Student

ПОВОДОМ ЗАВОЂЕЊА НАСТАВЕ СТРАНИХ ЈЕЗИКА НА УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА

У настави на Универзитету и велнким школама уведена је у праксу почев од ове школске године још једна новина. На свим факултетима отпочела је настава страних језика. Обавезна настава руског језика обављаће се од сада на свим факултетима у прве две годи°е студија. Поред тога, у првој го дини студија, обављаће се настава једног од западноевропских језика по избору: француског, енглеског или немачког. Завођење наставе и учење стралих језика на Универзитету и великим школама претставл>а један даљи корак у развоју наставе на нашем Универзитету и у изградњи висококвалификованих стручњака новог типа опособних да изградњу социјализма у нашој земљи развију даље, доведу до краја. Социјализам се не може изградити говорили су Лењин и СтаЉ ин ако се не изуче и критички искористе св е суме знања које је накупило човечанство у процесу свога развитка. Да би се међутИм, овладало свим тековинама светске иауке треба упознати и проучити радове и резултате науке у свету. Упознавање тековина светске науве , истина, врши се и у оквиру универзитетске наставе, у предавањима, у уџбеницима. Али због ограничености трајања наставе на универзитету обимом четворогодишњег или петогодишњег курса, ово се упознавање често врши у прегледу, у изводу, резимирано. Да би се потпуно овладало једном научном облашћу треба прићи изворима, аутентичном излагању аутора, оригиналу. Изворима је, међутим, најчешће могуће прићи само на језику извора. Због тога наши нови стручњаци, машински и хемиски инжењери једнако као и меди цинари и агрономи. ако хоће да што потпуније и што брже помогну ликвидацију наше економске и техничке заосталости. морају, поред осталог, бити наоружани и знањем страних језика као инструментом нужним за потпуно овлађивање тековинама светске науке и технике. Сручњаци у пракси, будући руководиоци наше производње да би могли пратити развој светске науке и технике и да би могли бити стално у току најновијег стања пој е диних наука морају пратити страну стручну литературу и штампу. Учење страних језика има нарочит значај за подизање новог научног подмладка, за изградњу будућих научних радника. У данашњим условима развијености науке, знање страних језика је несумњиво један од предуслова за бављење ■научннм радом уопште. Да би се с успехом могло радити у једној научној области, на једном научном задатку мора се упознати све што се је билогде у тој научној области, на том научном задатку дотле радило и урадило. Познавзње предузетих радова и постигнутих резултата у науци у свету, несумњиво олакшава рад, а у исто време на тај се начин могу избећи покушаји и путеви који не воде до резултата сазнавањем да се погрешност изабране хипотезе или апсурдност изабраног начина и пута решавања одређеног проблема већ негде показала. Тако се на тај начин, између осталог, уштеђују бројни непродуктивни часови научника и растерећују за продуктиван научни рад. Напослетку, знање страних језика је и средство за зближавање трудбеника науке и технике појединих народа, инструмент који помаже њиховом међусобном разумееању и приближавању. Посебан значај има учење руског језика. Знање руског језика омогућиће будућим стручњацима, порел осталог, да v извору упознају в дубоко овладају нау-

