Student

СВЕЧАНА ПРОСЛАВА 110-ГОДИШЊИЦЕ

ПРЕД НАШИМ УНИВЕРЗИТЕТОМ СЕ ПРУЖАЈУ ВЕЛИКЕ МОГУЋНОСТ И СВЕТЛИ ХОРИЗОНТИ ЗА ШИРОКЕ ЗАМАХЕ

Свечана прослава 110-годишн>ице Београдског универзитега одржана је 23 и 24 овог м-еседа. Академији на Коларчевом универзитету приоустеовала су члановlИ Политбироа ЦК КПЈ, претставници Президијума Народне Скупштине ФНРЈ, министри Савезне владе, Владе НР Србије, претстаеници ЈА, влада Народних република, ректори свих универзитета у земљи, јавни и културни радници, настаенвцн н студенти Београдског униеерзитета. Академију су поздравили у име Саеезне владе Родољуб ЧолаковиП, министар за науку и културу, Милка Миннћ, претседник Комитета за научие устаноее, високе школе и Универзитет НР Србије, претстаеници Загребачког еееучилишта, Уииверзитета у Љубљани, сарајевских и скопских факултета и претседник Српске академије наука д-р Александар Белић. Затим је ректор Београдоког униеерзитета д-р Стееан Јаковљевић изнео историјат Београдског универзитета и његове данашње задатке. У име Народне омладине говорио је Бранко Павићееић члан бироа Униеерзитетског комитета Народне омладине о развитку студвнтског покрета на Београдском универзитету. На крају академије прочитан је телеграм У ниверзитетског саеета Маршалу Титу, као и одлуке Савета донесене на седници од 18 децембра 1948 године. У част проолаве 110-годишњице по свим факултетима одржане су свечане академије на којима су претставници школских властн и Народне омладине одржали реферате о историјату својих факултета и разеоју судентског покрета, а културно уметничка друштва факултета извела су одабране програме. Народна омладииа организоеала је изложбу материјала вз историјата студентског покрета и послератног рада Народне омладине на Универзитету и ееликим школама.

Беопрадски униоерзитет прославио је своју' 110-годишн>ицу у уоловима када наши народи под руководством Комунистичке партије Југославије улажу све иапоре за извршење Петогодишњег плана основне карике изградње социјаЛИСТИЧIКОГ друштва код нас, у условима када је наша народна држава створила и отвара све веће могућности за овестрани развитак науке и културе у нашој земљи. Живот и разеој Београдског уни-4 верзитета је веома оадржајан и пун значајиих догађаја. Годиие 1808 је прва значајиа годша у историји нашег Универзитета. Тада је створена Велика школа која је прегстављала културиу тежњу буржоаско демократоке рвволуције српоког народа у Првом српоком устанку. Тек 1905 године поступио од Велике школе која је у доба Милоша претворена у Лицеј, развио се Универзитет. У периоду од 1905 до 1912 године, када је настао Балкански рат, ваука је темељно обрађивана ске катедре, али у строгим границама економско друштвенах и политичких прилика тога еремена. Научно-истраживачки рад још није био у пуном замаху, имао је више индивидуални карактер. Радови неколицине професора били су знаттан допринос светској култури и цивилизацији. Кратак предах између Балканског а Првог светоког рата није могао да потпуно оживи наставни рад на Београдском универзитету. Наотале су тешке године трогодишње окупације. Инотитути Унаверзитета су тешко настрадали. Неоријатељ је уништио скупоцене апарате, однооио из библиотека ретке примерке окупоцених књига. За то време студенти су се борили раме уз раме са народом против окупатора. У периоду између Првог и Другог светског рата настаје даље развијање Београдског универзитета. И поред притиска монархофашистичке диктатуре . слободарока мисао која је ове више зрачила са нашег У ниверзитета није могла да буде угашена. Ооновани су нови факултети: Медицински, Пољопривредно-шумарски, Богословски и Ветервнарски. Владајућа буржоазија овим силама се трудила да Београдоки универзитет стави у службу својих интереса. Такве тежње изазвале оу отпор код напред них наставника, нарочито код младе генераци је. Студеlнтски покрет претстављ. светлу страницу у историји Бес градоког уциверзитета, једну о најлепших у историји наше омлп дине уопште. Друштвено економске прилик'. V Србији 1838 годене, када је о-

