Student

НОВИ СВЕДОЦИ

Време је увек ишло у ггрилог истине. Оно ј« увек било саставна компонента њене коначне победе. Могла је, у историји, сила да моментално бере ловорике над пригушеном истином, над сатртим прогресивним тенденцијама или, у једном моменту, пораженим револуционарним покретом. Могла је она да се преко палих лешева подигне на пиедастал триумфа. као што су то учинили Кавењак 1848, Галифет 1871 или генерал Паскијевић бурне године у Мађарској. Али макар како победници осећали чврсто тло под ногама, истина се даље пробијала, прогрес је, временом, газио прошлост и брзим корацима мањих или већих успеха освајао право на живот и коначну победу. Победа реакционара Кавењака родила је још реакционарнијег Наполеона Ш, а његов пораз од Пруса Париску комуну. Пораз руоког царизма у руско-јапанском рату донео је револуцију 1905, а Први светски рат, упоредо с другим узроцима, дао је прву социјалистичку земљу. И Еlнглеска се, за време буржоаске револуције, након што је, од тада напредне и револуционарне буржоазије, збацила круну, била доведена у тежак положај. Али, требало је тек да прође неколико година па да се, црпећи снаге у народу препорођеном револуцијом и надахнутом њеним великим идејама, подигне на до тада незнане могућности развоја. Прогресивне идеје, у чијој суштини је увек лежала истина и управо она их чинила великим и прогресивним, нашли су у најновије време, стицајем околности, своје најплодније тло у нашој земљи. А време, које је опет било њихов најмоћнији савезник, и нама, нашим идејама и борби за те идеје, доноси свакодневне победе. Прошло је тек две године од „историског” тренутка када је на нашу Партију и њенв руководиоце бачена по свом карактеру више него жуто-језуитска анатема, када су према нашој земљи управљени топови моћне оружане силе, а изградша социјализма проглашена фашизацијом. Две године. Кратко временско раздобље. Али изванредно дуго по резултатима које оно обухвата! Ту су наши народи успели не само да се одупру сили (уосталом, то су они често радили!) него да истину о себи, и својим стремљењима, да своје идеје предају и другима. Оно зашто су наши народи, вођени својом Партијом, пошли у бој, далеко превазилази све могућности оних који су се сами поставили на супротној страни. Истина, над којом су извршени невиђени покушаји насилничког гушења, није угушена. Напротив, она, иошена невероватном снагом целог народа, свесног величине значаја и историске одговорности задатка којег се решио да прими на своја леђа, крчи и то све брже крчи себи пут на светлост данашшице. Кони Зилијакус, Жан Касу, Џон Роги били су после Резолуције први сведоци свиташа, први очевидци светла у мраку којим су свет пакосно застрли московски самодржавници и шихови професионални трабанти. То су били, пошто су посетили нашу земљу, први сведоци једне нове стварности. Ретки су били. И то листом јавни радници, иителектуалци, више мање усамљени. И, као што су после сензационалног Пикаровог открића о случају Драјфуса после 1894 године били осамљени Емил Зола, Анатол Франс и још неколицина њиових следбеника, и не само усамљени. већ и прогањани, масакрирани. затварани, извргавани руглу нахушкане. необавештене масе тако су и ови, до јуче хваљени из Кремља, одједном извргнути, као и ствар за коју су се заузели, клеветању. Но, да се опет послужимо Драјфусовом афером, као што су својим иступима Зола и Франс, а и они окупљени око „Сејача”, сејали истину о тајним војним документима и кроз пар година успели да на том случају покрену читаву Француску против издајничког генералитета тако и сада наши људи који се позивају у иностранство и до јуче усамљени појединци око себе окупљају све шире масе, које у тежњи да открију истину, или откривши је, прихватају идеје југословенских комуниста и народа, а њихове пароле.присвајају као гесло своје борбе. Они су смели. И као да својим делом понављају речи Емила Золе: „.. .Оптужујем... Оптужујем војне власти да су водиле у штампи... кампању како 6и завеле јавно мишљење и сакриле своју грешку... Бацајући ове оптужбе знам да па* дам под удар, итд... Имам оамо једну страст, страст за светлошћу, у име чоечанства које је толико препатило... мој пламени протест је само крик моје душе. Нека се. да* кле, усуде да ме изввду пред суд и нека се истрага води у пуној светлости дана. Ја чекам”,*) Почело је са ретким омладинским радним бригадама још на прузи Шамац Сарајево. За њима су долазиле бројне делегације. Састав тих људи, и по назорима и по стремљењима, био је различит. Али сви они, ма колико се разликовали међу собом, били су јединствени у једном. Видели су велико стваралаштво једног народа, видели су да је тај народ у праву, да брани нешто што ће, колико год оно било велико данас, бити далеко веће сутра, у будућности. А ове године, тај покрет да се помогне народима Југославије добија велике размере. Он свог одраза налази у масовној жељи да се посети Јутославија, да се ту, на лицу места провере подаци и помогну народи Југославије у њиховим налоркма. Обавештени смо о намерама многих и многих група. хиљада смладинаца скорк> свих европских гммвља (изузимајући, наравно, зе-

