Student

У РАДНЕ БРИГАДЕ НАШЕГ УНИВЕРЗИТЕТА ДОСАДА ЈE УПИCAHO 9711 СТУДЕНАТА

Првенствени, конкретни задатак Народне студентске омладине, постављен у неколико протеклих недеља да изврши упис у радне бригаде, да их формира и организационо учврсти, припреми и оспособи за претстојеће акције, прешао је прву фазу на плану свог остварења. Извршен је упис. Формиране су бригаде. Неке од њих већ ;киве бригадним животом, почело се са вежбама и локалним радовима. Остварење овог задатка показало је снагу наше организације по факултетима. Тамо где је агитација од почетка правилно постављена и спровођена доследно и систематски, где се водило рачуна о приликама и особеностима колектива (групе, актива, факултета) и следствено томе, користиле старе, искуством проверене и налазиле нове форме агигације, ни успех није изостао. Такмичење, које је постало саставни део живота и рада Пољопривредно-шумарског факултета, форма кроз коју је овај факултет постигао зкатне успехе у разним облзстима своје делатности, није ни овога пута запостављено. Није се задовољило са знањем да је такмичење увек доносило до€ре резултате, да he се до њих и сада доћи без икакве агитације, да о шему више не треба говорити. Напротив, такмичарски дух осетио се овога пута јаче и интензивније него икада раније. Правилно постављен и обављен задатак донео је резултат; 1.184 уписаних у бригаду без треће године која је читава отишла на праксу. На време сазвана и брижљиво припремљена конференција на којој се говорило о сваком појединцу, донела је успех и на Ветеринарском факултету. Нарочито треба истаћи пример седме групе Филозофског факултета која је правилно користила прошлогодишње бритадире, нарочито ударнике, који cv на конференциј ама износили омладинцима сву лепоту рада и колективног живота, и на тај начин много допринели скоро стспостотном пријављивању гру пе. Још бољи је пример рударског отсека Техничког факултета на коме се одмах после конференције од 136 сгудената пријавило 116, а после леколико дана постигнут је успех који се изражава у 95,5% пријављених. Међутим, треба такође истаћи погрешке и недостатке појединих факултета. Несумњиво је

да постоје објективне тешкоће на Правном и Економском факултету. Да је на тим факултеткма већи број запослених другова, да је тек од скора уведена контрола посећивања предавахва на Правном факултету, дсбро су познате чињенице. Али је тачно и то, да је секретар Народне студентске омладине прве године Правног факултета са које се пријавио релативно мали број студената, позивајући студенте да се пријаве у радне бригаде напомињао при том да мисли да није потребно говорити о значају радних акција. Сигурно је да су овакви поступци неправилно схваћене аштације разлог за • недовољан одзив на овим факу лтегима. Без сумње да су резултати посшгнути овим уписом, са изузсцима појединих факулте- а, дссада незадовољавајући. Ми с з не можемо задовољити и задржати на постигнутом успсху и броју. Упис у бригаде се наставља. Потребно је појачати

темпо и смср агитације у свим њеним формама. Треба и даље говорити о значају радних акцвја, студентима треба објашшавати шта конкретно наша земља добија у политичком и економском погледу остварењем ових планова, а исто тако и о roме шта градитељима даје сам живот ча раду: о зближавању, развијању другарства, развијању националне, политичке и колективне свести, треба људима предочити онај велики дух бригаде, оно одушевљење које обузима сваког појединца, који својим напорима остварује Петољетку! Има случајева да известан број . о ш није уписан у радне бригаде, јер намерава да то учини тек у јуну месецу да би на тај начин избегао егзерцире и привремене радове. Оваквим случајевима потребно је посветити посебну пажњу, потребно је уложити доста труда да се студенти убеде у неисправносг и штег ност овакаих постутгака. М. В.

