато што је схватио. а не зато што не схваћа. Зато што је схвнгио да то оде мутеж у којему је он до недавно несметано ловио обилан лов Наравно, овдје не мислимо на милијуне радннх људи изван иаше земље, од којих многи о њој могу иешто сазнати јединт из трустовске „слободне“ шгампе. Једно су, опет.ови, а друго су они који им ту своју „истину“ сервирају са сасвим одрођеном намјером. знајући да та њихо ва „истина" и није друго него гола голцата лаж. А ако неко пролази Боспом и окреће главу да не видн, онта је то свакако један од оиих ко.јн зпају да је паша стварност твмел.ито уништила свако харачење и да је нетрагом нестало вријеме кад је из босанских рудпика и воћњака обнлпо текао златни врутак у туђонске џепове. да би која капљпца канула и у џеп каквог домаћег плаћепика. мрвичара. Такав he ’»о вјек, као што рекосмо, мождаинаћи

неку гламку коЈа чак није, нн стварпо сламка него фатаморгана сламке. Шл roeat су иадања свуда у »ашој зеил>ц смијецша а ua Прузи још ( \iujennmja. Али не само смијешна. IT»nхова гадост постављегга тако rona прсма оиоме што се одвнјн ка ПрУ“ гк иоказуЈе нам још јастш.је сзоје ирљаво лпц,е- То и јесх узрок да се уопће виде, јер се тамо, како је пис»о М. Ђилас, „у прољетиом вмхору злноса којн је обузео хлЈиае иф су осјегкли нн коллко* сламке' 4 . Свакако ће иас одмах пони.јвгч снага етвариост. која савладдва upn роду, пред којом се угибају горе ч ријека јг гледаг ћемо јасно iaito ова земља брзнм кораком кроч* према будуКlгоехи којл he бнтк ueuno сасвим друго несо што је била мрачна прошлост. Згуснут ће се сви тн нпзовн величанствених слика. згтснут he се и испреплести и пјесм>к и сјај у очима, и аамах, и снага оие нсте ом.ладипе са Сутјеске и lpвара у једну једнну с.лику, у једдн једнни доживљај. Осјетнт ћемо пгеловито ааносии ритам стварања, днз ну симфоннју ослобођепог рада ucпуњеиог новнм смнс.том, рада који се баш овдје на Прузп очитује j свом пајвишем облику, као свнјеено усмјерени, добровољни људгки рад. воји омладина даје с недосчиживчм еланом с нојим је ишла у борбу u стварала чудеса од херојства Вилјвт ћемо како пред иашим очима изрлста ново. Сан постаје стпгрност. а та стварност је љепша од најљепшег сна. И »ато можемо за тренутак заборавити и вријеме и простор у томе јединственом доживљају земље а омладине ове јуначке геиерадиЈ« Иде већ друга нова пруга земљом Босном данас до Сарајева. а прекосутра до мора. Равна и. широка. Она вуче сигурно и незадрживо папријед, вуче у будућност која ће бити свијетла као јутарње сунце на риједи Босвн.

Вуксан Булатовић: Припремање малтера за потпорни зид

ПРВИ СУСРЕТИ СА ПРУГОМ

Воз : е гра Лио километие. Улазимо све дтбље v Босну. све ближе бригадама. У очима нешир. у глави је,"ша мисао: ооешћемо со с младим гоаднтељнма- Тважимо поглелом логоое. очи лутагу ол соале Босие проко налптаа до далоких bd\ова планина. тоаже беле бапаке о нојнма смо већ нули. аоболе са заставама и оадооне гоадитеље. Очеку)емо. али гпадитсља iora ннгде. само Босна шуми и проби а се пооел стена- Натзад. угледсемо први наслш правилно израћен вао неко геометриоко тсл-о. Гледамо насчш кривуда. тражимо кра' а њега нема. Воз преваљује километре и пзокп угланаи и прав нружа се упо>рело са vcким колосеком v нелоглед. Gnoicoiно rv леже кубипи које су градгнтељи тОварилт? и ирсвосили. а они ношеаи мишљу о победи отишли су већ даље. да руше нове стенв. ломе крш и отворе нут прузи све ло Сараева. Најзад на самот обалн Босле. која ,ie васунрот свошм ћудкма те-

