Student

Академски фолклор Друштва „Бранко Крсмановић" ушао је у ред најбољих у земљи

Секција за народне игре Културно-уметничког друштва Београдског универзитета „Бранко Крсмановић“ постигла је на фестивалу Народне омладине велике резултате. Избор тачака у такмичењу одражавао је свестраност рада секција. На програму су била српска, војвођанска, македонска, влашка и бугарска кола. Оваквим обухватањем игара нашим народа показане су могућности ансамбла да са успехом обрађује народне игре са сасвим различитим ритмом, стилом и карактером. Иступ наше фолклорне групе дао је и неких новина у кореографском погледу, О томе се данас много дискутује, јер је сплет народних игара постављен на неуобичајен начин. Кореограф сплета, друг Љубиша Лекић, приказао је својом поставком богатство кола српског народа. У сплету, за непуних десет минута, приказано је 17 кола! Примедбе да је извођењем овако великог броја кола онемогућен израз корака, ритма, покрета тела, држања, да није дата могућност играчима да се у кола уживе и да је због тога овај сплет већ прелаз на стилизацију и удаљавање од изворности, не би се могле примити као тачне. Уствари, сплет није каО целина изворан, јер се у нашем народу нигде не игра одједном неколико кола; он је веран своме извору у начину играња сваког кола посебно, а сам редослед захтева прелаз из једнога кога у друго формирање кола, леса итд. је већ уметничка сценска обрада, дозвољена у овим случајевима. Српски сплет пружио је могућност да се свако коло игра у најмање две фразе, што је довољно за његов приказ. Оно је, поред тога, било тумачено сасвим аутентично. Тиме отпада тврдња да сплет претставља стилизацију. Још једна новост у кореографској поставци је динамика одвијања кола, сталне измене фигура, које су сценски врло ефектно решене. Повезивањем ова два фактора у поставци сплета, Лекић је постигао приказ већег броја кола, јаче изразио естетску страну извођења и није напустио њихову оригиналност.

Сплет није био сасвим увежбан. Ту и тамо се јавила неуједначеност у два-три задња кола. Сам почетак је оригиналан и повезан са певањем делује освежујуће. Песма би могла да се провлачи и током самога сплета. Влашки сплет је за нашу публику био нов. Та су кола била добро увежбана и уједначена у игри. Њихово приказивање је један допринос нашега друштва за популарисање ових кола, која обилују лепотом корака, великом живошћу и игром целога тела. Македонски сплет, који је спремао Младен Нахпазовски, доста је добро спремљен, али је био монотон, растегнут. У њему су се дуго понављале исте фразе, док је „Рченица" била једна од најефектнијих игара, јер је обиловала многим весе-

лим радњама и као таква доживела велики успех. Два кола из „Охридске легенде“ и стилизовано „Тешкото" доказ су да је Академски фолклор и у обради чистих стилизација показао успехе. Играчи су ова кола извели врло добро, иако она претстављају далеко сложенији проблем но оригинална кола. Давање овако разноврсног програма са значајним успехом омогућено је после тромесечног, упорног, свакодневног рада, како играча, тако и стручних руководилаца. Овим фестивалом Академски фолклор је ушао у ред најбољих омладинских ансамбла у држави, и настављањем солидног psfoa он he достојно репрезентовати наш Универзитет. П. Јовановић

Свечана конференц ја Културноуметничког друштва „Бранко Крсмановић "

18 ов. м. Културно-уметничко друштво Београдског универзитета „Бранко Крсмановић* одржало је свечану конференцију на којој су додељене награде истакнутнм члановима друштва, руководиоцима секција и стручним руководиоцима за њихово залагање н успехе на Фестивалу Народне омладине Југославије. Конференцији су присутвовали друг Фазлија Пирић, члан Универзитетског комитета КП Србије, руководиоци културно-уметничких друштава факултета и стручни руководиоци. Конференцију је отворио и поднео реферат о раду друштвадруг Бора Вујачић. После реферата друг Фазлија Пирић прочитао је одлуку Универзитетског одбора Народне студентске омладине Београдског универзитета којом се награђује и похваљује Културно-уметничко друштво „Бранко Крсмановић“ за свој пожртвован рад и достојно репрезентовање Народне студентске омладине нашег Универзитета на Фестивалу.

