Student

ПОЧНИМО ПРИПРЕМАТИ СМОТРУ РАДА НАУЧНИХ ГРУПА

Већ је годину дана како на Београдском универзитету рзде науч#е групе. На многим факултетима оне свo зрелије прилазе решаван>у постављених проблема. Библиографски рад и семинарски карактер састанака замен>ени су самосталним расматрањем проблема и позитивним научним истраживањем уопште. То I>ам показују успеси који су већ досада постигнути нарочито на Медицинској великој школи, Пољопривредно шумарском и Ветеринарском факултету. Радови чланова научних група Медицинске велнке школе штампани су у стручним листовима. Оригинални и нарочито добри радови објављени су у зборницима појединнх факултста, који су ових дана шочели да излазе, Између 5 и 10 маја о. г. одржаће се смотра рада научнихгрула Београдског универзитета. Она треба да буде преглед резултата научних група, у првом реду преглед оригиналних и самосталних студентских радова најбољих појединаца. Разумљиво је да треба обратити пажн>у на избор радова који треба да се читају на смотри. Због тога ће се на факултетима образовати нарочите кбмисије у које ће поред наставног особља факултета улазити и истакнути стручњаци у привреди. Тиме ће бити обезбеђен квалитет радова који ће се читати на смотри. Примљени радови биће читани на факултетским конференцијама. После читања водиће се дискусија. Читање ових радова пред факултетима много ће допринети да се са радом и достигнућима научних група упозна много шири круг студената дотичног факултета, и привуче на рад у научне групе. Централни део смотре претстављаће универзитетска конференција на којој ће се читати најбољи радови, и најоригиналнији. На тој конференцији ће аутори најбољих радова изнети слушаоцима своја истраживања у форми приступачних предавања, и нагласити у че-

му се састоје њихова оригинална самостална достигнућа. Испити су готово свуда завршени и до почетка смотре има још два месеца. Научне групе треба да искористе ово време за довршавање започетих радова нарочито на оним факултетима где се са тим закаснило. На пример; на Правном и Економском. Важност смотре научног рада студената Београдског универзитета има велики значај. Она ће допринети оживљавању рада у научним групама и популаризацији њихових првих успеха. Зато треба и обратити пажњу на квалитет радова који ће се читати на смотри као и на припреме за смотру. Т. М.

ОБЈАВЉЕНЕ СУ ТЕМЕ ЗА НАГРАДНИ КОНКУРС

Крајем прошле недеље достављене су свим факултетима теме које ће студенти одабирати и обрађивати у оквиру наградног конкурса. Рокови за предају готових радова различити су и зависе од врсте теме. Награде се крећу од 1.000 до 20.000 динара. Значај обраде подељених тема нарочито је велики јер сс оне односе на проблематику нашег научног и привредног живота. Теме су предложене од стране Српске академије наука, Министарства просвете Србије, Министарства за просвету и науку ФНРЈ, разних савезних и републиканских министарстава и савета појединих факултета. Свака од ових установа бирала је материјал из своје области рада. Тиме, пре свега постигнута ширина у избору, несумњиво ће привући многе студенте, јер ће свако моћи да нађе тему која му најбоље одговара. Поред врло специфичних тема као што је „Пиезоелектричне особине кристала" и слично наилазимо и на тему „Рудно

богатство ФНРЈ“ и друге, које захватају врло широко подручје у које треба унети прегледност и извршитк класифицирање. Прихватајући се рада на овнм темама, студенти ће се још сад, за време студија, укључити непосредно у наш општи прнвредни и научни развој. Све горе побројане установе, које су ове теме припремиле, прошириће на тај начин посредно кадар својих сарадника, што ће им на сваки начин бити од користи. Студенти ће поред тога преко заједничке проблематике лакше стуџити у контакт са пронзводним процесом и установама, у оквиру којих се он одвија и тнме ће им касннје, по завршеном студију, бити олакшан прелаз на практичан рад. Ове теме ће моћи да одиграју важну улогу и у усмеравању интереса и рада наших студената. Савлађујући наставни програм студент се постепено оспособљава за рад и стварање у области своје струке. Кад обрати пажњу на подручје изван оквира свог

минималног школског програма, сусреће он готово непрегледно подручје проблема и задатака. Често је врло тешко тачно оценити шта је битно а шта није, која су пнтања актуелна а кој'з пе. Преко овог конкурса наши научници и стручњаци пружају студентима сигуран правац. На крају треба нагласити да би ове теме могде да се.обрађују и колективно. Овакво научно испитивање далб је досад у иностранству огромне резултате при раду на најразличитијнм подручјима: медицине, технике, агрономије итд. Шта више, колективан рад неколицине разнородних стручњака апсолутно је неопходан при изради већине практичних пројеката. Пошто су многе од предложених тема овога конкурса широке по обиму материјала који захватаЈ‘у, њихово заједничко обрађивање од стране група студената често ће увелико убрзати и олакшати пут до циља.

