Student

Пред прославу Дана Југословенске армије

Прва пролетерсна Јахорини

(Из И веаријатељске офапзвве одзомак из диевиика) Тек што je завршеиа Друга непријатељска офанзива којом је окупатор са својим усташким слугама, уз пуну сагласност издајиика Недика и четничког руководства у Босни, покушао да уништи II рв у пролетерску братаду и Врховнн штаб народиоослободилачких партизаиских одреда Јутосдавпје. У свим крајевима Источне Босне, па Ромапијп и Јахорини, око Сарајева, код Фоче и Горажде итд. дивљали су, с једае стране, усташе палећи а уништавајуИи српски живаљ и њмхову имовину, с друте страае, четппци вршећи масоваи покољ муслпмапског стаповннштва. Четвичке cuare које су ва почетку офанзиве повукле са својих положаја и на тај иачив омогућиле да Немци и усташе несметаво продру у иашу подадину, иа нашу слободну територију, и да мучки иападиу наше јединице бјежале су у паннци, папуштајуки своја отњвшта, остављајући иа милост и пемнлост своје породице усгашким крводоцима. Иред навалом њемачкнх пукова и дивизија, које су наступале из ает правааа ка устаничкој Романији u друтим жариштима борбе против окупатора, са којима су садејствовале многобројне пу • ковније и бојие усташке и домобраиске војске, остолн су незаштикени жшвоти жена, стараца и д}еце, ку-he, чптава села. Народ и огромна већииа бпвших бораца четничких јединаца видјеле су својим очима четиичку изДОЈУ- Вила је то критичиа сптуација. Братоубилачкп рат, кога је плавскш распиривао окупатор, буктао је до највеће мјере. У тим даиима када су се распадале четиичке једипице а партпзаискн одреди немоКии да се супротставе велнким снагама окупатора и усташко-четничким плаиовима уништавања народа ститла је Прша пролетерска бритада иа Јахорипу, ститла је у 12 часу н својом појавом, рвјечју, борбом заштитнла народ од звјерстава окупатора, усташа н четиика.

22 Јануар 1942 године Маршујемо ка Ханишту... Изнад се издигао Клек, шиљати врх, а позади Боровац, ланац око Јахорине. Стари каравански, кириџиски пут, веза Дубровник Сарајево. Некад врло прометан, сад обрастао травом. Кад су просјечени колски путеви пао је у заборав. Преко села Ранчића ка с. Боговићи. Кратак одмор, значајна саопштења. у овом дијелу Босне масе четника, разочаране у своје вођеиздајнике који су их заводили и на крају препустали тешкој судбини, изручили на милост и немилост Њемцима и усташама сада су одлучиле да се боре заједно с нама, да ступе у Народноослободилачку добровољачку војску. У Фочу, Горажде, Трново и Устигорину ушлв су црногорске партизанске јединице. Мрзнемо. Хладноћа је оштра. Један старији муслиман, прича нам; „У селима Бошковићи, Зиројевићи, Ранчићи, Жигићи и Боговићи четници су поклали 74 муслимана, а у селу Ранчићи запалили 10 кућа...“ Ето какав је биланс четничке борбе „против окупатора". Домаћа буржоазија покушава свим силама да задржи процес јачаша наших снага, да заједно са окупатором уништи наше партизанске снаге и обезбиједи себи позиције власти и поновне пљачке. Међутим, широке народне масе на сопственом искуству увјеравају се да je таква политика антинародна и да је једини пут оружана борба, једино уздање партизани. У овом крају наш долазак је био од великог значаја. Ми смо практично звачили заштиту и Србмаи и муслиманима. Заједничка опасност, једних од усташа, других од четника, ггриближила ie Србе муслимзнима, и обратно. Повезала их је иста судбина, исти интереси. Два сата после подне. Налазимо се у џемату Јабуке, у селу Милотина. Недалеко одавде, према нама налази се Превила, дивно мјесто са великим кућама, са бившом аустриском касарном, односно југословенском жандармериском станицом. У Милотини смо топло дочекани и утошћени од стране Срба. На нашу пјесму „Вјечна наша Црна Горо“ и „Гледао сам војску јаку, спремна је за борбу сваку“ поврвило је све из кућа. Озарени нашим доласком у овом критичном моменту, поздрављали су нас сви одреда, жене и дјеца. На очима им je сијала дјетиња радост, на уснама осмјех спокоја и олакшања. Обрадовали су нам се ко својој војсци.