„Секретаријат Универзитетског одбора се овом приликом захваљује читавом друштву као колективу и сваком појединцу за н>ихов пожтрвован рад и позива их да и даље својим напорима допринесу подиззњу културног вота на нашем Универзитету“ каже се на крају одлуке. По прочитаној одлуци друг Пирић је одржао краћи реферат у коме je истакао улогу друштва у развијан»у и подизању културног живота Универзитета, указао на тешкоће, на које се наилазило по ослобођењу, што је кочило развитак 6ољег и свестранијег рада на кудтурном подизању наших студената. По завршеном реферату додељене су награде и похвале члановима друштва, руководиоцима секција и стручним руководиоцима. На крају свечане конференције изведен је краћи уметнички програм, после кога је приређена игранка. В. С

Такмичење универзитетских хорова на ФЕСТИВАЛУ

У оввиру тавмичења хорова на 0младинсвом фестивалу учествовали су Централни универзитетсви хорови Београда, Загреба и Љубљане. Днсциплиновани, бројно доста насовни, (нарочито београдски), они су својим ввалитетима, ваво гласовним таво и уметничво-репродувтивним, достојно репрезентовали студентсву омладину својих градова и повазали у коливој се мери и са коливо пажње указује на значај вултурно-уметничвог рада међу студентском омдадином уопштв. У првој групи, међу најјачим хоровима, хор Народнв студентсве омладинв За. гребачког свеучилишта заслужено je освојио прво Место, док хорови Бвоградског и Љубљансвог универзитвта деле треће место иза хора Омладинског културно-умвтничког друштва „Иво-Лола Рибар“, побвдника на прошлогодишњем светсвом омладинском фесхивалу у Прагу, Победник у такмичењу, хор студеитске омладине Загребачвог свеучилишта, ма да према својим могућностима доста мали, претставио се као хор са најуједначенијин и најозбиљнијим хорским звуком. Сам гласовни материјад није израаитих квалитета и заостаје, на пример, за београдским, што

се нарочито запажа у ~форте“ и високим регистрпма, ади је зато пости. гнута хомогеност гласова у њиховом заједничком звуку, што претставл.а најбитнију квалнтетну карактеристику овог хора. Хор студената Љубљанског универ. зитета претставља једно рптмнчки увежбано тело, бројно масовно, са гла. совним материјалом који у малој мерв заостаје за загребачким хором. У хорском звуку није постигнута уједна. ченост као у загребачком хору, чему треба додати да се на хору запажа осетна промукдост и замор. Бројно најмасовнији, са содидним гдасовним материјалом, у чему надмашујв друга два хора, хор београдског студентског Културно-уметничког дру. штва ~Бранко Крсмановић“, постигао је на овом такмичељу значајан успох. У току од два месеца по своие офор. нљењу, овај хор је успео да савдада програм са којим је наступио на фестивалу. Гласовно свеж, са постигну. том равнотежом у хорском звуку, у чему ипак још није сасвим стигао загребачке другове, овај хор је испољио квалитете који имају услове и даље да се развијају, уколико се буде наставило са оним одушевљењем

и вољом, које су чланови хора досада показивали. Освојено треће место претставља успех за овај млади хор, и то треба да им бу.де потстрек за даљи рад на њиховом усавршаваљу и за постизање нових успеха У укусном избору програма сва три хора била је по пропозицијаиа, оба> везна композиција Данона „Козара". Ова успела обрада познате партизанске песме раздичито је била интерпретирана. Хор загребачке Народне студентске омладине је ову иаразито херојску песму певао придично развучено и везано, док су друга два хора подвдачнла борбеиу тематику песмв отсечиијим ритмом и живљом покретљивошћу. У певању београдског хора могло би се приметити да ее тенори са својом мелодијом у високом реги. свру нису довољно истицали, док се код ЈБубљанца осећада тонска неуравнотеженост и местимична интонациона непрочишћеност. У осталом програму иитересаитно је упоредити и раздичиту поставку Мокрањчеве X ру. ковети на програмима загребачког и београдског хора. Прва песма „Биљана“, са мало успореним темпом код Загрепчана, одавала је исте карактеристике у иитерпретацији; друга

