Student
Пољопривредно-шумарски факултет
НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКА ГРУПА ПО ПИТАЊУ СЕЉАЧКИХ РАДНИХ ЗАДРУГА ПОЧЕЛА ЈЕ СА РАДОМ
Иашу нову скономоку структуру карактерише пут ка повећан>у продуктивности пољопривредног сектора, пут ка стварању услова за поднзање позопривреде нз снтног тшокосног коседа ка вишем облпку. Услови за ово постоје и они се, у велнкој мери, даиас остварују путсм сељанких радних задруса. Укључујући већи број домаћинстава за заједннчку обраду зсмље, оне he моћн да иримене "модерие пол.опрЈгвредне машпне на већој површиии н да у иуној мери корпсте све научне методе у обрађивањуКако ове годнле нри Мннистарству пол>опрнвреде Народне Гепуолике Србпје неће битн науЧног института, то hc ее сав рад пребацнти на Агрономски факултет, где постојн завод за аграрну полнтнку н задругарство, којим руководи Др. Михајло Вучковић, професор задругарства Агрономског факултета. При секцији за стручна предавања, која броји преко 120 чланова, формпрана је потсекцнја за сеЈкачке радне задруте- Главни задатак ове групе. која засада броји 15 — 20 чланова, је научно кстра;кивачки, а у исто време и ннструкторскн радЧланови ове групе су студенти агрономије друге, треће н четврте године којп су на факултет дошлн са средњом пољопрнвредном школом, као и чланови стручно-предавачке секције којп су показали нарочито интересовање за рад сељачкнх радних задругаНзмеђу 400 н више радних задруга, колико их нма у Србији, одабране су задруге пз разних крајева, које се. како по свом развоју и саставу, тако и по степену развитка међусобно разликују. Научно истраживачки рад обављаће се на тај начин, што he један, или два студента водити рачуна о једкој зздрузи, обилазећи је једном или два пута месечно- Прпликом обнласка ових задруга, студенти ће присуствовати важнијим" конференцпјама и скупштинама помажући је у свнм органнзационим питаљима- Приликом састављања седмодиевних извештаја, из којих he се видети недељни оператицџн цлан, као и месечпих упитника, којн he давати статистику развоја саме задруге, поред помоћн коју he студенти указати нашем задругарству, они he скупљати и податке, који he умиогоме користити за даљн напредак сељачких радних аадруга. Све прнкупљене податкедостављаће Заводу за аграрну политику и задругарство. За време боравка у радиој задрузи сваки ће одржавати предавање из оне пољопривредне гране, која је најмање развијена, или је тек у развоју у дотнчној задрузи. Тако he се на пример, у задрузи, где је највише заступљеио ратарство, предавања држати из областл сточар ства и сл., како би се све области равномерио развијале, ако за то пма условаДа би стекли почето искуство, пре но што поједнначно крену па терен, пре некп дан су чланови ове групе, заједно са др. Вучковићем учнпнли посету сељачкој радпој задрузи „Борба" у Бешкој, где је одржапо једно предавање. Том прилнком онн еу присуствовали ванредној скуптитнни и упознали се са проблемнма који их очекујуРад ове групе, у фипансиском погледу биће потпомогнут од Министарства пољопривреде СрбнјеРад пашпх студената допринеће у многоме бржем развоју новогзадругарства, које he претстављати главпи облик произвођачког задругарства, и јачати наше гељаштво, како у привредном тако к у полнтнчком поглеДУ- Овај рад студената допрннеће, ујелно, и стручном уздизању н оспособл.авашу будућег оргапизаторског и руководећег кадра нашнх задруга, које наша привреда толнко очекује.
