Student
ЈОШ 15 ДАНА ДО ЈУНСКИХ ИСПИТА
Последње припреме на факултетима
АРХИТЕКТОНГКИ ФАКУЛТКТ У току прошлог месеца на Архитектонском факултету одржани су свстанци група Народне омладиие I, И и Ш године, Извршена je анализа узетих обавеза као и коитрола припрема испита показује да велина студената још увек није посветила довољну пажњу учењу и ца Је поТребно повеНати темпо индивидуалног рада како би студенти могли изићи спремни на испите. Недостатак солидног спремања испита нарочито се истиче на I години, гдв ce показује тенденција остављаЈва испита из средњошколске математике за септембар. С обзиром да Je велика већина студената (80 , /§) I године положила све испите у јануару постоје сви услови да се испити дају у јунском року. На П години успех Је незадовољавајући. Од 96 студената који су полагали колоквиЈум из Отпорности 60 студената није задовољило. Однос студената према лосећивању вежби из математике I je такође лош, премда Је много студената при полагању овог предмета (већ раније) дало незадовољавајуће резултате. На 111 години ситуација је боља и постоје сви услови да после септембра не буде више заосталих испита. На IV години као резултат ранијег несистематског рада студенти се налазе у тешкој ситуацији с обзиром на велики број недовршених графичких радова. Да ли he се стање поправити зависи од самих студената који преостало кратко време до почетка испита морају искористити у најозбиљнијем и интензивном раду на савлађивању заосталог градива. (Т. К.) ФИЛОЗОфСКИ ФАКУЛТЕТ У јуну ове годиће треба према обавезама на Филозофском факултету да се полаже 3800 испита, а у септембру 1400, што укупно даје 5200 испита. С обзиром на квантитет датих испита у прошлим годинама овај број је доста велик, те од студената захтева озбиљан и упоран рад. У априлу месецу одрзкано је на факултету око 50 консултација којима је присуствовало око 700 студената. Сада су у току консултације које имају чисто предиспитни карактер и које показују доста добре резултате. Да би се остварила што боља контрола над учењем, на факултету су формиране стручне групе. У њима међутим треба појачати евиденцију рада појединих студената као и пружање помоћи студентима који су заостали. До сада најслабије резултате у припремама испита показао је романско-германски актив, а најбоље славистички и филозофско-педагошки. На филозофско-педагошком активу најооље је остварена • сарадња катедре и руководства Народне омладине. (Д. Н.) i ПОЉОПРИВРЕДНО ШУМАРСКИ »АКУЛТЕТ Недавно одржани колоквијуми из математике и агробиологије на I години цхумарства показали су да студенти' озбиљно раде и спремају те предмете. То се не би могло рећи и за оргаНску хемију. На колоквијум из органске хемије изашла је само половина* студената, а од њих је само 25% колоквирало са успехом. Колоквијум из дендрологије на П години је међутим у потпуности задовољио. Он је резултат систематског и озбиљног схваћања рада. На колоквијум су изишли и с успехом положили сви студенти. Супротан случај је са колоквиЈумом из геодезије. Том веома важном предмету, који се слуша две године, није посвећено ни приближно онолико пажње колико он то по својоЈ важности захтева. Од 36 студената на кодоквијум је изишло само 10, а свега петорица су показали знање које се могло позитивио оценити. С об-
зиром на претстојеће јунске испите, сада се из најтежих области овог предмета одржавају консултације, чије посећивање показује да су студенти озбиљније пришли спремању овог врло тешког испита. Предмет „Технологија дрвета” који заједно слушају и друга и трећа година и који спада у важније стручне предмете није се спремао довољно озбиљно те се то одразило на неуспеху одржаног колоквијума. Већи број студената је у великом заостатку са спремањем јунских испита, те је основни задатак организације Народне омладине на факултету да појача контролу учења. (А. Б.)
