Student

О НЕКИМ АКТУЕЛНИМ ПИТАЊИМА ВАСПИТНОГ РАДА У НАШОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

(Наставак са 2 страие) зило је до вупрстстављања једнота друтом, запостављања једнога ва рачуи другога, од чега је чешће страдао идеолошко-политични рад (а наравно и стручни) чијем је квалмтету поклоњена веома мала пажња, иако је по интензивности, формама и масовности стално напредовао. Површност предавања и књишко изучавање предмета непродубљено на примјерима наше праксе, механичко учење, главне су карактеристике овога рада. Ево како је Лењин осуђивао такав начин учења: „Пред вама је задатак изградње и ви га можете решити само ако будете овладали читавим савременим знањем, ако будете умели претворити комунизам из готових иапамет научених формула, савета, рецепата, заповести, програма у оно живо што уједињује ваш непосредни рад, ако будете умели, претворити комунизам у руководство за ваш практични рад“. (Лењин: Говор делегатима 111 сверуског конгреса Комсомола) „Зато би, како Лењин истом приликом говори, просто књишко усвајање онога што се о комунизму говори у књитама било у највећој мери неправилно“. („Лењин о књижевности“, изд „Културе“, стр. 176). Ако ми ове Лењинове савјете схватимо као руководство з» практичан рад онда то значи: 1) Наша предавања, консултације и учење на курсевима идеолошкополитичке изградње морају, што је могуће више, да носе печат наше специјалности. То значи да тезе из појединих тема не треба да буду једнако искоришћене на свим факултетима. Кроз њих би, гдје год је то могуће, требало објашњавати поставке и примјере из биологије, хемије, физике, историје, права, умјетности, медицине. агрикултуре итд, наравно, чувајући се сваке вулгаризације. Даље, предавања би требало да буду пропагандна и агитација за струку, за позив, за задатке у дотичној струци у пракси итд. Истовремено на курсу стечено знање треба провјеравати и утврђивати у изучавању стручних предмета, руководити се општим принципима марксизма-лењинизма у рјешавању конкретних задатака специјалности, анализирати у том свјетлу разне поставке посебних наука, критички изучавати предмете, оцјењиватм разне теорије, тезе и томе слично. Форме идеолошко-политичког рада треба што боље ускладити са специј алностима студената. Другачија политичка предавања траже студенти Машинског факултета, него студенти Академије ликовних умјетности. другачији начин коришћења „Комуниста“ и других часописа и радова наших руководилаца. Овакво диференцирање ће повећати и вриједност нашег идеолошко-политичког рада и развијати интересовање како за своју науку, тако и за • отнта идеолошко-политичка питања. 3) Организације ће другачије примјењивати директиве, општа упутства и слично из говора и радова наших руководилаца на Медицинској великој школи, него на Филозофском, Правном и другим факултетима, руководећи се друштвеном улогом будућеГ лијечника, умјетника, правника, просвјетног радника итд. По овоме се јасно види да се политичко образовање не може одвајати од стручног. него да са њим претставл»а органско јединство. Остварити то јединство у свакидашњим конкретним задацима значи подићи квалитет и стручног и идеолошкополитичког васпитања студената. Из рада на општем образовању студената извлачимо два питања: 1) Упознавање са основним тековинама националне и свјетске кулТУРе. 2) Минимално умјетничко образовање социјалистичке интелигенције, Култура језика, богатство рјечника којим се служи човјек, јасност и прецизност у говору, у писању, врло често служе као мјерило опште културе људи. Ово истичем на почетку из два разлога: прво, што се култура језика обогаћује у стицању опште културе и друго, што се код наших студената, па и код активиста, осјећа забрињавајућа неспретност у говору. Познато је да се национални и сваки језик учм читањем и писањем што разноврснијег садржаја. А наши студенти врло мало читају и још мање пишу ван своје струке. Наш језик на којему су написане дивне творевине народне умјетности, на којему је изречена наша култура, велика прошлост и још већа данашњица по своме богатству може да пружи човјеку велику терминолошку резерву. Ми не претендујемо на то да се наш језик сматра језиком социјализма и према томе најнапреднијим и најбогатијим језиком као што то тврде за руски језик Заславски. Јефимов и други шовинисти. Тим језиком говоре не само наши револуционари и градитељи социјализма, него је говорио и Дража Михајловић, као што ни руским језиком нису говорили само Лењин и бољшевици, него и Дењикин, Троцки и данас Јудин коlи покушава да га „облагородм“ најпогрднијим псовкама из информбироовског арсенала. Такав је или сличан случај и са Језицима других народа. Ствар је значи у токе да св национални језик изучава на дјелима оних коЈи су га искористили у напредне сврхе и на дјелима које Је створио сам народ, упознајућн таква дЈела и проширујући ка таЈ начин свпј опће културни ви» ДИ.К. ■. ■- -Г- , V; Ако слушамо дискусију наших студената на састанцима или иначе, Лако Је запазити оскудицу појмова, непрецизност израза коЈа ниЈв скоро ништа мања, него, рецимо, на средњошкапским па и друтим о. младинским. фронтовским или фискултурннм конфвренцијама, иако се с правом од ст>*дената онекује много шира језичка као и опћа култура. Шкпије недавне реорганизашпе у IИтетему рада каше ортанизације о-. ,

