Student
Пред прославу 30-годишњице Комсомола
Студенти - комсомолци пример истрајног рада на науци
Совјетски народ и совјетска држава дају огромна средсхва за образовање и културни развнтак младог поколења. У раду на васпитању и образовању омладпне, у борби за културу Комсомол је увек био актнвни помоћннк партије и драгаве. Комсомолске организације у средњнм школама, у фа. брикама и колхозпма, свуда где раде совјетски младићн и девојке прилазе васпитању омладине вао најважнијсм задатку. II пред комсомолске органпзације на фа. култетима и високим школама као најглавнији задатак поставља се пружање активне помоћи руко. водиоцима и партиским организацијама факултета у подизању ква. литета научно. васпитног рада. Од првих дана ступања на факултет студенти треба да се прнпремају за претстојећп самосталан рад, да пропшрују своје знање, да се уче повезивању теорије и праксе. Такав рад се најпре тражи од консомолаца, који својим примером побуђују остале омладинце на упо. ран рад на овлађивању науком. Комсомолске организације на факудтетима и влсоким школама старају се о ширењу кружока и студентских научних друштава, о успесима научних радова студената. Оне широко пропагирају међу омладином историју националне науке, напредна достигнућа совјетске науке и техничке мисли. Рад комсомолских организација на универзитетима у томе правцу још више је појачан у вези са припремама за прославу 30-годишњице Комсомола које се, поред широко развијеног такмичења у циљу постизања бољпх успеха у производњи, одвијају такође и у знаку мобилнзације комсомола и омладине за усвајање напредне науке, технике и културе. Припреме за прославу Комсомола на Московском државном универзитету Сви факултети Московског државног универзитета спремају св за прославу 30-годишњице Комсо. мола. У томе циљу на Универзитету је образован одбор за прославу на челу са академиком А. Несмејановим. Двадесетог октобра на Унпвер. зитету ће се одржати студентска научна конференција, посвећена прослави Комсомола, на којој ће учествовати преко 2.000 студената. На пденарном састанку и сасганцима по секцијам биће саслушано 200 реферата. Поред овог чланови Комсомода већ еу почели са припремама за изложбу која ће приказати рад студената ва освајању науке. Рад савета Међународног савеза студената Међународни савез студената пру. жиће и даље активну помоћ борби студената у колоиијалним и зави. сним земљама Прошлог месеца одржано Је у Паризу редовно заседање Савета Међународног савеза студената. Заседању су присуствовали делеаати из 30 земаља, међу којпма је била заступљена и Југосдавија. На састанку су поднети извештаји Извршног комитета Међу. народног савеза студената, као и извештаји о омладинском и студенхском покрету у Југоисточној Азији, на Средњем Истоку и Латинској Америци, На основу извештаја и дискусије донета је резодуција у којој је оцењена међународна ситуација, истакнута у. дога демократскнх снага у борби против англо-америчког импернјализма и постављеии будући задаци Међународног савеза студената, У резолуцији је истакнуто да Међународни савез студепата тре-
ба и даље да пружи активну помоћ борби студената у колонијалним, полуколонијалпнм и зависним земљама и да још упорнпје радн на стварању бољих услова живота за студенте. Потребно је да Међународни савез студената парочиту пажњу обрати демократпзацији образопања, раскрпнкавању реакционарних професора, уклањању профашистичких уџбеника, спи. жењу школских такса. Савез трсба и даљв да се бори против полнтп. чке и расне дискриминације и да тесно еарађује са Светском федерацијом демократске омладине. Да. љи задатак савеза је да развије још шири рад на упознавању сту. дентских маса са подитиком Савеза, нарочито у земљама Западне Европе, у Америци, Канадн и Јуж. ноамернчким државама. У комисијама, које су радиле по спецпјалних питањима, расмотрен је рад Савеза и конкретизовани будући задаци. КомисиЈа за спорт претресла јв предлоге о одржавању међународних студентских игара и одредпла да се следеће зпмске игре одрже у Чехословачкој, а дет. ње у Мађарској. У комисији за социјална, економска и здравстве. на питања студената расправљано је о отварању међународног студентског санаторијума у Чехосло. вачкој, воји ће »ахваљујућн помоћи чехословачке владе ускоро бити отворен. Многи дедега. ти су се критички осврнули на рад постојећих организација за помоћ (ИСС и ВСР), У резолуцији по о. вом нитању захтевано је да ове организације поштују Међународни савез студената као репрезен. тативну међународну студентску организацију, Сем тога тражено јв да Међународни савез студената узме учешћа у плану расподеле помоћи. Комисија аа путовања и размену студената нзр&дида је план према коме ће се и даље помагати размена студената путем праксе, раднпх бригада, културних екипа. Комисија за интелектуалну сарадњу расправљала је о мерама за демократизацију универзитета, а комисија за шта,мпу предвидела је конференциЈу младих публициста, која би се организовала у сарадњи са Светском федерацијом демократске омладине. У завршном делу заседања под. нет је извештај о организовању Међународног дана студената. За ову прославу треба извршити обн. мне припреме и спровести је под пародом: Студенти, ујвдинитв св у борби за мир, националну независност и демократизацију образовања. Поред овога утврђено јв да св у лето 1949 године одржи међународни студентски феетивал. Припреме за фестивал извршиће Извршни комитет, који ће одредити место и време одржававл. На заседању је извршен избор Извршног комитета и Финансиске комисије, За претседника Извр. шног комитета поново Је изабран Ј. Громан, претставник чехословачких студената. У Извршни комитет, поред осталих, изабрав је прететавник Југославије.
