Student

ИЗАБРАН ЈЕ НОВИ РЕКТОРДТ ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ (Наставак са прве стране ) шио је у Београду 1910 г. а гимназију у Ници 1917 г. Дипломирао је 1921 г. у Паризу на ТВШ-и. Од 1921 год, је архитекта Министаоства грађевина. 1925 г. поставл>ен 1е за асистента. а 1936 за доцента Техничког факултета у Београду. По ослобођењу врши дужност помоћиика Повереника грађевина Србиlе. 1946 постављен 1е за ванредног професора Техничког факултета. а 1949 за редовног професора Архитектонског факултета Техничке велике школе. У научном раду посзетио је нарочиту пажњу нашем селу и проучавао постојеће стање са архитектонског и етнографоког гледишта. Пре рата је публиковао студију о развоју сеоске архитектЈгре у Шумадији и Поморављу. После рата посветио се проучавању конкретне проблематике изградње новог задружног села. Проучавао је стару градску кућу у Србији и МакедониЈи и резултате рада објавио у делу: ~Стара градска и сеоска архитектура у Србији”. Написао је уџбегаик „пол>огтривредне зграде” а У штамписе налази рукопис за уџбеник ~Пројектовање привредних и индустриских зграда I део“. Учествовао је у разним конкурсима и часописима. Проректор инж. Вукан Дешић ванредни проф. Машинског факултета. Рођен је 6 марта 1900 у селу Азањи, срез јасенички. НР Србија. Нижу гимназију свршио је у Крагујевцу. Почетком првог светског рата отишао је као добровољац у војску. Продужио је гимназију у Француској и матурирао 1918. г. Почетком 1919. г, вратио се У земљу и уписао на Технички факултет електромашински отсек у Београду. Дипломирао је 1924 године. Марта 1925. г. ступио је као инжењер у железничку радионицу Суботица. У тчжу рада бавио се проблемима експлоатације воде и испитивањем њених квалитета за натгајање локомотива и у ту сврху основао је кали хемиски лабараторијум. У лабараторијуму је пројектовао специјални тип водостанице без високог резервоара са аутоматским уређајем. После ослобођења је био помоћник министра саобраћаја ФНРЈ и помоћник министра жељезница ФНРЈ, За ванредног професора постављен је 1949 год. Штамтгана су му дела: „Планско руковођењо ироизводњом“, ,-Прилог научној организацији рада“, „Методи гааучне организације у производ' њи“, ..Кратак курс експлоатације жељезница" (у штамгш). Публиковао је више чланака о води у парнај техници. Сарадник је неколико часописа и оаветник Министарства жељезиица.

Са Љубљанског универзитета

Гради се насеље...