Имате ли ’ране? Останите код нас... Гдје идете? Упитала кас је једна старица, поздравл»ајући нас од свег срца, најтоплије. Да је могла, загрлила би читаву колону. задржала би нас, угостила према својим скромшш могућностима. Колона је једнако каставл»ала марш. И она је ишла с нама, Не може да нас се нагледа, срце јој је препуно cpehe. Видјећи да се ми заиста нећемо зауставити, да не можемо прекршити наређење, растајући се од нас, плачним гласом зажељела нам је срећап пут. Село Колаковићи (Ћосовићи) Размјестили смо се по кућама. Заорила се партизанска и црногорска пјесма, били смо расположени, као ријетко кад. Сељанке су нас радознало посматрале, прилазиле и поздрављале са оним топлим, незаборавгоим: „Добро дошли!!“ Наша четворка (Владо, Мато, Ђоле и ja) одређена је једној кући. Овдје има више фамилија у задрузи. Посматрају нас, слушају с пупо радозналости и повјерења. Ми им објашњавамо ситуацију уопште, посебно у Босни, гдје су они преварени од вођа доведени у безизлазан положај. И они сами виде да је издаја била отворена, срамна. Они су је видјели својим очима. То их је скупо стало толико домова је уииштено. Ипак, та поука је драгоцјена. Пред судом преварених бораца четничких јединица, пред судом народа, вође су умакли у Србију под свог послодавца и сарадника Недића. Народне масе су добро запамтиле ову издајничку игру. Уз благослов четничких вођа, усташе су с Њемцима попалиле села, поклале дјецу и жене, све живо што су затекли. Патризанима је циљ објашњавамо им да уједине све снаге народа за заједничку борбу, како би смо што прије очистили земљу од душмана, истријебили домаће издајнике слуге окупатора. Без слоге Срба и муслимана, нема успјеха! Тако је! Потврђују сељаци. Веже их иста судбина, исте тешкоће, исти непријатељ. Последњи догађаји су их освијестили и још чвршће повезали. Стога им је парола јединства и заједничке борбе блиска, разумљива, Hehe више бити четничке команде! каже им Мато. Нека неће! и сељаци тешко опсоваше четничке вође. Владо им је прочитао Проглас Врховног штаба о оснивању Кародноослободилачке војске Југославије. Сељаци су поздравили ову одлуку. Они изражавају своје задавољство што смо пристигли да им помогне-

мо у одбрани од опасности даљег уништавања. Никакве штете што he нестати четничког имена и команде, власти и војске! Оии подвлаче исту мисао јединство „да смо сви једно“. Босна је сада у превирзњу. Наше шансе су миого порасле партизани су стварно привлачна снага, способна да окупи народне масе, да их мобилише и уједини. Јово Елек нам је исггричао свој случај, своју породичну трагедију. Усташе су му запалили кућу и амбар заједно оа женом и три кћери, које су биле старе 8, 9 и 15 година. Он се успио спасити бјегством са пајстаријим сином који је сада стај.чо изпад њега. Усташки крволоци заклали су у селу 45-оро жена и дјеце. Онда су лешеве скупили и све запалили у једној кући. нијесу све... кажем. Ма како да нгхјесу! Одговоои он оштро. са призвуком бола у гласу, бола и гњева. И очи му, засузише. Све ми је пропало, жена и троје дјеце, кућа и амбар. Његова кегдашња срсћа претворена је у пепео коју вјетар разиоси по згаришту. И сав мал је изгубљен. Те личне трагедије, ти крвави догађаји ударају најјачи пепат садашњим ужасима међусобног клања. Ти злочинци утискују крваве трагове уииштавања у историји нашег народа невиђене и непознате. Фашисти салистички, безобзирно уништавају све, људе и сва материјалнз богатства. Води се рат до уништења и истребљехва. У грудима свих родољубивих елемената расте мржња према свима који помажу окупатора. Освета ће неминовно доћи или нас неће бити! Освета ће бити слађа од свега на овом свијету. На територији Јахорине формиран је добровољачки одред од бивших