могућено Је да се организације са више плаиа брину о читању белетристике, о чешћем писању садржајних и формално дотјераних предавања, о организациЈи дискусиЈа из области науке и умјетности које би спремали сами студенти и организовали активи, групе, године и слично. Ово би истовремено био један од путева за упознавање наше националне културе и културних тековина уопће, што претставља политички задатак наше организациЈе. Зашто Је то политички задатак? СоциЈалистичка интелигенција мора да упозна кроз националну културу стваралачке вриЈедности и снагу свога народа, да сазна колико су наши, иако мали, народи унијели од свога богатства у ризницу културе човјечанства. Такво спознање развиЈа самопоуздање у борби за велика дЈела наше данашњице. Конкретан задатак по овоме питању састоЈао 6и се у упознавању нашег културног наслијеђа кроз рад културно-умЈетничких друштава и иначе. Да наведемо само један примјер. Наше рецитаторске секциЈе у 90'/» случајева ограничавају се на репертоар од млађих савремеиих пјесника. Потпуно или скоро потпуно запостављене су пјесме и проза старијих реалиста, народни десетерац, народне пјесме и проза, одломци из дјела старих књижевника (на пр. из Гундулићевог ~Османа“,) таква дЈела као што Је „Горски вијенац“ итд. Наши млади књижевници гријеше ако мисле да ће се научити писању не изучавајући таква дЈела, не дискутујући и не пишући о старијим неимарима наше култтре и о њиховим дјелима. Такав Је случаЈ и са осталим гранама умјетности које се гаје у нашим културно-умјетничким друштвима. Културна ниЈедне, а особито не социјалистичке епохе, не почиње се од самог почетка, него се гради над позитивним тековинама претходпих епоха. Ја мислим да није идејан само онај програм једне приредбе у којему се стално понављају социјализам, народ, партија и слични термини. Нико не може оспоравати да је на пр. „Дундо Мароје" Марина Држића, ако св правилно разумије, и те како напредно иде Јан и ми се можемо поносити таквим дјелима. Партијан Је и сам рад на упознавању људи са дЈелима којима се народ може поносити. Све ово не одриче, него претпоставља упознавање са највишим остварењима културе других народа у свом властитом интересу. Треба прихватити инициЈативу неких наших организација, које организују гостовања умјетника међу студентима са репертоарима из класичне музике. балета и сл. У овом раду мора се отићи даље и користити разноврсније форме: предавања о великим умјетницима, научницима, поЈединим периодима и гранама умјетничког стварања, извођење музичких програма уз текстуелна тумачења, писање приказа у листовима, организација вечери посвећених стваралаштву појединих људи и периода итд. Овакав рад ако Је из подручЈа умЈетности треба развијати нарочито преко културно-умЈзтничких друштава, чиЈи се досадашњи задатак сводио искључиво на спремање програма за приредбе.

