Student
НАПОМЕНЕ О РАДУ ПРЕДАВАЧА НА ИДЕОЛОШКО-ВАСПИТНИМ КУРСЕВИМА
r 'Анализирајући досадашњи идео лошко-политички рад на Универзитету IV паргиска конференција у Резолуцији истиче: „Озбиљну пажњу посветити разним формама идеолошкополитичког рада а нарочито квалитету рада идеолошкополитичких курсева." Успех у раду и добар квалитет курсева зависи пре свега од избо ра предавача, квалитета предавања и консултација. Ове године избору предавача на Универзитету посвећена је озбиљна пажња. За предаваче одређени су другови ко ји су најактивнији и који теоретски релативно добро стоје. Поред тога актив предавача је повећан у односу на прошлу годину од 300 на 480 другова. Од овог броја половина су руководиоци па је и тиме побољшан квалитет предавача. Овако великом активу предавача, иако је доброг састава. потребна је стална помоћ и контрола руководства факултета. Ако анализирамо рад предавача у овом семестру видећемо да је већина углавном одговорила задатку, да су се добро припремали и систематски излагали своја предавања нарочито на оним факултетима чија су руководства водила свакодневну бригу о предавачима (на пример Новинарска и дипломатска висока школа и Техничка велика школа). Нарочиту бригу треба посветити предавачима курса Историје Комунистичке партије Југославије. Ово је најважнији и најмасовнији курс на Универзитету. Предавачи су дужни да у својим предавањима што потпуније објашњавају оеволуциснапиа искуства наше Партије чуваlући се сваког шематизирања, олаког уопштавања и мртзог преппичавања главне литературе. Нарочито је важно да се анализирају та искуства у светлу данашње бпг-бе наше Партије против ревии информбироовштине. Досадашња предавања су показала да се већина предавача све пажл->ивије припрема, да предавања поставља на научној основи и да их систематскзи излаже. Пример Kav:o се треба припремати за предавање су предавања друга Милана Вереша с Правног факултета, на курсу Историје КПЈ. Његова предавања се одликују систематичношћу, он зна да одвоји битно од спореднога. Говорећи „О развитху социјалистичкот покрета у нашој земљи“ он је методолошки, сасвим правилно, у првих 15 минута изложио опште теоретске поставке које се односе на ову тему, као на цр.: Масксов став према економској борби радничке класе, став II Интернационале по том и другим битним питањима борбе пролетаријата. Затим је прешао на конкретизовање тих поставки, на борбу Диммтрија Туцовића за правилно, марксистичко решење тих питања у нашим условима износећи револуционарна искуства борбе против утицаја II Интернационале и домаћих фракционаша. о Туцовићевом - интернационализму он је повезао данашњу борбу наше Партије са њеним славним традигмјама. У теми „О фракционашким борбама у врховима Партије у периоду од 1919—1928 године“, друг Вереш је сваку своју поставку поткрепио чињеницама, објашњавајући зашто се водила та борба и показујући на том примеру како се неминовно иде у опортунизам и ревттзионизам када се отступа од основних принципа марксизма-лењинизма. Тако научно постављање питања, систематско излагање и повезивање са данашњом стварношћу без сувопарног препричавања историских догађаја морало је заинтересовати слушаоце. А поред тога још једна особина предавача Вереша је у томе што он различито прилази слушаоцима прве године и слушаоцима четврте године. Узимајући у обзир идеолошко-политички и теорегски ниво слушалаца прве године он њима више објашњава теоретске принципе, док пред слушаоцима четврте године много шире образлаже поједине проблеме. Припремајући се за предавање он чита врло много литературе. Тако за прво предавање поред конгресног материјала читао је дела Светозара Марковића, затим „Србија и Албанија" од Туцовића, а за друго предавање читао је говоре у Парламенту из периода 1919 —1920 године и други потребни материјал. Међутим неки предавачи се површно припремају и рђаво излажу своја предавања. Велика одговорност за то пада на руководства факултета и агит-проп комисија који нису од почетка поклањали довољно пажње предавачима. нису им пружали конкретну помоћ, саветорали се са њима и контролисали њихов рад. Баш зато предавачи често греше по неким најосновнијим принципијелним питањима, не залазе дубље у суштину проблематике, не служе се основ- | ном и широм литературом класика марксизма-лењинизма. Карактери- j стичан пример површног припремања су предавање на курсу Основи лењинизма на Медицинској ве-
