Student

Човек на кармилу

ПОвОЈиМ ШЕЗЈЕСЕТДЕВЕТОГ РОЂЕНДАНА Ј. В. С Т 4ЉИНА

Вратимо се још једном лику тог човека, човека који се стално налази између онога што је учињено и оног што треба да се уради. (Када са њим говоре о раду, његов је омиљени израз: „то су ситнице у поређењу са оним што мора бити“). Против њега је уперена мржња наших непријатеља, и са свог гледишта они су у праву кажу о њему његови суброци. Он је име наше Партије. Он је најбољи из старе гвоздене кохорте вели Мануилски. Стари бољшевици уживају поштовање каже Микојан не зато што су стари, него зато што они не старе. Историја његовог живота јесте непрекидни низ победа над непре кидним низом чудовишних тешкоћа. Није било ни једне године, почев од 1917, а да није он извршио таква дела која би сваког другог човека заувек прославила. То је гвоздени човек. У његовом презимену садржан је његов лик: Стаљин челик. Он је несавитљив и гибак као челик. Његова снага то је његов неупоредиви здрави смисао, ширина његоаих знања, ванредна унутрашња прибраност, страст према јасноћи, неумољива доследност, брзина, чврстина и снага одлука, стална брига о одабирању људи. После смрти човек живи само на земљи. Лењин живи свуда где има револуционара. Али поуздано можемо рећи: ни у коме нису тако оваплођене Лењинове мисли и речи као у Стаљину. Стаљин то је Лењин данас. у чему је основна црта његовог генија? Стаљин уме да узме правилан темпо. Он уме да обухвати ситуацију. Баш у томе се и састоји карактеристична Стаљинова особина, која га одликује више од свих других: то је вештина чекати, рачунати с временом, не попуштати искушењу, сачувати увек стрпљење. И, можда, баш због тога ниједан револуционар у историји није тако практички обогатио револуцију и није учинио тако мало грешака као Стаљин. Пре него што предложи ово или оно решење, он много размишља и процењује (много не значи дуго). То је сјајан и тачан човек и, као што смо видели, једноставан човек. Са њим се није лако срести само због тога што он стално ради. Када долазиш њему у Кремљ, онда на степеницама и у претсобљу видиш највише два до три човека. Та органска једноставност нема ничег заједничког са притворном једноставношћу неког скандинавског монарха који се удостоји да прошета улицама пешке. Стаљин редовно иде на спавање у 4 сата ујутру. Он нема 32 секретара као ттттп их је имао Лојд Цорџ; он има једног секретара друга Поскрјобишева. Стаљин не потписује оно што пишу други. Њему дају материјал и он све ради сам. Кроз његове руке пролази све. Па ипак он стиже да одговара лично или телефонски на сва писма која му се шаљу. У разговору он је једноставан и присан. „Њега краси отворена срдачност“, каже Серафима Хопнер; његова доброта“, „његова деликатност", - каже Варвара Џапаридзе која је радила заједно с њим у Грузији. „Он се смезе као дете. За време свечаног заседања у Московском великом театру, када се одржавао јубилеј у част Горкога“ били су се у паузама, у салонима који се налазе позади бивше императорске или велико-кнежевске ложе, окупили многи руководиоци. Какву паклену буку су они тамо дигли. Какав смех! Ту су били Стаљин, Орџоникидзе, Молотов, Ворошилов, Кагановић. Они су причали епизоде из времена грађанског рата, сећали се занимљивих случајева: „Сећаш ли се како си пао с коња?“ „Да, проклета кобила. не знам шта се с њом догодило..." Омирски смех, младићски опти

