Student

УНИВЕРЗИТЕТ

Пријављено преко 33.000 испита

На Универзитету јв за овогодишњи јунски рок пријављено, према ввпкугпуним подацима, 33.713 исттитаТај број је нешто већи од броја пријављеиих испита у прошлогодишњем јунском року. Међутим, та два рока се ипак знатно разликују. јер број редовних испита пријављених ове године процентуално је много виши од прошлогодишњег. На хгр., студенти Економског факултета пријавили су све заостале испите и 8.082 редовна исггита. Студенти агрономије пријавили су 358 заостала и 5.590 редовна испита, а студенти Правног факултета 407 заостала и 1.888 редовка исттита. На Ветеринарском факултету је пријављено 4.012 испита за разлику од прошле године када је за исти испитни рок пријављено свега 2.593. На Природ* но-математичком факултету пријављено је 2.668 испита више него у јуну прошле године. Слично је и на Филозофском факултету. Та чињеница је утолико значајнија што су то у огромној већини редовни испити, јер је заосталих. после септембарског и јануарско-фебруарског испитног рока и ггримене Правилника о режиму студија, остало врло мало. После низа мера које су у току школске године предузете. наш Универзитет је данас у ситуацији да може много више пажње да посвети студијама, па самим тим и квалитету ово испитног рока. Тачније, јунски испитни рок, у неку руку, прет* ставља прву етапу која треба да обележи настојања школске управе, омладинске организације и студената у борби за квалитет студија. Такво обележје повлачи за ообом искрсавањв неких проблема чији ће се значај моћи потпуно оценити тек после подробне анализе на крају испита. Међутим, неки од тих проблема, без претензија за давањем коначног мишљења, могу се већ сада поставити. На пр., I Критеријум ва нашим испитима Не може се рећи да он досад, углавном, није био у складу са општом политиком школске управс. Али постоји могућност да ое, обзиром на данашњу ситуацију на појединим факултетима, он или сувише подигне или негде неоправдано спусти. И једаго и друго било би штетно како за саме студенте, тако и за правилну и доследну примену Правилника о режиму студија и одлука које су донете да се наша настава још више побољша. Досад је већ било случајева недоследног спровођења у живот Правилника о режиму студија. Истакнимо још један. Рок за полагање испита И расмотримо га у најгрубљим цртама. Приликом пријављивања и-

спита, датум пријављивања одређивао је посебно сваки деканат. То је дало и добре резултате. јер су и распореди када ће студенти полагати бити унапред истакнути, С педагошке стране то позитивно делује, ттошто студенти имају довољно времена да се психолошки припреме за полагање појединих испита. Према одлуци Ректората. донесе* ној септембра прошле године, начелно за све факултете исшггни рок траје 15 дана с тим да се. по потреби. продужава на основу одлуке деканата. Ректорат се, доносећи такву одлуку, вероватно. руководио тиме да онемогући спремање испита у току испитног рока и на тај начин помогне подизању квалитета исшгга. Ако је та претпоставка тачна, онда би, чини се, било боље да деканати сами, према својим условима. устале датуме испитних рокова, не плашећи се да ће студенти спремати исгтите у периоду између полагања два испита. Та* кав еввнтуални однос студената не би требало спречавати скраћивањем испитног рока по сваку цену. већ подизањем критеријума на испитима, јер какав је то испит и какав је то критеријум за предмет који се може спремити за s—lo дана? У периоду када се настава на нашем Универзитету све више уздиже штетно је кршити законске гтрогтисе, тим пре ако су они тек

донети. На тај начин ствара се психоза код студената да се они ни у целини неће остваривати, Иако је правилницима предвиђено да рок. траје 15 дана не постоји факултет на Универзитету где је та одредба, Правилника остварена. Када се ово износи онда се нема намера да се критикују деканати што су ггродужили испитни рок, већ да се ука-

же на потребу веће бриге од стране надлежних фактора када се доносе поједине административне мере које треба да допринесу нормализацији наставе на Универзитету. А оне, у овом конкретном случају правилници о режиму студија, не треба да буду само одраз тренутног стања, већ да у себи имају нечег перспекгивног, извесну временску сталност.

