Student

(СА ИЗБОРНИХ КОНФЕРЕНЦИЈА ОСНОВНИХ ПАРТИСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА упућени су

ТЕЛЕГРАМИ ЦК И ДРУГУ ТИТУ

Ових д»на на Веоградсвгом униВврзитету одржавају се избори за руководства основних партиских •рганизација. Монолитно јединство Сартиских редова Универзитета, везгранична љубав студената —комуниста према свом ЦК и другу Титу су поред детаљнв анализе прошлогодишњег рада и доношења закључака за наредну годину, карактеристике овогодишњих изборних партиских конференција, Са свечаних избор4вос конференЦија упућени су многи телеграми Централном комитету и другу Титу. Основна партиска организација године Економског факултета Пише, између осталог, другу Титу: „Констатовали смо да су резулТати нашег рада такви да можемо оа поносом да те поздравимо м оВом приликом узмемо нове обавезе Пред тобом и нашом Партијом. Радна бригада састављена одкомувиста и ваннартиЈаца наше године, која је у току лета учествовала на изградњи Новог Београда, повела је као вајбоља студентска бригада заставицу Главног штаба Београда. Обавезујемо се да ћемо се боритм за то да што већи број студената ваше године успешно заврши студије у Јуну 1950 године и уђе у вату социјалистичку привреду као вови људи економисти, свесни градитељи социјализма”. Необична важност идеолошко-џолитичког уздизања јв правилно уочена у свим партиским организацијама. Многе партиске организације послале су обавезе којима се истиче огромна важност науке марксизма-лењинизма за младе социјалистичке стручњаке, а особито у време када наша ПартиЈа води борбу за чистоту ове науке, против њеног ревидирања и сакаћења. ЈПаша конференција пишу Централном комитету КПЈ студенти ДИФ-а Је такође, мстакла важност идеолошко-политичког уздизања, што има посебни зкачај данас, када се основви принципи марксизма-лењинизма пастоје ревидирати и када се у односима међу комувистичким партијама нримењују методи који немају ничег заједничког са осносним принципима комунистичког морала.” ___ Велику пажњу посвећује ПартиЗа уздизању своЈих младих кадрова. Правилно руковођење нашег ЦК и друга Тита чланством Партије, које зна да се правилно ори' јентише у свакој ситуацији, условило је то, да контрареволуционар- 8 не и ревизионистичке идеје Информбироа нису нашле плодног тервна унутар наше Партије, да је штетност идеја камуфлираних такозваном Резолуцијом Информбироа била на време и правилно уочена у редовима наше Партије. „Ми смо се, учећи од вас и одшјани од наше Партије, научили отајати усправно и ведро гледати ванред, научили презирати свешто је вепоштено, нечасно и нељудско, ваучили ноштовати и цеиити достојанство човека и достојанство других народа. И зато емо ми осу-

