Student

VIII РЕДОВНО ЗАСЕДАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ФНРЈ

Од 26. до 28. децембра о. г, одРжаво је у Београду \ИI. редовно заседае Народне скупшгине ФНРЈ. На дневаом реду Осмог заседања била су сдедећа питања: 1. Гласан>е по предлогу Ошптедржавног Буџета за 1950 годину; 2. Претрес предлога Закона о заврпгаом општедржавном рачуну за 1948 годину и 3. Претрес предлога одлуке о потврди уредаба Владе ФНРЈ донесених мзмеђу Седмог и Осмог редовногзаседања. Дебата по предлогу Ошптедржавиог буџета, у којој су свој експозе поднели другови Поповић. Борис Кидрхч, Александар Ранковић, Едвард Кардељ, Моша П»јаде и ресорни министри Савезне владе показала Је и потврднла извавредне успехе, којо су у протеклој години постигли народн Југославије у испуњењу Петогодишњег плана и изградњи социјализма. Та огромна достигнућа, која су ваши трудбеници под воћством Партије м друга Твта постигли у борбм за План, за изградњу социјализма, хлуструју многобројни подаци, који су изнесени у дебати. У протеклој години ваша индустриска производњз постиглз Је 82°/« од целокупне производње, која је предвиђена Петогодишњим планом. У том периоду је Петогодпшњи план инвестиција достигао реализацију од 140 мклијарди динара, што звачи преко половсгае целркупног Плана (Петогодишњи план инвестиција предвиђа 278 300 милиона динара); за кнвестициону изградњу земље утрошево је око 15 мплијарди више него 1948 водине; акумулација из производње порасла је за 37*/*, док Је на прссвети к култури, здрављу и социЈалном старању, утрошеио 5,5 милијарди динара више него 1948 године. Горње цифре говоре много. Оне су тим значајније што су постигнзпге у тешким условима пуне коминформоовске економске блокаде, политичког притиска н нагле преориЈентације ваше спољне трговине. Ади. ти успеси постигнути у ггрве три ћодине Плана добиЈаЈу своЈ пуни смисао, кад се погледа ва какве нам перспективе указу Је. У том смислу су нарочито значдјна остварења у индустриском производу и плану инвесткционе изградње. ,Давас вема, дакле, другови вародни посланици каже друг Кидркч у своме експозеу никакве сумње више да ћемо до краЈа 1951 године не само постићи већ и престићи општи обим инвестиција предвиђених Петогодишњим планом“. А то значи да су наши народи. захваљујући невиђеном радном елану којн је захватио сваког нашег човека, на делу рзбили све ревизионистичке поставке и показали могућност изградње социјализма у једној земљи, па макар она била и мала и у својоЈ изградњи ометана од оних који би први требали да помажу. Као и у прошлогодиотњем буџету, тако Је н у овом за годину 1950 знатно повишена ставка за просвету и културу. Темпо пораста наше привреде захтева врло велике напоре на пољу подизања просвете. културе и науке и у екладу с тим кз годвне у гсдину Расту буџетски издапи ва *ом пољу, Док Је у протеклоЈ години на просвети н култури, укључуЈући ту и здравље и ооцијално старање, утрошено 5.5 милијарди дивара више него 1948 године. буџет за 1950 годину предвкђа преко 7 милијарди повећања у односу ва 1949 годину. У вези с тим ДРУГ Милентије Поповић јв изнео следеће податке: Порашће броЈ ошптеобразовних школа од 13.286 на 14.216, шхоле за ошпте образовање радника од 89 на 144. броЈ инте*>ната у општеобразовгош. учитељским и Уметшгчким школама ед 298 на 408. уметничке школе од 117 иа 135, средње стручне школе од 258 на 297, броЈ факултета и високих школа од 49 на 54. У идућоЈ годиви имаћемо 52.000 студената од којих ће се 32.000 хранити по доиовима и иензама, броЈ академија порашће од 10 на 18, број научних установа од 86 на 99, културно-уметнкчке установе од 209 на 248, итд. Буџетска дсбата истакла Је уепехе постигнуте у протеклом периоду борбе за план н изградњу соцп.јализма. Али она је указала н иа тешкоће, коЈе иае очекуЈу и у ВДУћој, чствртоЈ години планске нзградње. Народи ЈугославиЈе. коЈи еу са изванредном снагом н уотрајвошћу одолелн свим доеадатњнм тешкоћама, знаће н у идућој години дк их, под воћством ПартнЈе и друга Тита. савлађуЈу. Једногласно прихватање буџета за 1954 годнну. одобрење Закона о завршном ошптедржавном рачуну за 1948 годжну као ■ уредаба и одлукв које Је Влада ФНРЈ довела у прошлој години, јасно говори о тој Једиодушној епремности и оданости наших народа делу соцнЈализма, одавости Партији и влади ФНРЈ, коЈе их у борбн за остварење социјализма успешно •оде.