СА БИОЛОШКЕ ГРУПЕ ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

ЗАОШТРИТИ БОРБУ ЗА НОВА СХВАТАЊА У БИОЛОГИЈИ

Под утицдјем дијалектичко-материјалистичких погледа на свет, совјетски научници руководећи се новам схватањима у биологији дају крупан допринос изградњи социјалистичког и комунистичког уређења друштва. Нова гледавва на геветику и успеси који су постигнути у пракси уносе велику промену у досадашше гледање на проблеме наслеl)а. Биолошке науке данас преживл>авају нови процват и као што је у прошлости Дарвиново учење о еволуцн ји срушило мишл»ење о непроменљивости врста н дало доказе тачности материјалистичког гледања на природу, тако данас ново мичуринско гледање на проблеме наследности поткопава темеље идеалистичких и реакционарннх школа ВајсманаМендела - Моргана. Благодарећи правилном прилажењу Дарвиновом учењу, критикујући све негативне стране Дарвинове теорије совјетски научници подигли су учење о еволуцији на виши степен стваралачког дарвинизма и омогућили примену основних учења Дарвина у свакодневној пракси. Данас се повела бор>ба међу биолозима око питања да ли је могуће наслеђивати особине које биљке и животиње стичу у току живота. Савремена биолошка наука Совјетског савеза доказала је да се стечене особине наслеђују док идеалистичка менделевско-морганистичка школа то одриче. Совјетски научннци боре се против видних заостатака утицаја идеалистнчких учења у биолошкој науци. Та борба достигла је свој’ врхуна-ц на састанку Академије пољопривр>едних наука на коме Ј’е академик Лисенко одржао реферат „О стању у 6иолошкој’ науци”. „Правда” је овако форму.тисала значај тог реферата- „Реферат академика Т. Д. Лисенка има огроман значај за идеолошко ваепитање наших кадрова. У њему су с варочиггом снагом показане

природно-научне основе комунистичког погледа на овет » пут за даље снажно подизање социјалистичке пољопривреде. Мичуринском учењу припада будућност. Оно претставља стваралачки развитаж прогресивних страна дарвинизма, нову вишу етапу у развитку материјалистичке биологије” Наша Партија поставља дашс као један од најважнијих задатака вз Универзитету идеолошку борбу. Она је неопходна из више разлога. Није довољно мислити само на број датих испита, а заборавити на висину стручног знања нових кадрова. Ти нови стручњаци морају изласком са Универзитета имати чврсту и доследну научну оријентацију. Зато морамо енергично уносити нова схватања заснована на дијалектичко-материјалистичком учењу у биологију, пол>опривредне и медицинске науке. На нашем Универзитету махом су сузби Јена отворена идеалистичко-реакиионарна схватања, али ту и тамо завијена у различитим облицима та умирућа гледишта предају студентима као научне »стине. Неки људи код нас на речима прихватају нова гледишта у биологији, а прикривено сумњају у њих. Учитељи ма)рксизма-лењинизма тврде да је прави нучки правац онај који без оклевања ломи ста;ре традиције и правце када они постају кочница кретања напред. Зато се ми морамо данас борити за иауку која иде напред и без устезања даје нову перспективу развоја. Остаци идеалистичких схватања у науци на Универзитету, а нарочито у биологији кочница су крета-

ња напред а ка«о огромна већипа студената » наставч»ка данас сигурно и свесно иде нашред, значи да и ми мсрамо без оклевања рушити препреке и смелије се сукобити са идеалистичким учењима преко којих пропала буржоазија жели да помете изградњу новог лика интелектуалца. Борбу на идеолошко-научнои пољу морамо повезати са свакодневном политичком борбом на факултету. Усвајање нових гледишта доследно и тачно захтева упорност као и сваки други научни рад. Чињеница је да Народна омладина, на пример, на биолошком отсеку Природно-математичког факултета, није поставила довољно оштро и широко то питање, није се показала упорном да дубље заинтересује сваког појединог студента за саlвремене проблеме у биологији. број студената биолотије још увек не схвата довољно у чему је суштина сукоба између старкх и нових гледишта у биологији, тако да многи добри чланови наше организације лако могу пасти под утицај идеалистичких учења Вајсмана-Мендела-Моргана. О проблемима генетике и наслеђа уопште мало се дискутовало на отсеку биологије. Велика дискусија у СССР-у у којој је однео победу Мичуринсии права у биолошкој науци, нијс се довољно проучила међу нашим студентима. У току прошлог семестра на отсеку биологије одржана су предавања о Менделовим законима, Хромозомна теорија, о Мичурину и достигнућима совјетске науке. Већ у припреми ових предаван>а потнрала се грешка. Стало се на

