Student

Стручни одбор универзитета одржаће конференцију по питањима праксе

Овог лета је први пут плански организован одлазак Јреликог броја студената на праксу. Пракса је била добро припремљена и организована, а сам рад на пракси регулисан је уредбом. У практичним радовима учествовали су скоро стопроцентно студенти за које је пракса била обавезна. Праксом су били обухваћени студенти друге и треће године Техничког, треће, четврте и пете године Медицинског, треће и четврте године Ветеринарског факултета, (са положеним или пријављеним испитом из патологије), студенти друге и треће године Пољопривредно-шумарског, треће године Фармацеутског факултета и студенти и хемијске групе. Број студената предвиђених за праксу подбацио је на Ветеринарском факултету због неположеног испита из атологије. Наши студенти су се овога лета на пракси у фабрикама, амбулантама, клиникама, на пољопривредним добрима и оглед-

ним станицама први пут упознали са својим будућим позивом. Њиховим искуствима, питањима и проблемима с обављене праксе шУгбавиће се конференција која ће се одржати у стручном одбору Универзитета Народне студентске омладине. Поред тога одржаће се конференције и по факултетима. На тим конференцијама ће се резимирати искуства са праксе, уочити евентуалне слабости у њеном организовању и припремању, утврдити недостаци и грешке било студената, било предузећа и њихових стручних руководилаца. Изношење овогодишњих искустава омогућиће стручном одбору да добије јасне претставе о резултатима овогодишњег рада на пракси и да убудуће отклони грешке. Да би ове конференције што више користиле студенти би требало да доставе својим стручним одборима запажања о недостацима на пракси као и типичне случајеве са праксе.

Велики број одусталих на Природноматематичком факултету

Полагање септембарских испита на Природно-математичком факултету је у пуном јеку. Стотине студената треба да ликвидирају своје заостале испите из јунског и других рокова и да тиме одговоре обавези коју су дали. Међутим, стотине не полажу, За овај испитни рок пријављено је око 1.200 испита. Према распореду полагања први испитни дани предвиђени су'за оне који у току лета нису учествовали у радним акцијама или на практичним радовима. Према томе, са правом се очекивало да ће они показати добре резултате и у погледу квантитета, а нарочито квалитета испита. Скоро цуна три слободна месеца распуста и релативно добри резултати у јунском року давали су наде на успех. Никаквих нарочитих тешкоћа у погледу уџбеника није било. Међутим, до жељеног и с правом очекиваног успеха није дошло, бар не у првим данима. Напротив, ови испити су огледало правог муњевито кампањског припремања. Плод таквог рада је појава масовног одустајања и релативно слаб квалитет пцложених испита. О томе бројеви најречитије говоре: за испит из физике пријавио се да полаже са три груџе (хемиске, физичко-хемиске и математичке) 41 кандидат од којих је одустало 33, или 80%; за систематику животиња (биодошка група) пријавило се пет кандидата и свих пет односно 100% је одустало; за математику (физичка група) пријавило се два кандидата и оба су одустала; за органску хемију (хемиска група) пријавило се 49 кандидата од којих је одустало 26, односно 53%; итд., итд. Из ових цифара јасно се види: прво, са колико се мало знања изишло на испите и друго, са колико се неодговорности прилази обавезама. О томе сведочи овај пример: само за три дана испита одустало је 34 кандидата са три групе (физичке, физичко-хемиске и климатолошке) насупрот датој обавези да he ликвидирати укупно 139 испита. На тај начин јасно је или да су дате обавезе нереалне (што највероватније није случај) или да се студенти уопште нису осетили одговорним према њима, те су ове, у датом случају, изгубиле своју врло позитивну улогу. Имаlући у рилу изганредке потребе у raДРУ* а такође и у научном по

нашим институтима, мора се прекинути са оваквим случајевима и осигурати сталан, свакодневно све већи, прилив нових стручњака у наше културне и научне установе.

Мимо ратне пероне

Над и Нижу се поред воза раскршћа влажна и јабланови... Пролеће, да си бар ти то по пропланцима Прострло свој ћилим исткан од меких трава. О, пролеће, да си се јавило пупољцима: смејала би се, смејала, даљина ведро плава. Узаман чекам да се на перону јави она. Узаман чекам њен лик, њен глас. Како су сетна у рату станична звона, како је тешко проћи а не видети јој стас. Пролазе станице, пролазе пусти перони, но осмех ми на лице тек слети као зрак. * Знам: једном ће стићи и ови сетни вагони, пружићу се по трави, а дан he бити млак. Знам: једном he стићи и ови сетни вагони. У ћилиму пролећа она ће бити цвет. На пут he да нас прате пуни жагорнр вагони на пут, на пут, у бели, сунчани свет.