бораца у четничким јединицама. Борци су мјештани. Њихови положаји су у првом реду одбрана сопствешхх кућа и голих живота. Наш командкр је постављсп за командакта одреда. Наша чета ће им дати и политичке руководиоце. Сјутра у четири сата изјутра одлазимо на нови положај на Јахоршш, такозвани Коријен. Спремили су нам добру вечеру. Домаћин је први сио за синију и попудио нам ракију: А, боже, пам помози! Да душману дође крај! Да нам буде срећан овај конак и вечера! Нека нам бог поживи нашу војску! Христос се јави! Ваистину се јави! Прихватили смо. И испили. Фала ти домаћине! рече једап. Уз доста слабу светиљку, причајући узгред о нама и нашем крају, о борби коју смо започели и коју ћемо с народом успешно окончати, вечерали смо. Да га бог намири!... изговори неко у знак захвалпости. Хвала ти, пријатељу! Рекосмо ми. Од некуд се скупише малишани. Дјечији хор је пјевао партизанске пјесме: У народу су спјеване пјесме о партизанима, пјесме о борби за слободу. На сред горе Ромаиије црзеки се барјак вије! Ој, топови, јссте ли готови? Митраљези, јесте л’ на опрези? Домаћин је срећан што му синчпћ, осмогодишњи Митар, зна ову пјесму и пгго је успио без застоја отпјавати драгим гостима. И ове пјесме један су од многих доказа хсолкко је паша борба продрла до самог cpua парода, до дјеце, до сваког засеока наше непокорене земље!

Јован ВУЈОШБВИЋ

Павловић Брапа: Студија за композицију (линорез)

О РАДУ МУЗИЧКЕ СЕКЦИЈЕ „Бранко Крсмановић"

Прошле недел»е одржана 1е конференција музичке секције Културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић". На конференцији је расгтрављано о досадашљем раду секције, будућим задацима и, на крају. изабран је нови одбор. Ова секција је основана пре кратког времена при културно-уметничком друштву „Вранко Крсмановић“ У току Мајског фестивала, icpoa иступе појединих друштава факултета, видело се да је могуће створити музичку секци.lу при културно-уметничком друштву Универзитета. Већ у првим моментимц п»еног ствараша исгтречиле су се неке тешкоће. Најважггије су: отпор факултета да пусти људе из својих секција, недостатак шхструмената и других ствари потребгшх за рад секције. Данас су те тешкоће прилјршо преброђене. Секција броји преко 40 члансва, а за набавку ипструмената, жица и др. досада ie дато око 200 хиљада дипара. То је омогућило прилично нормално спремаше програма. Симсбониски оркестар сада спрема од Хендла „Кончерто гросо“ м од Бсродина „У Средњој Азији”. Иако са малим бројем дувача и релативно малим броlем проба. те две ствари сркестар изводи прилично добро. Потсекција солиста такође 1е дала извесне резултате. За студенте Београдског упиверзитета приређене су две вечери солиста. Оне су 7метнички задовољиле, али посета ниlе била доволша. Поред спремања појединих ствари и рада на шиховом уметничком обрађивању, v секцији ће се повремено одржавати стручна ггредавања из области музике. Да би се секцији омогућио јошбољи рад предвиђено је да се у идућој години инвеспгра око 1,000.000 динара. Од тог новца набавиће се виоле, виолине, клавир, као и неке друге ствари са којима оскудеза секци-ја. Затим. оркестар he живље решавати окупљање дувача, јер то сада нормално смета спремашу програма. У овоме би највише могла да помогну друштва на факултетима, пропалазећи и шаљући такве студенте у музичку секцију „Вранко Крсмановић". За пдућу годину предвиђено 1е да оркестар спрема програм са коЈим he гостовати v разним мвстима нашв зомље. учествовати на Смотри културно-умотнпчких друштааа Беотрада, где ће репрезснтовати Београдски упиперзитст и на Фесптвалу културно-уметничЈСИх друштава Београдског универзитета. Солисти ћв једаппут месечно одржавати музичкс печери. У такмич€lву, које су ових дана међусобно објапиле секције „Бранко Крсмаповић“, учествује и музичка оекцмја. борећи се за добар уметнички програм и дисциплину у раду. Кроз то такмичење секција ће спремати програм са којим he моћи, заједно са осталим секцијама ДРУштва. да претставља наш Универзитет на Смотри културно-уметничких друштава Београда. Д. В.

