Student

ПОВОДОМ НОВИХ НАСТАВНИХ ПЛАНОВА Пројект наставног плана Економског факултета

(У вези конференције проф. Марковића са студентима економије) Од ослобођења на Екопомском факултету променуле су се ue само форме него и садржај и то у црвом реду новп наставни план кога jpeба ускоро да одбори Комнтет за високе школе.Уииверзнтет и нг*учне установе НР Србијв. Ранији наставли план садрлсавао је одрсдбе о специја.ШЈацнји. Нови наставнн плац ове одредбе укиде. То је оно принципијелно ново што пронстнче нз новог насхавпог плана, који је састављен ua оспову потреоа паше планске привреде- Наравно да ово не значн да нашој прцвреди нису потребни спсцнјалисти- Специјалисти: ито специјалистн високо образовани, наоружани знањем марксизмалењинизма, нужно су потребнн нашој прирредн. „Питање је само како ћемо сгворити спецнЈалисте, на који палин, којпм путем." (М. Марковић)Приликом ствараља новог наставног плана пошло се од прннципа да факултет треба да „пружи широко образовање, отвори хоризонт и перспектнве пз областн економских наука”. Студент на факултету треба да стекие ону подлогу, оно научно знање на оспову кога he моћи да се даље развија и спецнјализира у пракси. А кад би се на факултету ц хтелп изграђпвати стручњацн то практично не би било нзводљпво, због специјалпог карактера пауке коју изучавамо. Ирофесор дрМпрко Марковић рекао је о томе: ~А-ко ко би се нека група нашшс студеиата почела још на факуллету да спецнјалнзира они би то морали да чине на основу ш куства које је досада имала у праксн та грана правреде коју бн они желелп да спецнјализирају. Међутим, привреда се у нашој земљп развија брзим темпом. Зато кад би студенти отпшли, после свршеног факултета у праксу опи своју специјалност не би препознали. Они бп тамо затекди велике измене. нове методе рада птд- Дакле, они своје знаље не бн моглн да примене-” Нови наставни план по коме је факултег почео већ углавном да радч, намеће и наставиицима и студеитима важие задатке. У наставпом плану he вероватно битп само мањих нзмена алн зато док он не буде потврђен од стране Комитета за високе школе, Унпверзитет и научне установе НР Србије, ~не треба стати и чекати”. „Наставницп треба да прлпреме програмв предмета, рекао је на конференцији поводом настаз'.ог плана, црофесор др. Мирко Марковпћ- Програм треба да буде савремен тако да свако ко се интересује за то, може тачно да зна шта који предмет обухвата. Новим програмом наставшпш треба да допринесу реорганизацијп факултета.” „Основнпм групама предмета наставно је проф. др. Мирко Марковкћ, треба посветпт нарочнту пажн у- Политпчка економија, прнвредни сиогем ФНРЈ, планирање, евнденција, нрчвредна географија, техиологија и сличио су осповни предмехи стожер плана- Из њих се злди да наш факултет треба да спремн економисте марксисте. Поред подлтичке економпје, планирања птдпредмети као: технологија, правретна математика, статистика. —су пред мети без којих марксист не може бпти економист. Ти предмети такође до бијају значајно место. Поред предмета потпуно почид у плану се налазе извеснн старл предмети, који he, природно, моратл да нретрпе измене у складу са новим нланом-” Да би се омогућило правнлно учење, студенти и наставншш треба што пре у складу са цовпм програмом да израде уџбенике и скрипга - парочито за нове предмете. А док уџбеници не буду израђени, иаставници треба да преиоруче студентима савремену литературу о својим предметима. ~Не можемо се више задовољити литературом из Мемачке или сличиом, јер иемамо никакве потребе за тпм старим изворнма. Нем,» ннједног предмета који не можемо наћн у совјетској научпој литератури. Њу студенти могу користити док уџбешшн ие буду нзрађепи. Уопште прн пспуњавању пашега Плана. мн пе смемо клонути и за стати пред тешкоћама иа које иаилазимо.. Морамо мобплпсаги гве снггге за пспуњење плана. а не про вести ову школску годину у крнти знрању и кукању; „Не можемо, тешко је. заосталн испити., нема ово, нема оно, како ћемо учити итд.“ То ништа не помаже. Морамо да засучемо рукаве и да урадимо оно што можемо за испуњење плапа. Ову школску годину не можемо провести у днекусији seh у ра,ДЈ т па потпуном нзвршељу плана.