Табеларни преглед уписа у радне бригаде

План изградње Београда с ове стране Саве

Омогућиће ce остбарење јединственог градскох организма за живот многобројног становништва

Изпрадња Београда jte врло сложено пиггање зрбанистичког стваралаштва при чему су заступљеш радрви из ових области технике. Генералн!И план изградње обухвагга у првом рсду рoконструкци|ју постоцећег Бео. прада и Зеац\ на >( потпуну иаградњу нове варопли на левоо обали Саве са острвима, леву обалу Дунаша узводао и н|иаводно од панчевачк)ог моста, разис уређа. је у ужем и ширем регишлу прада, кар и пошумљавање заштит. ник појасева са излетиштима, одмаралиштима, лонилиштима и плажама широмнх маса и најзад .остварење националмог парка на Авали. Мшогоструки задаци и потребе друштаа, за коце се пре није риало, сачињавају јо* динстван проблем буиућег ВелиKior Београга, какав ће он нерумњиво и биши у току НОКОЛИКО деценија. Овим планом везиваће се појсдши њепови пределм и омолућиће се остварење јединственог rpaiTCKor организма за жи&от ммопобројно»г стаисивш. штва. Градски план је јединствен за старе и нове делове града; пред.

виђа Јадаи прад будућности на свим обалама Дунаша и Саве. Бе)o)град има у потпуно слободјНим површинама бежанисмог поља, шадеоним за плаиско заск)И(ван>е једнкјг ota најважнијик делО!ва будућег Велимог Београда, мопућнснст да се негаосредао гцриступи њвговој изграднхи, а да се нитпта не гпоруи не IПорем | ети у жјивоту craipor Betorpaiaa. Подела и намена површнна пред|в|И|ђених за изграруњу Великјо<г Беопрада обухвата пре свега дапашњи „Стари Београд”, на коме ће се о(д Цареве hynp'Hije до Калелlегдана ослободшти деша, приоб-ална зона Саве пјрамештањем nooToLieher железии(чкlo)Г гастројења. Зграде мики(старlстава и културних устансеа Народне републике Србнје Нзпрађиваће се у појасу новог пра(дашг предела. Користећи ова|ј крај, на коме j*e било око 800.000 квадратних метара па|ралисаног гчростора, становНГИIЦИ и гости Београца неће аише бити одвојени од Сав.е и Ду. нава, већ ће имати придике да уж,к(вају |ДО миле воље у блл(псlД|етима KOijie пружају велике реке.

М. Аранђеловић

Атар будућег Београда који се негоосредно урбанистички коитролише обухвата у целини на рр>бијанској страни, од занада до истока, иаузев Макиш, сдедећа подручја; Код Железиика се изпрађује тешка метална индусгрија са нрнпадавућнм радничким станопима, што ће образовати једно од сателитских иасеља Веограда. Чукарица ће се временом развити у засебан реон са свим иотребним уређајима који припадају ур'банlистич(ки добросми. шљеним реонима. Као такав постаће важаи qpira« града, као и остали реоии, који у склопу целине живи oboj'hm спецНЈалиим животом. Што се тиче преуређе. ња осталих роона, постоји већ уттрђена и разрађена технкка реонског плани|рања. Они ће се постетено преуредити сходно петошдишњим планlo,вима разBiiTKa града Београда. Индуи помоћио бродограпнлкште који се налазе на дссној обали Саве остаће на свОм месту док ce не иживе и изврши реконструкцива железничког и друмског саобраћаја. Након тога преселиће се ово предузеће у зону одговара Јуће врсте индустрије на левој обали Саве. На на^вигиим платоима, повише Жаркова, изграђује се савезни и ре(публиlкански филмски град, један од џиновских објеката будућег Beo,rpaiaa, какви ће бити прред осталих, на пр. саобраћајни, научни инчтгитут, фискултурни nojac, момплекс др. жавннх болница, универзитетсш град. Филмски град заузима површину од 3 квадпатна километра у непосредној близдаи тоичидероке долине са лепим видјицама на Макиш, на велике реке, «а Но®и Београд, Бежан.иску косу и Фргшшу Гору, у lioзадини гпредела који да ; lУ могућ. ности за на.јразличити(ја филМска ониlмања. Топчидерска долина претвориће се у целос-ги у градски ггарк, приступачан за аутомоби. ле једижо кроз одређенг/ украсну шепну авенију. Наиуштени каменолом на улаау биће искоришћен за поз!сриицу под ведрим небом. Раковица ће изгубити временом карактер индуCTTriHiCKor насеља. Уређамиим пла«ом Београда предвиђене су засебне зоне за главне врсте ин. дустрије.