Настић Дсјан: Са екскурзије по Истри

Музичко вече посвећено делима Хајдна и Моцарта

Солисти музичке секције Културно-уметничког друштва Универзитета „Бранко Крсмановић -1 , поставили су себи за циљ да у току ове школске године приреде неколико музичких вечери. Циљ ових музичких састаиака је не само да упознаје чланове Друштва „Бранко Крсмановић", него и члакове осталих културно-уметпичких друштава по факултетима и великим школама, а такође и остале студенте ван друштава, који се интересују музиком, са музичким стваралаштвом различитих епоха и стилова. Уложивши доста труда солисти музичке секције „Бранко Крсмановић‘ приређују своје друго музичко вече посвећено делима Хајдна и Моцарта. На програму ће бити композиције за клавир, виолину и клавир, соло певање, клавирски трио и гудачки квартет. Ово музичко вече одржаће се у суботу, 17 децембра, у 20 часова, у просторијама Друштва „Бранко Крсмановић". Балканска ул. бр. 4/IL

Улазнице се могу добити на свим факултетима преко културно-уметничких друштава. * • * У четвртак, 15 децембра, у просторијама Клуба младих писаца Универзитета, одржаће се књижевна дискусија по теми „Књихсвност као форма одраза објективне стварности". За чланове Клуба долазак обавезан а за остале приступ слободан. * * * Клуб младих писаца Београдског универзитета припремио је Зборник књижевних радова писацастудената, који he ускоро бити предат у штампу. Позивају се сви другови да доставе Клубу своје радове за које сматрају да могу ући у оквир Зборника и то најкасније до 15 о.м. Пожељно је да исти буду откуцани на машини.