мље под кнутом Информбироа) да, организовани у радне бригаде дођу у нашу земљу и, заједно са јутословенском омладином, учествују у изградњи објеката наше Петољетке. Покрет је највише маха захватио у Француској. Карактеристично је да је почео у јаком индустриском центру Булоњ-Бланкуру, где главну масу сачињава пролетерски, раднички елеменат. У огромном комбинату Рено радничка омладина је 14. IV ов. год. одржала састанак и оформила радну бригаду за Југославију. За њима су пошли и други. Почели су по градовима, универзитетима и предузећима да се формирају комитети за слање омладинаца у нашу земљу. Недавно се оформио и „Национални комитет за слање омладинских радних бригада у Југославију" а и лист ових бригада „Ла бригад”. Против њих су повели жестоку акцију они из париске потцентрале Информбироа. Но, на такве акције француска омладина одговара ]ош одлучнијим ставом. На њихов проглас, темпиран на хистеричан усклик „Омладино, не иди у фашистичку земљу!” они одговарају: „Ми идемо у Југославију. Тамо ћемо радити, певати, братимити се са младим Југословенима”. Лист „Ла бригад”, одговарајући на клевете информирооваца и упозоравајући их да су до Резолуције све најлепше писали о Југославији, КПЈ и Титу, каже у чланку Оливе Инизан, И. А. Рошенга и Логон Долоса: ,Пре рата у једном малом хумористичном позоришту водник је изјавио својим војницима: „Зидови војничке собе кису обојени бојом коју ви видите. Њихова боја зависи од тренутног расположења ађутанта”. Зар се, дакле, и ви нисте спустили на њихов степен расуђивања?! Боја режима у Југославији није измењена, и ако ви у њој видите неку промену то је од тога што сте, као добри и послушни војници усвојили мишљење опасног и строгог ађутанта”. На другој страни, радници творници Рено, пошто су прочитали један клеветнички летак о Југославији, изашли су на улице скандирајући „Сви у Београд”. А У свом одговору на клеветнички летак кажу; „Честитамо ауторима летка на тако доброј обавештености о намерама Тита (у летку се каже да Тито намерава стрељати 15 београдских студената оп. ур.). Ми нисмо тако добро обавештени о „намерама” Тита, али знамо чињеницу: на скорашњем митингу у Беотраду пписуствовало је 20.000 београдских студената, који су слушали Ђиласа и аплаудирали му. Они сами најбоље су одговорили клеветницима. Зато ми хоћемо да идемо у Југославију. Тако одговарају млади Французи и Францускиње. Пницијатива стотине првих прихваћена је широм земље. И већ до данас у радне бригаде за Југославију сврстано је преко 1.500 омладинаца и омладишш. Сем ових као друга група у Паризу је организована група студената из колонијалних и полуколонијалних земаља, из Кине и Виетнама. И не само то. У Италији се такође јавило неколико стотина омладинаца за радне акције у Југославији. Сличне групе спремају се из Холандије, Норвешке, Шведске, Аргентине, Швајцарске, Аустрије, Западне Немачке, Зоне А СТТ, Енглеске и група шпанских револуционара-емиграната из Париза. То је резултат двогодишње нехумане и бестидне хајке. То је победа народа, који је умео и могао да у тешким данима своје историје нађе у себи снаге довољне за овако гигантски подухват. Доћи ће неколико хиљада омладинаца из свих крајева света. Видеће нашу земљу. Млади Французи Инизан, Долос, Рошерг, Норвежанин Кирстјен, Борн, Морен, студенти Велса и Мартинике, Италије и Виетнама, Кине и Корушке прате данас и подупиру акцију некада изолованих Зилијакуса и Касуа. Сви они постају нови сведоци наше стварности, сви ће они видети и, већ сада то упорно наговештавају, говорити. Али, говорити поштено, савесно, као човек човеку, а не политичар политичару, Са собом натраг понеће нове утиске, идеје устаљене многим и необоривим чињеницама, идеје о социјализму којег је један странац назвао хуманим. То више неће бити искре које титрају ту и тамо у срцима људи, већ светлост која јв засјала, и својим заром озарила све људе, срећне што су са леђа стресли тешку мору лажи и обмана. Такав и само такав може бити крај ове савремене паклене хајке. А њени организатори који су често, веома често империјализам Александра и Николаја проглашавали ослободилачком мисијом руског народа, и, у свом делу, постављајући на главну науку социјализма, инспирисали се императорством Наполеона можда ће и сами осетити да су учинили онај фаталан корак који их је од великих учинио смешним. И не само они. И оним другима који из не знам каквих, кукавичких или сентименталних разло* га, стоје уз прве, историја се по _ бринула да одговори: „Поштење према самом себи и према онима онима који прате наш живот. то је заиста најузвишеније, најнеггрикосновениlје морално правило. А они који се натађају с њим, који недоследношћу свог држања заустављају у свом круту ток развитка, врше хиљаду пута страшнији социјални злочин но што би били сви сентиментални јади које би могли нанети”. (Р. М. Дигар: „Жан Бароа”). •)„IГОгог” од 13 јануара 1898 године. Отворено писмо Емила Золе претседнику Републике, »Ј’ассиsе!«.