Још 1595 године почињу у Љубљани студије филозофије и теологије, којв можемо означити као високе школе. Ове прве школе радиле су под велижим утицајем цркве, а први њихови предавачи били су, углавном, свештева лица. Нешто касније, високе школе су прешле из црквених у државне ру* же. Тада је установљено и медицинскохвруршко училиште у рангу факултета. Свршеви студенти овог факултета звали су се „раноцелники”. После буржоаске револуције 1848 године укидају се високе школе у Љубљави ■ организује се високошколска ■аетава са цвљем германизације ондашњих словеначких градова. Али буржоаска револуција, која је претстављала важан моиенат за формирање висожошколске наставе словеиачког народа, показала је тежњу свих, онда напредввх снага за организовање Уииверзитета за Словенце. И борба за отварање словеначког универзитета од тада није престајала, Истина, она се под условима владавине старе Аустро-угарске монархије тешко одвијала, али је ипак била толико успешна, да је могла показатн млађим генерацијама правилаи пут у будућност. После распада Аустро-угарске мовархије, тек формирана Универзитетежа комисија, успела је да у старој Југославији издејствује отварање Универзитета у Љубљани. И 23 јула 1919 тодиве била је потписана одлука о отварању Љубљанског универзитета, тахо да је настава већ отпочела у зимском семестру исте године. Били су отворени Правни, Теолошки и Филозофски факултет. Ннје дуго прошло а већ 1921 године јавила се тежња ондашњих режима за укидање Универзитета или пак неких факултета. Та тежња, која је трајала пуних десет година, испољавала се ■ касније, у време сталног јачања напредних онага словеначког народа, нарочито у време деловања напредког студентског покрета. С друге страно школске власти су се бориле са велихим тешкоћама, јер држава никако в» јв одобравала нове кредите за поди« зање сталних школских зграда, већ је, вапротив, и оне одобрене све више смањивала. И поред оважо тешких услова живота и рада напредни студентски покрет у Љубљани узимао ј* све више маха. Иако власти забрањују деловање напредног студентског друштва „Триглав”, стари чланови се поново окупљају у „Њиви” а доцниј« у „Борби”. Из те средине напредног студентског похрета поникли су многи борци и ружоводиоци нове Југославије: Борис Кидрич, Вито КраЈтхер, Борис Крајгхер, Тове Томшич, народни херој и мпогн други. У Народној револуцији учествовало је неколико стотина студената, професора и намештеника Универзитета, од којих је велики број и дао своЈв животе (професор Штурм, др Камнвн, секретар Универзитета Скстли, студевти Томшич, Крајгхер, Стермецки в други). • • • Нагли развој Љубљанског универзитетв осетио се нарочито после ослобођења. По први пут стотине омладинаца из радничких породица и са села, елабог материјалног стања, као и у оеталим нашии републикама, имају и овде могућности да после свршене ередње школе дођу на Држава им је омогућила студирање: данас ОД преко 5.000 студената Љубљапе бб—7o•/• су државни стипендисти. ПРЕКО 5.000 СТУДЕНАТА 300 НАСТАВНИКА... Пре рата је у Љубљани било непуне 2.000 студената. 1945/46 године тај број се повећао на 2.036, 1946/47 иа 3.071, 1947/48 на 4.122, 1948/49 иа 4.748, док у прошлој години није доствгао цифру од 5.178 студената. Опенује се да ће ове школске године тај број бити још већи. Овако велики првлив иових студевата условио је да се повећа и број иЗставног особља. Док је пре рата бфој наставника и професора (без Техничког факултета) износпо свега 110, <ш је данас троструко већи. Само иа Умгнверзитету и Медицинској великој Јкжолн данас има 189 професора, док ■а Техничкој великој школи ради око 100 иаставника. Такође је велики број ваиредиих професора; лектора и асиетената. НОВИ ФАКУЛТЕТИ... Пре рата је Јђубљански универзитет Јаао само четцри потпуна факултета: равни, Филозофски, Технички н Теожошки, док је Медицински факултет шмао само четири семестра. те су етудеитн старијих година морали настављати студијв у Београду, Загребу вли виостракству.

Стално бројчано повећаше студената захтевало је н реорганизацију школске управе, тако да је орошлв године у Љубљаии створена Медицинска велика школа (Медицииски и Стоматолошки факултет), Техничка велика школа (Машински, Архитектонски, Електротехничкв, Грађевински, Хемиски и Рударски факултет) и Универзитет (Правнн, Економски, Филозофски и Природно математички факултет). Теолошки и Пољопривредно-шумарски факултет имају своје самосталне школске управе. ...И НОВИ ИНСТИТУТИ У циљу што успешније наставе у Љубљанв се гради велики број института, где ће студенти употпуњавати своје знање из теораје. Ови институти ће бити снабдевени свим потребним уређајнма, тако да ће студенти успешно моћв вршвти практичве радове. Ускоро ће бити завршени Рударски инстДтут (обухвата простор од 5800 квадратних метара), Водограђевински (6200), Институт за слабе струје (5560) и др. У градњи се такође налазе Институт за јаку струју (7430 м*), Хемиски институт (5900), Металуршки институт (6570), Шумарски институт (3790) и др. Сада се такође изводе припремни радови за градњу зграда Првродно-математичког и Филозофског факултета, који ће просторно заузииати површину од око 12000 м*. Поред взградње простоцлја за институге и факултете, унивсрзитетски и факултетски намештеници имаће своје станбене блокове. За одмор професора, намештеника и службеника Универзитета и великих школа, на Межакљн, близу Јесенице, подижу се две велике зграде (900 м*), које ће претстављати феркјални дом. Једна од ових зграда већ се налази при крај'у взградње. За нзвођење ових радова само у лочетку ове године држава је одобрила инвестиције од 460 ивлиоиа динара. ГРАДИ СЕ СТУДЕНТСКО НАСЕЉЕ... Као и осталн наши универзитетски цеатрв и Љубљана ће ускоро добити студентско васеље. На пространим ливадама љубљанског предграђа Рожне Долине, коју окружавају прекрасни комплекси шуме, из земље ниче шен нови будућн кварт. Кроз Тиволи, дивно уређени градски парк, за десетак минута се дође до насеља. Радови на изградњи студентског насеља Љубљаиског универзитета започели су још 1948 године. Прве радове, углавном земљане, извела је једна бригада састављена од студената скоро свих факултета. Крајем 1948 године радов« су били убрзани. Сваких 14 дана на радилиште јо долазила по једна нова факултетска бригада која се сиењивала, тако дн се тиме није реметио план наставе на факултетима. Студентско насеље ће претстављати једну заокружену целину. Имаће пет великих двоспратних станбених зграда, које ће укупно моћи да приме око 1200 студената. Собе у зградама биће прнмерво уређене: два кревета, два ормава, сто и столице. У зградама ће бити постављен паркет и инсталације за централно грејање. Већ ове јесени у једној згради ће се уселити први студенти.