Појава и развој уметности пре појаве и развоја теорије о уметности

Услови човековог стварања по законима лепоте, тЈ. услови појаве посебне форме друштвене свести уметничког сазнавања и стварања Да би се одговорило на питање појаве уметности као посебне форме друштвене свести, као посебног начина сазнавања и мењања стварности, морамо поћи од стадиума када је човек Још био на ступњу животиње, односно проучити производњу код животиња као базе из коЈе he се касније развити и само човеково стварање по законима лепоте. Појаву лепог имамо и код животиња, али као његову биолошку форму и она нема онај значај коЈи лепо има као форма друштвене свести, која се у основи образовала радом и постала идеологија и фактор за мењање саме стварности и саме друштвене свести у наЈширем смислу, и коЈа Је као таква одражавање матери Јалних услова друштвеног живота, тесно повезаних са осталим формама друштвеног живота и друштвене свести. Ову материЈалистичку поставку лепога дали су Маркс и Енгелс, проучаваЈући законе друштвеног развоЈа уопште, а посебно човековог стварања no законима лепоте. односно саму уметност. Биолошка форма лепог коју налазимо код животиња има великог значаЈа у природном одабирању. И то лепо није форма „по себи и за себе", већ се Јавља као важан фактор у биологиЈи коЈи потпомаже сам развитак врста и постепено ствара услове за настанак наЈсавршениЈе врсте човека, код кога he се лепо превазићи у категориЈу свести своЈ виши ступањ, и постати фактор за развитак друштва. Но о томе касниЈе, а сада да видимо како се код животиња одвија сам процес рада, чиЈи Је виши ступањ друштвени рад човека условио појаву лепога као формс друштвене свести и стварање по законима лепоте. Сам рад, _ производња, постоЈи и код животиња. У чему Је сада разлика између те производње и стварања код човека? Маркс каже да животиње граде себи гнездо, Јазбину, стан итд., као нпр. птице, пчела, дабар, мрав. Али, она производи оно што Је њоЈ иепосредно потребно за живот или њеном младунчету; она, дакле, произзоди Једнострано, иепосредно под влашћу физичке нужде, производи за себе или за свог првог потомка; њен производ припада непосредно њеном телу, она, дакле, производи саму себе, односно, по потреби чисто органскоЈ и физичкоЈ ње саме и оне врсте коЈоЈ припада. Круг производње код животиња пе иде ван оквира њене врсте, она не производи за другу врсту, ма да псстоЈе „случаЈии изузетци", када њен производ може да користи и другоЈ врсти. Но овде Је битан „циљ" коЈи Је себи животиња произвођач „поставила", ( наравно, руководећи се иистинктом), а таЈ Је да произведени предмет служи искључиво њој или њеном младунчету. Чак и'у оквиру саме врсте круг произведених предмвта не иде на целу врсту, веђ само на произвођача и непосредног потомка. Код животиња где су колективан живот и рад развијенији, нпр. пчела, мрави, та Ј круг обухвата већи број Јединки, али само своје врсте и искључиво оне које припадају конкретној заЈедници. Међутим. код човека, у његовоЈ производњи и стварању, ствар стоји друкчиЈе: „... обрађивање иеорганске природе како каже Маркс Јесте афирмациЈа човека као свесиог бића Једне врсте... човек производи универзално слободаи од животињске непосредне физичке нужде и репродукуЈе читаву природу, иступаЈући слооодан према своме производу". И иајбитшгја разлика између производа животиње и човека на коју указуЈе Маркс, Јесте та, што човек не производи само по мери своЈе врсте, већ сваке врсте, Јер човек уме да у предмету нађе меру коЈа Је у њему самом, те стога човек обликуЈе и по законима лепоте. и зато човек за сваки своЈ рад има претходно циљ, план у сво Јој глави; он зна како he његов производ изгледати када буде бпо готов. Човек своЈим радом, саображавајуђи природу своЈим потребама, не врши само промене у њоЈ, веђ и остваруЈе своЈ циљ коЈи му Је унапред познат, и коме он његовима законима подвргава и своју вољу и начин свог рада. Стварање код животиња везано Је, цакле, не за свесно постављање циља као код човека, већ за инстинкт. У чему Је његова суштина? О ннстинкту код животиња посто Јала су разна и контрадикторна мишљења у буржоаскоЈ биологиЈи, коЈа су се у многоме сводила на то, да су инстинкги створени и нарочито даривани животињама. Дарвин, међутим то друкчиЈе и правилно научно тумачи. Инстинкти су, као и све друге поЈаве, у тесноЈ вези и условљени са кретањем органске материЈе, са насталим променама средине, коЈе захтеваЈу и нове потребе жиеотиње и ствараЈу нове навике потребне у борби за опстанак. Те нове навике коЈе су корисне за одређену животињу, дугом употребом и постепеним нагомилавањем почињу бивати наследне и преносе се на потомство коЈе их даље усавршава и подиже на виши степен, тако да оне постаЈу урођено своЈство инстинкт. Са (шитима коЈе Је вршио, Дарвин Је показао да, као што се и остали органи