снован наш Универзитег биле су тешке. Тада се у СрбиЈи вршио процес класне диференцијације, про цес осиромашења српских сељ>ака и стварање првих зачетака буржоазије. Нема суливе да су овакви друштвено економеки услови утицали на то да се интелигенција која је тада била на Великој школи у приличној мери регрутовала из богатих друштвених слојева. Та чињеница довољно јаоно говори зашто се међу студентима и интелигенцијом уопште налазио приличан број оних који су се мало ангажовали у борби, коју је водила сеоска и градока сиротиња против Мило(шевог деспотизма. После 1850 годиие студентска омладина на Великој школи ове активније води борбу против туторске администрациЈе Обреновића и н>иховог апоолутистичко бирократског, полициског режима. Отада Велика школа почиње да измиче утицају владајућих кругова и са ње су почели да излаое „великошколци“, носиоци напредних идеЈа, напредног покрета у Србији. Појавом Димитрија Туцовића организација социЈалиста великошколаца, коју Је организовао Светозар Марковић, почиње активниЈе да се бори иротив владине самовоље, Под непосредним руководством Димитрија Туцовића студенти Велике школе организовали су штрајк против изгласавања Закона о зборовима и удружењима, због кога Је изгубнло семестар 170 студената, а неколико искључено са Велике школе. 1903 године студенти Велике школе, опет под руко : водствбм ДимlИтриЈа Туцовића, акТИВ.НО су се придружили демонстрацијама трговачких помоћника. које су биле у крви угушене. Тада Је на Великој школи постојао' социјал-демократски клуб студената, који је руководио борбом сту-

дената против рата, за боље услове школовања и против владине тнраније. Али студвнтски покрет у Србији није могао иматв доследно револуционарни карактер и доследно револуционарну лвнију, зато што тада није постојала револуционарна парт-ија, која би могла да тај покрет слије у општу бујицу народног отпора. После Првог светског рата студентоки покрет развија се под сасви-м новим уоловима. У условима отаре Југославије млада и незајажљива југословенска буржоазвја отпочела је одмах бездушну експлоатацију југословенских народа. негирајући најелементарнија људска права и угњетавајући све наше нар>де. Народи Југославије од првог дана почели су да дају грчевит отпор насртајима југословенске буржоазије, на челу са краљем, на ооновна права народа. Крупан догађај у тој борби наших народа за своју судбину претставља оонивање Комунистичке партије Југославије, која је од свог формирања била предводник наших народа у борби протвв националног угњетаваља н бездушног експлоатисања. Борба наших студената била је нарочито оштра у периоду од 1929 до 1935 године. Универзитет је преотављао место одлучне политичке бор>бе против разних владиних експонената. Значајни догађаји у том периоду су: демонстрације студената 1931 године против владиних лажних новембарских избора, стварање факултетских већа 1932 годвне у којима су комунисти имали већину и највећи углед, преузимање руководства у стручним удружењима на Универзитету из руку реакције у току 1932, 33, 34 године, формирање акционог одбора стручних удружења 1933 године, као највишег политичког тела напредног студентског покр>ета. Студентски покрет Београдског универзитета претотављао је и део опште омладинске борбе у свету. Наши студенти узимали су видног учешћа у њој. 1936 године наша напредна студентска омладина на челу са Лолом Рибаром, који је тада био омладински руководилац на Универзитету, имала је водећу реч на Међународној омладинској коноенцији мира у Бриселу. Лолини говори били су израз антифашистичког и слободарског става нашет студентског покрета. По директиви КПЈ, с јесени 1936 године многи студенти нашег Универзитета активно су учествовали као добровољци у борби за слободу шпанског народа од бестијалних фашиста. Напредни студентски покрет увек се сливао са наворнма радног народа у борби за демократска права, против монархофашистичке диктатуре. 14 децембра 1939 године у масовним демонстрацијама радиог народа Београда учествовали су и студенти. Студентн су