На другој години електро-техннчког отсека још се није почело са систематским учењем

Користити нскуства из прошле годпне, један је од основиих елемената за постнзање пупог успеха у учењу у овој школској годиин. Прошле године исцити су брзо п попршпо спремани. Предавлња су слабо посећивана. Велнки број сгудепата спремао је иопите само п*ј уџбсиицима. Граднно је бпло обимно u захтевало је ширу и темељлију обраду. Многи који су на испитима иадали били су у уверењу да еу пали „случајн‘о“, да предмет зичју итд. Поред тога известан број студешгта, био је запослен у привреди. А ево какав је производ оваквог рада, какво је стање заосталих испита па другој годнни електро-текничког отсека. Од 280 унисаних студената положило је преко 1.100. док је заостало близу 400 исппта. Приблпжпи број заосталнх исиита по предметима износи; математпка 95, фнзика 104, пацртиа геомвтрнја 22. хемија 16. Питање заосталих испита је проблем који студепти друге године електро-техиичког отсека морају решити у току ове школске године, водећи рачуна да не трпи рад на спремању ново приспелих испита. Претстојећи испнти, јануарски рок је најповољпнји за решење опог важиог проблема. Да ли ова искуства користе студепти друге годиие електро-технич ког отсека Техничког факултета у овој школској годипи? Из досадашњег рада изгледа да не. На предавања и вежбања долази већина студената. Међутпм, када се погледа сала за време предавања може се видети да док један пажљнво прати сваку реч наставпика и бележн је, дотле други елуша дремајући, и у чврстом уверењу да оно што се предаје има у књизп. Такви су често мишљења да није ни потребно доћи на свакИ час, негц само с времена на време. Поред тога студенти се не удубљују у излагања професора, не интересују се довољно и само механичкп бележе. Чињеница је да се међу студентима друге годнне електро-техничког отсека увлачи мишљење да је предмет основи електротехнике лак, да га нв треба слушати пошто постоје скрппта и збирка задатака, наводи нас на закључак да релатнвио добро бројно посећнваље предаваша може да оде рђавим путем (као и прошле годиие), када студентп „стручно оцењују” који се предмет пма „рачуна слушати". Последица нередовног или недо-

вољиог пажљивог елушаља предавања огледа се у резултатима првих колоквијума нз Машииских елемепата. Дешава се да друговп који уче no књнзи професора Витаса падају јер ие зкају иеке чнљеиице којих у кљизн пема, а које су иа предаваљнма објашљаване. Пада се п због педовољиог озбиљпог схвагаља предмета. Овакав одпос према учењу. показује између осталог u то да се још увек уображава да је школска годииа тек почела (после скоро два месеца рада). Уопште, може се pehn, да озбиљпог систематског нптензивног рада на другој годиии електро-техннчког отсека још нема. Руководства стручннх група, као и организације ПСО-а требн да насто ј« преко свих форми рада да се проблемп систематског савлађиваља гра дива што upe прнступи, да воде стро гу контролу над посећнваљем предаваља и вежбп, над благовременим темељитим учењем.

Душан Богичевпћ

У САРАЈЕВУ ЈЕ ОТВОРЕНА САВЕЗНА ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА ЗА ПЛАНИНСКО ГАЗДОВАЊЕ

У Сарајеву је' педавно ш врло свечан начин отвотжна Савезва в>исока пољоагришредна школа за планинскх) газдсазаљо. То је једина школа ове вгкгге у Јутославији. Вигока по.љопрнвродпа шкача нма за задатак да одгоји кадар будућих високо квалифнковапнх стручљака агронома, који he радпти на унапређељу поллпривреде v брдоким кра■|евима Босне и Хсрцеговине- Правилнlo урећелве u потиупо инчоорншћеље плапинскнх крајова омогући he и њиховам стаиовништву жшвот дсстојал чсвска. Ова школа треба Да да стручњаке који he лрпћи решаваљу проблема наше пољонривредне производље планкноких краКчва. koJih уокоро нсће заостијати iroa шшгих најплсднншх кра ,ева.