употребом развиЈају а неупотребом дегенеришу, исто бива и са инстинктом. Карактеристичан и очит гтример за то је разлика у његовом степену и квалитету код дивљих и припитомљених животиша исте врсте, или код животиља исте врсте које живе у различитим географским срединама. Такође Је важна чињеница коју смо већ и раније истакли, да Је инстинкт одлика Једне врсте и не ствара се за потребе друге врсте, иако имамо поЈаву искоришћавања инстинкта међу врстама, из чега произлази, да и стварање код животиња, пошто Је везано за инстинкт Јвдне Јединке или Једне врсте, има за „циљ“ да припадне само тој Јединки или врсти. Вољног момента, карактеристичиог за човека, који се манифестује преко пажње, коЈа мора утолико бити већа уколико Је предмет мање интересантан, животиње иемаЈу. Инстинктивна производња животиња, ма колико она била савршена (паукова мрежа или пчелино cahe), пе носи у себи поменуте моменте коЈи рад човека битно разликују од рада животиња, по коЈима Је и сам рад мисаона надградња. Човек се, према томе, активно, снагом своЈе свести односи према природи и њу потчињава потребама свога живота. ТаЈ човеков однос према природи Је битио друштвеног карактера, док је код животиња или индивидуалан, или у оквиру наЈуже заЈеднице. Та битна разлика између човека и животиње састоЈи се, дакле, у разлици у мишљењу, и она Је осноа за сву даљу надградњу човека. У основи, и код животиње и код човека наилазимо на исте разумске операције: апстракциЈу, анализу, синтезу, индукциЈу и дедукциЈу. Али ступањ на коме се оне налазе код човека Јеете та разлика, ступањ диЈалектичког мишљења. И код животиња наилазимо на анализу (разби Јање ораха), синтезу (разна лукавства), комбинациЈу обеЈу радњи у облику експериментисања (сиалажење у новим и несвакидашњим ситуациЈама). Дакле, у основи, ми и код човека и код животиње имамо цсте радње, и кад би се на њима остало, они се не би међусобно много разликовали. Али, ова друга врста мишљењп, диЈалектичко мишљење, коЈе Је своЈствепо искључиво човеку, и то што Је он на вишем ступњу то све Јаче, чини ту разлику. Те основне мисаоне радње добиле су код човека не Једностран као код животиње, већ свестран карактер употребе, тако да се оне међусобно презазилазе и укидаЈу и не могу опстати као подвоЈене, већ Једино се чврсто сједињавајући служе кас метод у научиом истраживању и уметничкои стварању. Како Је извршен прелаз на таЈ виши ступањ мишљења, односно како Је дошло до услова коЈи су омогуђили поетанак човека, а са њиме и његову свест, односно њену посебну форму уметничког сазнавања и стварања. ТаЈ процес за своЈу предисториЈу има еволуциЈу органске материје и појаву квалитативно нових оргаиских облика. Кретање како живе тако и неорганске материЈе допосило Је промене у средини па су се са тиме мењале и потребе животиња. Те су промене, како смо већ раниЈе рекли, створиле нове органе и нове павике, који су омогућили прилагођавање и борбу за опстанак. Но на ово питање ниЈе могуђно одговорити само биологиЈом, када се оно односи на човека. Поред тих биолошких фактора као одређуЈућих, одлучуЈућу Је улогу одиграо рад. Силажење маЈмуна са дрвета Је први корак ка постанку човека, Јер са њиме настаЈе релативна промена средине и ЈављаЈу се иове потребе, са њима нови органи, одиосно нове функциЈе већ постоЈећих органа. Предњи удови престаЈу да служе за кретање и прилагођаваЈу се иовоЈ функциЈи раду. Тако Је рука постала орган рада али не само орган, већ и његов производ, Дарвинов закон корелације раста, ослобођену Је руку даље усавршавао паралелно са развоЈем усправиог хода и самог мозга. УтицаЈ руке на развоЈ мозга, и мозга на разво) руке, учинио Је да се човеков далеки предак ослобађао полако ропства природи и почињао постепено постајати њен господар. То Је истакло потребу рада у први план, и везало у чврсту целину првобитну заЈедницу. Слабост Јединке према природи захтевала Је стварање радне и борбене заЈеднице. Односи у самој заЈедници условили су настанак Језика, као средства за споразумевање. Дакле рад, па онда говор, били су главни фактор за развитак мозга и мишљења, коЈи су омогућавали све потпуииЈе овладавање природом. Тако Је човек кроз рад коЈи га Је и створио, почео да мисли рационално, дијаликтички, насупрот животињском разумском мишљењу, и, паралелно са тим, да производи упиверзалко по мери сваке врсте, насупрот инстинктивноЈ производњи животиња коЈа ствара само по мери своЈе врсте. О томе Енгелс каже: .. Радње којима су наши преци при прелазу од маЈмуна ка човеку у току многих тисуђлећа постепено прилагођавали дуку, мора да су, стога на почетку биле само врло просте.. Чак и дивљаци на наЈнижем ступњу па и они код коЈих морамо претпостављати повраћаЈ у стање сличниЈе жнвотињском, уз истовремено телесно извргавање уназад, Још увек стоје на много вишем ступњу од оних прелазиих створова. Док је