Зграда Правног факултета

Одлуке Универѕитетског савета Савета Техничке и Савета Медицинске велике школе

Савет Београдског унИверзитета, Савет Техничке велике школе и Савет Медицинске велике школе, одајући дужно признање студентима и наставницима Београдског универзитета који су положили своје животе у ослободилачкој борби народа Југославије за част, слободу и независност наше домовине и за лепшу будућност наших народа, на својој заједничкој седници одржаној 18 децембра 1948 године донели су једногласно ОДЛ У К У Да се у згради Природно-математичког факултета, у згради Техничке велике школе и у једној од глакних зграда Медицинске влике школе урежу златним словима имена свих студената и наставника палих у Народно-ослободилачкој борби против фашистичких поробљивача и домаћих издајника од 1941 до 1945 године★ Да би се по заслузи оценила досадашња делатност Београдског универзитета и његов значај за науку и културу наших народа, а да би се у исто време јаоније обележио и истакао нови пут којим је Београдски уннверзитет пошао у условнма изградње социјализма у Федеративној Народној Републици Југославији, Савет Београдског универзитета, Савет Техничке велнке школе и Савет Медицвнске велике школе на својој заједничкој седници одржаној 18 децембра 1948 године донели су Једногласно ОДЛ У К У Да се напише и изда Историја Бвоградског универзитета; да се писање и редакција Историје Београдсхог уииверзитета повери ауторском колективу састављеном од претставника свих наука које су се предавале и неговале на Београдском универзитету★ Савет Е>еоградског универзитета, Савет Техничке велике школе и Савет Медицинске велике школе, увиђајући огромни значај подизања нових стручних и научних кадрова у условима изградње социјализма у Федеративној Народној Републици Југославији, а у циљу помоћи и потстрека талентованим и вредним студентима, на својој заг једничкој седници одржаној 18 децембра 1948 год- донели су једногласно ОДЛ У К У Да се сваке године 29 новембра, на Дан Репубдике одржавају на Београдском универзитету, на Техничкој великој школи и Медицинској великој школи јавне школске свечаности на којима he се студентима делити награде за најбоље израђвне темате из свих области науке.

помогли штраЈку аеронаутичара и београдоких шегрта. Догађаји у Кошутњаку 1940 године иретстаол>ају такође потврду јединства радничке сељачке и интелектуалне омладине. После извршене народне револуције о д1945 године, у аремену социјалистичке изградње наше земл>е, наука добија пуну важност, постаје држаена потреба, наука и научне уотанове ставл>ају се у службу народа. Зато су се одмах после ослобођења под руководством КПЈ и друга Тита поставили велики задаци. На њиховом остварењу досада је учињено много. Обновљене су порушене зграде, отворени нови институти, створене материјалне могућности за систематски научни рад. Од Београдског универзитета одвојили су се неки факултети и формирали Техничку велику школу и Медицинску велику школу, које имају ранг универзитета. За време од три године штампзно је 239 врста студентских уџбеника и 137 комплетних скрипти за поједине предмете. На Београдском универзитету данас има око 30.000 студената. Народна студентска омладнна постигла је видне резултате. Од ослобођења до краја 1948 године дипломираiio је 1378 студента. У школској 947/48 години било је пријавл>ено феко 120.000 испита, што у поре■оњу са 1945/46 и 1946/47 претгавља велики напредак. У стуентским домовима смештено је >еко 2.325 студената, у мензама е храии 11.500 наших другова, а »лики број прима и стипендије, :то значи да је сваки трећи стуент стипеидиста (док је пре рата >ој државних стмпендија износио era 150). Међутим, у даљем раду Београд:ог универзитета, у даљем раду п аставника и студената претстоји тм“ дуготрајан процес ослобођеп>а науке и наставе од свега ненаучног, лажног, застарелог и ре-

акционарног, процес који захтева охватање да се ради о новом темељу, новој основи научне мисли н новом методу научног, рада. Побе* да марксистичко-лењинистичке «деологије на широком пољу научног рада захтева и упорности ■ стрпљења и живе борбе мишљења, која покреће науку напр>вд.“ Треба наставити са још више система борбу за чистоту науке и победу напредне науке. Резултати које је Београдски универзитет у току свог слободног развоја и живота показао, иако скромни, доказују „да у овој нашој великој школи има снага које хоће и могу да усвоје и већ усвајзју науку марксизма-лењинизма и уносе ново у науку, да те снаге јачају и да ће оне под руководством Комунистичке партије успети да развију борбу за нову идеолошку основу даљег развитка наставе, науке на нашим факултетима, борбу за преузимање свега позитивиог и здравог у научнокултурном наслеђу нашег народа коме је Београдски универзитет дао свој велики допринос. Актиани део тих снага чини наша студентска омладина.“ Основни задатак организације Народне омладине на нашем Универзитету јеств помоћ Партији у васпитању наше студентске омладине, у стварању народу одапе виооко квалификовапе социјалистичке интелигенције. Београдски универзитет треба у току Петогодишњег плана да да 12.000 високо квалификованих стручњака у разним гранама наше присреде, који ће својнм знањем убрзати и олакшати велико дело социјалистичког преображаја наше земље. „Наша народна интелигенција која се уздиже на уииверзитетима и другим великим школама треба да буде таква смена која ће својим знањем надмашити старије, а коЈа ће истовремено биги прожета социЈпистичким духом и Југословенским патриотизмом.“

Број 35

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3