Тешко материјално стање аустриских студената Владин лпст ~Винер цајтунг**, који излази у Бечу, објавио је чланак професора Милера у коме се говори о бедном матернјалном стању аустриских студената. Милер наводи неколико примера из којих се види како су студенти приморани да траже најразноврсније начине да би бар донекле обезбвдилп свој опстанак, Студенти раде као портири, вратари, продавци карата по биоскопима. Многи студенти се баве шпекулацијом да би обезбедили средства за жнвот.
ФИСКУЛТУРА И СПОРТ
ЈЕСЕЊИ КРОС 1948 Организација кроса - услов за успешно спровођење такмичења
Централни одбор Фискултурног савеза Југославије. у времену од 15 октобра до 15 новембра, расписао је такмпчен>е у јесељем кросу. Масовним крос-такмичењем, које ће спровести све фискултурне организације шпром земл.в, закључиће се овогодишња сезона фискултурних приредби и такмичења. Сви досадашњи кросови доносили су нам пријатна изненађења, откривали нове талентв, стварали будућв активе и свестране фискултурнике. Било да су ове фискултурне манифестације одржаване у редовима спортских друштава, Југословенске армије, ца селу, у граду по школама, фабрикама или предузећима онв су увек повећавале број нових талената који се данас налазе у редовима наших фискул. турних организација где им је на стручним тренинзнма омвгућено да се развијају у пуној мери. Наводити те примере значило би имеиовати десетине спортнста из свих крајева земље. Један од битнцх услова за успешно спровођење јесењег кроса свакако је питање оргавизације. Колике је ово питање важно показала су нам сва до, садашља такмнчења. Зато њему и трсба прнћи најозбиљније. Категорнјв тркача Код нас на Универзитету постојаће две категорије тркача: мушкарци од 18-40 година трчаће на стази 2000 метара; женске од 18-35 година трчаће на стази од 1000 метара. Организатори такмичења морају нарочиту пажњу посветити дужини ста. зе. То значи да преко одређене границе не могу трчати ни мушкарци ни акене. Стаза за трчање Избор стазе је врло вджан елемеват код такмичења. Она мора бити изван града, у шуми иди на ливадама. на терену са природним препрекама, а никако по цестама или тврдом, иеподесном терену. Стазу треба видљи. во обележити. Простор код старта мора бити подесан тј. онолики колико то прилике захтевају. Код кроса треба обратити пакњу на довољан број еудија који ће контролисати такмичаре при трчању иа кривинама да ее ие би поновили случајеви скраћивања стазе. Обезбедити треба такође ц евлачионице. Фиснултурно одељсње Универзитетског одбора Народне студентсно омладине расписало Је међуфакултотско таг.мичење у јвсењем кросу по следећим тачкама: 1. КоЈи ћв факултвт нзвести процентуално највише студената на кросу. 2. КоЈи ће факултет бол>е спертски опремити своје такмичаре, и 3. Који ће факултет имати наЈбоље резултате у времену прве десетин«. Победмик такмичења добија прелазни пехар и сталну заставицу.
Тренирање Учествввати н» јесењем кросу може само оној такмичар који је изврши* цотребан број трениџга. Погрешно је а и врдо опасно изводити такмичаре
с» једним или ниједниж тренингож, Зато руководства треба да се побрину да се ниједан такмичар не пусти на етазу ако није за трчање припремљеш Значи тренирање треба убрзати, јвЈl време до одржавања кроса није далеко. Свега двадесет дана. Потребно јо обратитз! пажњу да такмичари буду што дакше обучени* Не смемо дозволити да св понове прон шлогодишњи случајеви: трчање у паи* талонама, оделима ,ципелаиа иди пак зимским капутима. Због тога руквч водства пма да се побриву за потребан број реквизита. Црвена звезда је у досадашњим так. мичењима на пролећним и јесењим кросевима организацији увек покда* њала велпку пажњу. Наше друштво јв у том погледу било примерно и због тога похваљивано. Хоће ли то бити и овог пута, овогодишњи јесењи крос ће цам то показати.