Никола Илић

OДЛАЗИМO У ПЛАНИНЕ И НА ЈЕЗЕРА...

Планинарство је заузело одређено местз у борби за васгштање новог човека. Оно се не одражава само у савлађивању и упознавању планина, историских места. многобројних предела и крајева; оно развија код људи и психалошке особине и вој! но-практичне навике и употпуњава научно-истраживачки поглед на природу и живот у њој. Ради тога је и постало важан фактор физичког васпитања нарада; богатством и разноврсношћу свога садржаја. планинарство претставља значајну грану спорта, јер у своме раду обједињава више фискултурних грана смучарство, кајакарство, стрељаштво, пећинарство, алпинизам и др. и утиче да се развијају позитивне особине (љубав за колективни живот, упорност, издржљивост, смелост и борбеност). Планинарство је најмлађа спортска грана на Београдском универзитету, али грана која је ад свих спортова досада постигла највише успеха. Данас је у разна друштва на факултетима укључено преко 2.100 чланова, који су за непуну годину дана направили око 500 излета, тура и маршута, на којима је учествовало 5—6.000 студената. Разноврсност рада на планинама и језерима Током овог лета 240 београдских студената планинара логороваће на Црнзм Језеру (Дурмитор), Плавском Језеру (Проклетије) на Борачком и Бохињском Језеру. Одлазећи по групама, студенти ће тамо проводити по 15 дана и за то време завршити курсеве за руководиоце планинарства на Универзитету. Живот у логору биће врло разноврстан и богат. Студнети ће се упознати са приказима главних планина са географског и планинског гледишта, са планинских путева, пропагандом планинарства, изградњзм планинарских објеката, опремом планинара итд. Кроз краће и дуже излете и туре упознаће се са сналажењем у планинама, са основама алпинизма и службом плашшарског спасавања. Приликом обиласка многзбројних крајева широм земље, правећи разне пролазе преко река језера и брда, маршујући преко читавог дана, планинари ће се упознати са лепотама наше земље и многим историским местима где су вођене борбе за ослобођење. Кроз такав рад биће у-