УЧЕЊЕ СТРАНИХ ЈЕЗИКА

„ЗначаЈ учења страких језика?” изненлдио се академик Белић ,д!а то је тако очигледно да је можда сувишно о томе говорити.” Очигледно да, али није сувишно о томе говорити студентима за које су часови страних језика обавеза коју треба избећи, а сам језик невалсни предмет кога некако треба огаљати. Академик Белкћ је схватио о чему се ради и радо казује своју мисао: ~Чозек који озбиљно мисли о свом развитку, који хоће да уђе у ма коју област науке и културе, мора учити стране језике. Коришћење страним језиком то је пролажење кроз нову културу. Ко уме да прође кроз ту културу огворених очију, да апсорбује из ње тај ће се несумњиво знатно развиги... То не значи кширање страног то је ширење погледа, начина гледања, изоштравања умнога вида. Човек гтросто добија мтеријала да мисли о свом предмету, упознаје разне системе, долази у везу са целим светом. Али не ради ое само о стручној литератури. Човек се обично ту не зауставља, већ користи и друге тековине тога варода, уноси много нових елемената у своје образовање. Укралтсо то је знатно подизање културе једног човека и истовремено културе једног карода,” Као линтниста, академик Белић није пропустио да и са те стране"' г дотакне ово питање: „Учењем страног језика развија се начин изражавања мисли на сопственом језиху; тако се развијају мање развијени језигџ-г... Није случај да су сви велики писци добро познавали странв језике. Које језике треба учити? мислим да је за студенте најбоље да уче један словенски и један од великих западних језиха... То је неопходно и то би студенти свакако могли постићи...” Колихо је то неопходно, ооЛају сви они који су се морали зауетавити на тој граници: страни језих. А до те границе не долазе само они који се баве научним радом, већ и сви они који имају већег иигересовања за своју струку. И студентима се не би морало много говорити о неопходности да се та граница пређе... Узели сте дипломски, научни, семиварски рад Имате много воље, проблем вас интересујр сами сте га бирали. Наст§вкик вам даје литературу, а на вашем лицу се рађа беспо-моћци осмех: ја не знам јевик. Да ли је добро да се све сврши беспомоћним осмехом? Или кисте узели никакав рад. Просто: студирате грађевинску технику и волите своју струку. Отишли сте у библиотеку. Пред вама у савршеном реду много нових књига на енглеском. Књиге из 1948 и 1949 године, најновија схватања из области грађевинске технике. Стали сте, пожелели те драгоцене књиге, али не знате језик. Ви нећете нарушити тај савршени ред.. Ако волите своју струку било би чудно да у том часу не дрносите једну чврсту одлуху... У соби апсолвената граћевинске технике кеко се дуго мушгнад једном „непробојном” формулом у скриптамд. На столу нова књига на руском и у њој опширно објашњење... Тако близу, а ипак зако дрлеко, затворено у оквире језика који се не разуме. Даџас мора звати у помоћ друта који зна руски. - Да ли је згодно и хоће ли моћм то увек да чини? Вероватније је да ће донети одлуку коју већ увелико остварују његови другови Бранко Тодоровић и Риста Групче. И њима је за дипломске радове из хидротехнике била неопходна литература на руском. Почели су да учв руски и данас се већ добро служв лигературом. Б)иста без ње не би могао радити свој дипломски рад; оптимално водопривредно решењв хидрочвора Охрид—Преспџн —Малик. Дипломци Грађевинскот факултета колективним напорима некако се скалазе у етраној литератури. На Рударском факултету дешава •е да се плаћају чак и преводиоци... А на Правном факултету, за семинар из међународног јавног права увек је добро дошла другарица која зна француски... Могло би се навести много сличних ггримера са свих нејезичних факултета, Ретки су појединци који тражећи литвратуру не поставе услов: само на нашем језику. А како би било добро када би се могло слободно кретати по тим < неприступачним књигама, када би се погребни стрвни језик учио пре иего што нам непосредно затреба ва вишим годинама студија и уопигге у даљем стручном развоју ине само стручном... < , . * То би морали знати студенти прве и друге године коЈи нерадо до* лазе на часове страних језика сви они који само случајно залутаЈу на те часове па ишчезну бвз — а лектор ое овда хали да прВД ообок има увек „нооа лица”,