кла тиго. углеласмо бело окречсне бараке где се чуо жагор градитеља* Сдруте страле Боспе. на н>еној самој обали види се мноштво нечег нркретљивог белог. као да годубови облећу обалом. То су беле мараме иа главама дево Јака које као по ноком одрећеном ритму неуморно rvpatv колнна vs већ готов добо ски насшт. Терен uaie лак, на шг еддашм местима уопон ie вељик и трсба залети овом шагом. Девојке су одважде. савлаћуту све noonpeste као и hjkO'BiH друговн. Ради се vжгрбало. долази 15 јулл. Тада ће oe спојити пшроки колссек измећу II и 111 секиије. Настш ie равад и високBeh су постављене ирве стотинв метара колосека. Пролаоећн поред Добо:а. пруга прссеиа Босну. Недавно оу ту почели радови на изградљи моста. На чврсто наби|ен[им стубовима. уздужно и попречло утврћентс. леже теппсе мостовске кал'сгрукии е. Испод њ.их опокојло седв градитељи. набијајући велике пграфове за vtbpћиваље сгубова* Горе. над њкховнм г.тавама леже пшне прелазећи на другу страну наслша. Овде раде омладннии Теоарске бритаде. Ради се ужурбало. приближава ое 15 тули —• када he иреко првеаих конструкпија лрећи ир®и пут теппои воз- Једна група омладишских бригада из Добоја осваа послолље прехшеже. а с друте сгране на Другој оекди : и код Грапског натбоље чете Жабаљоке. Митролачке. Истарске и Панчевачке бригадо за.вршазату бегоноки мост и постављају с/ее нове стотине метара колосека. Млтровчажи cv введни омлалинин, узалуд није ударна њихо■ва бригада. Данас смењују млале Истране. а ноћас њих he смешггн панчевачка чета- И овде као и код Добоа ови мисле на 15 јули. Две воље ношенв кстом млшљу. лве групе полетних омладинскиз бвигада журе ; една flpvroi У cvcper. Чета смењу}е чету. ради се v четтши смене. Кад лоће воз ло Добоја од Шампа. кренуће онл к>ш већом жестином на радове ка Сара : еву... • Градитељи cv ое окупљали; v гојгилн ie било теоно и бучно. Алат ое брзо раздељивао. они иош су га већ чврсто стеаали, хитали су у ctpo’- Затим cv са песмо.м журно крснули иа радиллгште. У aoi ■'e било поноса и радссти. То су бнли нови људи кота cv пустили на вољу валовима радости да их носеСве брже нхшлазили су каменитом усеку. Изгледали су необични. као да то иису они омлалинии из села или фабрика. У њгота ie пламтела жеља да што пве отпочиу са радомТо ie осетил и кома.нлпнт. сметао се детињоки ралосно- Чинило му се ла ће га ти стгажнп глооови однети CBoioM силином. Наоколо се дизала по друму топла прашииа- Билео е мећу омлалштпима и оне кош cv били онрезни и ксодлучго! не ући ла ли трсба нћи на Пругу. П њнх ie понео вал ралости. исто Убећење твептало ie и на њиховим липпма. iep ov оеећали тон.лу и блиску љулоку спеднну. Командант ie немирно очекнвао прве гллрде крампа. око орда гретало га io нешто топло- У жилама kpb mv 'е текла све онажните. Градитсљи су ое смеали. летеле ov речи радости. Трепегав и сунчан ivra рњи вазд-Ух постатпо ie згуснут и тежак од прагшше. Ударци ветра кож су с времена на ввеме наилазили. унооили су свежину и разноеи-ли tv шлрсну гомилу гла сова. На рали.тишту cv се раопо.рећивали омладпнип. Било ie rv пуно пре-длога и гласова. Узвинд су далеко дсишралљ