ликој школи, где један предавач овако објашњава I и II Интернационалу: ,Д1 Интераациснала је ло ша а прва је боља“ и ништа више о томе. Неки предавачи методолошки слабо припремају предавање, говоре о спроредним а запостављају битне разбацујући се бучним фразама узимају неки високи академски тон. Тако предавач Основи лењинизма на Економском факултету није у свом предавању дао јасну претставу да су Маркс и Енгелс творци научног социјализма што је тема тог предавања захтевала, већ се задржао на објашњавању капиталистичког начина производње што се потпуно могло изоставити. На Медицинској великој школи прсдавач курса 58 и 59 оправдава своју неспремност тиме што није био обавештен о предавању. Разумљиво је да такав предавач још од почетка слаби пажњу слушалаца. Други предавач истог курса читао је своје предавање око 20 минута без повезивања догађаја не упуштајући се у дубљу аналиЗУ. настојећи да предавању да спољну углађеност али без унутрашње садржајности. Предавач мора да настоји да има што правилнији и непосреднији однос са слушаоцима, да пажљиво саслуша њихово мишљење, јер управо од његовог правилног прилажења зависи у многоме успех. Од наших предавача не очекује се да на том пољу дају предавања без икаквих недостатаха. Ствар је у томе да они морају нецрестано, свакодневно, учити и радити на свом личном уздизању, да морају стално тежити на уклањању тих недостатака и дз са више пажње прштремају своја предавања. У том погледу морају и руководства факултета помагати предаваче указујући им на недостатке. Пример такве бриге је садашња пракса руководства Медицинске велике школе која је због наведених недостатака предузела кошсретне мере помоћи и контроле предавања, сада, после предавања одржавају се састанци са предавачима на којима се анализира њихов рад. Свако предавање и консултацију обилазе руководиоци и инструктори курсева који непосредно пружају помоћ предавачима. Као резултат тих мера је побољшање квалитета предавања на курсевима Медицинске велике школе. Неки предавачи не долазе редовно на заказана предавања. Тако je предавач курса Дијамата на Техничкој великој школи одложио два пута једно исто предавање. Други предавачи не користе семинаре који се одржавају за њих и који су сбавезни за све предаваче. На овим семинарима предавачи уче методологију и систем излагања, затим како треба повезивати и анализирати нашу стварност. Пример неуредног похађања семинара су ггредавачи курса Основи лењинизма са ФилозофскОг и Природно-математичког факултета. Руководства факултета треба да предавачима поклоне више пажње да са њима редовно одржавају састанке, да им помажу у припремању предавања и да контролишу благозремено свако спремљено предавање. Било би корисно установити и књигу утисака на сваком курсу у коју he слушаоци уписивати своја запажања.
Они помажу социјалистички преображај нашег села
„Првом наградом се награђују”... и говорник је набрајао студенте који су, седећи у школској клупи, показали жељу да и они помогну нашој младој социјалистичкој привреди. „... Влада Пантић и Немања Вевкозић прочитао је међу осталима за заједнички рад...” ★ Као и остали студенти Ветеринарског факултета, Влада Пантићи Неман»а Вевковић нису добили неки специјални задатак када су одлазили на летњу праксу. Били су само упућеии: Државно пољопривредно добро „Мачва” код Шапца. Само толико. А проблеми, услови, задаци све је то њима остављено. Пракса је морала да студентима да практична знања, а на који начин, како ту важи парола сналажеша. И... Влада и Немања су се снашли. Први дани на Добру проведени су у упознавању. Завиривали су у сваки кутић и овде-онде помагали понешто. Видели су да им Пољопривредно добро пружа све услове за рад, за испитивања. Они су то и хтели. „Али, шта да се ради?” питали су се они још од доласка. „Морамо да научимо, али дужност нам је и да помогнемо Добро у нечему” говорили су један друтоме. Мислили су о свему тражећи поље на коме је потреба њихове помоћи највећа. Коњарство решили су после неколихо дана када су се летимично осврнули на