У простору између станбених зграда биће изграђен фискултурви стадион са трибинама, велика ненза, сале аа приредбе и неколико читаоница, тако да Ке укупан простор студентског насел>а обухватати површину од 21.500 квадратнвх метара. „ЖИКА КИМОВАЦ” НАЈБОЉА БРИГАДА Много је бригада до сада учествовало на изградњи студентског насеља. Били су' то учесниуи из читаве Словеније сврстани у бригадама „Стане Кавчић”, Михо Маринко”, „Зоран ПолиК”, „Борис Крајгер”, „Јоже Лацко” и др. Али, најбоља међу њпма била је IV студентска бригада „Жика Кимовац”, која је у три последње декаде стално премашивала план (просечно 120%) и тако добила заставицу Главног штаба у трајно власништво. Најбоља бригадна група били су тесари, која је пребацивала план за 124% и група бетонираца са 121°/®. I „СПЕЦИЈАЛНА ТРБОВЉАНСКА”.„ ...једна је од најбољих бригада, коју је формирао штаб бригада да би тако решио питање потребних квалификонаних радника. Бригада је била састављена од 17 најбољих бригадира из свих брвгада које су радиле на студентском насбљу. За рад „специјалне трбовљанске” предузеКе „Бетон” Ке као замену послати десет квалификованих зидара који Ке радвти ове јесени в зиме. Бригада студената, која је у Трбовљу провела 26 дава, вратила се као три пута ударна. Најбољи бригадири: Јанез Заплотник, Отон Девјак, Добривоје БожовиК, Тоне Врховник, Алфонз Симшич и командант бригаде Мехмедалија Ђонлагић, добили су звање у дарника, док је осталих шест похваљено. Бригада је радила на бетонирању зграда, копању кавала и другим грађевинским пословима; где је пребацивала норму за 108%, што је био велики успех, јер се радило по новим већим нормама за грађевинска преду зећа које важе од јула ове године... За време боравка у Трбовљу бригадири су последњу недељу дана провели у руднику Трбовље, где су радпли пола смене и тако се са рудничким постројењима, ходницима и налазиштима руде. ★ Ове јесени и зиме радови на изградњи студентског васеља Ке се наставити. На градилиште Ке доКи нове бригаде: седмодневне факултетске бригаде; бригаде старијих студената и апсолвената, бригаде сеоске омладине. ДоКи ће у помоћ и бригаде бораца Југословенске армије, .кеји су до сада три пута учествовали на радовима са по 180 војника. ДоКи ће... и повово ће се лепршати бригадне заставе градитеља студентског насеља...

СЛ. ШИНДОЛИЂ

Зграда у којој се од 1919 го дкне налази рскторат Љубљанског универзитета, Правни, Филозофски, а доцније и Природно-математички Факултет.

Са градилишта студентског насеља...