Пољопривредни факултет

Први резултати испита

Досада положено 720 испита. Испити су почели нешто раније. Студенти углавном полажу основне предмете својих специјалности и друге теже предмете на години. Тако су студенти IV године полагали виноградарство, посебно ратарство, задрутарство, млекарство и организацију рада у полтопривреди. Средње оцене су врло добре: 8,4 из виноградарства; 8,3 из прераде воћа. То је од особеног значаја, јер се ради о студентима који завршавају своје студије. И на Ш години су досад постигнути добри резултати. Полажу се најтежи предмети: фитопатологија и ентомологија. Средња оцена је преко 8,5. IоО кандидата положило је опште сточарство са средњом оценом 8.

Студенти П године постигли су одличне резултате из педологије, једног од најважнијих предмета. Положено је 127 испита са средњом оценом 8,7. Укупно је досад на Пољопривредном факултету положено 720 испита. (В. М.)

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

Студенти Економског факултета пријавили су све заостале иопите (свега 301) и 8.082 редовна. Више него што су се обавезали. Међутим, резултати у прва два дана нису задовољавајући. Изашло је на испите 233, одустало 2 7, а пал© 67 студента. (Д. Ж.)

ТЕХНИЧКА ВЕЛИКА ШКОЛА

ПОЛАЖЕ СЕ ВЕЛИКИ БРОЈ ОСНОВНИХ ПРЕДМЕТА

За јунски испитни рок студенти свјкх факултета Техничке велике школе пријавили су 21.334 испита, По годинама пријава испита изгледа овако: I година Техничке велике школе пријавила је 5.641 испит, II година 6.702, 111 година 4.670. IV година 3.875 и V година 441 испит. У ове цифре, поред редовних испита на које студенти стичу право полагања у овом исгштном року урачунати су и заостали испити. Карактерисшчно је да су студенти пријавили утлавном главне матичне предмете да полажу у овом року. То је нарочито позитивна појава код студената I године. Тако на ггр. на I години Технолошког факултета где је пријављено 569 испита, скоро сви студенти I године пријавили су главне матичне предмете (од 154 математику је пријавило 148 студената). На Електротехничком факултету студенти I године пријавили су 658 испита. Од тога математику I 93%. физику 92%, механику 100°/о. На I години Машинског факултета 86°/« испита је пријављена И на другим годинама студенти су

водили рачуна да у овом испитном року буду положени матични предмети, јер то предвиђају одредбе Правилника, а с друте стране олакшава студентима спремање предмета за идуће рокове. На пр. на IV години Електро факултета где је пријављено 590 испита, са отсека јаке струје, електро мерење је пријавило 90°/», електричне мреже 92°/о, разводна постројења 84%, или на отсеку слабе струје сигнална постројења 90°/о, теорију основа телекомуникација техничких 70°/о. У овом испитном року треба нарочито водити рачуна да не буде одустајања од пријавл>ених испита. То је нарочито важно поменути што се већ осећа тенденција ка одустајању. Народна омладина на Машинском факултету треба да поведв рачуна нарочито код студената I године где постоји опасност да 15°/| пријављених испита из математике I не буде полагано, или, исто тако на I години Рударског факултета где је та обавеза још већа (отприлике 20'/*),

МЕДИЦИНСКА ВЕЛИКА ШКОЛА

Највише испита пријавили студенти I и II године

На Медицинском факултету пријављено је 4443 испита (у овај бррј нЛсу урачунати испити војних студе«ата). Највише испита су пријавили студенти I (1127) и П године (1097). Карактеристично је да су се студенти ових година оријентисали на полагање тешких испита (хемија, физиологија), што код ранијих генерација није био случај. Ово је резултат, ггре свега, правилније постављеног наставног плана, по коме су студенти I године полагали физику, а студенти П године анатомију у јануару, чиме им је омогућено равномерно спремање и полагањв наредних испита. Поред тога, студенти ових година су озбиљније схватили Уредбу о режиму студија, која их обавезује на редовно полагаше испита. То се може оценити и по успеху који су студенти I године постигли у јануару на испиту из физике, како по броју положених. тако и по квалитету одговора. Око 98*/о студената Ш године при}авхлs је микробиологију. Судећи