Шумарски факултет даће ове године прву послератну генерацију шумарских инжењера. Највећи број студената IV године ликвидираће све испите у Јуну, тако да би могли спремити дипломскв радове и дипломирати у септембру. Међу њима као најбољи истиче се Поповски Панде, који Је дао сбавезу да дипломира у јунском испитном року. Он увек ка време даје испите, а његова је средња оцена 7,5. Поред тога што показује добре резултате у учењу, активан је члан Народне омладине, члан Је Комитета Народне омладине шумарског отсека. Петровиђ ЈБубомир има високу средњу оцену 9,8. Један је од најбољих студената на факултету. Награђен Је од факултетског и Универзитетског Комитета Народне омладине. Спада међу најбоље чланове Народне омладине; дипломираhe у септембру. У септембру he дипломирати и Милинков Сава, демонстратор из дендрологије, њена је средња оцена 9,20. Аћимовски Радован са средњом оценом 8,7, демонстратор из шумских транспортних средстава, члан је руководства године, Дринић Петар са средњом оценом 8,3, Стефановић Витомир, претседник актива Народне омладине, Илић Емилија демонстратор из ботанике, Гајевић Живорад добар члан Народне омладине. Сви се они истичу својим радом на стручном пољу, највреднији су чланови Народне омладине. (В. М.) ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ Према евиденцији стручног руководства Ветеринарског факултега на трећој години има 1.473 заостала испита, Томе броју треба додати још 2.772 редовна испита на које сгуденти ове године стичу праза полагања у јуну. То значи да на сваког појединца долази по 9,22 испита које треба положити у прва два рока. Међутим, фебруарска просечна обавеза појединаца износила је више од два испита у јуну, а мање од два
У септембру. Оваквим стан»ем обавеза доведено је било у питање даље редовно студирање веНег броја студената треће године. Као прва мера коју је предузело руководство да би отклонило ову могућност понављања већег 6poja студената, била је ревизија обавеза. Сбавезе су до максимума повећане. Посебна пажња посвећена је конcj лтацијама и семинарима. Организоване су консултационе групе из: физиологије, хистологије, патологије итд. Досадашњи резултати рада консултационих група говоре да студенти темељно припремаЈу јунске испите. Да би се добила потпуна слика стручног рада и припрема за јуни одржан је ових дана састанак актива. И овај састанак потврдио je констатацију да су студенти озбиљно приступили припреиању испита за јуни. Дли, свакако, најбоља потврда њиховбг доброг рада су резултати пријављених испита. За прва два дана пријављено Је 1.240 испита. Највише је пријављено заосталих испита и то из физиологије 203, микро-биологије 214. Слична ситуациЈа у стручном раДУ је и ка IV години. Заосталих испита има 1.352, што значи да на сваког појединца долази 8,8. И на овом активу је у почетку половина испита била остављена за Јануар 1950 год. Користећи методе стручног рада треће године, руководстро овога актива у многоме је поправило стање припрема за Јунски рок. Набављена су потребна скрипта за учење. На овом активу Је до сада пријављено 667 испита. У даљем раду до почетка јунског рока, највећа пажња биће посвећена консултационим групама. Сем то га треба водити рачуна и о евентуалноЈ појави одустајања, која се мора од првог дана спречити. (М. В.) ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЈГГЕТ Велики проблем у стручном раду студената трећа године Електротехничног факултета претстављао Је недостатак књига. Да би студентима олакшали припреме за Јунски рок, руководство Народне омладиие и стручни одбор одлучили су да приступе издавању скрипата. Студенти који знају стенографиЈу редовно хватају предавања и приликом њиховог прекуцавања, уз помоћ професора, допуњују их и обрађУЈУ детаљниЈе поједина питања. Студенти се такође сами брину за куцање на матрицама, цртање слика, уписивање формула и умножавање. У овом раду учествује цела година. Скрипта су добро опремљена, тако да he студентима у многоме олакшати спремање испита. (М. Д.)