песма ~До три мп пушки.. .* сввјв* динамиком и детаљнијом обрадом pa* љвфније je дата у певању београдевов хора док je трећа песма ~Динка... била прецизпија у извођењу вагребач чког хора (изузев неукусног акцент* на првом сдогу речи ~динка“). ЗГ песми „Пушчи ме“ најјаснијв je спољена различитост у интерпретаца* ји, при чему је иеосетан дах и већв детаљисање у певању београдског хо* ра давадо утисак заобљеније цехинв и већег музицирања. Задња песма ,Лlикнало“ бида је свежија у нзрадв београдског хора, док код Загрепчаиа треба негативно подвући да се ннсу придржавали оригинадиог текста (oeћар, цвеће). У оеталом програму хо* рови београдског и загребачког уни* верзитета одликовали су се разноврЈ сношћу у избору, док је програм хора љубљанских студената, осим једне пвч сме Гречанинова, био еастављен ич екључиво од еловеначкнх песама Фестивалско такмичење хорова, »одмеравајући моментано снаге кахв уопштв тако и између уннверзитвт* ских хорова Београда, Загреба и Jby< бљане, послужиће појачавању ове сте културно уметничког рада. д. 0.

ПРЕД ТРЕЋУ ПАРТИСКУ КОНФЕРЕНЦИЈУ НА НАШЕМ УНИВЕРЗИТЕТУ Из историјата СТУДЕНТСКОГ ПОКРЕТА

ПИСМО ВЕЉКА ВЛАХОВИЋА СТУДЕНТИМА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ИЗ ШПАНИЈЕ

Студенти Београдског универзитета међу првима су се одазвали позиву наше Партије за помоћ шпанском народу у борби против фашизма. У лето 1936 године кришом су се пребацили у Шпанију: Ђоко Ковачевић, Вељко Влаховић, Мојсије Стефановић, Данило Лекић, Владо Поповић, Пеко Дапчевић, Жикица Јовановић и многи други. У тешким и суровим борбама, вођеним у интернационалним бригадама републиканске Шпаније, наши студенти су се издигли на положаје војних и политичких руководилаца. У борбама против фашизма израсли су херојски ликови наших добровољаца у Шпанији, који су две године касније наставили борбу против истог непријатеља, бранећи своју рођену домовину. Доносимо писмо Вељка Влаховића, упућено Акционом одбору стручних удружења студената Београдског универзитета из Аликапте 6 априла 1937 године:

„У име студената земаља Југославије који се боре у Шпанији за слободу шпанског народа, за прогрес и цивилизацију а против међународног фашизма, шаљем поздрав свима другорима студентима Београдског универзитета, Наша је борба врло тешка и крвава, али пред страшним сликама фашистичког зверства не бежимо ни од највећих жртава. Крв невине деце и мајки, коју међународни фашистички криминалци немилице просипају, зове на бескомпромисни обрачун са њима.

Наша другарска солидарност, свесно примљена дисциплина и одлучна воља прегазиће Хитлерове и Мусолинијеве трупе, које су силом натеране да буду убице шпанског народа. Шаљући вам овај поздрав желимо да и ви победите у борби за слободни Универзитет и слободу науке, у борби за народне слободе и демократију. Ваш друг

Велимир ВЛАХОВИЋ,

студ. тех.