Исправка поводом чланка „На Универзитету и великим школама има 6602 апсолвента који још нису дипломирали"

Од Деканата Медицинског факултета добили смо поводом чланка објављеног у прошлом броју: ,Дlа Универзитету и великим школама има 6602 апсолвента који још нису дипломиоали”, следећу исправку; I) „У уводнику Народног студента Бр. 24 од 9. X. ов. г. поткрала је се грешка аутору, несумњиво на основу погрешно добијених података, У пасусу где стоји: „ сразмерно најслабији резултати постигнути су на Медицинском факултету, на коме Је план испуњен свега Хб 0 /«.” У ствари нз Медицинском факултету дипломирало је од 1. I- 1947 до краја протекле 1949/50 школске године 480 слушалаца, односно д о с ада Је план испуњен са 39,3°/» а н е 18*/* од укупног броја од 1220 лекара, колико их треба да Д а Медицински факултет за испуњење петогодишњег плана. С обзиром да студиЈе на Медицинском факултету трају 5 година, а не 4 године као ва већини факултета цитираних пре њега у уводнику са оствареким планом од 42'/»—s0 9 /#, то је на Медицинском факултету у јуну 1950 год. апсолвирала тек I генерација студената уписана по ослобођењу (1945/46 год.) тако да сс ефеквт

дипломирања ове прве генерације од 794 слушаоца може очекивати као на свима факултетима тек у години која следи завршетку студлја, тј. у 1950/51 години. Зато, с обзиром на петогодишње трајање студија, постЈггнути резултат од 40'/« (тачно 39,3*/в) на Медицинском факултету с па|да међу сразмерно најбољеостварене резултате на испуњењу петогодишњег плана. П) У пасусу уводника: „Стање са апсолвентима на Медицинском факултету је још теже. Од 1043 апсолвента 865 их има више од 6 заосталих испита,” подаци су изнети тачно. Међутим из горе наведених разлога, збогпетогодишњихстудија на Медицинском факултету о Д поменутих 865 слушалаца њ и х 794 тј. готово сви, завршили су тек у јуну ове године своје студије и пун ефекат њиховог дипломирања може се очекивати тек у току наредне 1950/51 школске године. Према прорачунима Деканата, узимајући да је за спремање једног заосталог испита потребно просечно 40 дана, петогодишњим планом предчиђени број од 1220 дипломираних лекара биће до краја 1951 године постигнут и веро-

ватно премашен до 120%, иакојеодвећ високо постављен за један факултет са петогодишњим режимом студија.” • • • Редакција жали штс је њен сарадник на основу погрешно добијених података, извео неоправдану анализу која је створила погрешан и мучан утисак међу студентима и наставницима МВШ.

Слушајмо ове недеље

Понедељак, 23. о. м.: „Улога државе у прелазном периоду” предавач др. Радивој Увалић на дебатном клубу студената Економског факултета. « Почетак у 20 часова. амфитеатар у Правног факултета, Четвратк, 19 о. м.: Дискусија о збирци песама Брате Павловића. Почетак у 20 часова, просторије Клуба младих писаца Униворзитета, Батканска 4/IУ.

