Student

Конференција свршених матураната који нису примљени на факултете за које су се јавили

Сваки свршени матурант има могућности за школовање

Прилив нових студената на наш Универзитет од ослобођења је такав да ми данас имамо око 4 пута више уписаних студената него што је то било пре рата. Ова чишеница није нимало изненађујућа кад се има у виду да се данас, у периоду нашег социјалистичког преображаја, истовремено са порастом потреба за стручним кадровима јављају и развијају нови услови који широке могућности за стручно образовање тих кадрова. С једне стране свест о потребама наше земље за стручњацима, а с друге стране и обезбеђеше најнужнијих материјалних услова за студираше, доводили су и доводе хиљаде свршених средшошколаца на универзитет. Као и прошлих година, тако и ове број пријава за упис на наше факултете и отсеке је већи од шихових могућности, а с друге стране није у складу са планом уписа. Разумљиво, из тих разлога је и морало доћи до тога да известан број кандидата није могао бити примљен на факултете за које су се јавили. Да би се избегле појаве из прошлих година, када је известан број одбијених другова, уместо да се упише на неки други факултет или отсек чекао по годину дана (па и две!) на нови упис, Универзитетски одбор Народне студентске омладине сазвао је 25 о. м. на Правном факултету конференцију одбијених кандидата на којој је разматрано ово питаше.

Конференцију је отворио друг Драгољуб Беатовић, члан Универзитетског одбора НСО-а, и дао реч другу Владану Пантићу, који је у име Секретаријата УО НСО-а изложио цео проблем пред конференцију. Напоредо са излагањем друг Пантић је времено наглашавао да је једино правилно решење у томе да се одбијени кандидати одмах упишу на оне школе, факултете и отсеке на којима план уписа није задовољен. У почетку излагања друг Пантић се осврнуо на потребе наше земље за стручним кадровима и на напоре наше Партије и Владе да се обезбеди њихова стручна изградња. Ви се можете питати наставио је друг Пантић: „Па зашто онда ми нгфмо примљени?“ Погрешно би биЛо ово тумачити „хиперпродукцијом" факултетски образованих људи који једног дана не би могли да нађу запослење.- Ствар је, другови, у што, према Плану, сваке године са наших универзитета треба да изиђе 5.000 стручњака. Али не могу сви ти стручњаци бити само лекари и инжењери, јер су нам потребни висококвалификовани кадрови и из других струка. Показало се да највећи број кандидата жели да студира на неком од техничких факултета или медицину, због чега се и десило да су неки

други факултети и отсеци подбацили са планом уписа, као што се то нпр. десило на Aipoномском факултету. План уписа је нарочито подбацио на Вишој педагошкој школи (смех). Вама то изгледа смешно, али то заиста није смешно када се схвати хитност потреба за наставничким кадровима, због чега је трајање ове школе и одређено на две године, не изгледа смешно када се знају услови студирања и то да је ова школа реорганизована на групе по угледу на Филозофски факултет и да сви који је заврше, могу касније да продуже студије на одговарајућој групи на Филозофском факултету. Затим је друг Пантић изложио важност оних факултета које данас неупућени средњошколци обично потцењују и на којима због тога није остварен план уписа. Као пример наведен је Геодетски факултет Велике техничке школе у Загребу на коме још увек може да се упише неограничен број студената. Исти је случај наставио је друг Пантић и са славистичком и јужнословенском групом Филозофског факултета. Значи, сваки свршени матурант има могућности за школовање, Други разлог због чега сте ви одбијени је чисто материјалне природе. Најпре просторије.

Велика техничка школа има сада 6 —7.000 уписаних студената, а то значи скоро исто колико цео предратни Уииверзитет. Друго, ми данас немамо довољно наставника, а треће немамо Ци довољно инструмената и радких места за вежбе. На Великој медицинској школи пре рата је на 60 радних места радило 60 студената, а данас на тих> истих 60 радних места ради 400 студената. То су разлози због којих сте ви, другови, одбијени, а то су заиста објективни разлози. Критеријум је био такав да су првенство на пријем имали другови који су учествовали на радним акцијама, другови који имају одличан успех у учењу и другови који су из радничких породица. - После излагања друга Пантића учесници конференције поставили су неколико питања па су између осталог добили и обавештење на ко}е факултете још могу да се упишу, Студенти који желе да студирају у Загребу треба да се јаве Комитету за научне установе, високе школе и науке НРС, Београд, Таковска 12. Са овим је конференција завршена. СА КОНФЕРЕНЦИЈА ВАНРЕДНИХ СТУДЕНАТА

Ових дана одржане су конференције ванредних студената појединих факултета са задатком да претресу искуство досадашњег рада, пронађу тешкоће и у дискусији самих заинтересованих студената нађу нове методе рада и отклоне сметње ка бољем успеху. Хитност и важност ових конференција постала је очигледна. Број ванредних студената је већ прсшле године износио око 10.000. То су све људи запослени у државној управи и производњи који поред свом нормалног посла желе да раде на свом стручном усавршавању. Разумљиво је да ће они много допринети брзини пораста броја високо квалификованих кадрова али успех у многоме зависи од начина и ефикасности са којом ће се они моћи укључити у рад на факултету. То питање методике је зато и\било једно од главних на дневном реду.