дили информбнроовске гадостн хао нечасве н вепоштене, ведозвољавајући да се гази и клевеће наша славна борба, да се нљује по овоме што је вама наЈузвишеније и најдраже, да се потцељују ваши народн и да се ревидира револуционарно искуство међународног нролетаријата идеологија радничког покрета”, пишу комунистн II године Економског факултета ЦК КПЈ. Баш у овом моменту, кад се наша Партија налази на челу борбе напредног и револуционарног покрета у свету за очуваше чистоте науке марксизма-лењинизма. Партија је препоручивала ваЈвећу будност. Управо, то Је и помогло да се на време разоткриЈе оних партипова коЈима су туђи интереси наше Партије и да се, чистећи се од н»их ПартиЈа учврсти и ојача. „Дубока вера у праведност стварн за коју се наша Партија бори пишу Централном комитету и другу Титу комунисти IV године Електро-техничког факултета уверење да истина мора победити, свест о огромном значају борбе наше Партије за даљи развитак н Јачање светског радничког покрета помогли су нам да се без најмање колебања немилосрдно обрачунамо са малим бројем непријатеља и колебљиваца, које Је величина, одговорност и тежина наше праведне борбе истерала на чистину и разоткрила њихово право издајничко лице. Борбом против таквих типова учвршћивали смо своЈе редове и створили такво јединство мисли и дела каквог досада код нас није било.” Оваква Јакост и чврстина наших партиских организација дозвољавају нам да на почетку године смело иступимо и дамо нове обааезе вашем партиском руководству, „Уздићи се у стручном раду ва висину социјалистичког ивжењера, освојити науку марксизма-лењинизма, то су наши основви задаци”, пишу Централвом комитету и другу Титу комунисти IV године Рударског факултета, који су, као свој одговор клеветницима, дали обавезу својој ПартиЈн и другу Титу да ће дипломирати годину дана пре рока и тако дати што нре нове стручне кадрове за нашу социјалистичку привреду. Са сличним обавезама иступају и све остале партиске организациЈе. „Посебно поздрављамо Ваш гОвор пишу другу Кардељу комунисти IV године Економског факултета у коме сте разобличили пред међународиим радничким покретом јавним мњењем дволичну политику коју спроводи СССР високо деклараторско проглашавање принципа демократије, мира и равноправности свих парода, малих и великих а на делу натурање неравноправпих односа малим сувереним земљама, борба и блокада против суверене социјалистичке земље, претња силом и оружјем, мешање у унутрашње ствари суверених зсмаља, раскидањо уговора о узаЈамноЈ помоћи и сарадњи”.

ВЕЧЕРИ ПОСВЕЋЕНЕ СТУДЕНТИМА ПРВЕ ГОДИНЕ

Старији студенти, водећи увек бригу о своЈим новим друговима. организују, између осталог, и другарске вечери посвећене студентима ггрве године. Те вечери су подесан начин за зближавање студената. међусобно упознавање, разви Јање кулга дружељубља. Међутим, искустза са прошлогодишњих другарских вечери товоре да се припреми и ортанизациЈи ових вечери ниЈе увек одговорно приступало, правилно оцењивао њихов политички и васпитни значај. Тако су се другарске вечери, посвећене студентима прве године, често претварале у безидејне приредбе, лишене уметничке и васпитне вредности. Слично предратним „бруцошким вечерима” на којима Су као из рукава ..сипанв” гоми-

ле видева и неумесних шала на ранун нових студената ч „бруцоша*, тако су и на неким прошлогодишн>им вечерима наши млади другови били објекат многих „духовигих“ творевина. На њихов рачун стваране су баналне и шунље козерије са јединим циљем да се студент прве године исмеје. У свим тим козери-

јама поступци нових стулената, у првим данима шиховог живота па Универаитету, неправилно су и претерано харикирани. Ако је у програму, поред обавезне козерије и постојала која 'друга тачка. онда Зе и она, услед небрижљивости приређивача ових вечери, била сумљиве уметничке вредности. Иако Су први кораци наших нових студената на Универзитету }ош несигурни. а нсва средина у коЈој ће живети и радити није им Iош тако блиска каа што ће им то доцније бити, они не живе животом некадашњих „бруцоша“, остављени . сами себи, да би прве тешкоће живота и рада на Универзитету постале извор безобзирних шала и смкцалица на њиховрачун. Насваком коракусту-

денти прве године осећају ску пажњу својих старијих другова, пуну помоћ организације народие омладине по свим питањима. студент прве године који долази на наш Универзитет и квалитативно се разликује од предратног „бруцоша“, Он ступа на Универзитет са свесном спремношћу да неуморно