познати са читањем специјалних карата, оријентацијом на терену, давањем прве помоћи код несрећнИх случајева у планинама, биће упознати са логоровањем под шаторима, склапањем и расклапањем шатора, техником ходања и другим елементима, тако да ће доцније као вође пута, при новим излетима, бити способни да своје знање пренесу на нове, млађе планинаре. Заједно са свим овим планинарима се пружа приилика да стекну још веће знање из области историје, географије, геологије и етнографије наше земље; упознаће постанак појединих насеља и области, друштвено-привредне карактеристике планинских насеља, привредни значај и важност сељачких радних задрута и друго. Преко предавања планинари ће' стећи основне појмове из астрономије, метереолзгије, минералогије, петрографије и других трана. Пливање и стрељаштво на излепша Сваки планинар треба да зна да плива. Јер, деси ли се да пође на неки излет, наиђе на реку „препреку” —неће бити у стању да настави пут, Зкати пливати, веслати, скакати у воду, пливати под водом, возити барке. правити прелазе прекз река, спуштати се сплавовима, возити се кајаком низ брзу реку, потребно је сваком планинару, сваком човеку. Често су борци наше Армије за време рата, под ударцима непријатељске ватре, захваљујући баш познавању ових ствари успевали да изврше своје задатке, пренесу пошту, заповест, оружје или рањенике. Налазећи се у близини наших језера и река студенти-планинари ко ји не знају да пливају, имаће могућности да то ове године науче. Овде би зато требало ангажовати инструкторе пливања или учинити тако да са сваком групом планинара пође један студент Државног института за фискултуру који специјализира пливање. Стрељаштво је витешки спорт који је прилично развијен међу нашом омладином. На универзитету и великим школама у стрељачке дружине 1948 год. било је укључено 815 члана, 1949 год. 1.014, а у 1950 г. 1134 члана. Међутим, и поред овог приличан је број студената са млађих година који не зна да гађа.

Плагогааркма је знање у гађању јако гготребно. Зато би и током логоровања и са свом граном шорта требало уттознати студенте, тим пре што су услови за прављење стрелишта у планинским пределима у већини случајева подесни. Народна техника Организација Народне технике, кроз свој такође разноврстан рад, може доста да учини за техничко васпитање каше омладине. да људи што боље упознају конструкције машина, разне стројеве, апарате м др. Познавати конструкцију радио апарата, знати рЈпсовати са пријемном и отпремном радио станицом, учити морзеову азбуку, знати снимати разне пределе, а доцније умети копирати фотографије све т<ј пружа могућности да се наша омладина упознаје са новим ушесима и постигнућима науке и технике. И упознајући се са овим ства-

рима током логоровања, преко твориских и практичних часова, студенти ће стећи извесно знање које ће им прилично користити и на факултету и после одласка са факул-_ тета. Дј уштва, клубови, кружоци и остале организације Народне технинике са Универзитета и великих школа преко лета, углавном. не раде. Чланови ових колектива могли би доста да учине да упознају студенте са организадијама Народне технике, да им помогну у савлађивању извесног градива. Овде би на-а рочито требало користити конструкторе и истакнуте чланове организације Народне технике, Техничке велике школе и Природно-математичког факултета, који су у свом дсн садашњем раду учинили доста да је ова млада организациЈа на нашем Универзитету и великим школама постигла добре резултате. Сл. Ш.

ТАКО МУ И ТРЕБА...

Студенти који дипломирају у јуну тубе стипендију и Р карту, те не могу ићи на заслужени одмор и опоравак. И не само то, већ неки, као ипр. са Филозофскот и Природно-математичкот факултета не моту да се запосле до идуће школске тодине, а привремепо, за два-три месеца, пико неће да их прими у службу. Студенти који одлажу дипломски испит ие уживају те „бенефиције'% већ ...

Да ми је само знати шта сада ради онај лудак Мика. Деген један! Лепо сам ја њему говорила да не дипломира у јуну, аон запео, па нигде краја. Тс, не знам, обавеза пред организацијом. ~. те извршење плана кадрова... те изградња социјализма и шта ти ја све знам. —Ако, тако му и треба! Сада нека види да сам ја била у праву!...