Практичне вежбе из хистологн је П год. Медицинске велике школе
О неким организационим проблемима Народне омладине филозофског факултета
Рад организације Народне омладине на Филозофском факултету карактеришу све бољи резултати и све успешније решавање проблема, даље организационо и политичко јачање. Ово потврђују добри резултати неких група у учењу, у чему ce истиче група филозофско-педагошког актива; одговорно извршаваше задатака и колективност актива славистике; свесно прилажење радним акцијама чланова актива историчара (на самој конференцији за акциЈу при Јавило се 47 другова) итд. Могло би се навести још примера из рада Народне омладине Филозофског факултета који потврђуЈу његов очигледан напредак, али циљ овога чланка је више да се осврне на неке слабости коЈе коче постизавање нових успеха и то углавном слабости у организационом раду због коЈих организација Филозофског факултета у односу на осталв факултете има и слабијв резултате. Истина је да постоЈе на факултету тешкоће коЈв ометаЈу правилан рад, али се не смеју тим тешкоћама оправдавати сви недостаци. На пример на факултету има известан број студената коЈи су запослени а у исто време студирају као редовни студенти. Јасно је да они не могу долазити редовно на предавања или на омладинске конференције, те их Је потребно ослободити рада на факултету и повезати са организациЈом Народне омладине предузећа и установе где раде. Дакле, ту је тешкоћа на коју не наилазе остали факултети, али ту Је и организација Народне омладине која по том има јасан став, те на факултету није смео досада остати тај проблем нерешен. Да Је то могуће, показује пример Природно-математичког факултета који је исти проблем на овај начин решио. Недостатак тачне евиденцијв о чланству Народне омладинв је први проблем који тражи хитно решење. Тако, на пример, Универзитетском комитету Народнв омладине најпрв се дају једни подаци о броју чланства, при детаљни Јој провери података други итд. Треба тачно знати не само који се студенти недовољно осећају као чланови Народне омладинв,, него и коЈи студенти уопште нису чланови Народнв омладине. Наша руководства су дужна да добро познаЈу свог омладинца, његове проблеме и жеље, те Је разумљиво колико до тога треба радити, ако још немамо ни потпуне евиденције. Са сређењем евиденције о чланству моћи ће се успоставити боља контрола доласка на састанак, и активност у раду сваког члана Народне омладине. Тада he, уз бољи појгитички рад, бити све мање појава да на неке конференциЈе Народне омладине дође 50 по сто чланова (филозофско-педагошки актив), да ce чланарина неуредно плаћа (актив германско-романске групе) итд. Руковођење, и готово цео рад организациЈе, одви Јао се доскора вертикалном лини Јом, тј. чланови Комитета Народне омладине који одговарају по поЈединим секторима давали су задатке „задуженим" по истим секторима у секретаријатима актива, услед чега није било довољно колективног решавања проблема унутар самих секретаријата. Последица тога Је да су се састанци секретари Јата актива ретко одржавали, код неких чланова секретари Јата завладала је неодговорвост итд. Ако признамо да је чврстина и добар рад секретаријата наЈважниЈи услов за добар рад и у целом активу, јасно he нам бити да и ово треба поправити. Да би ово потврдили ниЈе потребно далеко ићи Јер рад секретаријата актива историчара на самом Филозофском факултету, коЈи се ослободио ових недостатака и добро организовао рад у своме активу и Јесте најбоља потврда. Унутар самих руководстава на Филозофском факултету Је слабо
распоређен рад и дужности по секторима, тако да се сва тежина задатака често своди на неколико људи, у Комитету Народне омладине на организационог секретара. НиЈе потребно наглашавати штетност оваквог рада. Даље, индивидуалну одговорност сваког руководиоца нужно Је подићи на виши ниво. Није правилно да друг одговоран по штампи расподељује исту на таЈ начин, што на велику гомилу штампе напише: „Друже, узми колико ти треба, Ја сам отишао, доћи hy кроз пола сата“ и сл. Отуда се и дешава да штампа по некад лежи у простори Јама Комитета а не рзздеЈТО се на време студентима. На самом факултету постоји известан број члаиова Народне омладине коЈима није Још довољно јасна суштина чланства у нашој организациЈи, важност спровођења њених задатака и активиости у њоЈ. Ма да нису запослени ови чланови Народне омладине нв долазе на конференције актива и не испуњавају неке наЈосновније обавезе члана Народне омладине које из нашег Статута проистичу. Не говори ce на факултету довољно о томе, да баш у данашњим условима, када наш рад ометају не само непријатељи већ и они, од којих се томе нисмо уопште могли надати.