Формирање радне бригаде Медицинско г факултета

БРИГАДНЕ ВЕСГИ

Бригаде технолошког и машинског отсека радиле су у 2l о. м. на уређењу терена на Saeaaaipii. За крчење шибљака било је ангажовано 140 бригадира, дсж је других 160 риљало тереи. Изриљано је 3.840 м 2 што значи да је сваки поЈединац иарил>ао п|росечн(о 36 м 2 . На тац вачин норма од 12,5 м 2 пребачена је за 188°/о! Осим одота очишћено је 2.350 м 2 терена, што значи 14 м 2 по глададинцу, док је норма у овом слЈучају 12,5 м 2 . Рад је Tpatjflo три сагга. Ефекат рада, као што се види из пребаченик норми, био је веома добар, али се мора подеући да одзнв студената за ову прву радјн/у аЈкцвју није биs заццовољаваЈући. Да би се убудуће постигли бољи ре* з'гттати, потребно је учврстити дисциплииу и одговсхрност бригадира. (А. Б.) Деведесетоироцентни инва. лид друг Личина Желљо, студент праша треће године, учесник досадашњих радиих акција и ове годиие се уписао у бригаду. Између многих студената инвалида, који у границама својих MioryhiHOсти узимају учешћа на рад»иим аицијама, ово jte свакако једаи од шјсветлијих приме. ра. (А. Б.) Према последњим подацима о пlр'ИlјављиlВlању у ралне бригаде, у бригаду рударског отсека, моја ноои име народног кероја Мике Митровића, утти. сано је 95,5°/о студензгта. Н> тај даиин рударски отсек је после Државног института за гћиекултупу, «а коме је уп,и>сано 100°/о сту(л|ената, постигао најболЈИ резултат на Уннперзнтету. (М. Д.) Приликом свечаног формирања бригаде „Иво-Лола Рибар“, која Је састављена од студвната прве и друге године Електротехничког отсе. ка, бригадири су позвали на такмичење остале бригаде Техиичког факулТета по следећим тачкама; » 1. припреме 2. организационо учвршћење 3. успех на локалним радним акцијама 4. масоиност изласка на радне акције и манифестационе свечаности на којима ће бригаде учествовати 5. учење. (П. Б.)

6

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ 8

ФАКУЛТЕТ Број чланова Број уписаник у радне Проценат НСО-а бригаде упИСЗНИХ Државни институт 169 169 100 за фискултуру Пољопривредно-шумарски 1878 1174 62,5 Драмски студио 29 27 93,1 Медицински 3389 2469 72,9 Ветеринарски 1227 851 69,4 Академија ликовних уметности 158 107 67,7 Правни Тсхнички 460 4460 288 2600 61,6 58,3 Виша педагошка 170 52 школа 325 Економски 1387 615 44,4 Природно-математич2597 1014 39,4 ки и Филозофски Фармацеутски 659 227 34,5 С В Е Г А 16738 9711 58,01 ПРИМЕДБА: Процен; iT Пољопривр гдно - шумарскс )г факултета далеко је већ i јер је трећт година агро, нома отишла на праксу и стога' се није могао обавити потпун упис. Табела дата у прошлом броју, погрешно је отштампана.