доариносн иодизању културе човека и његовог народа „Кога си ђавола навалио на тај немачхи и руски! Зар си дошао на технику да учиш језихе? пита друг друга. Онај коЈи пита сигурно је члан актива на коме се уопште није разговарало о значајуучења страких језика. Можда је то сгудент коЈи и нема везе са организацијом. У сваком случају он ће са својом струком имати мање чврсте везе од оних који имају друкчији став према учењу страних језика, без обзира на то цгго тврди да жели да се бави искључиво техником, да се не „развлачи” Још и

на језике. Друг који озбиљно ради језике, веровзтно је дошао на гракттцу где ое стручно усавршавање додирнуло са страним језиком. И он пред том границом није стао. Чврсто је решио да је сруши, да се пробије до те страџе науке културе, да осветли за себе нова широка поља. У томе је осетио и велико задовољство: то је као кад се преД рефдехтором повлачи мрак и растварају увек нови хоризонти. Данас су нам потребни такви људи који снагом своје воље а могућиости за то постоје брзо померају своје хоризонте. Страни језици су за то неопходно оруђе, и њих треба есвајати. То би морао да схвати друт „искључиви техкичар”. О томе би на својим састанцима актива морали разговарати студенти.

ПРИПРЕМЕ ЗА ЈАНУАРСКЕ ИСПИТЕ

ПОЉОПРИВРЕДНИ и ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Међу најбољим активима Народне омладине на Пољотгрицредном и Шумарском факултету истиче се актив ратара и економа треће године. Актив броји 107 чланова који су 100®/» дали обавезу за истште. Број зао сталих испита из лруге године износи 320, што значи 3,4 испита на сваког студента. Поред ових заосталих испита стиче се право на 530 редовних, од којих је пријав2OO, па уколико би они били 100»/* положени остаје још 330 заосталих испита после јануарског рока .......^,, г . . п Руководство ектива Народне омладине предузело је нмз мера да помогне студентима у учењу. Постоје стручни курсеви из предмета са цајвише заосталих испита (статистике и генетике), за*гт<м консултативне групе из предмета за које је то било потребно (физиологија и др.). На ову пружену помоћ неки другови нису одговорили редозшси похађањем, те је руководство актива позивало на одговорност такве друтове, на пример, Мирослава Милошевића, због неиспуњења примљених обавеза. Насупрот овим примерима има друтова који су положјгли редовне испите на време и сада ће полагати све испите ва које стинУ право, као Миливоје Мишовић, стручни руководилац актива један од најбољих у учењу. Похађање предавања је обавезно. Профееори и асистенти залажу се да студенти добију што втце користи од предавање и вежби. Осим тога професори контрвлишу како студенти уче приликом дискусија по пређеном материјалу. Све ове предузете мере стварају услове да резултати у претстојећем иолитном року буду добри. А. Р. ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Почетком првог семвстра школске 1949/50 године изишла је Уредба да сви студенти морвју учити

најмање Један страни Језик који ће касниЈе полагати. У вези са овом Уредбом деканат Природно-математичког факултета извршио је упис студената у групе језџка које они желе да уче. НеЈпто доцније изанаргдба нашег Деканата о обавезном похађању часова страких Јеаика. Но и поред Уредбе, одлуке Деканата и приЈављивања студеиата на добровољној основи за Језик коЈи су изабрали, општа Је појава слаХ>о посећивање часова. Тако на пример друтови са геолошке групе, коЈи уче Рјаски, долазе на часове у врло малом броју. Неки студенти долазе тек на други час. Ово није случаЈ само на геолошкоЈ групи, већ Је редовна поЈава, изузимајући мали броЈ група, где се редовно долази на часове. Наши студенти сматрају да им је учење страних Језика само „губљење времена“. То долази и отуда што они Још нису довољно свесни шта значи позкавати Једац страни Језик и служити се страном литературом у току свог стручног уздмзања. М. К. АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ На трећоЈ години Архитектонског факу'лтета заостали исгогт су велики проблем, Зато се од Јануарског истггнот рока очекује ликвидирање заосталих испита што ће омогућмти даље редовно школовање. Од редрвних 179 студената свега 37 нема заосталих испита. Овакав слаб успех дошао је кар последица нерада и немарног односа појединих студената према сввм најважнијем задатку. ОрганизациЈа Народне омладине