Миолраг Обреновић
студ- агрон-
КАКО СЕ СПРЕМАМО ЗА ЈАНУАРСКИ РОК
И ЗАПОСЛЕНИ СТУДЕНТИ СПРЕМАЈУ ЗАОСТАЛЕ ИСПИТЕ
MeV- студеитима Економског факултета говори се о уредбама, којо he да реше пнтање запослсних студената. Алп на томе се не може стати и није се нп стало. Стручпн одбор је предузео мере. да н пашим залослепим друговима. олакша спремање заосталнх испита. У том циљу је, упоредо са курсевима за незапослене другове, органнзовао низ курсева н колективннх часова и за запоелене студенте. Но како тн курсеви раде? Да лн онн cTi3.-pno користе онима којима су намењенп. односпо да ли их они у пуној мерп искоришћавају то je предмет овога члапка, то јс пнтање, на које може да се да само релатпван одговор. Па курс из трговачке рачуннце (за студенте II године) прпјавнло ее 224 другова, Дакле 224 заостала испита из рачунипе биће изгледа ликвнднрапо v јануару. Али, нажалост. то само изгледа. На курс долази само половииа. само 112 другова. Дакле, тих 112 учв, спремају испнте. Треба да полажу п положе у јануггру. Али опет нажалост. Подаци којима располажемо говоре против те наше лретпоставке; на пробни пнсменн нспит од тнх 112 дошло је само 50 другова. Тако стоји са рачуницом. На осталим курсевима, за студепте И годнне, ноказује се да је зиање ~средње“ као из трговачког књиговодства, или „испод средњег* 1 као из политнчке економпје. То тако трсба и тумачпти. Залагање је средње л испод средњег. Другачије, не. На тим курсевлма учи 156 другова и другарица. Највећи део заосталих испита. студенти Ш године, имају из Полптичке економије Н и социјалних књиговодства. Курс изспецијалнот књиговодства похаћа свега 20 Он је тек почео са радом и о његовом успеху не може се још иишта да говори. Али курс из Политичке екоиомује Н, који похаћа 50 дћугова и другарипа радп већ више од месец дана, прелази скоро завршне теме. Демонстратори кажу да j‘e знање другова веома слабо. Један је рекао бедп) а, по свему судећи. то је израз који најбоље одговара. Друговл који похађају курс ннсу правилпо схватнли рад па курсу. На курс долазе неспремнн. Не само што не проуче тему него је и не прочитају.
Долазе па курс да ту на курсу понешто науче, и често се распитују, шта професор пита на нсппту, гледају да се са тако „солидно“ стеченим знањем некако провуку. Тај нов однос, је неправилан однос према учењу против кога се организација HCO-a мора да борн. Курсевл су осиовани, не зато да помажу поједпшш несавесиим студентпма да неколнко напабнрчених фраза и формула употребе као одговоре на питања које доби.ју на иепиту. Курсевп треба да нам помогну да расчистимо нејасне'појмове, да студентнма, који из било којих разлога, несу моглн да долазе на предавања
предавања, бар j неколнко, замеис. Курсеви служе као путоказ у раду. 1498 заосталих испита има 131 запослен апсолвеит. Различнте носећује 52 друга и другарпца. Статнстичкн нодаци о броју прнјавл>елих другова на курсеве пока3y.jv, да свега једна четвртина од броја запослених другова домпшља на своје заостале испите, свега 406 од 1709 запослених студената. А однос према учвњу на курсу из Политичке економнје I и 11, и још из некнх иредмета, показује да и ових 409 студеиата. ако н помишљају на своје испнте, не мисле о њима озбиљно. Студенти Филозофског и Природноматематичког факултета примили су обавезе за ликвидацију заосталих испита