Наш коментар

Постоје могућности да се недостаци у припремама футбалске репрезентације Универзитета отклоне

Припремв футбалера за Треће летнЈе студентске игре у Љубљани отпочеле су још пре два месеца. Скоро сваке недеље екипа је играла по једну тренпнг утакмицу. Но, и поред овог, неког систематског тренинга није било, тако да сви ови сусрети нису дали оно што се очекивало; добар, солидан и уигран тим најбоље једанаесторице Универзитета. Наш футбалски тим нема уједначену форму, ма да постоје све могућности да он буде не само добар него и најбољи на такмичењима у Љубљани. Поспедња утакмица са „Нашим крилима” II o;ђу показала је да екипа није још у доброа форми, да се ни после толико времена нема јасна слика о најбољој једанаесторици на Уннвчрзитету. Истина екипа је знала да заигра врло добро што се показало на утакмицама са „Славијом” 5:1, „Милиционарем” 2:1 и „Партизаном” 0:4, када је цео тим играо прилично добро, повезано па често и духовито. После првих изборних утакмица „А” и „Б” репрезентација на следеће утакмице били су позвани само играчи”, не сви најбољи из фахултетских екипа. Тако је сада, пред одлазак на заједничко летовање тренинг скоро онемогућено проналажење бољих футбалера. С друге стране руководиоци екипа су наилазили често на слабо разумевање појединих „познатих играча” при покушају измене тима са другим футбалерима. Ови су се калазили „у-вређени”, нису долазили на следеће утакмице. Тако је Војинов, кандидат за халфа, пред једну утакмицу постављао услове „да би играо” али неће, јер га нису позвали „из прве” да игра. Изгледи за састав екипе су и поред овог добри. Одбранбени трио Петровић Узелац —Нешовић досада је мање више давао солидне партије и даје изгледа да може бити много бољи. Халф-линија ниЈе још устаљена. Неоспорно је да је у њој најбољи леви халф Новаковић, који игра врло корисно, офанзиван Је, добро „вуче” напред, тачно дели лопте и на време умирује игру. Питање центар* халфа је врло важно за један тим али оно, од нас, још није решено. Кан-

дидати Вучићевић и Одановић досада нису показали добре одлике једног играча за ово место. Можда би било боље да се покуша да на место бека ггређе Божиђ или Одановић, а да Узелац итра центар-халфа, Давидовић и ВоЈнов су, несумњиво, добри халфови и зато и на њих треба рачунати. Навални ред Је играо досада променљиво. Као стална грешка понављала се недовољна сналажљивост пред голом, слабо шутирање и непрецизност. Уколико би М. Јовановиђ играо вероватно би се његовим учешћем решило питање центар-фора, које Је засада отворено, Јер ни Поповић ни Даниловић нису задовољили на овом месту. У Бојовићу и Перовићу имамо солидне полутке, али не и „незаменљиве”. Питање крила Је и даље нерешеио. Повредом Томановића изгубили смо озбиљног кандидата, те би при избору репрезентације за лево крило требало узети у обзир и П. Радића који Је на последњим утакмицама био врло добар. Обзиром да до Трећих летњих етудентских игара у Љубљани има више од два месеца, постоје могућности да се све ове грешке Још сада исттраве. Екипа ћв заједно логоровати у Сплиту, где ће вероватно одиграти неколико утакмица са „Хајдуком” и „Шибеником”, а после повратк* са летовања тренираће у Беотраду. Са футбалирима одлази у Сплит и наш познати тренер Вошко Ралић, коЈи ће реттрезентациЈу Универзитета припремати све до одласка за Љубљану.

Сл. Крггановић

ПОБЕДА И НЕРЕШЕНА ИГРА БЕОГРАДСКИХ РУКОМЕТАША У оквиру приггрема за Треће летње студентске игре, прошлог четвртка у Београду су гостовале мушке и женске рукометне екипе Загребачког свеучилишта. У првом сусрету студенткиња Београда победиле су студенткиње Загреба са 6:1, док су мушке екипе играле нерешено 10:10.