ради и учи како 6и што пре као добар социЈалистички стручњак напустио факултет. И он се никако не може упоредиги са појавом предратног „бруцоша” а Још мањв може постати предмет зазитлавања и глупих шала уошпте, а пссебио на Једном другарском вечеру, тако особеног карактера као што су вечери студената прве године. У овој години пргатремању другарских вечери посвећсмих иовим студентима треба поклонити више бриге. Потребно је, ггре свега, поеветити највећу пажњу спремању програма вечери. За разлику од програма који се спрема за обичне факултетске приредбе, тгротрам другарског вечера посвећеног новим студентима мора да води рачуна о специфичности приредбе коЈој Је намењен. Другарску и хтрисну атмосферу могуће Је створити само кроз програм идејне и уметничке вредности, а не, као што је то ирошлогодишња пракса на неким факултетима показала, снижавањем уметничке и идејне вредиости програма састављеног претежно од вицева и козерија коЈи треба да „запале“ атмосферу. У том смислу може корисно Да послужи искуство Пољопривредно-шумарског факултета чији је програм другарског вечера састављен из шаљивог и уметничког дела. Цри одабирању тачака за програм треба тежити да буду ПЈтооригиналније, како би се избегла укалупљеност, карактеристична за већину наших факултетских приредби. На оригиналан и приступачан начин, преко шаљивих приказа о животу и раду на факултету, у коЈима се могу приказати први сусрети са новим студентима, али у којима ће се кроз здрав и конструктиван хумор критиковати сви оки коЈи нису увек кахо треба изишли у сусрет својим новим друговима, лако ће се успоставити топла и другарска атмосфера на вечеру. Преко краћих приказа могу Се нови студенти упозмати, а оии то несумњизо желе, са културним и борбеним традицијама својих факултета, Са херојским лиховима студената бораца коЈи су радили и борили се на дотичмом факултету, Помоћу кратких популарно-научних филмова коЈи се у оквиру.стручне наставе приказуЈу на факултетима, преко интересантнијих краћих радова научних група или кроз биографије истакнутих прсфесора и најбољих студената, нови студенти се могу упознати са проблемима стручног рада. Пожелано Је да поред тота у програму Суду заступљени и нови студенти који би причали својим старијим друтовима о првим утисцима са факулгета, о томе како ее код њих створила жеља да студираЈу дотичну гранунауке итд. итд Тако постављен и спремљен програм. који ће садржати Још неколико добро припремљених умгтнич-

ких тачака, може да одговори својој намени, а другарске вечери посвећене студентима прве године претвориће се у једну лепу традиЦију којом ће се свахе године свечано обележавати ступање на Унивирзитет хиљаде младих студената, наших нових другова. А. Шт.

ПИВО КАРАМАТИЈЕВИЋ: ЦРТЕЖ

(Одломак из поеме)

Оајеват »анас од леаога ш љубав тто нас сарсмша н аНа, ал борбу роба ш сшроте оаЈевам од свег тога рађе. Јер саsшах апа је шешшр саова, тта младост рава у даш рата, шта чежња борца усрех рова, шта самцу sемља неаоsшата. Знао сам како мајка тјешш сшроту дјецу кад бој мшне, како се сестра суsно смијешш кад брат долаsи шз даљиве. Па волшм кад љубав ватло зршје кад тоалу sемлу оре алуг, кад роса цвјетна поља мије и кад }е другу вјеран друт. П нвкад веКу љубав рећи пршје во срце буде хтјело > а од свих патњи што сам већм, то ми идеје веке дјело. Ја славим опште радовање, кад sрела јесен плодна бива, а.т од Свег више за ајевање уsимам људска срца жива.

Војо ЈЕЈIИЂ

ОБАВЕШТЕЊЕ

Академски хор К.У.Д „Брапко Кремановић“ врши аудицију за пријем нових чланова. Аудиција ће се вРшити сваког дапа од 17-Х до 23-Х 1949 год. у времену од 12.30 до 13.30 час. у просторијама хора Балканска 4/П спрат. Управа