Запоставитм ову страну културноумЈевничког образовања, значило би пасти у грешку совЈетских националиста који, борећи се против космополитизма, проповједају руски национализам и расизам у умјетности и науци. Докле се у оваквом схватању доспијева говори поред осталих и прим Јер неког Леонида Љгнкулова који на сва уста проклиње неког Боршчаговског зато што Је овај утврђивао да су на драматурга Франка утјецали Шекспир и Ибзен („Зиамја", бр. 1 од 1949 год.). Зар утјецај Шекспира не треба сматратц благотворним (уколико ниЈе проста имитациЈа)? У сваком случају ми не можемо имати такав однос према културним тековинама других народа. Организовани рад на опће-културном образовању студената код нас је тек ту и тамо у зачетку. Његовом развијању много смета неразумиЈевање и потцјењивачки однос који влада у организацијама па и у руководствима. Није тешко доказати да је овакво схватање резултат извјесне политичке и опће-културне незрелости. Стога Је нарочито важко посветити пажњу у том погледу руководећем кадру у организацији, што претставља први услов за већу интензивност и масовност овога рада у читавој организациЈи, Треба плански спроводити у том смислу предузете мјере (предавања. дискусије, курсеве, вечери, колективне посјете и сл.) које је предузео Универзитетски комитет и изналазити нове форме рада по факултетима, годинама и активима Народне омладине. У културно-умјетничким друштвима рад треба поставити много шире, како би се и чланство друштава и остали студенти могли упознавати са теоретским и другим питањима из разних грана умјетности. Несумњиво је да ће овакав рад и пажња органпзације према њему повисити и квалитет програма наших друштава. До овогодишњег фестивала културно-умјетничке дјелатности преостало Је још мало времена, а нека културно-умјетничка друштва још нису озбиљно отпочела са увЈежбавањем фестивалског програма. Шта више, засада Је изузетак у томе само друштво Техничке велиКе школе. Овај задатак резултат Је оргаиизационе несређености друштва због недопустивог запостављања њиховог рада од стране организације. Овогодишњи фестивал мора да буде квалитативно знатно бољи од прошлогодишњег. који се ни по избору, ни по увЈежбаности, ни по грјешкама програма није битно разликовао од сличних фестивала сеоске или радничке омладине, иако је то студентски фестивал. Још није касно да то постигнемо ако преостало вријеме максимално искористимо и ако одмах ликвидирамо организационе слабости наших друштава. КраЈње Је вриЈеме да организације и руководства озбиљније схвате и отпочну припремање овогодишњег фестивала (фиксирати Један дан у недјељи за пробе хора, фолклора, и сл.) Ш Морални узор према коЈем изграђујемо и процЈењујемо вриједност људи и њихових поступака Је лик

комунисте. Говорећи о моралним квалитетима члана наше комунистичке организације. друг Тито Је на IV конгресу СКОЈ-а учио омладину: „Наша млада генерациЈа треба да се васпитава да буде истинољубива, да воли праведност. да осваЈа својства коЈа треба да су својства комуниста. Својство комуииста у првом реду јесте да се служи истином. Својство комунисте треба да буДе: да воли правду, јер се комуниста бори за правду у свиЈету. Својство комувисте треба да буде: да буде удоран, да буде у личном животу на достојној висини, да буде уви Јек гдје је најтеже на сваком мјесту, да покаже у сваком великом напору примјером како треба да се ради, како треба да се издржи". („Борба" од 16. X. 1948 године). У овим ријечима лако је запазити да друт Тито истиче радна својства комуниста у раду и борби за истину за коју се комунисти боре. А таква истина претпоставља људе искрене, несебичне. храбре, скромне, спремне на борбу и жртве, неумољиве према свакоЈ лажи и клевети. (Ђилас). Морална норма, према томе, оснива се на односу човЈека према раду и према другим људима и одређује се. са становишта класних интереса или конкретније: „Наш морал произлази из интереса класне борбе пролетариЈата". „У тоЈ борби оно (младо поклољење А. К.) васпитава праве комунисте, тој борби оно мора подредити и с њом везати сваки корак у своме учењу, образовању и васпитању" („Лењин о књижевности“, изд. „Културе", стр, 182). Према томе. за нас Је морално питање, како се у своме студирању, у стручном раду, у задацима које нам поставља комунистичка организација, односимо према своме послу. Одличан студент коЈи марљиво и с разумиЈевањем студира своје предмете како би се могао што бољв сналазити као социјалистички стручњак практичар, који својим радом у организациЈи до краЈњих граница својих способности, доприноси раду организациЈе на изградњи таквих људи то је морални идеал студента. Студент који се таквим циљевима руководи у свом раду (тј. без сваких егоистичких намјера) односиће се с поштовањем према себм сличнима и бољима, а осуђивађе нераднике, шпекуланте, егоисте и сличне. За све то је потребно дубоко политцчко убјеђеше. Стога ми и истичемо да је питање стручног рада политичко питање за нашу организациЈу, да резултати овога зависе од резултата нашег политичког рада. Ако Је успјех у стручном раду израз и мјерило морално-политичке свиЈести студвнта онда је наш задатак униЈети овакво схватање међу студенте и развиЈати високо поштовање одличног ђака популаришући га кроз штампу, награде итд. Одличан ђак то је основна црта лика народног студента. Данашње стање у учежу говори да Је досада оваЈ лик апстрактно схваћен, нејасан, неразјашњена парола. Према томе, ми смо уствари кроз читав реферат оцртавали контуре лика народног студента и када не би