На већнпи група Филозофског и Природно - математнчког факултета, студенти су узелн појединачие обавезе кад he положити заостале испнте као и оне па које стичу право у овој школској години- Скоро у свим сомииарнма и слушаоницама истакнутн су спискови студсната и њнхбвих обавеза. Обавезе су досада дали само студентп који иису запосленн а редовно посећују предаваља. Из обавеза се најбоље види, како свакн студент поједшгачно учествује у решавању озбиљног проблема, због кога је план оба факултета подбацно у прошлој школској години. Има група. чнје обавезе показују да he студенти у јануарском року положнтн све заостале испите. Ово се односн на студенте 111 године VI славистичке групе затим на германску и романску групу, Фнлозофског факултета, као и на другу годину математичке групе и трећу годину географске групе Природно - математичког факултета- 0стале групе, као на пр- бнолошка гру па, ући he у нов семестар са знатним бројем заосталих испига. Ако узмемо оба факултета заједно, искључујући неколнко група које још немају хгрзглед примљених обавеза (хемиска, филозофско - педагошка и др ), видећсмо, да су обавезе дали 621 студепт којн he положити у првом року 736 заосталих испита од укупног броја 1059Курсевн, који су основани да би
се студентима омогућио успешан рад и напредован,е у струцн, руководе професори и асистенти ређе студенти Досада има на оба факултета 25 курсева које посећује 51 3 студената. сЗви ти курсевн нису оспованн само ва ликвидацију заосталнх пспптаИма н такпнх курссва у којима су студенти отпочели спстематски да раде за испите на које тек етичу право полагања у јуну месецу. Вредно је истаћн курсеве историске групе као и курс историје руског је.зика и фопе тике, који ,је обухватпо скоро све стуценте 111 године VI славистичке групе- Студенти славнстике, како ce то впди пз њихових обавеза, положпће у овој годинн све исппте па које стичу право, користећи за то оба рока. Наравио да овде опет говорнмо о оном броју студената који посећује предавања. Из свега горе наведеног, впдн седа he студентима Филозофског и Природно - математичког факултета после јануарског рока. остати приличан број заосталнх испита. Због тога студентима претстоји упоран и озбиљан рад, јер у јунском року очекују не само заостали испнти, већ и нспити на које стичу право. Све те испите студенти треба по сваку пену да лнквидирају како бп у идућој школској годинн наставпли рад без терета заосталих нспнта.
В- Ивановић
Вести са факултета
Правни факултет је кратко времо био заузет ради одржавања конференције претставника Народне впасти из целс наше земље. Када се на факул тет ниј€ могло ући ,некн схудедтн су искористилн случајно отворел и споредни улаз поред продавтгице н ушли унутра Ту се налазио велпки саидук пун књига, одиосно табака који су прииадали Економском факултсту (делови Полнтичке екопомпје,, ipabancKor права итд.) Извесг.ш број студеиата, истипа мали алп у сваком случају несвестан, искористио je ову прилику, расуо и исијтсвртао овв кљиге, узимар за себе оно што му је било потребио, а можда чак и није, тако да је морала доћи до интервенције неколико свеспијнх студената н служитеша. Ова појава заслужује иајстрожију критику, ма да има и неодговорносхи код другова sојп су ове кшиге оставилн скоро на отвореиом пролазу. Д. Г. ст. права * Ових дзна изишла ј« из штампе књига „Диференцијапне једначине" и то само првп део (Обцчне диферснцијалие једначине I реда) од професора Београдског унивврзптста Тадпје Пејокића у издању Стручног одбора студената Београдског универзнтета. Овај уџбеник одговара новом плаиу и програму учеља. У кљизи има велики броЈ пзраћених задатака као и перешепих задатака са рсзултатима. Б. Т. Професор ентомопогије др. Света Живојиновић нзбзвмо је неколико куптурно научних филмова, иако би студенти што боље схватили матеРијал који слушају. Прво приказпваље четпри оваква филма у факултетској бноскопској сали дало је позптивне резултате. Студенти шумарства упозналп су се сч жпвотом и етапама развића шумскнх штеточпна: гуидеља. шумскнх мрава, лептира купусара п орловића. В. С. студент шумарства
АМЕРИЧКИ НОВИНАР ТО НИЈЕ ЗНАО...