Протести студената против злочиначких поступака информбирооваца у Чехословачкој

Недавни злочини чехословачких информбирооваца над нашим грађанима у Чехословачкој, изазвали су силан револт код свих наших народа. Једнодушном ставу свих наших народа, који и даље на протесним митинзима широм наше земље изражавају своје огорчење против ових нечувених зверстава, придружују се с најоштријим лротестом сви студенти нашег Универзитета. великих школа и академија. У прошлом броју смо објавили изводе из телеграма упућеним нашем државном и партиском руководству са протесних митинга одржаних на неким факултетима Универзитета и великих школа. То ком последњих дана одржани су митинзи оваквог карактера на активима и годинама осталих факултета; Архитектонског, Електротехничком, Технолошком. Геодетском, Машинском, Рударском, Медицинском, Геолошком и др. Са свих ових митинга студенти су уттутили многобројна писма и телеграме нашем државном и партиском руководству. Са протестног митинга студенти IV године Архитектонског факултета хтишу Министарству иностраних послова: „Подло убиство Д. Димитријевића и мучења других југословенских грађана у' Чехословачкој могу да се упореде једино са

истим таквим неделима, у истим затворима, која су вршили Гестаповци над чешким и словачким родољубима... Сећају ли се чехословачки властодршци, који данас најзверскијим методама убијају наше грађане, једино зато што су родољуби, да баш они нису налазили довољно рени да изразе дивљење нашој јуначкој сслободилачкоЈ борби, великим идејама братства међу народима, искованим у тој борби, и снажном полету и успесима којима наши народи изграђују социјализам. Ако нису имали довољно савести, поштења и снаге, да одбаце једну мрачну инквизиторску анатему резолуцију Информбироа, зар су се морали тако брзо срозати у најгнуснији злочин, изгубити и најминималније људско осећање, све за рачун својих безочних наредбодаваца из Москве." У писму Извршном одбору НФ Југославије студенти Техничког факултета кажу: „Као што нису успеле све методе Информбироа, од економске блокаде, преко разних судских процеса, до прогањања наших дипломатских претставника, да угасе симпатије према нашој земљи у напредном свету, неће ни мучка убиства успети да нас поколебају у исправност пута коЈим нас води наша Партија и друг Тито. Притисак и терор који св

спроводи према ооцијалистичкој Југославији и њеним грађанима су одраз беса и беспомоћности у коју су запали руководиоци Информбироа, губећи сваки морал.“ „Ревизионистичка и неморална делатност руководилаца Информбироовских Компартија показала је још једном своје унакажено лице оличено у терористичким методама које се примењују над нашим држављанима у Чехословачкој. Овакве методе, методе варварског и робовског мучења од стране чехословачких власти над нашим држављанима својствене су само идеолошко пропалим и за политичку борбу неспособним људима.“ кажу у писму Претседништву Владе ФНРЈ студенти П године Рударског факултета. Малтретирање и ттрогони над нашим грађанима и дипломатским претставницима у иностранству озбиљно су забринули све наше људе. У аези тога, студенти Геолошког факултета пишу у свом писму Влади ФНРЈ: „Животи наших људи у иностранству су угрожени. Стога ми поздрављамо мере наше владе, које сУ предузете да би се запгтитили наши држављани и дипломатски претставници у Чехословачкој и ДРУтим информбироовским земљама. Све мере предузете у том смислу наићи ће на пуну подршку

свих наших народа. Израхавамо уверење и жељу да наша Влада и* страје до краја у својим настојоњима, па ако је потребно и пред Организацијом уједињсних народа изнети овакве случајеве, јер су мере које се у најновије време уши требљавају против наших држављана кршење најосновнијих права и слободе које трсба да ужива Јодан човек.“ Сви ови злочини неће успети да схрену наше радне људе из свог досадашњег пута, неће успети да избришу стварно хтријатељство које се дуго времена ковало између наших народа и чехословачког народа. „Митинг студената П године Машинског факултета поручује радним људима Чехословачке да ми добро знамо да чехословачки народ нема ничег заједничког са злочинима Чехословачке Владе и да ми данас са истом љубављу, онако како нас васпитава наша Партија, волимо чехословачке људе са којима су наши народи увек били везани искреним пријатсљством. Уверени смо да ће сам чехословачки народ устати против оваквих злочиначких поступака Владе ЧОР. Поздрављамо сваку меру наше Вааде за заштиту права и хивота наших грађана и дипломатских прегставника у земљама Информбироа,

Одговорни уредник; Влада Митровић, Уредништво и ад-шнистрација Београд, Балканска 4 телефон 23-464; Зековни рачун: 103-9060360; Шталшарија »Борба Београд, Кардељеза 3.,