човечиЈа рука прерадила први камен у нож, морали су проћи временски размаци према коЈима се чини безначајним нама познато историско доба. Но пресудан корак Је био учињен. Рука Је постала слободна и оспособила се да стиче све више и новије вештине, и на таЈ начин стечена већа гипкост наслеђивана Је и усавршавана с поколења на поколење. Према томе, рука ниЈе само орган рада, него и његов производ. Једино радом, прилагођавањем све новиЈим радњама. наслеђивањем на таЈ начин нарочитог изображавања мишића, тетива а у дужем раздобљу и костиЈу, и стално обнављаном применом те нове наследне истанчености на нове, све сложениЈе радње, људска рука Је стекла онаЈ високи ступањ савршенства на коме Је могла да дочарава рафаеловске слике, тордвалдзеновске кипове, и паганинијевску музику.. .“ Иптересантно Је за тренутак се задржати на првим познатим делима човековог стварања у области уметности. Ненавикнут Још увек да мисли апстрактно, примитивни човек ниЈе у почетку могао да претставља у две димензиЈе, већ онако, како Је предмет видео пред собом у три димензије, у скулптури, Јер цртеж, рад у две димензиЈе захтевао Је моћ апстракције коЈу он тада Још није имао. Даљи процес развитка рада доводи до његове диференцираности, до поделе рада, до односа специфичних само за људску заЈедницу. Формира се људска свест, нешто својствено искључиво човеку, и друге стране свести Језика. Говорећи о томе, Маркс каже: Језик Је стар колико и свест, Језик у ствари и Јесте практична стварна свест коЈа постоЈи и за друге људе, па према томе и за мене, а, баш као и свест, Језик пастаје тек из нужде, из потребе општења с другим људима. Где год постоЈи какав однос он постоЈи за мене; животиња се не односи ни према чему и уопште се не односи. За животињу њено одношење ка другима не постоји као однос. Свест Је, према томе, већ од самог почетка друштвени продукт, и остаЈе то докле год људи посто Је. Свест Је, разуме се, наЈпре тек чулно освешћивање о најближоЈ конкретноЈ околини и свсст о ограниченоЈ повезаности са другим личностима и стварима изван индивидуе која постаје свесна себе. То Је у исти мах и свесност о природи. коЈа ce у почетку супротставља човеку као потпуно туђа, свемоћна и неприступачна сила, спрам коЈе се људи односе сасвик животињски и пред коЈом су беспомоћни, баш као и стока, према томе, то Је чисто животињска саесност природе (природна религија) управо зато што природа Још скоро ништа ниЈе измењена историским развитком,- и с друге стране Јавл»а се свест о нужности да човек ступи у везу са околним индивидуама, зачиње се свест о томе да човек уопште живи у друштву. Овај почетак Још носи мисто животињски карактер, као и сам друштвени живот на том ступњу; то Је пука свесност припадника стада. и човек се разликује од овна Једино ш томе што код њега свест замењуЈе инстинкт, или што се његов инстинк освсшћује. По овоме се види да Је ова природна религиЈа (односно ово одређено одношење према природи), устаиовљена друштвеним обликом и обратио. Овде, као и свугде истиче се истоаетност природе и човека Још и у томе, да ограничено одношење људи према природи, условљава њихово огранинено одношење Једног према другима, а њихово ограничено одношење Једких према другима њихово ограничено одношење према природи. Ова овноаска или племенска свест постшке свој даљи развитак и изображаваше тек кад наступи повишење производње, умножавање потреба и повећање насељености, коЈа Је темељ за оба друга повећања. Заједно са тим развија се и подела рада, коЈа Је првобитво била тек подела рада у полном чииу, а потом подела рада ко]а се врши сама по себи или ~rto природи", захваљуЈући природним околностима (нпр. телесноЈ снази). потребама, случајностм итд. Подела рада постаЈе стварно подела тек од треиутка када наступи подела матери Јалног и духовиог рада". Дакле, човек се све више радом одваја од природе, он се „очовечуЈе", његов се инстинкт освешћује и он почиње бивати човек; са све Јачом диференциЈацијом и развоЈем самог радног процеса и освешћивање човека бива све интензивни Је. Скоро одмах по силажешу са дрвета мајмун човек откида грану и од ње прави тоЈагу, коЈа he му служити за дохватање плодова са дрвета, дакле, има одређени циљ, сврху предмета. Постепеком еволуцијом долази до новог начина њене употребе за заштиту од звери и за лов, што ћв касниЈе, посрсдно еволуирати у лук и стрелу, са коЈима Је изведена револуција у животу примитивне заједнице. Лук и стрела су омогућили развитах лова и са тиме савршениЈи начин живота. Развитак производних оруђа Је све Јачи, почиње примитивио занатство (корпе од прућа, из кога ће се раавити грнчарство) и примитивна архитектура од грана и дасака. (Наставак у мдућем броЈу) М i.

Радиша Илић