Слободан МАРКОВИЋ

Академско позориште спрема „Сумњиво лице"

Наше Академско позориште ријешило је да на сцену постави комад из домаћег репортоара „Сумњиво лице“ од Браннслава Нушића. Нушић је као писац био под благотворним утицајем Гогоља. Али он није компилативно преносио великог руског реалисту на наше тле, него је уносио наш дух, нашу стварност, нашег среског капетана" у своје комедије. Та је стварност, али, у мнбго чему била слична руској стварности. Нушић је био ученик Го-

гољев, код н>ега се ,учио реализму. И оно што је код Нушића велико оно Је у исти час и прожето реализмом, одговарајућом живом стварношћу, умјетничким фактима, временом. Нушић ca>i пише у предговору oee своје комедије; „Испод таквог снажног утицаја тешко је било извући се, а комедиографу утолико теже, што је тадање наше друштво, напосе бирократиЈа, било тако истоветна са оном из „Ревизора“ да се Гогољ замало па могао сматрати нашим домаћим писцем. Под тим су всликим утицајем Гогољевим сви мо* ји комади писани осамдесетнх година, „Народни послаиик“, „Протекција“, а на првом месту и највише „Сумњиво лице“, које he свакојако и у многоме Цбтсетити на „Ревизора“. На моме оригиналном рукопису овоra комада чак и не пише „комедија у два чина“, као што је то доцније на позоришним листама написано, већ „гогољиЈада у два чина.“ Чланови Академског позоришта били су на Умци петнаест дана. Тамо се анализирао читав комад. читане су ствари блиске овој Нушићевој комедији (Гогољев „Шишел“, Нушићева „Власт“ и приповјетке), испитивао Нушићев стил и др. Нарочито се радило и данас се ради на томе да се комад лиши свих преоптерећења, баналности, да се потенцира, нагласи његова дубља политичка и умјетничка садржина, да се развије све оно што је некад спречавало (због реакционарних власти) да оваЈ комад изиће на сцену. Редитељ, руководилац тога посла, је другарица Соја Јовановић. Та иста тенденција испољава се и у организацији декора. ИзбацуЈу се све спољне манифестације тадање власти, бирократије (масе аката и др.). Подјељене су улоге: ЈеротиЈа Пантића, среског капетана, игра Б. Паскаљевић, Вићу , Мића Томић, Жику Раде Марковић, Милисава Зоран Петровић, Алексу Жуњића ЈБубиша Панловић, Марицу Оливера Марковић итд. Од 10 до 15 октобра одржаће се генералне пробе. А затим ће позориште да д& у Шапцу две претставе за грађанство. И након тих претстава наставиће се пробама. Ово све свједочи о напорима чланова да комад буде на висини, да се изрази оно што је битно, позитивно у њему, да се покаже Нушић као напредан стварплац са одређеним умјетничким квалитетима. А послије таквог примјерног рада иступиће Акадсмско позориште на Фестивалу Народне омладине Југославије. Добили смо још један нови факултет

Ове гбдине се у нашој земљи први пут отвара СтОматолбшки факултет ' као дбо Медицинске великедпколв у Београду. Отварање овог факултета је још један доказ настојања наших наррдних власти да се што пре отклоне последице непланског уздизања кадрова и мале бриге за живот народних маса што је постојало у старој Југославији, да се што пре реши проблем недостатка високо квалификованих зубарских кадрова у нашој земљи проблем који стоји насупрот огромном броју зубних обољења и уопште неразвијене профилактичне зубарске службе. Узрок оваквом стању треба тражити у досадашњем начину уздизања високо квалификова-

них зубарских кадрова. По завршетку Медицинског факултета зубарство се специјализирало у пракси, или се одонто-стоматолошки студиј завршавао у иностранству. Тако се код нас пре рата добијало годишње око 18 зубних лекара, док се истовремено у пракси специјализирало око 20. Из једног упоређења може се видети до каквог је поражавајућег резултата ово довело: у Југославији један зубни лекар долази на 35,000 станов-’ ника, у Чехословачкој на 15.000, у Мађарској на 8.000 а у Швајцарској на 4.500. Посебно у Србији стање је много горе: један зубни лекар долази на 43.000 становника! Слично стање је и у другим народним републикама. Стоматолошки факултет у Бео-

граду служиће као наставношколска база за изградшу високо квалификованих стоматолошких кадрова за Македонију, Црну Гору и делимично Босну и Херцеговину. На факултету се истовремено отвара први, други и трећи семестар, тако да he известан број студенага медицине прећи на стоматологију. Студенти ће на овом факултету добијати и шире медицинско образовање. Управо зато то је стоматолошки, а не Одонтолошки факултет који би давао претежно зубне техничаре. Поред Стоматолошког факултета у Београду се отвара двогодишња Виша зубарска школа која ће у краћем року обезбедити неопходно потребне одонтологе. М. Гвозлековић у ТУ^ЈЕЛУ

Друштво „Бранко Крсмановић“ заказало такмичење свим универзитетима

На конференцији, која је недавно одржана, наше културноуметничко друштво „Бранко Крсмановић“ заказало је такмичење за Фестивал свим факултетима у земљи. То такмичење се спроводи и у част IV конгреса СКОЈ-а и Народне омладине Југославије. Реферат о задацима културно-., уметничког рада одржао је друг Пера Јовановић. У реферату је истакнуто да треба радити на томе да што већи број студената буде ангажован и укључен у друштва. Што се тиче Фестивала, наглашено је да се наши студенти залажу да програм буде на висини, да се сталним пробама побољша квалитет, У дискусији је узело учешће велик број чланова друштва. Прихваћен је позив на такмичеше културно-уметничког друштва „Иво-Лола Рибар“ по следећим тачкама: које he друштво дати бољи квалитет пррграма на Фестивалу, у учешћу што већег броја чланова у идејно-политичком раду, у ликвидацији заосталих испита, у сакупљању књига за библиотеку и претплате за омладинску штампу и часописе. У даљој дискусији предложено је да се по истим тачкама такмичи и са студентима из Загреба, Љубљане, Сарајева и Скопља. Донети су и закључци о задацима који стоје пред појединим секцијама културноуметничког друштва, о задацима које треба остварити у току такмичења за Фестивал.

Број 22

НАРОДНИ СТУДЕНТ