ком марксизма-лењинизма, учењем Лењина и Стаљина, искуствима Свесавезне комунистичке партије (бољшевика) и Совјетске државе у изградњи социјализма и припремању бескласног друштва. Знање руског језика омогућиће непосредно упознавање историје и културе великог руског народа. Величина руске књижевности и лепота руске речи не може се осетити ни у најбољем преводу. Островског, Пушкина, Гогоља, Толстоја, Тургењ©ва, Салтикова-Шчедрина, Горког, Мајаковског, Шолохова, може се доживети само ако се чита у оригиналу. Али, на руском језику није написана само велика књижевност, већ и велика наука. Руски језик је језик Лењина, Стаљина, Мендел>ева, Ломоносова, Сеченова, Попова, Јаблочкова, Жуковског, Тимирјазева, Павлова, Орбелиа, Коновалова, Зелинског, Арбузова, Ферсмана, Бикова, Бурденка, Комарова, Колмогорова, Виноградова, Манделшепама, Ландауа, Кузњецова, Мичурина, Лисенка и осталих горостаса руске и светске науке. Знање руског језика омогућиће широко упознзвање велике земље социјализма, њеног џиновског економског, политичког и културног развитка. Завођењем наставе страних језика на нашем Универзитету и великим школам дато је нашим студентима једно ново оружје за шире и боље овладавање науком и знањем потребним за изградњу наше социјалистичке отаџбине. То ће бити једно од средстава да се на традицијама наше науке брже развије наша нова' наука. Народна студентска омладина треба широко да ангажује своје чланство у укључивању студената свих факултета у наставу и учење страних језика. Треба предупредити погрешно схватње да страни језици у систему универзитетске наставе претстављају другоразредне наставне предмете, да не спадају у први план наставе, да спадају у тзв. споредне предмете, да немају исти ранг који имају стручни предмети. Треба такође сузбијати исто тако погрешно схватање неких студената о довољности знања страних језика стечених у средњој џжолн. Треба, нзпослетку. разбити и схватање неких о тобожњој њиховој „ненадарености". „тврдоћи" и „неспособности" за учење страних језика. Треба увек и свуда указивата на погр е шност и једног и другсн” и трећег схватања. Треба, истовремено, стално објашњавати значај и важност учења страних језика, нарочито руског. Пре рата, у условима старе Југославије, знање страних језика је било скоро искључиво повластица буржоазије. Посебни домаћи учитељи учили су децу богатих трговаца, банкара, индустријалаца, страним језицима. Синови радних људи били су лишени ове могућности. Победом Народне револуције данас не само што су врата Универзитета и великих школа широко отворена, већ се и на Универзитету и великим школама стварају све веће могућности за што боље и што потпуннје овлађивање знањима и науком. Једна од тих мера је и завођење наставе страних језика на свим факултетима. Ту могуђност студенти треба што потпуније да искористе. ♦) Ник. Вученов, секретар комитета Универзитета ч в”Сокиг, школа одељења за насхаву.

ПРЕД ПРОСЛАВУ

ДО 29 НОВЕМБРА БИЋЕ ИЗГРАЂЕНА ДВА СТУДЕНТСКА ПАВИЉОНА

После твмељнтог проверавања сиryaiyije по факултетима Економски одбор Народне студентске омладине је крајем прошлог месеца установио да у Београду има око 700 студената чије сваибено питање није решено. Велиш део гих сттдената сместио се привремено код рођака, познаника, другова и слично очекујући да им се додели стан. Други станују „илсгално“ у домовима спавајућн са неким другом у његовом кревету. Најмање је оних који немају уопште стана и то су махом другови који долазе из уну. трашњости. За њих су привремено намештене три собе у сутерену дома „Гајрет“ одакле ће се иседити првом приликон. Пошто су домови били попуњени а блокшрањем девојачких соба.пптање није могло да се радикално реши Економски одбор, у споразуму са Кзми. тетом за науку Универзитет и високе школе, наручио је пз Словеније 15 дрвеиих павпљона, Оии ће се обзндати циглом, биће преграђени у собе у које ће се сместити по 6 до 8 студената тако да укупни капацптет читавог насеља буде око 900 до 1000 студеиата. На пошто је довршавање тих павиљона предвиђено за крај јануара, а можда и касније, што зависи од времена, одлучено је да се убрза довршавање зиданнх павнљона на Миријевском путу чнји ће укупнн капацитет бити око 400 до 500 студената У том цлљу формиран је, крајем ок. тобра, Штаб за изградњу ових објската. Његов посао је: 1) ургиратп за набавку потребног грађевннског материјлла да би се довршиле зграде на Мнрпјевском путу. 2) организовати

сав посао око израде и пребачаја дрвених павиљона из Словеније. око набавке потребног грађевинског матери. јала и инвентара да би се овп по.схавили и оспособнли за становање. Досада је стигло на Дунавску железничсу станицу 20 вагона грађе. Органнзован је хитан истовар из вагона и транспорт камионима на Вож. довац, Велики проблем претстапљају превозна средства која се могу добити само ноћу, те се гранспорт може вршитн само од 17 часова до 4 и 5 ујутру. Но, залагањем Богдапа Тодоровпћа и Косте Кандића, грађа је на време истоварена и већ прсбачена на градилиште, На гоме су се највише

истакле радне бригаде Медицинсвог и Економског факултета. Добијен је сав потребан грађевински материјал. Од стране ИОНО-а Београда одређено је предузеће „Полет” за изградњу павиљона. Штаб је завршио обиман посао око добијања дозвола за земљиште, за изградњу барака. Набављен је веђи део каиализационог материјада од кога зависи довр. шавање павиљона на Мпрнјевском пу, ту, тако да се завршетак прва два павиљона предвиђа до 29 новембра. (Из Економског адбора НСО-а)

Са изложбе студената архишектуре

Најбоље радове са изложбе откупио је грађевински институт Министарства грађевинарства ФНРЈ. На слици-пројекат станбене зграде (рад Слободана Комадине, студента седмог семестра).