Црвена звезда је основала и кошарка клуб
После формирања атлетског и веслачког клуба, „Црвена звезда“ је ових дана формирала и први кошарка клуб у држави, спроводећи тиме у дело одлуке Другог конгреса ФИСАЈ-а. На оснивачкој скупштини реферат о досадашњем раду и задацима новог клуба поднео је Небојша Поповић, који је подвукао успехе досадашње секције од којих је вредно поред осталих споменути и освајање државног првенства у кошарци за 1947 и 1948 г. Кошарка секција је једна од најбољих огранака „Црвене звезде“. Она то није потврдила само својим такмичењем са осталим екипама у држави, већ и својим радом, како у погледу, омасовљеша, квалитетног уздизања чланова тако и у погледу идеолошко-политичког рада. Скупштина је поставила клубу нове задатке: још веће омасовљење и популаризација кошарке у редовима студентске, радничке и средњошколске омладине, подизање квалитета појединаца и екипа, оспособљавање стручних руководилаца, тренера и инструктора путем курсева, семинара и течајева, развијање подмлатка, већа брига за чување друштвених просторија и реквизита, развијање добрих односа са осталим друцггвима, појачање идеолошко-ваепитног рада. Да би одала признање својим најбољим екипама, „Црвена звезда“ је за успешан рад похвалила и са књигама наградила прве мушке и женске јуниорске екипе, док су прве мушке и женске сениорске екипе награђене новчано. Друштво је такођа одало признање најбољим члановима који су у досадашњим такмичењима достојно зсатупали боје свога друштва. То су чланови мушке екипе: Поповић, Гец, Стојковић, Соколовић и Келембер, и чланице женске екипе: Радовановић, Мира Петровић, Дакић и Сретеновић.
% С. ОТОРЕПЕЦ
СТУДЕНТИ ПРЕДЛАЖУ
Нашој редакцији стижу многи допиеи у којима студенти дају најравноврсније предлоге у вези наше организације, у вези побољшаља наставе и сл- „Народне студент" ће почевши од овог броја у рубрици „студенти
предлажу“ почети да објав*ује те преддоге. Својим предлозима и критикон, уо. чавааем пропуста и недостатака сту. денти ће помбћи правидном раду наше организације.
Да 6и више научили на пракси
На трећој и четвртој години Технолошког фзкултета одржане су конференције о летљој пракси. Јед&н од гдавних пропуста, како се у дискусији показало, јесте иеправилан распоред студената. Иако је за чехврти семестар одређена пракса иа неханичке технологије, кноги другови са четвртог семестра су биди у предузећима где из те области ништа нису могли да науче, док капацитет неких великих предузећа уопште није био искоришћен. Тако, на пример, у Варешу где има оддичних услова за продубллвање механичке технологије ливен>е, топљење, калупање, итд. бпо је свега један технолог, у Зеници није бнло ни једнога, а нека мања предузећа су била претрпана
студентима. Са четврте године је у новосадском „Куплину”, где нема уопште инжењера а посао се је могао, по речима студената, упознати за де. сетак д»на, бидо седам технолога док у покрајинском истраживачком заводу није био ниједан, иако је тамо било и стручпог особља и места за студенте, итд. На обема конференцијама пали су предлози да се студентнма, одређеним за мања предузећа омогући обилазак више фабрика за време праксе. Важни проблек четврте године је питање израде елабората. Задаци које наставник даје убухватили су понекад процесе који су уопште не врше у предузећу у коме је студент био на пракси. Често пак студенти немају у
ф-абрици потребну литературу, задатац ве одговара внању ученвка, предузе,, ће не ставља студентима на располоц жење пдавове итд, те студенти ниеу у могућности да израде едаборат. Углавном је конференција дошла до закључка да распоред за праксу треба извршити најмање месец дана пре одласка кдко би студенти бпли што правилније раепоређени, да бц наставници могли да спреме без жур, бе задатке. да би студенти унапред знали куда ће ићл н да би могли твч оретски да се спрене за рад на прак* си. Осим тога студенти сматрају да би предузећа требало да им ставе на расположење плапове, пошто ће та исти студенти данас сутра да дођу Ј фабрику као инжењери. С обзиром да је у иеким прадузећима одное стручних руководилаца и управе био неправилан (студентИ су одређивани на физичке н административне послове, нису добијалц потребна обавештења), конференцијв сматрају да Комитет за научне уста* нове, Универзитет и високе шкодв треба да изда на врене предузећима упутства аа праксу. Конференција треће године, осим тога, нредлаже да стипендисти иду у предузећа уетановв које им дају стипендију и да се на време репш питање исхране, смештаја и плате студената. А. Бек ст. Технолошког факултета
4
Одговорни уредник Влада Митровић, ст. прева Уредништво и администрапија Бешрад, Балканска улипа 4, гелефон 23-464; број чековног рачуна 1-9060014. Штампарија „Омладина", ВеоЈрад, Војводе Мишића улица број 19
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Броу 25