мизам, ненадмашна радост, која ] потреса царске драперије у са- 1 лонима ето то се догађа у ' кратким, свежим тренутцима о- . душке ових великих радника 1 реконструкције. < Лењин је такође умео да се од ! срца смеје. < Никад нисам срео човека 1 прича Максим Горки који је ; умео да се тако слатко смеје као што се смејао Владимир Илић. 1 Чак је било и чудно видети да I се такав строги реалист, човек . који тако доб ро види и дубоко 1 осећа неминовност великих со- ] цијалних трагедија, човек који : је непомирљив и непоколебљив ] у својој мржњи против капиталистичког света, може смејати I као дете, до суза, грцајући од смеха. Требало је имати велико, чврсто душевно здравље да би се могло тако смејати." Исто је таква, ако се можемо тако изразити, и иронија Лењина и Стаљина као што је њихов смех. Они се њоме користе широко, стално. Стаљин врло радо изражава своје мисли у забавном или подругљивом облику. , Занимљиву историју прича Демјан Бједни. „Уочи јулских догађаја, 1917 године, седели смо у редакцији „Правде“ нас двојица: Стаљин и ја. Телефон је зујао. Стаљина зову морнари, кронштатски братушке. Братушке постављају питање без околишавања: треба ли да пођу на демонстрацију с 1 пушкама или без њих? Не скидам очију са Стаљина ... Много сам радознао шта ће Стаљин одговорити о пушкама! Преко телефона! Пушке?... То ви, другови, боље знате!... Ето ми, пискарала, увек са собом носимо, оловку, своје оружје... А како ћете ви са вашим оружјем... То ви боље знате!.., Јасна је ствар, да су братушке изишли на демонстрацију са својим „оловкама“!“ А шта сад највише пада у очи; он не жели да блиста, не жели да истакне свој значај. Стаљин је написао доста књига, и то изванредних књига. Многе од њих постале су класичне у марксистичкој литератури. Али кад су га упитали ко је он, одговорио је: „Ја сам само Лењинов ученик и циљ ми је да будем његов достојан ученик." Интересантно је подвући да Стаљин говорећи о делима оствареним под његовим руководством, увек све успехе приписује Лењину, док уствари знатан део тих радова и дела припада њему самом јер уопште није могућно спроводити лењинизам у живот ако човек није притом творац. У том случају реч „ученик“ уздиже. Али ови људи употребљавају је само зато да би смањили своју личну улогу, да се не би издвојили из редова. То није само понижавање, то је братство. Нехотице пада на памет дивна лаконска реченица философа Сенеке: „Пео поп рагео зе<l аssеп(дог“ „Ја се не покоравам богу, али се слажем с њим“. Што те људе није лако одмах разумети, узрок је томе не њихова компликованост него њихова једноставност. Јасно се види да те људе креће напред, подржава при тешкоћама не лично частољубље, не суд потомака. већ нешто друго. То је вера. У великој земљи, где научници доиста већ почињу да васкрсавају мртве, где крвљу једног леша спасавају живе, где исцељују злочинце, где је велика бура растерала отровни дим религије. у тој земљи вера расте из тла као што жито и шуме расту. Вера у унутрашњу исправност логике. коју је тако дубоко изразио Лењин, вера у знање, вера у социталистичко уређење и у масе које га стварају, вера у рад. у оно што се назива бурним порастом производних снага. „Рад говори Стаљин постао 1е ствар части, ствар славе, храбрости и херојства“. Вера у закон

рада, у комунистички закон и његову дивну честитост. Нашој Партији „ми верујемо каже Лењин у њој видимо ум, част, и савест наше еггохе“... „Није свакоме дато да буде члан такве Партије каже Стаљин није свакоме дато да издржи незгоде и буре, повезане са чланством у таквој Партији“. Ако Стаљин верује у масе, и маса верује у њега. У новој Русији постоји истински култ Стаљина, али тај култ је заснован на поверењу и проистиче из народа. Човек, чији је профил приказан на црвеним плакатима поред Карла Маркса и Лењина јесте човек који се брине за све и о свему, који је створио оно што постоји и ствара оно што ће бити. Он је спасао. Он спасава. Кад пролазиш Црвеним тргом, његова велика панорама као да се подваја: на оно што је сада и што претставља отаџбину свих најбољих људи земаљске кугле и на оно што је архаично што је било до 1917 године. Изгледа да је онај који лежи у маузолеју, усред празног ноћног трга, једини у свету који не спава, он бди изнад свега што се простире око њега изнад градова, изнад села. Он је истински вођа, човек о коме су радници говорили смешећи се од радости, да им је он истовремено и друг и учитељ: он је отац и старији брат који је заиста бдио над свима. Ви га нисте познавали, али он је вас познавао, он је мислио о вама. Ма ко ви били, вама је потребан такав друг. Ма ко ви били, оно што је најдрагоценије у вашој судбини налази се у рукама овог друтог човека који такође бди за све и ради, човека са главом научника, лицем радника, а у оделу обичног војника. Јануар 1935