Другови. • • л&кше. , да со почне. • . Бво, јаних колјша на нек тованеМишице су нроцалнле. сада Зе кро«з њих KiDb струјала, Прапгњав друм. шуашо оелено поље и ова околппа ваттклггаЈги су м тданана и повшса. Тела омладшапа сагињала cv ое и пок.т>етала неповкадно као по неком унутпашњем нечутном. оитму. И млада ударнпна Ратка и стаои надаоонпк Далило радили су пошеднаком брзином. Човек осети асељу да да маха из дубине груди пламеном покличу радосги над ттш мноштвом повитепих тела Koia Радо журно и неуморноТи омладилпи биди су 'едноставни радни љујш, блиски јвднц другима. Време ie одмтшало. усек >е мењао изглед. Брже колипа— Премести алат... Брже-.. Брже. Људи оу горели. нопгепи тчмтлшм и заносним пламеном реда. У даљини друм те блистао од сончаног ciaia. Топлота се прелевала кроз пролегњи ваздух отежаватући дисање. С вч>емена на време постајало бл овеже. кала te ветар допарао са зелеаих поља к папгњака. Ударпи питука и шкрппа колнпа нису преста;али. впеме ie одмипало. Далас he ce премашити обавеза рекао te командир једне чете. * LT ласови иемтгрног жита пови тату 1 1 се на самот обали плавичасгозелене Босне. Из околних шумовитих брда вире беле пролетње свеже • оеоске куће- Уз обалу смепгген те логор градитеља: ту ie Босна тиха и бешумна, вода изгледа непокретљива* У облнжњем шумаоку боитада 'е на окупу. Песме и жагор наг.ло су ое прбкипули. а иопред градитеља craiao те деветпаестогодипгши омлалиf над, Он te говорио У почетку тихо. затнм таче. његове су мпслн тскле | носећн v гласу звончсу. челичау од• лучност. кота ie позивала градитеље . да уложе сву снагу за из-граддву Пру' ге. и да што снажњите прнгрле орпу мисао о жтгооту кога he њихове т>уL ке створити. „Треба остварити план, i фабрике ш>дићи. пруге и радничке ■ домове изггалити. А ко he све то vL чшшти? Ми гаико дртги.“ Глас I му ie nocra’ao оштрпји; седа.м часоi ва проводили cv омладинии на vce-3 к.у. али поред тсга v гоудима вм се Ј овог тренутка стварала и у орпу т. сла пламена мисао кота те првкрили‘ ла пело њихово биће. Они ov веро• вали да ое може и више дати та Ј вера надахњивала им 'в нове снаге. , Речи говорника приковале cv поглеr де градитеља за његово липе. свака . нова реч била нм ie блиска. роћена* . На њима ните' било говорничке намеi штености. већ тсдноставне истинито-5 стп- Гвадитељи cv исто мислили, то . се осећало по ветким трептатима о. чи’у и радоонтим осмехом на липу. i После. неу ; сдначени гласови и смех шнрили cv се кпоз ведпу прслетњу - ноћ, свуда паоколо пад тихом по) спапом Бооном. мириошш шумом и ■ овежпм пољсм.

Јакое Данон

Вуксан Булатовић; Са Пруге

ПОБЕДА

Камен и ствње, ствње и камен, н Босиа што оштри гранит глође ... Од чега су очи данас заблистале? Камен под нама. камен над нама, а Пругз мора овде да прође. Додај ии. друже, пијук-чепик љути! Чујем песму- Бригада иде. Нова смена! Хај, зна ли стенз да ћемо њоме насипе засути! Минер aefc пева са компресором, пуни вагонети клизе низ шинеБосно, наш први поздрав зорои мине! Мине у славу стотога кубика .. • Орлови до јуче гнездо су вили, а данас наша застава лепрша. И минер Радован Лазић победу слави врх крша •..

Љубисав Станојсвић

ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ 0 ПРУЗИ

Литерарна секција Унивврзитет- Пзрић, Спавко Вукосављевић, Васа ског иултурног друштва приређујв у Поповик, Миодраг ТомиН и Радомир понедељаи 24 новембра 1947 на Пра- к онстантинови ћ. Затим дискусија о вном факултету књижевно вече по- , сввћено Омпадинској прузи. Читаће °ДРазу пруге у поезиЈи младих пессвоје лесме: Мира Алечковић, Велес ника. Почетак у 20 часова.

4

ИАРОДНИ СТУДЕНТ

БроЈ 38