рад и залагање у организациЈи Народне омладине постаје још више мерило патриотизма сваког члана Народне омладине, да он примерним радом у организацији на делу доказује да жели добро народу. Активизирање ових другова није ствар само руководства, већ пре свега. свих чланова Народне омладинв, Није довољно да на активу историчара готово увек истих 70 члааова уредно долазе на конфервнције, peшавају проблеме учења итд. Они ће свој задатак као чланови Народке омладине у потпуности испунити тек онда, када на овакав рад тцтвуку и све остале којих у овом активу има преко 60. Овде су додирнути само неки проблеми организационе природе Народне омладине Филозофског факултета којв је она и досада решавала, али не довољно енергично м доследно. . Пред организацију Народне омладине на Универзитету данас стоја велики задаци у испуњавању плана, давања земљи што више високо квалификованих кадрова. Фмдозофски факултет има овде посебно место и баш зато рад организација Народне омладине ту треба да буда наЈживљи и најсвестранији. Решавање проблема који су rope истакнути биће велики доттринос томе
НАЈБОЉИ АКТИВ
Актив ратара носилац прелазне заставе
Актвв ратара треће године агрономије вема дугу всторвју. Он је формиран ва почетку ове школске годиие када студенти агрономије стичу право ва ужу спецвјалност. Но, по богатству векустава, кога је условно свестрани рад организације Народне омладине и резултатима свога рада, он је данас најбољв актив Пољопривредно-шумарског факултета. Као најбољи актив на целом Универзитету добио је заставицу Градског комитета Народне омладине Србије за Београд. Свесно залаган>е свих чланова актива Народне омладине и добар рад сскретаријата био је основа овако добром успеху. Од почетка године актив броји 120 чланова Народне омладине и поеле актива еточара то је највећн актив треће године. Тада се чланови Народне омладине још нису међу собом добро познавали, те је то и самом секретаријату ометало руковођење. Због тоra током целог првог семестра организационо питање није било добро решеио, на састанке је долазило 85*/# чланова Народне омладине, није се уредно плаћала чланарива итд. У јануарском иепитном року актив се обавезао да положи 438 испвта, □ријавио је 527 а положио 385 испита или 73,3 по сто. Дакле, већ у јануару актвв ратара је показао на стручном пољу да је један од најозбиљнијих кандидата за прелазну зсставицу факултета. Средња оцена целог актива је била 7,85. Далеко већи вапредак у раду актвв ратара је показао у овом семестру. Организационо учвршћење актива схваћено је као предуслов за постизавање свакога даљег успеха. Са члановима Народне омладине који су се ретко виђали ва факултету, а готово никако ва раду и саетанцнма, се разговарало, помогло где ии је то било потребно (на пример, економска помоћ) в они су сваким даном постајалв све активнијв. Сада је члаи Народне омладине који изостане са саставка, правдво својв нвоетајање пред целим активои Народне омладине, те је актив у овоме