Цртеж Александра ОСреновића, студента филозофије

ПОВОДОМ КРИТИКЕ ФИЛМА

„Уметност ради уметности" је за ваше доба тако чудна мисао као и „богатство ради богатства", „наука ради науке" и тд, Сва људска дела морају да служе на корист човеку ако не мисле да буду пусто и празно занимање. Ово гледиште јЧернишевског може се у поггпуности применити и на критику. Писати критику ради критике доводи само дотле да таква критика постане не само бескорисна, већ и дубоко штетна. Основни задатак критике је повећан>е културног, ,идејног и политичког нивоа омладине. Да, примен»ујући схватање Бјељинског о критици- „Критиковати значи тражити и откривати у појединачним случајевима опште законе... по којима је и кроз које је оно могло да буде, и одређивати степен живог, органског односа појединачне појаве са њеним идеалом", пружи читаоцу тачну претставу о филму који је гледао, али чија је суштина за многе остала нејасна и неразумљива. Критика, нарочито критика буржоаске уметности, мора да повећава идејност, политичку зрелост читалаца, а зато она мора бити принципијелно правилна, иде Јна. (Ља мора бити марксистичка. Велики су задаци наше филмске Критике и рецензије. Овде се ,пре свега,* поставља критикован>а наших домаћих филмова чија критика поред већ напоменуте задаће мора помоћи нашим филмским радницима, глумцима и стручњацима, како би се наша млада кинематографија развијала што боље и брже по путу социјалистичког реализма и како не би напуштала правац идејности и партијности у уметности. Она мора да буде она спона између гледалаца и филмских радпика, преко које се ови редовно обавештавају о томе на какав је пријем наишао неки филм и шта му се замера. Други задатак би био критиковаН>е буржоаских филмова. Пред овом критиком се поставл>а да гледаоцу покаже везу између филмске уметности и постојећих економскодруштвених односа капиталистичког света у којима раде филмски радници, да покажу ускост буржоаске естетике и уметности, која проистиче из буржоаског идеали-

стичко-метафизичког погледа на свет. Али, истовремено са овим, она мор?а да анализирајући радшу самог филма споји њу са оним условима капиталистичког друштва у пропадању који су је и усвојили, али које буржоаска уметност намерно скрива и одбацује, како би заташкала оне силне класне супротности које су из дана у дан све веће не само у западноевропским капиталистичким земљама већ и у САД. Једино оваква критика буржоаске филмске продукциЈе, када се на једном појединачном примеру извуку опште законитости развитка капиталистичке уметности и укаже на њен прави циљ, може постати збиља корисна за читаоце и гледаоце и моћи ће да одговори захтевима марксистичке критике. Да ли је овим захтевима могла да одговори критика филма „Плинска светлост" од Рад. Ристића, објављена у прошлом броју „Народног студента“? По свом замршеном излагању, дугим и често контрадикторним реченицама, нетачним формулацијама уметности и лепоте, неразумевањем предмета филмског, уметничког обрађивања, незнањем односа између „индивидуалистичког Ја“ (т.Ј. индивидуалне психологије) и услова под коЈима се она развијала, неразумевање криминалитета у односу на економско-друштвене односе коЈи га не само условљавају већ га претвараЈу у законитост, не само да није одговорила овим захтевима, већ Је унела многе заблуде у погледу питања кривичних, злочиначких првступака у буржоаском друштву, о пскхологиЈи и уопште о марксистичкоЈ естетици. И полазећи од свега овога решио сам да подвргнем још Једном овај тзв. „психолошки" филм критици а преко њега и недовољну, слабу и безидејну критику друга Ристића. Филм „Планска светлост“ је Један од обичних сериЈских филмова америчких кинопродуцената. По своме садржају он је потпуно обичан за буржоаски поглед на уметност о коме француски режисер Рене Клер пише: „У кинематографији се етика и естетика одређују искључиво касом. Кад би власници филма знали да је за повећање доходка потребно пуштати филмовв са дресираним жабама, они би дре-