стање нашег коњарства после рата. Стара Јутославија није имала модерно коњарство. Оно мало коња што је имала то је у рату, окупатор безмилосно уништавао. Коњарство, као грана привреде, скоро ie нестало, а број коња је пао за 60 c /i>. Ето, то смо наследили. Социјалистички преображај села много је допринео побољшању стања, али... треба још, треба свакодневно унапређивати наше кошарство. И ето зашто су Влада Пантић и Немаша Вевковић узели да своју праксу посвете помоћи нашем коњарстзу. А ево како су почели. На Добру „Мачва” ждребност кобила установљавала се на начин усвојен у скоро целој Југославији, такозвани вагинални начин. Преко испитиваша полних органа код кобиле. ветеринар установљава да ли је кобила ждребка пре него штосе на њој то примећује. Немањи и Влади је то пало у очи. „Зашто се код нас не спроводе нови методи” питали су се они. То их је заинтересовало. Када су једног дана питали ветеринара како је са кобилом коју је мало пре прегледао, овај је задовсљно одговорио: „Вероватно је ждребна”. „Нас је много зачудило прича Немања заппго се у нашем коњарству не спроводи хормонални начин који је своје добре стране показао у Совјетском Савезу. Зашто, кад он има много предности изнад вагиналног начина?” Њих је почело то да буни. Ре-
шили су да се обрате директору Средше ветеринарске школе у Шапцу да им он објасни зашто се нови начин у одређивању ране дијагностмке ждребности код , нас не употребљава. „Па радило се на томе одговорио им је директор али радови и анализе нису завршени, није се имало времена”. „Ту смо ми рекоше радосно један другоме Немања и Влада и успут план рада био је направљен. Пре него што су почели своје анализе и практична испитавања, хтели су да се теориски упознају са оснознкм моментима у новом начину установљеша ждребности ксбмле. Служили су се разном литературом, а највигае кемачком и совјетском, тако да су из дана у дан постајали способнији за практична испитивања. И тако, једнога дана, решили су да почну са испитивањима. Од кобиле за коју су хтели да виде да ли је ждребна узимали би крз и убрпзгавали је у пилиће од око 40 дана старооти. Ако је кобила ждребна, теориски и на основу испитивања у Совјетском Савезу, малим пилићима расте креста. После неколико проба они су се уверили у тачност метода. Али даљим убризгазањем на пилићима су се појављивале и друте промене пилићима је растао реп а добијали су и у тежини. Њих је то почело ла буни. Совјетски и други инострани петеринари уогшгте не спомињу ове симптоме. „Можда ове друге промене код пилића говоре да
кобила није ждребна? Како сада?” Продужили су да убризгавају крв, а на пилићима мање или више запажале су се исте промене. креста, реп, тежина! Али— решили су се на последњи опит. Крв двеју ксбила за које су сигурно знали да је једна ждребна а друга није, убризгали су у пилиће и после дугог очекивања било им је све јасно. Прахса им је показала да поред рашћења кресте, о којој су говорили инострани аутори, појављују се и друте промене на пилићима које исто тако говоре да је кобила ждребна. Разним испитивањима закључили су да се овим, хормоналним начином ране дијагностике ждребности може установити да ли је кобила ждребна још пре три месеца од момента ождребљења, мкого пре а и сигурније него што би се могло установити вагиналним начином .Нарочито је важан хормонални начин посебно за велика добра, задруге, једном речи за социјалистичко село, јер оно пружа све услове за утврђивање ждребности на тај начин. Предност хормоналног начина је и у томе што је анализу и утврђивање много лакше извоцити. Ждребност на овај начин може да установи и полуквалификован ветеринар. Производни задатак који је поставили наша привреда Влада Пантић и Немања Вељковић успешно су извршили. Њихов ће рад знатно допринети нашем социјалистичком селу.