све више иопримао карактер групе СКОЈ-а. Упоредо се обраћаха nma раду на идеолошком пол>у в од укупmt 120 чланова, вдеолошко-васпвтпе курееве је посећнвало 113. Поред тога цео актив ее претплатво на 288 равнпх политичквл и стручннх новвна н чаеопнса. Успесв у организапноном и полнтнчкои раду убрзо су се одразилн в на резултате другвх сектора. Тако је ооетно појачав рад ва фискултурном пољу. У марту је положено 50 а у априлу 158 нормв за значку фискултурвика. Укупно је оевојено 18 вначкв. Фискултурну чланарину плаћа редовно 91 члан актива. Свв ови резултзти су постигнути кроз живо в свестрано такмичење. Треће место, које је актив заузео ва крају првог семестра у такмичеау актива Пољопривредно-шумарског факултета, био је потсгрек за још веће вапоре у раду. Мартовски плав актнв јв у потпуноств вспунио. Сакупљево је преко 300 књвга за сељачку радну задругу, на састанке актвва долазн п плаћа чланарвву 98 no ето, а у разнвм секцијама факултета је обухваћоно 105 чланова Народне омладвне актнва ра* тара. У вспуњавању ових задатака учење се у активу није нн једног трвнутка запостављало. Три четвртвне члавова актива дало је обавезу да ћв j јуну воложитв оо 5, а оеталн по четнра ксппта. Са оввм резултатвма актнв рата* ра треће годиие, носилац дае прелазвв заставе, улазв у јунскв вепвтвн рвн као јак колехтвв, који ће оправдатв вазнв најбољег.
ЛГ. ОБРЕНОВИЂ, студввг агроношш}*
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ПОЛОЖАЈА РАДНИЧКЕ КЛАСЕ У СТАРОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ
lif колектвшиог рада студеиата Екошомскот факудтета иод горњшм насло• шом доиосимо одломак који обрађујв животии стаидард радничке класе у старој Југослашијн! РазвоЈ ттривреде старе ЈугославиЈе, са свим својим карактеристикама као и прремећдЈима: инфлацијом и кризом зависност од страног калитала и полуколонијалним карактером одражавао ce у наЈваћој мери на радничку класу, на и>еним условима живота и рада. Нијв аато нимало чудно што Je у животу радничкв класе ЈугославиЈв било толцко тешких момената, што су животни услови бмли неповолши, што Је животни стандард био врло низак. Иодаткв о Јкивоту и положаЈу радничке класе у старој ЈугославиЈи налазимо ие само у радничкоЈ штампи, н*их доиоси и званична статистика и ма како они чосто били непотпуни или непреipnm, илак нису у стан>у да сакрију право стан>е коЈе се из њмх чита. Ово ее односи на све врсге података било да су у погледу хране, стана, или културних потреба радника свуда се видм ман>« или више тенденциЈа и ствармост опадан>а радничкв најамнине. скакан>е индекса трошкова живота, апсодугно осиромашење радничке клас« ЈувославиЈе. У оаом нашем излаган>у поематраћемо потребе радничке класе и могућност шмховот »адонол>аван>а у оквмрима ка»гпклмстмчкв ЈугославиЈе, по слелећим категориЈама: храна, одело и обућа, ОТ«м, огре» и осветжеље и разно. Ш) Храна. Питан>е радиичке мсхране рретмрано Je доста у радмичкој штампи, Рагнм о томе говоре м органи радиичхе аомаре, мнслекције рада итд. Према поотоЈећем стак>у овде с« ммсли на притдт 6omcm Југоелавијв и на робне фомдове crape Југославије било Је МргуКмости да свакм становиик углаемом задовоЈви своЈв потреб«. Мвђутим. »нд* се УП године у годину ове већа беда, глад кли оно шго Ј« Још теже OTii-тематско дугогодмшн>е адгладнлвашш, »oie J« било заступлено у »елегком Ђдт овдмичк« kjmmm. Шш «гхраиа. Ако к»о потреб« у хр»тГужттчке жмшт посм»траш» »е«рет