ЕВИДЕНЦИЈА АПСОЛВЕНАТА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА 290 апсолвената има 3413 заосталих испита

У Петогодишшем плану постављен евиденцијом и kohtdojiom Сl*удената ie задатак да се 6wi од 1321 еконо- лосдуаела деталшу оегистоаи niv auмшсте v 1946 годинн ловећа до 1951 солвената. ко!нх лма 290 са 3.413 загодине на 8800, Свакако Haieehu део осталнх испита. Да 6и се тат задатак извршења овог задатка леж.и па Еко- са уопехом oeniHo. било 'ie потпебно помском факултету v Беогпаду. приступити сваком појединцу, разгоЧншенипа да ie нашем факултету варати са њим. упознати се са њпхоод осло-боћења па до ддиас дипломи- вим прсбломпма- Само ie на тај нарало свега 40 студената поста'е за- чи,н Morvhe са спгупношћу ппедвибг>ињаваЧ'ћа. Да 6и већ у пг>вој ro- дсти кад he поједиин апсолвенти подици петоњетке испунила задатак v ложнти последње исппте и дилломипогледу дипломираних економиста. оати. Наролна студентока омладина је као | На познв пнвко дневне пггампе оhpbv и натхитнију меру у вези са I дазвала се свега гедиа трећипа реги-

стгкуваиих апсолвепата- Пзвестаи боој апоолвоиата ie иа различним дужностима v унутрашљости од котих се Iелан део јавио преко поште. док се остали нису |авилд. Та чињеница показује следеће: BeKnuia апсолвелата се одвошла од Факултета и утонула v свакидашљи посцо на положашма Koie би v на више случајева добнло и без факултетског обоазоваља. Ни нова урелба о систематизапига ни;е потстакла ове лругове да своју npauccv vhothvне теоришм и ла тако непосоедно испуне део Петогодишњег плана кои прелвиКа повећање квалифшшвапих стручњада. Чињенииа да c© наставни план Екоиомског Факултета често мења и допуњава не може оправдати друтове што не знагу Koie предмеге треба ioiu да полажу. по коме поограму и са каквом литеоатуром треба да се служе. Секретари : ат Народне студентск© омладзше Економсжог факултета he ускоро истаћи упутства v вези са тим питаЈвима како би сваки студент 6И'O таадо обавештен о свим променама v паставпом плану. Праметила се тепделци>а код пзвеоних незапослених апсолвсната да намерно ue полажу последње испите ..због плапске оасподеле кадоова“. iep ..не би желели (како пеки кажу) да цду v унутрашљосх**Постош погрепшо схватање код локих аноолвената да после оверс осмог семестра нв одржавају никакве веае са оргализацијом Народне студентске омладипе. То доводи дотле да су опи лишени помоћи коју би отудентска оргаЈгизаци а могла да им пружи v решсњу проблема учења и полагања испнтаПриликом регистрације апсолвената оа ааосталим испитима било је п таквих ко и cv задатак ликвидирања испита осбиљно схватили. Они су дали реалну обавезу за полагање дипломског нопита. Пример за то да е другарииа Олга Хекић. Бпло ie и таквих другова којп ниcv хгели да се приме никаквих обавеза правдајући се да не могу налравитн план рада и одредити време када he испите полагати. Таква е Ивалка Гшић. која нма 20 заостцлих испита. Показало ое кориспо што 1е Народпа студептска омладина Екопомског (I>акултета одмах ол почетка ш:олске годише организовала специјалне курсеве за ликвидирање заосталих исиита- Потребно ie ош вшие планског рпда п овбиљности. Зато he руководство rpvne од 25-Х1 до децембга примати притаве за курсеве кош he почети одмах шхше исиита v депембарском pokv. Пошто има око 20 апс-длвената кошсу дали све иопнте. шзузе® дипломског рада. потребпо е да универзитетоке власти што пре донесу решење о потреби или о ослобоћењу од дипломоког рада. Независност по том пнтању потпуно ie пасивизирала апсолвенте v спремању лнпломоких рал-ова. лок ie преллот нашег професорског савета да со липломски радови укил v пототакао апсолвенте на ликвидаци v заосталнх испита. НЕУРЕДНО ПОХАЂАЊЕ ВЕЖБИ ИЗ ПАТОЛОШКЕ АНАТОМИЈЕ