Анри БАРБИС

ФОРМАЛИСТИЧКО СХВАТАЊЕ ПРОРАДЕ КОНГРЕСНОГ МАТЕРИЈАЛА

На последњем састанку актива шеста група (слависти) Филозофског факултета, у оквиру прораде конгресног материјала, био је прорађиван други део Титовог реферата. Слабо обрађен реферат није заинтересовао присутне и прошао је без дискусије. Дате су само три до четири напомене од којих је једна била критика да је ..реферат слаб“, а друге су биле „предлози да се у будуће побољша рад“Пошто је актив све аминовао, састанак је завршен. А вредно је ради тога да се стварно „побољша убудуће рад“, задржати се на неколико речи и на критици реферата, н на ~предлозима", и на инертности актива као целине. Друг који је критиковао (тачније једини о самом реферату дискутовао) правилно је констатовао да реферат није успеоОн је захтевао једно питање, проблем кога се, можда, реферат и дотиче, па га дубље анализирао, истакао и на тај начин допунио реферат, учини га садржајнијим. Прешло се на давање „предлога“. Било је два. Један (предлог претседника актива), да се дискутанти јаве на два дана пре састанка са назначењем о чему ће да говоре, како би секретаријат „усмерио дискусију, учинио састанак живљим“, како би се у будуће избегло „ћутање“. Други „предлог" био је Још далекосежниЈи: дискутанти би требало да се Јаве одмах за идући састанак, на основу теза са којима би се упознали* Актив се сложио с другим предлогом без дискусиЈе, ма да су многи студенти, идући кући

(а не на састанку!) правилно уочили његове недостатке. Треба се задржати на једном. Круг дискутаната се ограничава и присутни, сем оних који дискутују, нису заинтересовани да и саг.н активно учествују у расветљаван»у појединих проблема- Такав начин „усмеравања" дискусије омогућава „професионалним" дискутантима да „још једном заблистају'* и чини актив као целину још пасивнији. Студентн долазе из дисциплине а не зато да би активно учествујући у дискусиЈи уздигли своЈе теоретско зкање* Предлоге треба давати, али о њима треба и дискутовати, тим пре ако они то, с обзиром на своЈу природу, и заслужуЈу. Овакви предлози неће учинити да актив „преговори", и претстављају вештачко стварање „живе атмосфере". То Је погрешка У стилу рада. Прорада конгресног матери Јала служи за васпитавање наших студената, марксистичко-лењинистичко схватање наше стварности, за правилно разумевање линиЈе наше ПартиЈе, за правилно схватање оних промена коЈе се свакодневно ЈављаЈу баш као резултат полктике наше ПартиЈе, а У коЈима, на одговараЈући начин. и студенти учествуЈу. Због тога се треба ослободити оваког формалистичког схватања прораде конгресног матери Јала, отстр,анити потиењивачки *однос према таквим састанцима, оштро осудити неправилно резоновање да се то „Једном научило" и да Је непотребно понављати, осудиди предубеђење да се „ту ке може ништа да научи". Даље, слабост Је и у томе што се реферати добро не припремаЈу, што се од стране руководства актипа пре састанка не оцене, референту на слабе стране укаже и не пружа му се помоћ да их отклони- ДрукчиЈе се не може објаснити откуда инертност, на оваквкм састанцима, студената коЈи су досада у неброЈано случаЈева Јасно показали приврженост своЈоЈ омладинскоЈ организациЈи, у огромноЈ већини учествовали и учествуЈу у решавању свих задатака коЈе организациЈа Народне омладине пред њих поставља.