оки микимум егзистемције послужићемо се овде лекарским приручником издање Српског лекарског друштва Београд 1948 г., норма је следећа: „Одраслом човеку коЈи Је тежак око 70 кгр. и коЈи врши умерен рад потребна Је храна која даје »00 до 8300 калориЈа дневно. Жени иств тежине потребно Је нешто ман>е калсирмЈа (око 4/0). Ево приближних количина основних хранл>ивих калориЈа које треба да садржи дневни оброк: Веланчевине 80 гр. х 4 = 240 кал. Масти 120 „ X • = 1080 „ Угљених хидрата 500 „ х4 = 2000 „ Укупно: 3320 „ Сем тога потребно Је Још мннералних соли, витамина итд. Дри одређиваљу потребне дневне количне калорија, треба Још водити рачуна о индивидуалким разликама, о тежини рада коЈи се арши, о температури средни« у кфоЈ односно лице живи итд. Тако Је на пр. чиновнику који . врши незнатни мишићни рад потребно 2200—2400 калориЈ*. Раднику коЈи седећи ради (кроЈач, механичар) потребно Је 2600—2800 калориЈа. Обућару, ки>иговесцу потребно Је 3000 калориЈа. Онима ксхји врше тежо мишићне напоре (столар, молер итд.) по. требно Је 3400 до 38QD калорија. Радницима који врше тешке радове (ковач, аидар, носач, земљорадмик) треба око 4000 и вишв калориЈа. 1 * Колико Је важно да ксхрана садржм све ове састојке види ее из статистике (Радничка налтша сгр. 25) где Је ua хиљаду енртних случајева бмло: B,М где Ј« употреб* Оеланчвв. била 84,92 «- 6 « - » . в 56.92 11.33 « » „ „ 51,92 Ц беланчевмна треба да Је жмвотињоког порекла и замена беланчевин* жиBOTMKfeCKor порекла беланчевином биљног порекла. сдабо двлује на оргакизам, будући да за грађење ћелиЈа примарки значаЈ ижају Оеланчевине жхвоптског порекла, Исхрана икдустриских радиика треба да садржм храну лакше сварљиву, »е-h» хранљив« аредкостм, значи белакјкивотиљског порекла (сланмна итд.) Интереоантно Је напсииенути д« кнmmmma* РКК* у ствроЈ ЈугоолавкЈм ир-
носи сличну табелу потреба, али с том разликом што ггрописује 2646 калориЈа и 75 грама беланчевине дневно, што Је недовољно. Овај моменат указуЈе какца Је била полазна тачка, коЈу су државии оргагш Инспекције рада, сматрали нормалном. Очигледно Је да Је већ и сама она нижа од усвоЈене нормале, те да приликом упоређивања са овом нормалом ИнспекциЈе рада неће се ни у ком случају добити права и реална слика радничке исхране и њене вредности. Говорећи о животном стандарду радничке класе у бившоЈ Југославији Вранко Тадић у књизи „Вупет радника и намештеника 1 * издат од стране Секретаријата Радтшчке коморе у Београду 193# год., позива се на америчког проф. нациокалне економије и социологије у Очедони, Невел, Ховард Комис коЈи у књизи Тхе Стандардс оф Ливинг 1923 в. сматра да према потрошеиим животким намирницама и осталом, мо гу се посматрати 4 животна стандарда. Акализирајући податке Сузора од 1923 године, види се да Је тада на наЈкижем животном стандарду било у ЈугославиЈи 97% радника, на вишем S2*/*, на наЈвишем 3•/», ово већ нису радници. Послужићемо се овде и внкетом коју Je спровео Вранко Тадић у 24 радничке породмце са укупно 88 чланова, те видети каква Је била њихова годишња потрошња животких намирница (таб. бр I). Озиачен П стандард, коЈи обухвата наЈбољв плаћене раднике, а већим делом намештенике разликује се својом потрошњом животних намирница од Ш, а нарочито IV стандарда, коЈи обухвата наЈвећу масу радништва- Поједине групе намиршша најбоље оцртавају ову
гсуршгњв или сваког дванаестог дана по 1 ком. а цена се кретала од 0,40 до 1,90 дш> no комаду и даљв..,