На Правном факултету је конференција била одржана 17 септембра. Дискусија је била врло жива. Констатовано је да су курсеви корисно послужили: на појединима је присуствовало и до 50 студената. Ипак се сма-

тра да 6и боље било да се настави са методом консултација где би било могуће да се претреса индивидуално пређено градиво. Затим је предложено да се бар једанпут месечно организују специјална семинарска вежбања и да се за ванредне студенте подесе предавања недељом или радним даном увече. Тражено је више рокова евентуално сваког месеца и то слободних Примећено је да није прецизно дефинисано да ли ванредни студенти имају право на петнаест дана отсуства пред сваки рок или само једном годишње. Недостатак конференције је што се више дискутовало о роковима, а мање о централном питању: новим методама рада.

Деветнаестог овог месеца одржана је конференција ванредних студената на Техничкој великој школи. Присуствовало је око 250 студената, а Ректорат је заступао професор Винко Ђурђевић. После реферата развила се плодна дискусија. Предложено је да се што пре објаве програми предмета како би ванредни студенти могли да распореде рад. Осећа се затим потреба за сталним курсевима, а не само при крају године. Где то не би било могуће требало би организовати поподневна предавања која би ванредни студенти могли да похађају. Предложеноје да се што пре објаве рокови и програм графичких радова, што је за студенте технике од велике важности. Као помоћ студентима из унутрашњости могли би се повремено израђивати изводи предавања и објављивати литература која се може набавити. Било је сугестија да се уредбом заведе шесточасовно радно време за ванредне студенте. У односу на рокове било је сличних предлога као и на Правном факултету. Група студената на опоравку у јјудви

ПРЕД IV КОНГРЕС CKOJ-a

Покрајинска конференција СКОЈ-а за Србију

У листу ~rwiac радног наро. да“ бр. 1, који је изашао 1940 године, објављен је, поред осталог, чланак о раду Покрајинске конференције СКОЈ-а за Србију који доноснмо у целини: Пре извесног времена одржана је покрајинска конференција Савеза ко. мунистичке омлдине за II поред бвсомучног терора, комунистичка омладина Србије успела је да пошаље своје делегате на ово важно већање о борби за права и срећу радне омла. дине. Млади комунисти скоро свих места Србије имали су своје претставнике на Покрајинској конференцији СКОЈ-а. Међу њима је било 60 од сто радника, 36 од сто интелектуллаца и 4 од сто сељака. Пе само по предмету свога рада, него и по добу својих учесника конфереиција је била, у правом смислу речи, скуп претстађника комунистичке младежи. Већнну делегата сачињавалп су они који имају између 17 и 21 године. Међу њима их је било који су тек ушли у покрет омладине, који су од пре неколико месеци чланови СКОЈ-а. Али бидо их је и таквих који располажу дугогодишњим искуством који су већ преко 5 па и до 8 година чланови комунпстичке омладине. Већи део делегата били су чланови партије, али исто тако било их је и непартијаца. Покрајински комитет КПЈ за Србију и Централни комитет СКОЈ-а послали су своје претставнике на ову важну конференцију комуннстичке омладине Србије. Својим сталним учешћем у дискусији претставннк ЦК СКОЈ-а помогао је конференцији да заузме пр|вплан став по свим питањима. Претставпик ЦК Партије изручио је делегатима и преко њих свим младим комунистима Србије поздрав Покрајинског партиског руководства и том придпком је изјавпо да ће Партија, као досада тако и од сада, обнлно помагати рад СКОЈ-а и борбу омладине. „Упућујући ове поздраве Покрајинска конференција тумачи жарку љубав све радне омладине прсма авангарди пролетаријата, највећем пријатељу младих, херојској Комунистичкој партији Југославије". Конференција је такође упутила поздрав и Централном комитету СКОЈ-а, у коме се поред осталог кансе и ово: „Учвршћујући своје редове, млади комунмсти Србије наставиће са још више скаге борбу за права и бољи живот радне омладине, за слободу и социјализам против империјалисти чког рата, а за савез са СССР-ом земл>о« мира, благостања и срећнв будућности". Опа покра!инска одржана неколнко година после оне