ИЗ РАДИОНИЦЕ на факултет

Уједначени такт откуцаја испуњава одељење машино-слагачнице- У овом зујању машина, често даноноћно нагнут над словима, Бора Илић машински слачаг штампарије „Просета“ провео је добар део свог живота, више од десет годинаТако је то било до 1944-е године. Али, нису то само гОдине напорног рада у мрачним собама вечито испуњеним отровним мирисом олова, нити године борбе за очување голог живота, то су и године великих сазнања, учења, штрајкова лемокстгапиЈа то су године пролетерског каљења Боре Илића. Још као шегрт упознао Је и осетио незајажљиву. пљачкашку руку капиталисте. И већ онда га је испунила мржња и револт према лоповима његове младости и снаге. Међутим, под ударцима и полиниске стеге. мржња је све више сазревала и претварала се у класну свест а револт v револуционаони. борбени протест. Младић Бора Илић постао је борац за радничка права. Прогањан, често је морао да напушта Београд и тек се ро ослобођењу дефенитивно враћа у њега. ★ Завршетком рата завршио се и мукотрпан део живота Боре Илићз. Отпочели су да се нижу дани задовољства и радости у раду, упорне борбе на обнови земље и изградњи социјализма, дани његових великих успеха и победа у производњиПустош и поломљене машине то је јелино што је окупатор оставио за собом, то је једино што је Бора са друговима затекао од старе штампарије- Тр.ебало је машине поправити и оспособити за даљи рад- И он се латио тог посла- Решио је да на неким од њих сам ради. У почетку ie било много тешкоћа. па и непазумевања од стране другова. Лли упорним. прековременим ралом. ма па с врло скромним мо...Hv-.-'/'тт.мп, он 'тпрп Ппiaвили су се први плодови. Једна

машина је била оспособљена за рад. Њено функционисање је упрошћено, а ефекат повећан. Од тога дана, све нови и већи успеси почели су да се нижу. Само у року од првог маја па до септембра ове године, оспособио ie три машине, пребацујући просечно норму за 30 по стоОвакав рад Боре Илића, најбољег међу најбољима у радном колективу штампарије „Просвета“ достојно је награђен- Он ланас носи назив деветоструког ударника и носиоца Ордена рада II реда★ Партија и Влада, чувајући и доследно спроводећи у дело тековине наше народне револуције, омогућили су Бори Илићу и стотинама његових другова видећи у њиховом новаторском и пационалИзаторском раду, гаранцију добрих, висококвалификованих стручњака даље ново ('tt'vmho и културно усавршавање- Још једна тежња радничке класг ie " човој Титовој Отварањем школа за опште образовање

радника, пружена је могућност нашим трудбеницима да упоредо са својим свакодневним радом постигну и неопходно средњошколско знање које им омогућује факултетско образовање. Ево шта Бора Илић о томе каже: „Пре рата волео сам да будем радник. Али данас, када ми се пружају нове могућности даљег стручног усавршавања, ја пре свега желим да учим. Пријем у чланство .Комунистичке партије и упис на факултет, то су два најсрећвија момента у мом животу. За то имам да захвалим својој Партији, јер да она није дошла на власт, ја данас не бих био студент." Срећан осмејак и радост у очима, најбоље су говорили шта све ово значи за Бору ИлићаАли он ове успехе у радионици и школн не сматра само као CBOje. Са много топлине говори о Петру Каприши, који је пристао да ради две године у другој смени, само да би њему омогућио редовно учење★ И у свом раду на факултету Бора Илић већ показује прве успехе- Његови другови, радници-струденти, окупљени у осмој стручној групи, изабрали су га за руководиоца- Уз пуну помоћ партиске организације факулте-i та они савлађују прве тешкоће„Засада највећу бригу нам за* даје математика. Али иако немамо много знања из ње, ми имамо упорну вољу и најбољег демонстратора, друга Иву Ко* лендића* каже Бора ИлићНа крају разговора он додаје: ..Ми систематски радимо и зато се надамо успеху.“

Деветоструки ударник Бора Илић

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Броу 30