док међутим, у храни коЈа Је и нискв цене, а делом и кискs хранљиве вредности IV стандард има предност напр. хлеб 207,89 кгр„ а II стандард 180,09 кгр. Ако се потрошња другог стандарда према сво Јој логичиоЈ и хранљивој вредности узме као нормала. онда процентуални утрошак изгледа: (таб. бр. 4). Ако се погледа само удео меса у исхрани онда Је стање следећв: П стандард 100% али зато IV стандард 15,51*/« иеса. П стандард 1,84 кг. годишњв одн. 190% а IV 182*/», што значи да квалитет хране ниЈе задовољаваЈући у IV стандарду, и да замена Једнв хране другом то ке надокнађује. РасматраЈући дотле оваЈ анкетирани пример кроз калоричву вредност исхранв табела бр, 15 запажамо, да мањи количински утрошак такозване боље хране повлачи собом аишу калоричну вредност Јер док храна П стдндарда износи 4.168 , 94 калорије, Ш стандарда износм 8.817,64 калормЈв IV стандарда износи 2.414,21 калориЈа. Јасно Је према овоме да П етандард задовољава нормалу, или Је чах и прако ње. што завиои о каквоЈ се врсти радова когасретно ради, а да IV стандард иде и испод усвоЈене кормалв којоЈ категорији радници овога стандарда свакако да не припадају. Двфицит Је свега просечно 800 8.500 калорија. По свом хемијском еаставу тав. бр. 15 разлика Је такође врло значаЈна, но беланчевине ту опет играју важну улогу, и како Је иапред речено, uaњак повлачн собом смрт, те у овом случају истовремено ce има ЈасннЈа слика о томе, зацгго радничка класа има тако висок броЈ смртних случаЈева. изиуреностн, превремсног старења итд. IV стандард дневно троши нросечно 71,32 грама беланчевине према ммннмуму од 100 ip. дневно чак Је овдв мање 4 гр. и од минммума, коЈи предвиђа Инспекимја рада. ИмаЈућм у вмду утрошак овмх животних намнрница, интересантно Је поглвдати х утрошак алкохола у анкетираним случаЈевима. Позната Је теза капмталиста послодаваца разних творетичарв да ce радници елнбо хране Јер зараду попиЈу, да су радници свм ад-
кохоличари итд. ВроЈкв кажу следеће (Таб. 14). РакиЈа П сганд. 42,5; Ш станд. 57,58; IV ст. 8,32 Внно 48,75 8 Очигледно Је да IV стандард има у овоме наЈмање учешћа, да IV стандард не троши своЈу надницу на алкохол већ на животне намирнице уколико до њих може да дође. Сходно томе горе наведена тврђења била би апсурдна, Као непосредни узрок овоЈ малој потрошњи животних намирница, која характерише раднике нз трећем а нарочито на чегвртом стандарду, свакако су високе цене животних намирница. Са друге стране познато нам Је да je номинална најамнина радиика у стаpoj Југославијм имала тенденциЈу ка сталном опадању, било услед инфлациЈе и кризе м да се то све непосредно одржавало на реалну кајамнину, коЈа Је имала истоветан курс. (Таб. бр. 19 и таб. 12). РазматраЈмо само неколико карактеристичних артикала у снабдевању животких намиркица и биће нам Јасио зашто IV стакдард ниЈе могао достићн у оаојој исхрани потребан минииум калоричне аредноети и зашто Је утрошак ЈаЈа м оеталих хранљивих и еадржаЈких витамином животних наиирница тако незнатан. Само хлеб (таб. бр. 8) коЈа чини осноау у исхрани креће ce од 1919 год. (узевши Је за базу 100) до 1928 r. овако; 100„320*/., 240%, 581»/., 800,400 итд., а млеко 100, 300, 350. 800, 950 итд. Није ништа кезнатниЈе скакање индекса ни код пасуља Jep ои бележи: 100, 350, 300, 1000, 1000, 490, 548. 783, ШB, 714, 590 итд. Зкачи да укупно узев све артикле, видимо да се одржаваЈу етално висовсе цеие, да о«е расту и иа таЈ начин угрожава ее потрошња радкичке породице. До иетих се конететациЈа долази и проматраЈући индекс храке за дужч период 1819 год. до 1989 год. Поелужићемо се та. 18. За период од 1919 до 1938 год. узећемо као базу 1913 годину, тв видети да твмпо пораста изиоси; од ШЗ 1919 =» IП*»/. 1919 1928 » 838«/. П*Д у ОДНОСу ие 1819 r. 1930 - 19» =• ЗГ/. 19» 1923 =■ 1088*/. што претставља каггастрофалан окок. 19» - 19*3 - 389*/. МТД. млм тавваа flp.lT/ где ћемо )i базу узсти 1914 годину.