МЕЂУНАРОДНИ ПРОБЛЕМИ

ОУН КРОЗ 38 ПАРАЛЕЛУ

Рат је у Кореји, већ од свог почетка, усталасао духове. Он је, за једне, значио можда почетак једне нове фазе у развоју међународне ситуације, док је по друтима сматран само као „истгитивање пулса на туђем терену”. Но и једкима и друтима било је одмах јасно, да је он витално повезан са опћим питањем Далеког Истока, да је, дакле, свјетски проблем првенственог значаја. Али, заправо, он је заузео прве стране великих европских и америчких листова. као и централно мјесто у диокусијама органа ОУН, тек кад је прешао у своју друту развојну етапу, кад су, послије искрцавања америчких снага код Инчона, јужнокорејске трупе, потпомогнуте Американцима, прешле у контраофанзиву и брзином акције наговјестиле, да ће рат брзо окончати у своју корист, У тој ситуацији 38 упоредник постао је предметом многих нагађања. До тада га, као границу између Сјеверне и Јужне Кореје бар привремену, нису признавале само обе кореанске владе. Послије Инчона је и читав свијет ставио иза њега велики упитник. Наравно, обзиром на даљње кораке, које ће снаге Уједињених нација предузети у Кореји. И док су једни рачунали да Макартур у својству команданта оружаних снага Уједињених нацкја, познат као екстремни рвпубликанац и један од носилаца империјалистичке тезе у америчкој спољној политици, неће дозволити да ое стане на пола пута већ ће искористити преднбст за потпуно разбијање севернокорејских снага дотле су друти очекивали, да ће се такве тежње сакрити иза друге концепције: заустављање на 38 упореднику показало би да они нису склотги агресији, већ, напротив, да је, у овом случају, кндиректни агресор Совјетски Савез. Тиме би, у моралном смислу, чак и код народа у Азији, америчка политика много добила. Развој догађаја је првима дао право. Савјет сигурности, поји је упутио снаге ОУН у Кореју, није дао формалан пристанак за прелаз трупа преко 38 упоредника. То, уосталом, не би ни могао због присуства совјетског делегата, који би, вјеројатно, на такву одлуку ставио вето. Али са пријелазом се данас у Политичком комитету Генералне скупштине рачуна, кад се говори о сређењу ситуације у Кореји. У Комитету је од 29 септембра предложено неколико резолуција у том смислу. Међу њима су најзначајније: она поднесена од стране осам држава (Велика Британија, Аустралија, Бразилија, Куба, Холандија, Норвешка, Пакистан и Филипиниј), а подржана од америчке делегације, и резолуција совјетског блока. Свака од ших не иде само за миром у Кореји, него и заступа интересе једне или друге стране, заинтересиране у Кореји. Британска резултира елиминираше совјетског утицаја на овом полуотоку, а совјетска (у којој се тражи повлачење страних трупа), обзиром да и послије разбијања сјевернокорејске снаге лако могу доћи у предност у односу на Јужнокорејце, доводи у питање све оно што је друга *страна постигла у овом рату. Дискусија по том је завршена. Већина делегација је изразила своју наклоност резолуцији осам држава и за н>у гласала (наша делегација се изјаснила за 38 упоредник као привремену границу!). Сама та чињеница несумњиво значи успјех иде ка нормализирању стања у Кореји: то је јединствена држава, избори за јединствено народно претставништво, које ће изабрати јединствену владу, то је кад се прилике среде и повлачење свих страних трупа из земл>е. Али то је, у овом тренутку и окупација полуотока, макар и привремена, избори уз присуство и покровитељство страних трупа и, коначно, то је извлачење Сјеверне Кореје испод совјетског утицаја. Таква ситуација, међутим, не би могла да обрадује, јер се Кореја не ослобађа страног утицаја уопће. А то нема само политички значај. Гледано с тог становишта, тешко би се могло рећи да су све мјере, које подузима ОУН, ефикасне у односу на сијгурност и мир у свијету. Јер, ако рачунамо са изјавом Чу Ен Лаја, претсједника Државног административног савјега НР Кине („Кинески народ апсолутно неће толерирати страну агресију, нити ће скрштених руку толерирати дивљдчку имперајалистичку агресију на његове сусједе. Ткогод покушава да кинески народ од близу 500 милијуна искључује из зације Уједињених нација, л &аноси се мишљу да ће самој*љно ријешити ма који од проблема Истока ,који се директно тичу Кине, тај ће морати да разбије главу”.) онда је човечанство даље од тог циља него ли је било прије самог почетка корејског сукоба. Тим више што је овај с;-*об не само повећао ратну зу, већ и убрзао гтроцес у изванредним размчрима. Кореја је, несумњиво, случај, на којем се испробавају вриједност и ефикасност Организације Уједињених нација. Случај који је у пракси показао, да ОУН још није постигла вриједност и снагу, која би јој приуштила најдубл>е повјерење човјечанства. Морална снага, на ко.lој је и базирана дјелатност ОУН. је велика. Али она није издржала један испит поред ње и без обзира на њу, дошло је до рата у Кореји. Требало је, уколико се хоће нешто постићи, пријећи са моралне акције на оружану интервенцију и енертично рјешавање спора. Спор се некако ријешио, али је за собом оставио низ отворених питања. И можда је највећи успјех овот, Петог засједања Генералне скупштине баш у том што су откривене извјесне празнине у правилима поступка ортана ОУН и што се пришло ликвида-