ЗА ОПШТУ АМНЕСТИЈУ СВИХ ПОЛИТИЧКИХ И ВОЈНИХ ОСУЂЕНИКА, ЗА СЛОБОДАН ПОВРАТАК СВИХ ШПАНСКИХ ДОБРОВОЉАЦА, ПРОТИВ ХАПШЕЊА И ОСУЂИВАЊА СТУДЕНАТА

У акцији за помоћ жртвама реакције и ,за борбу против терора владајуће буржоазије над радним народом, који је све више растао са порастом снаге међународног фашизма, наша Партија имала је верног помагача у напредном студентском покрету. Уједињена студентска омладина организовала је 17 новембра 1939 г. велики митинг на коме је нреко пет хиљада напредних омладинаца изразило своју солидарност са акцијом за амнестију политичких и војних осуђеника, поведену на иницијативу Партије. После збора, објављен је проглас Уједињене студентске омладине под насловом „За општу амнестију свих политичких и војних осуђеника, за слободан повратак свих шпанских доброваљаца, против хапшења и осуђивања студената и . Проглас гласи: „Пошто је штампи забрањено да каже и једну реч о великом студентском збору за амнестију свих политичких и војних осуђеника и за слободан повратак свих наших добровољаца у шпанском рату, принуђени смо да у овој велнкој омладинској манифестацији обавестимо јавност путем летка, јер и поред формалног укидања Закона о штампи, цензура је стварно на снази.

Збор је одржан у новој згради Универзитета, 17 новембра о. г. Више од пет хиљада омладинаца ватрено и снажно манифестовали су своје слободољубиво расположење, а стотине и стотине оних који у великој сали нису могли добити места, још једанпут су зажелели слободу збора и говора, зажелели су могућност да се несметано и на јавним местима може чути омладинска и јавна реч. Студентска омладина, придружујући се гласу омладине и народа, рекла је преко својих претставника, да питање борбе за општу амнестију сматра питањем основне дужности и части младог нараштаја. Незапамћено је одушевљење са којим су хиљаде и хиљаде младих људи истакли своју спремност да се боре за ослобођење утамннчених народних бораца. И баш онога дана када су политички осуђеници у Сремској Митровици били принуђени да ступе у штрајк глађу и да захтевају своје ослобођење и поправку свог несносног тамничког живота, из хиљаде омладинских срца, снажно као никада досада, уз опште клицање чуо се једнодушан захтев: „Општу амнестију, општу амнестију!" „Укините закон и суд за заштиту државе!“ Исто тако овај збор је претстављао јединствен и снажан поклич да се омогући слободан повратак у земљу свима добровољг.има шпанске народне војске из Југославије. Пре месец дана наша и страна штампа донела је вест да је влада дозволила повратак у земљу нашим добровољцима. Ни до данас, влада ту вест

није јавно демантовала. Међутим, после измењене међународне ситуације. влада предузима разне мере да ту одлуку не спроведс у дело. Не грешимо када тврдимо да су на збору дошла до израза осећања целе омладине, читавог народа, када се клицало: „Дајте слободан повратак нашим добровољцима!" „Отворите граннце Југославије за те верне народне синове!" На збору су дошли до израза огорчење и протести омладине против нових хапшења и прогона студената. У чињеници да је неколико студената, учесника на збору С.Д.С од 29 октобра о. г. на улици премлаћено, а неколико њих похапшено и осуђено на најстрожије полициске казне, омладина види политику шестог јануара ,види нова недела оног старог полициског апарата, који је спреман на нове злочине, како га је диктатура научила.* Даље се у прогласу износи садржај резолуције која је прихваћена на збору, а у којој се тражи општа амнестија свих политичких и војних осуђеника, враћање грађанских права политичким осуђеницима, омогућавање слободног повратка у земљу свим добровољцима шпанске народне војске, и протестује се против уцењивачких метода условног повратка наших добровољаца. У резолуцији се сем, тога, протестује „против старог система прогона, хапшења и осуђивања студената" и тражи се да се „похапшени студенти који још нису издржали своје казне пусте одмах на слободу.“ БроЈ 30

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5