sило интересантно размотрити кеке карактеристинне детаље и појаве, не би требало посебно ни говорити о дику социјалистичког студента. Опште је познато да се сви људи разликују у укусу, манирима, каракгерким особинама које испољавају према околини, али то не значи да у овоме не може бити никаквог кригерија, по коме треба једне особине отклањати, а друте раз Вијати, не опузимајући човјеку његову индивмцуалност. На примјер, вјештачка незаинтересованост за околину, сепаратиззм, повученост у своје „високе' 1 мисли, индивидуализам и боемство карактеристични су за неке наше студенте. Лако је доказати да је овакво владање остатак оног схватања по коме су научне истине доступне само изабраним из горње класе, а никако обкчној маси која ништа не разумијева и с којом се нема шта разговарати. .. ј. ■ , ; По једном другом схватању (или по овом истом) свака сре!>еност у одијевању, пристојна углађеност у манирима, у владању је буржујска предрасуда. По овоме схватању дозвољено је јести прстима (чак и на сзечаном банкету) сједити на лавабоу, ходати прљав, необријан, лежати на кревету у обући и то све под изговором неусиљености у манирима, природне комоције, па чак и револуциоиарности. У духу те „револуционарности" разбацује се хљеб у студентским мензама, руинирају се купатила и друге просторије. Таква лична запуштеност сматра се као извјесна напредна ознака и напредна мода. Овакву „напредну моду“ буржоазија је преко малограђанских елемената лансирала међу радницима да би ограничила њихове захтјеве за уреднијим и људскијим животом. По тој истој малограђанској „напредној моди“ схваћа се и једнакост људи, па је „природно" ословл»авати свакога са „ти“ без обзира да ли студент разговара са непознагим лицем, старим професором или академиком. Дозвољено Је поред тог академика који стоји сједити не уступајући мјесто и слични поступци тзв. „природног понашања". Јасно је да овакви и слични поступци не могу да Суду својства народиог студента, који чува народну имовину као своју, који зна циЈенити људе и њихове заслуге, који се одијева тако да околини не буде досадан и неприЈатан, ни кицошењем, ни веуредним изгледом, Народни студент не може да се осЈећа комотнијим у соби гдје кашике, књиге и прљави веш стоје на Једној гомили, његовом нормалном укусу сметаЈу непочишђене, руиниране, паучинасте и прашњазе и факултетске ауле са разбацаким и полупаиим инвентаром итд, Укратко, ои се понаша заиста природио, укус му је сасвтш природан и влада се са скромношћу у својоЈ околини. Све су то квалитети којима организациЈа мора обраћати пажњу у изграђивању правога лмка народиог студента.