Је Јгчинила све што Је било у могућности да ое стручни рад поправи и засстали испити положе. Пошто највише заосталих испита има из отпорг.ости матери Јала (91) и елеменат» пројектовања (66) организовани су курсеви из ових предмета. Курсевима руководе наЈбољи студенти коЈи улажу велике нагторе да помогну својим друговима. Ова форма рада Је врло добра и засада Једино могућа, пошто уџбеника још нема довољно, тако да би индивидуални рад био врло огежан без помоћи оних студената који су већ савладали пређено градивв. На ове курсеве, иако су добро организовани и припремллни, не долазе сви студенти. Овакав однос је свакахо лош поготову када се има у виду да су они исти студенти који нису дали обавезе уЈедно и ти који не посећују часове. Брига омладинске организадије огледа ое и у томе што је стручно руксводство године успело да обезбеди скоро за сваког студента скрипт та из Архитектонике Ш са потребним скицама, затим скрипта из конструкција II са одговарајућим скицама које Је израдио професор Светозар Јовановић. М. М. Б ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ Четврта година Ветерикарског факултета броји 357 студената са 1759 заосталих испита. Ова година Је највећи лроблем по питању заосгалих испита ва нгашем факултету. То је последица неозбиљног сзсватања учења. Обавеза да се положи 1300 заосталих исгтита, у јануару је реална будући се ту ради о твппсим испитима као паразитологија, патолотеја, фармакологија и сточарство. Одмах после IV партиске конференциј« Београдског уииверзитета ва сваком састакку групе Народне омладине поЈединачно се расправља о учењу сваког студента. Том приликом води се рачуна о томе, да ли је дотични студент предао план рада, да ли се истог и колико га је испунио за последњих 15 дана. Као једна од нових форми у раду јесге рад у групама нарочито на практичним вежбама из физикалне терапије. Ова форма искоришћена је да се ттреко ње контролише учење и помаже слабијим ђацима. Групама руководе наЈспремкији студенти, најбсљи чланови Народне омладине. Охо 15-ог овог месеца почеле су кон султације из сточарства, патолошке физцрлогије и патологије, а ових дана почињу из фармакологиЈе и паразитологије. Кшсултацијама руководе професори коЈи се много залажу за спремање Јануарских исгојта. 3. Б.

ИЗ БРИГАДЕ „ВЕЉКО ДУГОШЕВИЋ" НАЈБОЉИ БРИГ АДИСТИ

Имена: Митер Турковић и Радомир Кривокапић прочитана су већ једанаест пута пред бритаде Више педагошке школе „Вељко Дутошевић”. То су вајбољи брЈпадисти. Виће мало ако кажемо; они стално пребдцују норму, или ако упоредимо њихове радне учинке са учинцима других с циљем да би њихове истакли. На нример; за један дан омалтерисали су 260 м Ј што значи да је норма испуњена за преко 500» »; или у првој декади снабдевали су целу бригаду кречом, а креч су довлачили ручно колицима са даљине од 500 м; или сада су иадзорници на радилишту и боре се за испуњење оперативних планова на трећем блоку... Резултати могу заиста много да кажу али не и све. Треба открити оно што се у њима крије јер баш то осветљава ликове нашжс бригадиста. Нкје лахо на радилишту испунити и пребадити норму. За то треба човек да се посвети сав раду. да о њему мисли. Ако метод рада нмЈе добар треба пронаћи нови, ако се испречи каква препрека треба је отклонити. Турковић и Кривокапић предали су ое потпуно раду. Даанас инже-