сирали жабе и правили са њима филмове". Финансијска олигархија капиталиртичког света поставила Је пред буржоаски филм одговарајуће задатке по коЈима он мора сваког оног коЈи припада супротноЈ класи да одвоји од стварности, да му кроз лажну уметност сервира различите мелодраме, каубојске, гангстерске, криминалне филмове, како би га одвоЈила од немаштине у коју је пао, убила поЈам класних разлика, како би му уништила вецу у револуцију као једини начин рушења старог, трулог експлоататорског друштва. Вуржоаски филм има за циљ да претстави буржоаско, експлоататорско друштво као једно необично срећно друштво у коме сви живе у хармонији и у коме свако ако има среће, може постати богаташ или милионер. У послератној киноиндустриЈи Холивуда поЈавила се тенденција давања тзв. „психоаналитичких“ филмоза. Ту су се режисери и сценаристи, продуцонти и власници филмских предузећа сетили Зигмунда ФроЈда, Адлера и њихове психоанализе. То Је дошло до изражаја и у овом филму у коме један мани Јак, примењуЈући методе психоанализе, разрађује унапред смишљено убиство, убиство у коме жртва под утицајем убице треба претходно да полуди. И за време док се гледаоци налазе под дејством „психоаналитичара* 4 и убице Сергеја Бауера потпомогнутог разним светлостним триковима и читавом композицијом режије, око њих се развија живот експлоатисаних класа империјалистичког друштва, живот у коме сваког тренутка умиру гладна деца, у коме се један огроман народ Прогони и убија, у комв се крећу хиљаде бескућника исцрпљених од глади и којима једино остаје да краду или да убијају и као такви постају плен многоброЈних гангстерских банди. Услед ускости свога потледа на свет, ускости своје уметности. они су у потери за новцем принуђени да дају многоброЈне сериЈске филмове, филмове у коЈима се пропагирају најгрозније стране 'човечиЈе природе, које су продукт немаштине и експлоатације трулог империјалистичког друштва. Но, пропагирајући те најодвратниЈе стране капиталистичког друштва они ствара-

ју нову културу, културу која ствара или људе типа мис Твејтс, која „с времена на време ужива у по којем убиству" или криминалне типове и рафиниране зликовце типа Сергеја Бауера, којих у зму из године у годину има све већи број. Но, истовремено са пропагандом злочина, они иду још и даље тежећи да их објасне по н»има одвојеним, ничим не условљеним индивидуалистичким „Ја и . И ту лежи једна од основних разлика о узроцима криминала у буржоаском кривичном праву, које жели да га претстави као случајност, резултат патолошке психологије, која је по њима наследна и марксистичког кривичног права, које посматра криминал и злочинца као резултат економско-друштвених, класних односа под којима се дотичци развијао. И ову разлику није схватио ни аутор већ поменуте критике, по коме је злочин случајна индивидуална појава, истина условљена капиталистичким друштвом. Међутим, ствари стоје другојачије. Злочин није појединачни случај, то је неминовни продукт експлоататорског друштва које се распада, а то нам може потврдити следећа статистика узета из америчких извора: ако је 1900 на 100.000 становника САД било 1,2 убиства, то је 1910 било 3,9 а 1932 већ 5,2; у току 1943 г. било је извршено 1,381.681 преступака, а 1945 већ 1,515.541 од којих више ОД 11.000 убистава, и где је шУстатистици од 1939 г. сваки 37 грађанин преступник. Међутим, режисери филма су одвојили злочинца СергеЈа Бауера од оних супротности капиталистичког света који су условили да се код љега развиЈе таква дегенерисана манијачка психологиЈа. Кроз читав филм гледалац у напрегнутој пажњи посматра злочиначко дејство убице, али му се не показуЈе СергеЈ Бауер као „мали клавириста“ коЈи, као и хиљаде уметника капиталистичког друштва, остаје чешће гладан него сит. Он се не види ухваћен супротностима буржоаског друштва, где се на ЈедноЈ страми налази све већа маса бедника, а на другој све мања група финансијске олигархије, богаташа. И док је гледалац под утицајем злочина „малог клавиристе“ заборавља на многобројне злочине који се врше свакодневно у циљу повећања богатства неколицине, заборавља хил»аде малих фармера који су, доведени до немаштине, извршили самрубиство или завршили на робији после тзв. акта „ААА“ (акта о смањењу пољопривредне производње, 1938). Пред њимсеодвија филм у коме се буржоаска аристократија