НЕДЕЉА УПИСА ЗА ЗНАЧКУ ФИСКУЛТУРНИКА

Од 3 ао 7 јануара 1950 године одржаДе са на факултстима Београдског универзитета и великмх школа „Недел»а утгиса за значку фискултурнмка". Припреме за упнс су већ отпочелв: у већини гимнастичких друштава образованв су комксијв за значку гфакултетскв и на годинама), које се састоЈе од рефераната и једиог до два члана. Упис ће вршити комисије на годинама у сарадњи са факултетским комисијама а уз гу>моћ секретаријата група и актива Народне омладине. Водиће се свакодневна евиденЦиЈа уписа такмпчара, како би се помогло комисијама у случају да настане опасност неиспун.рн.а обавезе, којв су фвкултети дали. Да би се у потпуности извршио оваЈ задатак, потребно Је спровести што јачу агитапиЈу. Поред исписаних парола и плаката, треба агитовати и на конференцијама Народнв омладинв и у појединачном разговору упознавати студенте са значајем и лепотама овог такмичења, у чему би много иогли да помогну досадашши носиоци значке фискултЈ'рника. Како би се добио што већи број такмичара за значку фискултуркика заказано Је такмичеље између факултета, т.Ј. коЈи ће факултет пмати наЈвећи броЈ такмичара за значку с обзиром на броЈ члач нова Народне омладиве. Тако ће се такмичити Машински са Електротехничким. рударскк са Правним, Филозофскн са Прмродио-математичким, Виша педагошка школа са Новинарском н дмпломатскох рисоком школом, Архитектовски са Технолошким, АкадемиЈа ликовних уметности са Позоришном академиЈом, Медицинеки са Пољопривредч ко-шумарским факултетом и Грађевнвски, Ветеринарски и Економсхи факултет међусобно. Такмичари за бронзану значку нису обавезни да полажу норму из пливања и смучања. Такмичарима за сребрну и златну значку, уколико не постигну висину норме за сребрну, односно златну значку из основне групе од 7 12 задатка, омогућиће се избор Једне друге норма из одговарајуће групе задатака. тек онда ако такав такмтгчар постише резултате норме у висини бронзане значке. ■ 1 ПРВЕНСТВО БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА п у четвртак ххочш&у такмп■т> «кехБа у мачеваг&у Од 1 до 8 јануара одржаће се првенство Београдског универзитета и великих школа у мачевању. Борбе ће се одвијати за екипни и појединачни пласман. Студенти ће се такмичити у флорету, сабљи и мачу. Излучна такмичења почињу 5 јануара у сали на ТехничкоЈ великој школи, док ће се финалне борбе одржати 8 јануара у сали Прве женске гикназије, Поред млађих мачевалаца, на првенсту ће наступити и неколико позватих мачевалаца као што су Лазаревић и Божић, прошлогодишњи апсолутки првак Униврзитета. На недавно одржаном државном првенству у Новом Саду, они су показали добру форму и пласман, Ово првенство у мачевању има н велики пропагандни карактер, Јер ће се после њега прићи организо вању центара за маневање на Техничкој великој школи, док ће други центар бити формиран при Универзитетском одбору ФИСАС-а ко ји ће укључивати студенте осталкх факултета.

Прослава 280-годишњице високошколске наставе у Загребу

Кроз послелња аеаува трк месеца сви увшверав гег* у земљв еу вмалш разве прославе. Беотрадскп уавверзитет је ароелавво 110-годкшњицу освивања високошколске наетаве у Србвјв, Словешачкш увшверзштет у Љубљавв 30-годв- • шњшцу свог деловања, а вародв Македовшје ш Босие и Херцеговшве осашвање својшх иовшх ушшверзштета у Скопљу ш Сарајеву. Док еу бебтрадеки ш љубљав ■ скш мотлш том првликом д а даду бклаве ешот влодвот рада, ко)в ее кореввто измеишо поезе оелобођења м етварања еоцвјалветшчке матервјалие базе, дотле еу скопскп ш еарајевскш ушмверзмтетв елавилш гшоје рађање у еоцијалиствчкој ЈутослаВвјл. гпг •. ј

Прошле седмице, од 22—24 децембра Загребачки је универзитет имао два јубилеја: 280-годишн.ицу високошколске наставе у Загребу и 75годишњицу свог постојања у данашњем свом организационом облику. * Загребачки универзитет, односно Загребачка висока школа, вуче свој постанак од исусовачке гимназије, коју су ови основали 1607 године. У то се време водила жестока борба између реформаторских идеја и папинства. На челу католичке протуреформације стајали су исусовци, који су настојали да одгоје млада поколења у клерикалном духу. Исусовци су б. XI. 1662 године отворили Високу школу за филозофију и богословију, на којој је у прво време студирало 50 студената, али она није имала сва она права и посебну јуридикцију како су их имали тадашњи универзитети. Због тога је цар Леополд I 23. IX. 1669 издао повељу, по којој је Загрсбачка висока школа подигнута на степен универзитета тадањег „Римског царства и крал»евства и земаља свих аустриских кнезова”. Тако је основана висока цгкола која је имала свога ректора, канцелара, декане факултета и професоре, а имала је право и да одржава ригороав и подељује „све части доктората, лиценцијата. магистерија, бакалореа та и уопште... дати тктуле свих научних степена”. Због тога се 1669 година узима као година када је основана високо* школска настава у Загребу. Испрва су били само Богословски и Филозофски факултет. 1769 године је Марија Терезија основала у Вараждину „Јавну школу за политичке и камералне науке’ која се 1772 године преселила у Загреб и доцније претворена у Правни фак>лтет. Читав наставни кадар био је састављен од исусоваца, који су штетно утицали на младу хрватску интелигенцију. Опи су својим прљавим шпекулацијама и лоповлуцима изазвали у читавој Европи татико негодовања против себе, да Је папа био присиљен да 1773 године укине исусовачки ред, те су тако озе школе прешле у државне руке м намештени нови професори. 1776 године основана је У Загре-6у Академија знаности, која је у-