1928 1988 —» 9 = 6V. и затим 1881 8 *=> Ш*/*. До истих се података долази и преко индекса Народнв банкв. који обрађују са базом од 1926 = 100, главне артиклв исхране, одеће, огрева и оевет»ен>а итд. Иитересује нас хранп овде Је обухваћено 69 артикала. ПроматрајуКи период од 1926 1939 r. закључно вмдц се да у годинама 1929 1880 г. пада индекс хране за 9 поена, и даљв од 1931 1932 године за 4,7 те се свв до маја 1935 наетавља са падом, а од маЈв 1935 г. бележи пораст и варира, док иајзад почев од 1937 г. нагло рветв (таб. бр. 2 и бр. l.) Овакво стаљв н* тржишту животних нашгриица ке да ee друкчиЈе објаскити, већ у вези крмзв коЈа je захватила поред осталот капмталистичког света и Југославију. Олражавање нарочито на пад цека животних намирница иде отуда што ее криза испољила и у поллпривреди, а производи пољопривреде су сходно томе много брже м Јаче падали но иидустријсжи. Од 1886 до 1848 г. према подацима Радиичке коморв пад цена за пољопривредне производв у процентина изиоси sa: биљнв 87,8*/» а животиљекв 43,5%: а пад цена у индустрмјеким производима изнооио Је 13*/., Иа тај начим појачавани су иаказе цена. Узмеио ли у обзир кретање и иоминалне најамнине у евом периоду, питаљв Је веН Јаскијв. Јер истоводмвно номинална надница бвлежм пад 85, а животне намирнице лад ов !/•• Дакла номинална наЈамкина пада, вли иажалоет, много бржв м Јаче »его цена жнвотним намирницаиа. Пбелвдицу овв Нвсразмерв oceha на своЈим леђима, млм бољв реКи у етомаку кико други до радничка класа. Није зато мудмо што ce раднички буцвт кикако ииЈ#> моги ураанотежити. V том вуцаТу храм односи највеКи дво (твб. fls>. •) 88,81%. 81,23*/., 48,71*/. мтд. ВудуКи у иемогућносос да ое смањемом номиналнои наЈан«пшсш купе животне нашфнмце, стање исхране ее погоршава, раднмк са сво Јом породицом систематеки ГладуЈ«. (Наставак у еледећвм ОроЈу
2
Uaff&pHu cutyseniu
Београд, 15 маЈ 1949 године
разлику. II стацдард троши год. воћа 160,31 кгр а IV m 4, «8 . П ш n зачина 1.021 rp IV m m „ 122 . II • m m мастм 20.61 кгр IV • m m • 7,89 » п m m клеха 209,90 * IV џ • . 48.20 , Jaja 839 ксмс u n m rv н m - 44 .
II стандард троши год лимуна 29,40 кгр IV » т ■ 1.41 • II п 99 посласт. 17,60 т IV т 99 и т 11 т т хонзер. 9,92 » IV 99 99 —