II Тошевскж
НАШЕ БРИГАДЕ СЕ ВРАЋАЈУ ПЕТ ПУТА УДАРНЕ
Поносне су биле наше бригаде: „Ђуро Стругар”, „Владимир ПерићВалтер”, „Драгица Правица”, „Слободан Принцип-Сељо” када су примиле задатак да помогну изградњу студентског насеља, асада су још поносније јер су извршиле задатак и вратиле се као пет пута ударне и као носиоци Ордена рада првога реда. Захваљујући њиховој пожртвованости многи радови на станбеним зградама су завршени, а преостале радове приводе крају друге две каше бригаде Више педагошке и Новинарске и дипломатске високе школе. Бити најбољи на изградњи студентског насеља била је жеља свих бригада. Она је у току четири ударних декада јачала елан градитеља, заоштравала битку на свим пословима, распаљивала такмичење. И данас, на питање: ко је набољи? Одговор је: Сви! Командант логора „Јоже Влаховић” где су живеле наше бригаде прича: „Биле су четири студектске бригаде али оне су претстављале целину; то је била једна огромна јединствека бригада која се храбро борила и победила”. Коме дати заставицу у власништво када се сви надају? питали су се у штабу логора. Она заиста према заслугама припада свима. И једно постаје јасно: у праву је био сваки бригадист када је потпуно сигуран говорио; „Наша је бригада најбоља”. Свака наша бригада има своју традицију, На овој радној акдији забележено је још кеколико светлих страница које говоре о љубави градитеља према народу, Партији и Титу, говоре о напорима, о залагању да се што пре изгради студентско насеље...
Када су после првог отишле сеоске бригаде, на радилишту се осећало помањкање радне снаге, наше су бригаде на иницијативу „Драгице Правице ’ повећале дневни радни учинак. Ево и резултата. Да наведемо само неколико цифара. 8. XII у бригади „Драгица Правица” омалтерисано је 2.400 м 2 . Још више ће рећи 400 м 2 постазљене трске. То је резултат групе тршћарске коју чине углавном другарице Вукица Грујић, Сенка Садиковић, Милков Крум. Бригадпсти бригаде „Драгица Правица” ставили су на блоку 2 зграду под кроз, нзградили бетонске плоче и завршили зграду са свих страна. Малтерџије, многи од њих познати као рекордери, Торбица Сретен, Слободан Марковић, Видаковић, и дрз’ги омалтерисали су зграду унутра, зидари озидали сае преградне зидс-зе. Поносе се бригадисти на ове своје радке учикке. „Смео бих да се прнхватим најтежег задатка и ке бих сумњао уто да hy га извршити само да поред себе имам такву брпгаду као што је „Драгица Правица” каже инжењер на другом блоку. Студснти Правиог факултета могу 9 попосом рећи да су на студентском насељу, радећи на трећсм станбеном блоку потпуио завршили радово на изради степеница, прикивању трске, и летава као и на малтерисашу. У закључком иззештају радних учинака бригада „Владимир ПерићВадтер” пише: „Пренето хербсттрегера 727 тона, озидано 989 м* масивних зидоза, иштемовано канала за електрификацију 5.401 м., омалтерисано грубог малтера 26.387 м 2 , а финог 19.707 м 2 , израђено преградних зидова 3.647 м 2 итд. Iггд. Сви ови радни учинци су далеко виши од онога што је планирано. То су учинили бригадисти из бригаде „Владимир ПерићВалтер” у којој је 85% радило на стручним послозима. У свим тим бројкама је умор, зној, али и љубав према својој земљи. На овој радној акцији за име студента још чвршће севезаоназив стручњак, армирач, зидар, столар. Заинтересовани за изградњу студенти су се брзо научили. Није чудно да су мнош бригадисти својим командантима постављали питања могу ли полагати испите за полуквалификоване раднике. Знање се стицало постепено, напорима и свакодневним залагањем. Да узмемо на пр. малтерџије у бригади „Владимир Перић-Валтер”. Они су почели са налогом по коме је требало омалтерисати 1.200 м 2 , а последњи налог гласи на 9.200 м 2 . Појединци бригадисти малтерисали су дневно у почетку 100 м 2 , а последњих дана бригадист Водоплава омалтерисао је за један дан 121 м 2 . Ђуро Видицки малтерисао је у почетку чокмалтером само једну собу, а сада за исто време омалтерише 3. Растао је елан, расли су учинци, а у вези с тим нови задаци. У успсхе