место досадашљих двају добила три факултета: Филозофски, Правни и Богословски Међутим, Загребачка академија постала је Универзитет у модерном значењу те речи тек 1869 године када је краљ Фрањо Јосиф санкцнонирао закон „о утемвљењу универзитета у главном граду Загребу”. Осам година раније је тај предлог поднео Штросмајер на сједници Сабора, гдје је говорио о потреби уређења уннверзитета у Загребу као југославенског универзитета. Али и након 1869 године морало је још проћи неколико година да би се 19. X. 1874 универзитет свечано отворио. Основни циљ аустро-угарских власти, као и ненародних режима старе Југославије, било је културно, политичко и економско поробљавање народа, те су зато наше народе оставили у мраку и непросјвећености, Аустро-угарске властм правиле су Нарочите запреке стварању Техничког факултета, да би тиме онемогућили стварање домаће техничке интелигенцијв, а за вријеме старе Југославије ненародни режими покушавали су да затворе Технинки факултет, али су напредни стуленти намјеру спријечиЛИ. ј>. До I светског рата био је студиј веома скуп, те се сељачким и радкичким сиковима, како то показују статистике тога раздоблл, стварво омогућује само студиј богословије, који је био бесплатаа Жене су могле студирати на Филозофском факултету тек од 1901 године, а на Правном од 1918 године. Живот сиромашних студената био је веома тежак, школарине високе, домова скоро није било, а већином су се издржавали давајући репетиције. Због тога је на примјер 1930 године порастао број студената Правног факултета и осталих факултета иа # којима су трошкови студија били мањи, а опао број студената на осталим факултетима. Кроз скоро три стољећа високо школске наставе, а нарочито од 1 свјетског рата националне и револуционарне тежње налазиле су уточишта и на Загребачком универзитету. Док 1е студе|т*ки тжоет на Укиверзтггету до 1919 год. био резултат спонтаног бунта и моменталних расположења, отада он поста-

Је организован, руковођен Комунистичком партијом. Карактеристика студентских покрета за вријемв Аускоро-Угарске Јесте да су се они борили за националну самосталност. Због тога су многи студенти били искључивани са Универзитета. Студенти су извршили броЈне демонстрациЈе. За старе ЈугославиЈе стање се мијсња. У програмима студентских покрета већ налазимо захтЈеве за измјену друштвеног уређења. Напредни студенти борили су се за слободу науке. Проггив политике стварања интелектуалних слугу режима, за аутономиЈу Универзитета, учвршћуЈући своје везе са радиичком класом. На челу напредних студената сада стоје комунисти, који су немилосрдно прогоњени од државних властм. Они оснивају разне клубове, као на примјер, за вријеме шестојануарске диктатуре социолошки клуб стЈ'дената којим руководе Владимир Бакарић, садашњи претсједник владе НРХ, затим Баће Стаепан, Зденко Штамбук, Вимпулшек Жарко и други. Од 1919 године су студенти комунисти и њихови симпатизери пружили јак отпор ондашњим ненародним режимима. Они се боре за своја права. У шестом броју „Борбе” из 1927 године у чланку о Једној скупштини на Загребачком универзитету стоЈм: „На скупштини студената на којој јв присуствовало 2000 људи, третирано Је питање одлуке финансиског одбора Београдског парламента”. И даље; „Један од говорниха Је том пригодом рекао: „Влада нам је добацила рукавину и ми ју прихватамо. Прихватамо Је зато, јер смо увЈерени да се боримо за своја права и против оних коЈм нам одузимају крух г да би сами харачили и пљачкали народну имовину”. На овој скугшггини да би сприЈечили напредни студентски гкжрет, тадашње власти доносе законе о Универзитетима, по којима се забрањују политичка удружења студената, ректорат мора унаприЈед знати дневии ред састанака студентских клубова, свеучилишне власти добнјају одријешене . , руке према таквим клубовима и слично. Напредни студенти се боре за социјалну правду и благостање народа за укидање Закона о заштити државе, ријешење националног питања и успостављања дипломатских односа са Совјетскгш Савезом и на тој платформи окупљају све шире студентске масе на Загпебачком уииверзитету и успостављаЈу везу са напредним студентским покретима на Београдском и Љубл.анском универзитету. Они успиЈеваЈу да ** ■* «