њери питаЈу да ли су до сада радили негде као малтерџиЈе. А то не питаЈу без разлога квалитед њиховог рада Је веома добар, он показује колико су они брзо, снвгом воље, овладали послом. Изгледа мало чудно када кажемо да висохо пребацују норму, а у исто време да раде пажљиво и, да им Је баш стало до тога да добро ураде. Да видимо како ради ова мала али најбоља група у бригади. Једнога дана друга чета је добила задатак да ради на дилетациЈи ЕФ другог блока. Задатак сваког бригадисте био је да омалтерише три балкона. А ево какав Је био резултат. Сви су урадили по четири или по пет балкона, а група Турковић и Кривокапић Једанаест. Ни за Једнот бригадисту ниЈе" никаква таЈна успех ове двоЈице њихових другова. Погледали су на њих кад су радили. Нестане ли им малтере, а носачи Још не стигну а они се за трен ока нађу код лифта и косе сами. То Је брже него да се чеха Просто Је, али тога се треба сетити. И није сззјо то. Могу се пуно оваквих „ситница“ табројати. На пример: не-

ма алата пердашки или чега другог а оџи схокну и нађу; или виде ли где запиае ту су и већ помажу. Не трче они за све команданту иди његовом заменику да би га обасипали питањима; како ћемо? Шта ћемо, овде шкрипи итд. већ се сами снађу, реше. Командант бригаде каже: „свима служе за пример" и као да тиме није рекао све што је у том тренутку мкслио, додаје: „Уз њихова имена треба додати; они су иницијатори такммчен>а“. Такмичење Је данас у бригади „Вељко Дутошевић" необично живо н међу четама, и међу групама и међу појединцима. Кроз такмичење су се истакле многе групе и појединци као на гф. група Драгољуба Петковића саставллна од шест бригадиста од хојих Је сваки стизао да за један радви дан омалтерише по 70 м*, а у последњоЈ декади у којој раде на постављању слепог пода високо пребацуЈу норму... Неће проћи много времена. а Турковић и Кривокапић постаће васпитачи. Оии су примери правог соцЈгјалистичкгог односа преЕ' ЈдзД