брнгаде „Владимир Перић-Валтер” треба убројати и 77 одржаних идеолошко-политичких предавања, 37 консултација, 16 политичких ипформација, 5 одржаних приредби и то две заједно са сеосккм бригадама. Са 394,4% исцунила је свој радки учинак за 40 дана бригада „Ђуро Струтар”. Такмичење које је она прва потстакла расло је све више тако се може објаовити пораст радног учинка из дана у дан. Само у последњој декади бригада је испунила три декадна радна налога: први за три дана са 180%, други за два дана са 126%, а трећи опет за два дана са 138%. О последњој декади секретар штаба прича са пуно топлине. Он набраја имена многих бригадиста, истиче њихове велике радне учинке Манић Слободан и Липовац Спира су само 7. XII омалтерисали 140 м 2 а 8. XII Ралчић Томислав и Поповић Мирослав омалтерисали су 173,5 м 2 . На изради степеница су постигнути кругши резултати. Норма је за једног бригадисту да изради по једну и по степеницу. Уочи Дана Републике Будимировић Бранислав је направио десет степеница, а Љубомир Јовановић једанаест чиме је испунио норму за 730%. Група која прикива летве има такођв свој рвкорд. Он износи 350 м 2 , док норма износи 100 м 2 дневно. „Цела наша бригада ради на стручним пословима, кажу бригадисти бригаде „Слободан Принцип-Сељо’. Ми смо армирачи, зидари, малтерџије и столари”, Бригада је радила на свим станбеним блоковима и на студентској мензи. Ето резултата: студенти бригаде „Слободан Приацип-Сељо” завршили су на студентском насељу све столарске и армирачке послове. У четвртој декади ито 8. XII пета чета је забележила велики успех. Од градилишног комитета Партије они су добили хитан задатак да за мензу монтирају 12 стубова. Сви су одлучили: нећемо се вратити док не урадимо, И урадили су. Сада њихова бригада има дванаест ударника више. Ову чету сачињавају познати армирачи са летње радне акције са које се бригада „Слободан Принцип-Сељо” вратила два пута ударна... Четири декаде је било. Све се оне по томе што су наше бригаде испуњавале декадне налоге за 2 —3 дана могу назвати ударним декадама. Свака је од њих доносила нашим бригадама ново признање звање бригаде После декаде посвећене Дану Револуције наше бригаде су добиле Орден рада првога реда. Студенти су часно извршили свој задатак као градитељи. Сада је пред њима нов задатак положити јануарске испите.
Прелазну заставицу у трајно власништво добила јв бригада »ДРАГИЦА ПРАВИЦА«
ИСПРАВКА
У Народном Студенту 6р. 29 вембра 1949 године изахнао Je чланак Тиосава Нововића под наслозом ~3а гпровођење у живот Уредбе о стипендијама • Бкономско-здравствено одељење УКНО ради пргшилног схватања Уредбе даје следеће објашњење: У четвртом пасусу чланка „За crrpoвођење у живот Уредбв о стипендиЈама стоји: Према наЈновијем упутству Министарства за науку и културу Влада ФНРЈ повишавање стипендија врши ce према нижв наведеној табели, а под условом да дотична установа има расположивог кредита и да студент испуњава потребнв услове (има одговарајући успех, да Је слабог матери Јалног стања, да има препоруку Комитета Народнв омладине). Међутим Уредба не поставл>а као Услсв препоруку Комитета Народнв °мл®дине. Омладинскв организације на факултетима нв могу давати никакве ггрепсруке које би се сматрале као услов за давање или повишење стипендиЈа, већ су дужне да помогну народним властима за правилно спровођење ове Уредбв. Исто тако није обЈективан разлов 1 за неполагање испита преоптерећеност у раду омладинске организапије као што то стоЈи у петом пасусу истог чланка, Јер Је основни задатак чланова Н. О. на Универзитету учење Табела изнета у истом чланку погрешна је и треба да гласи овако: Година студиЈа висина стипендиЈа I п Ш IV V Одличан 2000 2300 2600 2900 3200 Врло добар 2000 2200 2400 2600 2800 Добар 2000 2000 2100 2200 2300 Из Економско-здравственог одељења УК Народне омладине • • • У прошлом броју „Народбог студента” у чланку „Предвојничка обука обавезан предмет на свтш факултетима” у трећем пасусу треба да стоји „положило је 5528, одустало 1126 а није подожио 181 студент’*.
2