зазедно са љуољаиским и оеогрздским колегама организују велики и вишедневни штрајк 1936 године. „Нови студент” који је почео излазити 1935 године, требао је да буде заједиички за оба Универзитета, али до тога није дошло, јер се напредни покрет на Београдском универзитету толико проширио да је морао имати свој лист. Након крвавих демонстрација у Београду од 14. XII. 1939 године, београдски студенти-комунистм нису могли због политичког терора да издају специјални број свог листа, па се у споразуму са партиском органгизацијом на Загребачком универзитету „Наш студент" штампао пазулегално у Загребу и онда га студенти пренијели у ковчезима у Београд, Напредна студентска омладина све ’је вшие јачала. ширила и стицала симпатије већине студената, тако да су 1940/41 године листе студената левичара на лемократским тајним изборима за управе стручних клубова на свим факултетима добиле већину. Најбољи другови и руководиоци студентске омладине Кадић Богослав, Џанешић Марија, Вуковић Сергl»је, Томић Нико, Речдић Јошко, Хвала Јарослав, Клавора Слава, Бедек Мирко, Герсжац Слава, Новосел Озрен, Муачевић Иванка и многи други били су крваве жртве усташкор тероре. 2326 бораца НОВ и ЈА, 320 погинуло је у јединицама и логорима, 404 затворено за вријеме окупације, четворица проглаптени народним херојима то је кратак биланс доприноса студената Загребачког универзитета побједи Ослободилачког рата и Народне револуцИје. Захваљујући пуној бризи наше Партије и друга Тита, створене су послије ослобођења све могућности за процват слободне и истините на* уке, иауке која се темељи на марксизму и лењинизму, за студирање сваког без обзира на његове материјалад могућпости, за пораст броја факултета, института и професора, за проширење могућиости студираља помоћу новиХ форми студија, Данас Загребачки универзитет има десет факултета, и претстоји реорганизаш»lа Техничког факултета у Велтлсу техничку шкоду са осам факултета, као што је то већ урађено у Београду.

Броз студената порастао Је за 100«/», Прије рата било је 7669 студената, док их сада 15.479. Поред тога, норастао је и проценат жена, Од укутгног броја студената има 30,8'/« жена. Иса стипендијама ситуција се корјенито измијенила. За старе Југославије само је 50 студената примало стипендију, а данас има 6436 стипендиста на Загребачком универзитету, односно 42,2*/*. Да би се рјешио проблем скунених универзитетских просторија, приступило се велихим новоргађевним инвестицијама. Неколико објеката је већ довршено, а неколико се завршава, као на примјер опоравилишта „Сљеме” и „МежаклиЈе”, а за исте сврхе је уређен дворац „Велики сабор”. Ускоро ће бита довршено студентско насеље Лапгтина, а у изградњи се иалазм студентски град у Дубрави покраЈ Загреба, који ће у прво вријеме ш>ћи примити 5000 студената. Народна студентска омладина, руковођена партиском организациЈом Универзитета, развила је од ослобођења др данас богати наунни, економски, друштвени и лолитички живот, и подигла га у Једну нову и прсмре сивну форму. Она је досада дала свом народу 2321 дипломираног стручњака, израђуЈући лик правог народнот студента, ко}и је спремаа и способан да вијерно ради за сврј иарод. Народна студентска омладина Загребачког универзитета наставља свој рад, слиједећи своје традиције, свој досљедни програм.

3. Летиаа