Beh je прошло скоро пола семебтра, а известан број студвната медицнне треће године још није ирнјавио вежбе из патолошке анатомије, а н>их шеснаесторо нису још предали протоколе са обдукције, што је потребно да би могли бити уведенп у групе за вежбе. Патолошке вежбе, међутим много помажу студептпма медицине то знају они којп их редобно посећују. Путем тих вежбн посматрајући патолошке промене које су настале на појединим органима студеити медицине долазе до закљупка о сташу једпе болести. Ове вежбе треба да досећују сви студептп утолико пре што he ое обдукција обављатп и на пракгнчном испиту. Уколико се студенти који нмају патолошку анатомију сада не пријаве и не поднесу протоколе, изгубиће вежбе нз петог семестра тако да ће са тим закашп>ен>ем од једног семестра моћи полагати патологију тек у осмом семестру, иако се она редовпо полаже у седмом семестру. У интересу студепата је да ове вежбе уредно похађају, а не као iiiTO се дешавало да у дане одређе.че за вежбаше не долазе. Исто тако ,је валшо да се долази на време како бн се могао пратити цео ток обдукције и да се не би сметало оиима који вежбају и слушају.

Б. Думовић,

ОТПОЧЕЛО ТАКМИЧЕЊЕ ЗА ПРЕТПЛАТУ НА „НАРОДНИ СГУДЕНТ" Техничари су позвали на такмичење студенте осталих факултета

У оквиоу кампање за првтплату на лист „Народни студент", Технинки факуптет позива на таимичење свв факултете. академије и висоне школо нашег Универзитета, у броју претплатника сразмеоно броју уписаних студената* Такмичење је почело јуче. « Ако да наш лист v потпуности испуни CBoi залатак. 6vne главни помагач организаии и Hawaне студентске омладине v испуњеh>v њелог лропжма. v читавом нагаем наду тоеба ла нагтојимо ла он поодпе ло оваког студента. да cßoi лист сви читамо- А претплата ie. то ie показало лосздашље hckvство. нашодесни)а Фовма за oocrvpaње листа но ФакглтетимаЗато и треба позлрављати иннниативу другова са Фак\лтета. Она he. ако стварно постане за-

латак сз,%ког члана Наподне ctvдснтскв омладнне. ако наше експсдипвове мпеже по Факултетима и наропито. р\'коволсгвз rpvnia Народне студентте омладине брао прнстутте органитовању кампање на претплату. и дати жељене оезултате: неће бити члана Народне crvдентоке омладине а да не буде и претплатник свога листа. То неће бити само нзраз љубани студената прсма cboki' орган.иаапији.* своме лич-tv. То he допринсти и еФикаоном решавању неких адмицистратвно-финансискид проблема. Paervрање листа бкће погодније ктЗећи he се непотребне гчжве пред Факултстима. оне .нелошлне копксренииie“ Koia ie ло нар.:-читог израза дошла на Правном фактлтету где се ..СУКОбља-ва iy интерсеи“ више факултета заједно ГПравни. Бкономски. ФилозоФеки. Приролио-математичгл. Технички). ■ * Поаивају се сви опедијалњи дописнидн са Факултета да неизостав-

но nohv v редакиију на састанак коп he се одпжати v понедс.так у 13 чаоова. * Студенти Koiin желе да caoah.viv v Фото-оеlкпиlи нашег лнста да ое јаше сваког лана v оедакииЈи лругу Јовановићу од 13 до И часова.

БрвЈ 38

НАРОЈВНИ СТУДЕНТ

7