В. ИВАНОВИЋ

О НЕДОСТАЦИМА КОНСУЛТАЦИЈА ИДЕОЛOШO-ВАСПИТНИХ КУРСЕВА

Досадашњи резултати постихнути у раду консултација идеолошковаспитних курсева указују на низ недостатака, које трсба уклонити у најскоријем времену. Да би једна била добра, зависи од низа питања. Пре свега, руководиоци консултација морају бити солидно припремљени, Непознавање материјала даје дискусији погрешан тон. Ако се руководилац слабо припреми, он неће бити у стању да одабере најбитнија питања о кајима треба дискутовзти, На нашим факултетима таквих примера има доста. На првој години Технолошког факултета, руководилац курса Историје КШ, због слабог познавања материјала, слушаоцима поставља нејасна питања на која се не може добити добар одговор. На курсевима Дијамата Медицинске велике школе, руководиоци консултација нису могли да одговоре на поједина основна питања. Међзтим, леп пример, који треба да послужи као поука осталим, јесте консултација по V теми из Исгорије КПЈ на четвртој години Мацгинског факултета. Руководилац курса Веселин Николачки при обради теме, послужио се материјалом из Историског зборника ЈА и Историског архива, одакле је одабрао најосновнија питања за дискусију. По сваком пређеном питању давао је кратке закључке. Добар систем рада има и руководиддц курсева на четвртој години Економског факултета, који пред сваку консултацију разговара са слушаоцима о питањима која треба обавезно прорадити. На појединим факултетима, као што су Медицински, Природно-математички, Архптектонски и Ветеринарски, неки руховодиоци остављају ка дисхз/сију велики број често и непотребиих питања. Услвд тога најбитнијим проблемима из предавања поклања се мало времвна и површно се обрађују, тако да студенти напуштају коксултацијв са нејасним појмовима о најважнијем питању. Тако је на курсу Осиови лењинизма Правног факултета, по питању критике и самокритике било доста дискусије из данашњице, односа СКП(б) према нашој Партији, што је правилsр, али питање шта је лритика и самокритика и шта она значи за једну рево - ! луциокарну партију није разја-ч шњено. Успех консултација, такође зависи и од припремања слушалаца. Дешава се да се друтови слабо или уопште не припреме, због чега св консултација мсра одлагати: на пр. на курсевима Историје Правног фдкултета и на курсу Основи лењинизма у „Црвеној звезди”. Или се другови служе само белешкама са предавања, не прорађујући литературу, као што је случај на кух>севима Политичке економије Техничке велике школе. Скорб на свим курсевима, известан број другова не учествује у дискусији. Међу њима има и таквих који прорађују и добро познају материјал али се не усуђују да диску-; тују, сматрајући да неће добро одговорити, да су „неспособни” за дискусију, Руководиоци курсева треба да настоје да се ти другови ослободе „страха”. То ће се најбољв постићи међусобним разговорима у слободним часовима. Пример доброг тока дискусије јв курс Дијамата Економског и Правног факултета, где су другови узимали ггримере из данашњице за објашњавгње црта дијалехтике. Дискусија се тако живо развијала, да су другови остали још пола сата после одређеког времена. Међутим, неке дискусије су врло слабе и своде се на сувопарна препричавања и на обична фразирања. Овакве дискусије су заморне и на користе много разјашњавању предавања. Таквих примера има на свим факултетима ,и школама, а нарочито на курсевима Политичка економије на Филозофском факултету, Техничкој великој ипсоли и на курсевима КПЈ на МедицинскоЈ великој школи. Често се дешава да се руководиоци коксултација по неколико пута промене, као на Економском и Цриродно-математичком факултету. То кочи успех у раду курсева, јер нови другови не познају довољно пран ђени матер>ијал, нити познају слу-> шаоце, како раде и дискутују. Руководства курсева треба да избвга"вају такве случајеве, а ако је зам мена иеизбежна, треба узети за руководиоца неког друта са исток курса који најбоље стоји творетсаси* Треба избегавати да на једноЈ консултацији присуствује више ед *o—4o слушалаца. На КонсултаццЈм германске групе Филозофскот факултета било је присутно 13р слу-» шалаца, што је онемогућило руководиоцу потпуау контролу, Таквих прхшера има на МедицинекоЈ велишколи и на Ветеринарско* факултету. 9МРХ ФАПШЗМХ ** СЛОБОДД НАРОДУI .* Ш»тIШЛП!II|IШIНЖШ!ШIШ | Градски одбор НФ за Београд наградио \% истакицте активе | шш шт ’« рт и појединцв нз Беогрздсном Јниверзитету I уМ/јМу На конференцији Народне омладине Београдског универзитета и ЈШИр ШШ ////////. /// '// /// /// /// '/// ////////, великих школа објавлене су каграде које је за пожртвован рад на изМШГ ЈШШг ///////// /////////л /// '// /// /?% градли Београда од 1944 до 1949 године поводом 29 новембрв Градски вш аВШ/ одбор доделио активима и појединцима на Београдском универзлтету. УГЖЈЕ-ШИкУ ЈјШШ чш аи .4® Јубиларном споменицом награђеш< су; Културно-уметнимтсо дрлтнтво ЈOШВ Јшшш.,јшШ& /Ш' Јш јШШшЈВш -<4ЈРУ „Вранко Крсмановић", Клуб народне технике ТВШ, Клуб народне те- <Ш\. ЛШ хнике Природно-математичког факултста, Редакција „Народног стл’дента". А јГдЧ Ш Планинарско-слп-чарско друштво Београдског универзитета ..Копаошгч” /♦. VА* ШШГ § и Олга Погговић, Некад Ценић, Сана Лакић, Марннко Бонзон, Ааија Атиш/Џ : Драган Никитовић, Александар Манетовић. МироСлав Марковнћ, Вори- = ’ ' :1 ■ ■ "■ ! ј * I воје Боровић, Драгослав Ствјановић, Раденко Камиђезић, Бора Илић, Светис.пав Костић, Владо Бошковски, Јован Петровић, ЈБубота Мгтхајло- Ц ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИBЕРЗНТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА чевић, Владета Пантић, Жарко Вулајић, Фазлија Пирић, Милот Кили■ , _ § барда, Милутин Поповић, Љубидраг Мартић. Ернест Ачкун, Ружица МиГОДИНА XI БРОЈ 84 81 ДЕЦЕМБАР 1949 ГОД. ЦЕНА *- ДИН. одраговић, Тихомир Стојановић, и Александар Маркичевић. » ■■?>: -. > .■>? ГГ, ~ »кна- А >п-вшјЈоа;у «П;цт ач?№: ■• В|111П1(11111!1111В11П1ГШ111!11иШ111П1Ш1!1Ш1Ј1П!1П1П!1!11111!1111!11!И111И1111тВШ1Н11и1!1!Ш111Ј1И1и11Ш1111т111ШН1111и111111Н1т1»«ШН11ШП!!ПШ11П111 ИIIIII:гтНIШIIНШIIШШIНШIИIНШШтIЈИШIИIIIШДМШШИШII!иШIНIШШ : Ш‘