Обавештења

Упозоравају се редовни студенти Београдског Универзитета, да не врше до даљег саошптења уплате чланских улога за Потпорно и Здравствено удружење на име уписа у летњи семестар 1948/49 године

У недељу 26-ХП-48 год. на Техничкој великој школи одр жаће се заједничка годишња скупштина здравственог и потпорног удружења на којој ће се извршити спајање ова два удружења и донети правилник

ДВОБОЈ У БРДИМА

(Одломак из необјављене приповетке)

Преко дана сједио је при бријегу и пушио из дугачког чибука. Пуштајући дебеле колутове дуванског дима, осматрајући их како их вјетар разноси, пуштао се својим мислима, које се, неким чудом, никад нијесу могле средити и ухватити конце овог рата и рушења без икакве самилости. Гледао би у земљу, у рођену своју добротворку, забадао врхове од опанака у узорану долину, и чудио се, као да не вјерује својим очима, избијању траве и цвјетова, дарова прољећа, тог новорођеног дјетета, које, и њега, старца, покушава да освоји. И не би мицао поглед са долина и горе, да га није чешће узбуђивала зука авиона, који су прелијећали прека планина, пуцали на чобане и стоку у сеоским странама, а кад су долазили изнад оближње варошице, дуго су хватали кругове и из својих кљунова бацали велике гвоздене кугле. Никако се није могао довољно начудити тим вражјим направама, од којих човјек не зна како да се заштити, кад их ништа не може задржати, нити њихов лијет може спријечити икакво оружје, него слободно крстаре, као птице у високим просторима Тога раните ни очима није гледао. нити је могао претпоставити какву разорност они доносе,

све док их, прије неколико дана, није примјетио како сипљу рафалима по кућама у селу и по околним брдима. Некада је сматрао да не може бити бољег оружја за борбу од његове брзометке ~московке“, којом је циктао по камењу, гонећи крвнике, да заштити своју малу сироту отаџбину, која је била препуштена самој себи и одбрани њених горштака. Још од тада носи ожиљак на челу, гдје га је остругало неко оловно зрно. А сада није знао ни шта се уствари дешава, нити је, пак, видио излаз свему овоме, па ни догледати судбину својих синова, који су се потуцали по албанској граници, прегонећи се са прекоморским непријатељем. Времена се мијењају, и закони такође, а човјек се у томе тешко сналази. На своју сигурност никад није могао сасвим рачунати. Увијек је требало стојати на опрезу. А сада, ето, ни дјеца да могу бити сачувана. а камо ли одрасли, које пушка у боју скоро и не момаже. У селу је било мирно, али тај мир стално је у себи крио немир и изненађење Остала је само нејач и неколико убрађених жена, које су ишле од куће до куће, као изгубљене, тумарајући и препричавајући догзћаје које рат собом доноси. Није му се милило ништа ра-

дити. Док је могао и био у снази, свршавао је послове око куће и имања, али ,од кад су му синови отишли, није хтио ни прстом да запне. Узалуд су му при растанку говорили, да не занемарује рад и посао, за то их није хтио послушати Љутио се на сваки њихов прекор; корио их је како њему нијесу ништа слични, но да су искочили во из мајчина скута. Па, ипак, жао му их је било кад су одлазили, јер се, зачудо, сјетио и себе и своје старе дружине, и, некако, само по себи, дошло му, да зажали за њиховом младошћу, што ће, као горско шибље кад се посијече, бити уништена врелим челиком. Увече се касно вратио кући. За дана није ни долазио, нити га је ишта вукло да буде у кући. Љут, као и увијек, Вуко се одмах почео давијати са женом, а у тој својој'љутини, која му се ових дана нарочито пооштрила, није много водио рачуна што ће рећи, као ни о томе да ли ће се ко наћи увријеђеним на његове ријечи. А још најмање кад је у питању његова жена, с којом му је живот прошао тако да неке нарочите дражи од њега нијесу осјетили ни једно ни друго, сем ако се од тога изузму они дани кад су им дјеца проходила и почела их звати, тепајући својим пискутавим је-

Сграна 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Б'РО(ј 34