претставља као борац против злочина и као носилац напредне културе. Па чак и у последњим сценама када га спроводе, злочинац, говорећи о дијамантима, каже како „ни сам не зна зашто их је толико желео“. До последње сцене сакрити праву слику капитализма, поретка о коме је Маркс, негде у доба у коме се одвиЈа и радња филма, у Лондону 1859 г. писао: „Мора бити нечег гњилог у самој средими такве социјалне системе која увећава своЈе богатство, али при томе не умањуЈе беду и у којој криминал расте брже него ли број становника.“ Изједначавајући, потпуно идеалистички, лепоту са савршенством и третираЈући савршенство као предмет уметности (ваљда по примеру Сократова схваташа сликарства!) аутор показуЈе да не само да није схватио марксистички поглед на лепоту и уметност него је лепоти дао улогу онога што „мења стварност“, заборављаЈући при томе да су се баш тиме користили филмски •продуценхи овога филма да добром глумом замаскираЈу стварност капиталистичког поредка и, поред тога, посматраЈући лепоту као нешто „опште у друштву“ одбацује марксистичко схватање које каже да се поЈЗЧј лепог мења код разних класа под утицаЈем економско-друштвених промена, да појам лепог пропадајуће класе добиЈа карактер декадентства. Полазећи из већ напоменутог става да је предмет уметничког обрађивања лепота, чиме је сасвим метафизички сузио поЈам уметности који се, специјално у доба капиталистичког друштва, раширио далеко за границом лепог, обухватајући и његову супротност ружно, аутор критикује америчку кинематотрафију зато што поставља филмовб који обрађују криминални случај и уопште „случаЈно, индивидуалистичко Ја“. И овде аутор нијв у праву. Америчку кинематографију, буржоаски поглед на свет треба критиковати зато што је криминал обрађен на такав изолопан начии у коме св не види његова узрочност. што нажалост није показао ни аутор критике, А ружно може постати првдмет уметничког стварања ако Је оно обрађено тако да шири наше естетско осећање. Сетимо се филма „Велики диктатор“ или „Ја сам бегунац“. У јурњави за новцем они пуштаЈу серијске филмове на коЈе привлаче гледаоце имеиима познатих и талентованих глумаца и режисера. Они покушавају да своЈоЈ декаденштини даЈу некакав уметиички карактер. Али форма се не може разделити од садржаја (то Је подвукао

и друг Ристић али је погрешно цитирао Флобера, који се, се за „уметност ради уметности“, борио против идејности у уметничком стварању). Многи талентовани глумци, доспевши у холивудска студија благодарећи стандардизацији сгогаања и режиЈе, стандардизацији личности коЈу глумац игра из дана у дан губе своју вредност, критериј своЈе глуме, и то се десило са Шарл Боајеом чија се глума у улози стандардизованог љубавника састоЈи у низу ефектних погледа и покрета, док, даЈући за њега нову улогу манијака, он може да донекле испољи своЈ таЛенат, али не сасвим јер Је везан самом улогом коју му даје садржаЈ филма. Исти Је случај и са Ингрид Веррман, коЈа Је у филму шказала свој таленат, али коЈа Је садржаЈем филма постављена као једна обична Играчка, медиум у рукама зликовца „психоаналитичара" зато и она у моментима даје обичну, ничим ае подвучену глуму. Капиталистичко друштво у пропадању, његова декадентна култу!ра, идеалистички поглед на свет, економски односи којима су везани филмски радници кочеразвитак талента и не дозвољавају да се *меричка кинематографија врати на ону висину уметничког стварања коју је имала у доба Грифита. Тога су свесни и филмски радници. Познати режисер Ерик ШтрохеЈм Је писао: „Када мене питаЈу зашто постављам сличне филмове то Ја не стидећи се одговарам: Једиио зато што не желим да моја породица умре од глади. Ја се налазим у истом положају као и ммоги праоклзсни музиханти коЈи су, да 6и избеглн смрт од глади, принуђени да свираЈу у џез-банди“. И ова супротност_ између талената и капиталистичког друштва нестајс рушењем капитализма, о«да када се лочне да развиЈа уметиост радничке хласе социЈалистички реализам у коме уметност поједимаца изражена до максимуш добиЈа одређену позитивиу, иапредну сврху. а. Ђелинео, ст. природноматематичког факултета * Обзмром да м критшку фмлжа „Пдиисветлост" постоЈи код студевата в«лико интересовањ« и полатећи од тог* Д* ћо битм још крктмчких осврта на филм или ва обЈаал.еко критмк«. родамДкскусиЈу по филму, Навоод догадашњик ’