становиште да сви ти роферати имају само и једино за циљ да објасне стара и нова учења, тако да у предавањима није биао уопште ни мало критике реакционарних идеалистички« ћледншта. Једино {>ефсрент који је говорио о достигнућима совјетске мичуринске науке осудио ]е идеализам у науци. Дискусија врло оскудна свела се на мали број апстрактних питања. Дискутанти нису научним чињеницама обарали стара реакционарна гледишта, већ су се задржали на мање важних проблема мало кориних, неинтересантним апстрактним питањима. Овим рсфератима и таквом днскусијом циљ се није могао у целини постићи. Пропуст је организације Народне омладине што се није више ангажовала тумачећи студентима значај дискусија о оваквим пробЛемима. Сви студенти немају подједнак ниво знања. Празне, безсадржајне дискусије око мање важних ггроблема мало користе. Нетачно је, ча пример, да на састанцима где се претресају проблеми савремених гледишта на биологију студенти млађих година могу мало шта да користе. Студентима и млађих и старијих година је потребно пружити коикретне доказе о правилности нових схватања у биологији. Мичуринска наукд даје јасну перспективу пракси, а по речима Лисенка наука која не даје јасну перспективу праксн није достојна да се назива науком. То је основно на што се мора указивати студентима, данас, када се од њих нестрпљиво очекује да своје стечено знање примене у изградњи социјализма. Савремена социјалистичка љрак-

са дала Је насу убедљлвих примера о правилности мичуринског правца у биолоцији. Полазећи од тврђења да ое наследне особине не преносе »скључиво преко хромозома већ да је то оводствено свакој честици живог тела, данас је шнроко распрострањен метод негативних хибрида 1 ) преко којих се добијају многе нове сорте биља и пасмине животиња. То је један од најубедљивијих доказа мичуринског гледишта на биологију. Речи Мичурина парола су данашњег научника социјализма; „Ми не можемо да очекујемо милоств од природе; узимати од ње то Ј'е наш задатак.” Да би били у стању узимати од природе оно што нам треба, морамо је позна®ати. А да би владали свом разноврсношћу природних законитости морамо примењивати дијалектички метод посматрања. Отуда је јасан позив Паlртије да свестраније изучавамо законе марксизма-лењинизма. У току овог семестра на отсеку биологије предвиђа се циклус предавања која ће објаснити Лисенкоау теорију стадијиог развића, заткм законе управљања развићем и наслеђем и проблеме биологије размножавања. Пдедвиђена је н нова форма припремања научних конференција. Око појединих тема окупљаће се групе заинтересованих студената н заједнички ће припремати материјал. Предвиђен« плаи биће једино остварљив ако се партијска организација и организација Народне омладине заложе до краја на извршењу ових идеолошких и стручних задатка.

Јаков Данон

1) Вргитативпи хибриди еу оргаиизми који имају својство двеју раеа а створени су не полним путем већ мето дом срашћнвања калемљењем, што је нарочито разрадао Мичурин-

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ РАДОВИ НАУЧНЕ ГРУПЕ НА ФИЗИОЛОШКОМ ИНСТИТУТУ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

Нови начин бољег стручног уздизаша студената преко научних група прихваћен је сасвим озбиљно на Физиолошком институту. Дубље упознаваље литературв како на нашем, тако и на страним језицима, открива могућност ширег и савршенијег образовања. Уз помоћ професора и асистената та се сазнања у области науке употпуњују и разјашњавају. Засада у рад научне групе, при овом институту, укључен је скоро цео број демонстратора, као и неколико студената са разних година. Један део теоретских радова већ је читан пред научиом групом и професором на институту. Нарочиту пажњу заслужује рад другова Недељковића и Сечујца, апсолвената-демонстратора, којн су потпуним упознавањсм нових теорија исцрпно обрадили тсму: „Поглед на крвне беланчевине". Рад је читан у два маха и при том је демонстрирано пуно нових запажања из биохемије крвних беланчевина. Због свог научног карактера њихов ће рад бити штампан у нашем медицинском гласнику. Иако је засада веома тешко експериментисати, јер нема за то довољно услова, упорном вољом и залагањем чланова ове научне групе, експериментални радови се налазе при крају. Ново откриће најосетљивијег индикатора за одређивање концентрације јона Н већ је добило признање тиме, што је рад у штампи. Извесна експериментала открића о хемоглобину завршена су, али услед недостатака фото-апарата, којим би се откриће потврдило и добило стварну научну подлогу, мора још да се чека. Трећи експериментални рад у вези са регулацијом срчаног рада биће при крају овог месеца приказан. Готов је и известан број библиографских радова.

Срба СТОЈКОВИЋ

Хиљаде ученика у привреди улажу све напоре да што пре подигиу ниво својих квалификација, да савладају техничка знања у што краћем року. На слици: ученици у привреди фабрике вагона у Краљеву на практичном раду

Број 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7