по озбиљности са којом припремају испите може се очекивати да ће испунити дату обавезу да им средња оцена буде изнад 8. Врло )е важно да сви студенти ове године положе овај испит у јуну, јер их очекује напоран рад на припремању патолошке анатомије коју ће полагати у наредном јануарском року, а поред тога, студенти ове године први пут одлазе на обавезну летњу праксу. Организација Народне омладине треба стално у току полагања микробиологије да указује на ову чињеницу студентима како не би дошли у ситуацију у којој се налази данашња IV година. Пример студената IV године Медицинског факултета, на којој се више од 50°/« оријентисало да полаже патологију у задњем року, чиме су у опасности да изгубе годину, најбоље показује да није довољно само ослонити се на Уредбу о режиму студија, већ је треба стално тумачити студентима, а у исто време пружати им помоћ ради уреднијег полагања испита. Посебан

проблем, који је још увек актуелан на Медицинској великој школи, је известан број студената V године који користе слободне рокове и по више пута пријављују један исти испит, а не полажу га, чиме доводе у питање рок свога дипломирања. Студенти Фармацеутског факултета су пријавити 1147 испита, 170 више но што се обавезало. На Стоматолошком факултету пријављено је 469, односно 50 више но што се рачунало према обавезама. Комитети Народне омладине су пружили велику помоћ деканатима у распореду студената за полагање, при чему се, углавном, излазило у сусрет жељама студената. тако да се не очекује одустајање од испита. Уз овако озбиљне припреме студената очекује се да ће и професори МВШ подићи свој при испитивању сходно одлут?ама Ш пленума ЦК КПЈ. Самим тим ће и успех студената бити већи. Н. Ш. и М. В.

РУДАРСКИ ФАКУЛТЕТ

СТУДЕНТИ IV ГОДИНЕ OСТBАРУЈУ ОБАВЕЗУ ДАТУ ДРУГУ ТИТУ

Сви студенти IV године Рударскоп факултета су чланови Партије. Њихова ортанизација Народне омладине је најбол>а на Универзитету. Прошле године у част рођендана Маршала Тита осни су самоиницијативно узели обавезу да ће дипломирати годину дана раније. На то их је навела велика потреба за стручњацима у њиховој струци и љубав према звању, Деканат је потпомогао њихова настојања и ускоро израдио посебан план наставе. Питање стручног рада стављено је у први план. Настава је почела раније 15 септембра с повећаним бројем часова, тако да је седми семестар завршен у децембру. У испитном року од средине децембра до 15 јануара положили су сви студенти по три испита, Одмах после испита, без одмора, почео је УШ семестар заједно са IX, последњим семестром. За све време учење није престајало, није опадало, Учило се редовно и систематски иако није било довољно или уопхпте није било уџбеника. У томе су много користиле консултационе групе, чији су чланови показали на испитима одличне резултате. Јунски ислитни рок почео је 15 маја и траје до 25 јуна. Досадашњи резултати су више него врло добри. Положено је 211 испита са средњом оценом 8,6, тако да је просечно сваки студент положио 7 испита од 9 потребних. Најбоље резултате су постигли из транспорта, јер су тај хтредмет положили сви осим двојице из оплемењивања угља. где је средња оцена 9,35, Резултати испита су и резултати сарадње са професорима. Помоћ професора је врло велика и сасвим успела. Лосле завршених испита студенти ће прећи на израду дипломских радова, тако да у октобру дипломирају и изврше своју обавезу. На IV години су сви студенти одлични ђаци. Нема лоших, али се ипак истичу сво]им радом, знањем и одговорима: Весна Пупин, Момчило Тасић, Јован Моравек, Беатовић, Иван Нешковић. Милорад Николић (рационализатор у руднику „Трепча” за време летње праксе), Михаlло Јеремић, Радослав Брегун и доуги. В. Ст.