цији могућности да ОУН упадне ј безизлазан положај. Захваљујући једагно чињеници да је у јуну, кад је избио сукоб у Кореји, совјетски делегат у Савјету сигурности био отсутан и, према томе, онемотућен да на одлуку о кнтервенцији ОУН у Кореји стави своЈ вето Уједињене нације су могле да приступе ријешењу тог питања. Али то значи, да убудуће, кад тајгвог случаја не буде, Уједињене нације могу увијек бити спријечене у свом дјеловању. Управо о том пктању се дисхутирало посљедних дана у Генералној скупштини. Послије опће дебате Политички комитет је 14. октобра приступио разматрању појединих приједлога резолуције о проширењу овлашћења Генвралне скупштине ОУН. Уз заједничку резолуцију седам држава (Филипини, Француска, Канада, САД, Турска, Велика Британија и Уругвај), расправљаће се и о чилеанској и сиријско-егилатској резолу цији, као и о низу амандмана, поднесених на приједлог седам држава. Искључујући делегациЈу СССР, коЈа генерално одбија приједлог резолуције, већина делегациЈа у основи га Је подржала, сматрајући да он више-мање ријешава то питање. Усвајањем резолуције Генерална скупштина би добила далеко шира овлашћења, а тиме би, уједно, била отстрањена могућност парализе њеног дЈеловања. То се види из препорука, које она даје: прво, ако Савјет сигурности, услијед употребе вета буде спријечен да донесе одлуку о акциЈи, уколико Је негде утрожен мир, у року од 24 сата, на захтјев било коЈег члана Савјета, сазива се Генерална скупштина, која ће у том случаЈу донијети препоруке које Сав Јет нијв у стању да донесе; друго, УЈедињене нациЈе образују Једну комисиЈу, коЈа би спровела хитну и непосре* дну анкету на териториЈи, на коЈоЈ при Јети изби Јање сукоба. Ова комисиЈа би била састављена од претставника 9 до 14 искључиво малих и средњих земаља; треће, у оквиру своЈих оружаних снага свака земља треба да образује посебно обучене Јединице, коЈе ће се, у случају потребе, ставити на располагање Уједињеним нацијама; четврто, образује се Комитет за колективне мјере, састављен од 10 до 14 чланова, који би проучавао и подносио извештаЈ о средствима, коЈа би ОУН могла да прим Јени у ко лективним акцијама, укључујући примјену оружаних снага у циљу одржавања међународног мира и сигурности. Међутим, обуставити агреоију која је већ у току, само је Један задатак Уједињених наци Ја. Њу треба спријечити још у зачетку, чак више, онемогућити факторе који би до ње уопће могли да доведу. И ту је случај КореЈе био користан у тграв цу прецизирања извесних формулација. Наиме, кроз читаво вријеме сукоба у КорвЈи, па и данас, свијет је подијељен у оцјени агресора. Оптужују се и Једни и друти већ како то користи једном или друтом блоку. Шеф Југословенске делетације, Едвард Кардељ, је у циљу ријешавања тог питања, итоднио Скуппгтини два тфиједлога. Прво, да св формира Комисија добрих услуга, која би, регулирајући међународне и сусједске односе учинила све, да до огресије не дође, и друго, да се посебном процедуром, у року од 48 сати од почетка ратних операција, утврди коЈа је страна агресор и према њој, од стране ОУН, поступи кво хтрема агресору. Одлучено је да се Ј*« lр*-вл>а и о једном и о другом приЈедлогу. Усвајааии* тих приЈе«»к>га, као и већ поменуте заЈедничке , резолуције, постисло би се мшхго У правцу по- ' већања ефикасности ортана ОУН. Но тиме, дакако, нијв ни из далека све ријешеко. Исто онолико колико Је човЈечанство заинтересирано да се таква спорна питања ријепваваЈу, толико је оно заинтерескрано да се риЈешавају без штете по поједине народе, без претензиЈа једне или друге велесиле, да се кроз ОУН, овдЈе или ондје, постављаЈу у положај директно, за себе, заинтересираног или чак господара. Амандман југословенске делегациЈе на резолуциЈу седам држава садржи управо приЈедлоге, коЈи иду за тим да се онемогуће такве тенденције. Они наиме, предвиђаЈу, међу осталим, немиЈешање у унутрашње послове држава и поштовање њихова права на самоопредељење. А тиме би се избјегла свака могућност злоупотребе оружаних сиага, а X ауторитета, Уједињених нација. У том Је смислу 38 упоредник, дебата око њета и рјешење поводом њега велико и корисно упозорење. Али не и преседан. Н.М.