Koja joj je претходила, показада je значајне резултате које је СКОЈ у Србијн успео да оствари правнлним спровођењем одлука VI конгреса Комунистичке омладинске интериационале и V земаљске конференције СКОЈ-а. У протеклом периоду борое против империјалистичког рата, СКОЈ је успео да један део омладине Сроије поведе у акције Koj'e је против увлачења Југославије у рат водила рб.днпчка класа на челу са својом партијом и да у најширим редовима омладине раскринка имперпјалистички карактер данашњег рата. За<го је конференција с пуним правом могла у својој резолуцији да констатује, да проливена омладинска крв 14 децембра и драгоцене жртве на улицама Београда сведоче о страшној мржњи омладипе према империјадистичком рату и о њеној велпкој љубави и неограниченом поверењу према политици мпра коју води моћна земља социшлизма, велики Совјетскн савез." Покрајинска конференцпја СКОЈ-а исцрпно се бавпла политиком владе Цветковпћ-Мачек Корошец и утврдила ie да ова влада земљу стално приближава ратном вртлогу и робовању страним империјалистима а народ и омладину лишава најосиовннјих права и немилосрдно rjpa у све већу беду и глад. У вези са овим, и то као резултат рада младих комуниста, констаговала је пораст борбе за животна права и интепесе радне омладипе. Помогнути од страпе Комунпстпчке партије млади комунистн Cp6nj"e, често су успептно руководили акциЈ'ама за побољгпање тешког положаја cßoj’e генеоо’lи : е Затопл.тЈ*ући »'апорчма које је СКОЈ учинио у овом правцу

хиљаде младих радника ступили су у активну борбу. И зато је конференција могла указаги на чињеницу да је СКОЈ у Србијн знатно цроширио своју базу међу- радничком омладином, да младн радници данас претстављају главну снагу покрета комунистичке омдадине. Упућујући младе комуннсте да стално развнЈ'ају борбу за бољи живот радничке омладине, а нарочнто да се све више повезују са омладином која ради у индустрпскнм предузећима, да досад створене везе с-а младим сељацпма користе у циљу просвећивања и широког окупљања сељачке омладине ради борбе за остварење њеннх свакодневних захтева, и даље, упућујући младе комунисте да учине крај опасном занемарпвању акције за животна права студентске омладине, да будно пазећи дта заостатке секташтва, учине све за развијање масовиог средњошкожког покрета, и најзад истичу огромну ва:кност рада међу женском омладином. Покрајинска конференција СКОЈ-а за Србију одговорила је свој’им задацима: упутила j’e младе комунисте Србије на који начин, под данашњим условима и после постигнутих резултата да воде борбу за права и бољи живот своје генерације, како да преко тога поведу најшире слојеве омладине у борбу против империјалистичког рата и агсната стране инвазије у самој земл>и. за мир, независност и Савез са СССР-ом. Пјретставпицп комупистичке омладине већали су и допели одлуке j’om о једном важпам питању. Из сопствепог игкуста omi зпају дл иаука Маркса, Енгелса, Лсњииа и Стаљина даје

омладнни одговор на сва питања која се пред њу постављају, да ова револуционрна наука загрева срца младих и од њих чнни хероје борбе за један бољи свет. И зато је конференција истакла марксистичко - лењинистичко васпитање младих бораца као један од првих и нјважнијих задатака коме треба стадно посвећиваги највећу важност. Конференција је такође показала да је СКОЈ у Србији успео да око евојих руководстава жупи велики број младих комуниста. Учињени су велики напори у томе правцу, и нема сумње постигнути су значајни резул-тати, Ал« покрајинска конференција и поред младости својих учесника и по том питању показала је сву своју озбпљност, када је означила велике задатке пред којима се још увек стоји ради даљег и ширег повезивања СКОЈ-а са хиљадама још неповезаних мддих комуниста који траже и хоће да буду у склопу свога Савеза, 0 том пптању се у резолуцији каже следеће; „Са највећом бригом за сваког човека треба свв који се осећају комунистима, ма како они мало знали и мало искуства имали, организационо обухвти и тако проширити твмеље нашем Савезу и створити услове за развијање кадрова". Постављајући на овај начин пнтање даљег проширења СКОЈ-а конференцпја је пшром отворила врата СКОЈ-а свпм радним омЈЈадпицима Србпјс којн хоће да се боре за права своје генсраинје и да се вагпптавају у духу нптке велтпшх учптел.а потлачспог човечапства Маркса, Енгелса, Лењипа и Стаљина.

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 22