Миомир М. Петковић,

члал Комит~и НО Техничк« Велкке школв

РАД И РАЗВОЈ ДЕМОНСТРАТОРА

Несумњиво да је проблем недостатка наставног особља. нарочито асистената. поред проблема извођења наставе, један од највећих проблема на ТВШ. Иако смо, нарочито у току прошле школске године, добили за асистенте известан број одговарајућих стручњака. тај број није могао удовољити није могао стићи да обави вежбања на такав начин да она помогну у раду сваком студенту. Почетком идуће школ ске године наша школа ће добити релативно велики број младих асистената. Са доласком нових асистената несумњиво да ће се изменити услови рада студената. Па ипак, ми ни у следећој години нећемо бити у стању пружити сваком студенту директну помоћ од стране асистената, а морамо се трудити да студент не осећа или што мање осећа недостатак те помоћи. Велике могућности за отклањање овог недостатка има наша школа у кадру демонстратора. Чињеница да су демонстратори по појединим предметима на Електротехничком, Рударском и другим факултетима постигли одличне резултате у току ове, а и претходних година, оправдава нашу увереност у овај млади кадар. Услед недостатка наставног кадра-наставника и асистената још 1945-46 године приступило се одабирању демонстратора из редова најбољих студената. Пред демонстраторе су се поставила два задатка: помоћи студентима у учењу и спремању испита на вежбама. по лабораторијумима и институтима и посветити већу пажњу уздизању и даљем стручном развијању самих демонстратора, од којих би се временом могли створити нови млади научни кадрови. Иако без искуства, уз помоћ наставника (овде се мора нагласити нарочита и сталиа помоћ демонстраторима на катедри физике и посебно пажња професора инж. Милосављевића), демонстратори су постигли видне резултате у помоћи не само студентима већ и наставницима. Демонстратори су водили разне курсеве и консултације на којима се обнављало и учвршћивало пређено градиво, они су на многим цредметима одржавали вежбе из материјала који је наставник прешао и, заједно са наставником и асистентом, организовали колоквијуме и тиме контролисали рад појединаца. Леп пример залагања демонстратора показује рад М. Лилерове, Д. Пешута, С. Милића, Ц. Бољанца и других. Уношењем у суштину демонстрација они су успели постићи резултате који углавном могу задовол>авати. Према ситуацији у којој смо се налазили, први задатак, чак и у овој школској годгши, био је акутнији и хитнији, па је разумл»иво да је боље извршен. Но не може се и: пак 'рећи да је овај рад био без недостатака. Ако се и не осврћмео на слабости проузроковане слабим педагошким способностима демонстратора, неће бити тешко доћи до оних слабости које су заиста узрочник одбијања студената од „демонстрација”. Известан број демонстратора на Архитектонском и Технолошком факултету (изразито на аналитичкој хемиј и-кванти оделење), претворио се у неку врсту контролора. Првима се рад састоји у евидентирању оних који су били на вежбама, а другима искључиво у издавању анализа. И једни и други сматрају да је најбољи „индивидуални рад”, па се и не осврћу много на то, да ли је студенту заиста потребна помоћ. Свакако да овакав рад појединих демонстратора, потцењивање рада студената, не улажење међу студенте, надмено држање и сл., није могао донети користи. Рад демонстратора је такав да демонстратор мора да се унесе у посао, да види шта студенти не знају, шта теже разумеју, да покаже љубав за рад и такав ће рад, наравно, дати много више резултата. Што се пак тиче другог задатка који је стајао пред демонстраторима, он је далеко слабије извршен. Узрок овоме је, с једне стране, недовољна пажња при избору демонстратора и недовољна брига о њиховом раду од стране Комитета НО, а, са друте пак стране, у доста случајева, слаба веза демонстратора и наставника. Може се рећи да су демонстратори уколико су били више повезани са катедром, са наставником и асистентом, и уколико им је посвећена већа пажња од стране Комитета НО, заиста и напредовали, но још увек, због недо-' статка система у раду, не и довољно. Примери професора М. Дајовићеве, Михајловића, Димитријевића, показују како се могу са мало више залагања постићи резултати који уверавају у силну могућност развоја демонстратора као помоћника настави и наставнику. Оваквих примера неоспорно има на свим нашим факултетима. Међутим исто тако има и примера слабе повезаности између демонстратора и наставника, тако да су демонстратори били препуштени сами себи, Демонстратори на механици (статика, отпорност, динамика) били су принуђени да сами налазе шта је најпотребније радити. Често су два демонстратора, на истој години а по истом предмету, обрађивала потпуно различите ствари. Овакво препуштање демонстратора самима себи доводи до дезоријентације самих демонстратора и до претварања демонстрација у обичне консултације, или чак и кружоке. А да ли су, на пример, професори Рашковић, Ивковић, Вујаклија, могли пружити помоћ де-