ИЗГРАДЊА ЖЕЛЕЗНИКА
Непуних осам месецн је прошло откако је забијен први ашов у масну, снво-жуту земл>у србијанске оранице постоље, на коме треба да се роди творннца тешких машппа алатл>ика. прва творница те врсте у нашој земљи. У почетку рок за изградњу творнице био је одређен од три године- Прорачун је бпо реалан; реалан за нор малне околности. Али, стручљаци, ко ји су одредилн овај рок, заборавили су једно да творницу треба да гради Пародна омладнна Југославије. Када су се сетнли, одмах су смањили рок од три године на годину дана. Кажу да је један амерички новинар, који се задесно прпликом свечаног отвараља радова па изградњи творнице. рекао: „Ви не зиате шта радите; тај рок био би чак н код нас, у Америци прекратак... ¥ А вн, безтехнпке, без потребних стручњака нећете успети-..” Реч „чак” човек из „земље технике” нарочито је нагласиоАли су му наши одговорили: „Заборављате да he ову твориицу градити наша омладина... Ви не знате шта то значи?” Не, америчкн новинар то није знао.,* * * Од тога даиа проитло је непунпх осам месеци- Сваки месец нма тридесет дана. а свакн дан 24 часа. Али за градител»е омладинске творннце то прансконско правило није важило; месецн су се нзрачунавали недељама, педеље дапнма, дани сатима. Оио тпто је требало извршитн за, рецимо, двадесет дана. свршавало се за петпаест или десет дапа- Зато, када је ишкењер, стручњак говорио: „За тај и тај посао треба толнко н толико дана” он сам није веровЛо у свој прорачун. Колико he радтшх даиа требати за извршење леког посла, одреlтивали су не стручњацн, већ бригаднри. А одређивали су ие по прорачуну, уиапред. јер су н сами себе из даиа у даи пребацнвали и сам и себе „варали”, обарајући своје властнте норме. А брнгадирске норме су увек висо-
ке: за 50—100% пребатшти „обичну” норму није никакав тходвпг. Зато се ннкако иемој чудити, ако случајно чујеш неког бригадира како се брижко вајка: „Данас смо пребацилн норму само за 20 %• * * * Простраиство земљншта на коме he стајати творница са евојнм споредннм зградама износи отприлике коли ко и двадесет београдских „Славија”, Највећи део тога огромиога простора заузима зграда машнпске хале, чнјн се радови већ прнводв крају, и лнвница која се палази крај хале- Од осталих зграда својом величииом истичу се пидустрнска школа, управа зграда, моделарница, трансформаторска стаиица, сииднках и друге.
У процентима израчуиато до првог децембра, на читавој творпнци је урађено: земљанн радовп 77,51% машинска хала 89,52°/e ливница G8,42% индустрпска школа 35,31°/» иидустриска школа 86.58°/« синдиКат и менза 86 58% моделаринца 79,3 1 % траисформ- станица 80,99% уирава зграда 86,77% гаража 61,27°/». Горп.е цифрс показују да резултатн досадашњег радног учиика Омладшгских радинх брпгада претстав.љаj\ r скоро три четвртнне целокупиих радова иа изградњн Творнице- Толико је ностигнуто аа нрвих ocau месе-
ди. Да ли ће бригадирн и струнпн радници да доврше све предвнђсне радово до 1 јануара када Творнииа треба да почне са радом? Не треба сумњати да ће успети; досадашњи резултати и радни хероизам бригада то јасно доказују; то би чак и амерички новинар, да је ту, морао признати. * * * Међутим, градитељи бригадирп ие граде само творницу; Они подижу и куће за опс који у твориици треба да раде подижу радпнчку колонију. Колопија се налазн северпо од радилишта. на заобљеном брежуљку, 500 —600 метара удаљеиа од долине, у којој се налази творница. Широки пут којл води за колоннју већ је скоро готов, а тридесет зграда за радничке станове, сазидане од опека, всћ се попосио црвене на падинама брда. До 1 јануара 1948 бнће у потпуности завршених 16 зграда, спремннх да приме своје прве становнике; месец-два доцнпје биће готове и остале зграде- После he се, како је већ . предвиђено, отпочехи са градњом нопих зграда. Снажан је утисак ко'Ји добијеш гле дајући па брдо! С једне страпе вндиш велике модерне двоспратнице, а с друге мале, стешњепе u посивеле сељачке куће, које тп крај нових зграда радпичке колоније, изгледају још сићушније- То је слика града и његовог предграђа. Видпш у томе симболнчиу слику старог п иовогЈасио, као па длану, ту ти лежи стара и нова Југославија. ♦ * * Првог јануара 1948 годипе почеће са радом машинска хала; од тога дана почеће већ да се нзрађују машине алатљпке иа које наша пољопрнвреда и индустрпја жељно чекају. Внће то прпе машиие те врсте које. се производе у иашој земл.и, па чак н па Балкапу- То he, поред Пруге, бмгп друга велика радна победа наше омладппе п пашпх марода у прnoj годпии Петол стке и мириодои кој борби за слободу и пезависпосх наше земље. Г. В.
Трећа студентска бригада на раду
6
ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ НА ст^нт"
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БроЈ 41