монстраторима? Сматрамо да јесу и то исту онолику колику и катедра физике, професори Рударског и других факултета, па чак и држати консултације са демонстраторима пре прчетка вежбе са студентима како то чини известан број наших наставника. Недопустиво је одређивање демонстратора без икакве сагласности наставника, а исто тако је недопустиво прихватање макар кога за демонстратора од стране наставника. („дивл>и” демонстратори на Архитектонском факултету). У тесној сарадши са деканатима треба такође сузбијати и тенденцију појединих наставника да им нису потребни демонстратори. Заједничким решавањем овога питања свакако да ђе се постићи најбољи резултати. Тим путем, из редова најбољих студената, а то су у првом реду прихваћени стипендисти катедри, одабрати појединце који ће као демонстратори, а' касније као асистенти надопуњавати велике празнине у нашем научном раду. Демонстратори треба да буду у свакодневној вези са професорима и асистеитима', да са њима дискутују, да их они утгућују у проблеме њиховог предмета, дају задаткв и упућују на изучавање поједини* проблема. То је једини начин да демонстратори уђу боље у разне научне проблеме. У правилнику в служби демонстратора каже се: „Професор је дужан да сваке недеље изврши припрему демонстратора за демонстраторске дужности. Демонстратори су дужни да користв савете професора ради бољег стручног уздизања”. Демонстратори треба да буду, заједно са наставницима, борци за бољи квалитет испита, да буду спона између наставника и студента, а' то ће бити једино у томе случају уколико постоји што тешња сарадња између њих и наставника од стране катедри који би обезбедио систематски развој демонстратора. Свакако да би план требао обухватити поред проучавања предмета на коме је демонстратор и писање разних стручних и научних радова. Сам план свакако да ће најбоље и најправилније разрадити поједине катедрв које су и најпозваније да одредв шта би било потребно да разрађују демонстратори у интересу њиховог стручног развијања. У интересу пак развијања педагошких особина демонстратора нарочито би корисно било што чешће обилажење демонстратора на самим вежбама, а затим краћи састанци са њима, где би им наставници и асистенти указали на недостатке њиховог рада. Само планским и систематским радом демонстратору, уз несебичну помоћ од стране наставника и аситената, створићемо брзо кадар, који ће у свој будући позив асистената, унети богата практична искуства. Врло важан задатак који данас стоји пред демонстраторима је питање помоћи студентима у редовном и квалитетном полагању испита. Како и колико ће демонстратори помоћи студентима, свакако, да у првом реду, зависи од тога са колико успеха ће бити решена прва два питања. Овде пак треба рећи нешто о повезаности демонстратора и студената, демонстратора и оекретаријата актива на којима одржавају демонстрације. 'И код наших најбољих демонстратора није случај да знају колико година или група гдв демонстрирају, има заосталих испита, а • још мање да познају свакор студента из своје групе. Гетко су, или готово никако, демонстратори указивали, а кроз то и помагали, секретаријатима НО на проблемв свога предмета, на слабо учење групе или појединаца из те гру-' пе и сл, У идућој школској години нужно је остварити што тешњу сарадњу студената и демонстратора, ради што бољег остварења заједничких напора у припремању исттитних рокова. Потребно је да демонстрагори познају слабе стране рада студената и да им укажу помоћ. Када се расправљају питања учења и рада појединаца, далеко корисније би било присуство демонстраторв на састанку актива где одржава демонстрације, него актива своје године. На овај начин лружила би св могућност да се демонстратор бољв Упозна са читавом годином, а, са своје стране, да укаже на недостатке и начин на који их огклонити. На овај начин било би могућно и критиковање демонстратора који јв за свој рад одговоран пред организацијом НО.

* I ‘ЗМРХ &ШШСМК ■» СРОБОД* ВЛРОДф а Из садржша: Ш Ш ШШ У///////, ////////, т/////, У// '//,'/// 'Ш Пр,а стра ‘ а у/М У//. ЛТУллл (УЛ/Л/У //аУлглл Иа У ниверзитету пријављено преко ЈШШ и. а Априлски фестивал и даљи рад културио-уметничких друштава ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОРРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА "иоТ^ГЈ"" I—————————— Одлазимо у планине и на језера... ГОДИНА XII БРОЈ 20 5 ЈУНИ 1950 ГОД. ЦЕНА 3 ДИНАРА | %$Х . (И«Пв»lи«т^