Student

О ПОЕЗИЈИ МЛАДИХ ПЕСНИКА

ПОВОДОМ ЗБОРНИКА „ПЕСМЕ, ПРИПОВЕТКЕ, ЕСЕЈИ“

Скооо половину ове иначе доста обимне књиге заузима поезија. Деветнаест песника заступљено је са 51 песмом. и два песника са одломцима из поема. Наlвећи боот песама, њих савоемене теме; међу осталим песмама највише је са темама из пата. и љубавних. У вези са овом малом статистиком неопходно 1е оећи нешто о начину и резултатима избооа песама за овај Зборник и. опет с тим у вези, о карактеоу песничких дела збор ника „Песме, приповетке. есеји”. Несумњиво да 1е пред уредницима стајао прилично сложен посао када су приступали избору песама за Зборник. Па ипак. и поред све своlе тежине и компликованости, таl посао не може ла их липги олговорности; Iео они до краlа нису успешно обавили свот залатак. Избор песама негле квалитетно не одговара: на неким местима тежња за квантитетом утиче на врелност Зборника као пелине; и. најзад, броl песама поlелиних песника неравномерно 1е увршћен. Ево и примеоа за то. Стеван Раичковић заступљен је овле са четири песме ол ко,lих би критери.lум Iедног оваквог зборника могло ла заловољи свега Iедна песма („Ратне приче”). па и та не сасвим; Iер Раичковић има песама ко.lе далеко надмашуlу просечност ових обтављених у Зборнику. Срећнити избор могао 1е битн учињен и код С. Вукосављевића. Васа Поповић заступљен Iе, од укупно пет. са три илеlно потпуно промашене песме. Тежња за квантитетом довела 1е до тога ла се понегде узимаlу песме неповољно карактвристичне за потичног песника (случа) са Д. Грбићем). Постоти такође несразмер бооlа унесених прилога; тако Iе, на пример. Р. Вешовић заступљен само са Iедном песмом. а М. Цагић са пет. итд. Нешто бољи избор песама учињен 1е код М, Алечковић и С. Марковића. У напомени на крату књиге речено је; „Уредници су се руководили тежњом да унесу у Зборник што новије и досада необlављиване радове...” Та тежња ниlе ни издалека остварена. Iер де у Зборнику веома мали sооl песама коlе раније нису штампане. Тако 1е дошло до контрадикциlе; ла ли песнички део Зборника претставља антологиlу младих песника-стулената, могућност „да се скупе наlбољи радови”; или 1е он збир нових резултата, начин да се кроз „досада необјављиване ралове” пружи већн „потстрек поlединим друговима, младим за пло доносниlе стварање”? 2 Ратна збивања из тешких и херојских дана наше Наропне револуције претстављаlу, и Iош дуго ће претстављати. богат и свеж извор песничких надахнућа. Минули рат, наше тегобе и победе у њему, оставили су у свима нама дубоке трагове. Сећања се буде. Iављају се нове мисли и асоциlациlе. и траже снажну поетску фиксацију, жив, борбен и револуционаран песнички израз. Мира Алечковић 1е у песми „За љубав” дала кратак фрагмент из илегалне борбе наших омладинаца веома снажно и узбудљиво. Песме о неприlатељским логорима објавили су Иван Ивањи. Михаило Цагић и Слободан Марковић. Ивањијева песма „Пролеће у логору” дотиче сурову стварност логора овлаш. са спољне стване. Цагићева песма „Застава у жипама” ни.lе сасвим јасна, док су се у двугој знатно бољоl песми „Сунцокрети у логору” лирски дах и оштрина протеста изгубили у нарациlи. Марковић у песми „Једном кал сам у логору сањао воденипу” снажним кон трастом сећањем на своl родни краl предочава нам тугу и грозоту заробљеничког живота. С правом се може рећи ла 1е ова песма

једна од најбољлх (ако не и најбол»а) у Зборнику. Из цитираних стихова може се вилети колико је Марковић успео ла овлала јасним и убедљивим песничким изразом; и. такође. његова способност да нађе и акпентива истинити психолошки моменат. -,,Ја и не знам да логором мећава вије. Нада мном небо плаво завичајно. И нигде бункера нема и нигде етраже ниЈе, нити струЈи бараком са другом шаптаље таЈно. А воденица с Јаза меље ли меље. До дубоке ноћи камен ЈоЈ можеш чути. А.l, страх ме да ми ноћ ову не самеље. Воденичару, немоЈ Још лампу утрнутиЈ” Занимљива је и друга његова песма са темом из рата „Путујем ноћним возом у ослобођени град". Од три песме Павла Броза најбол»а је „На фронту” због своје присне једноставности. Радоња Вешовић је дао успелу песму „Са руба”, у којој и поред њене формалне недорађености, има снажнот лиризма; примега« је међутим утицај Горана Ковачића (Вешовић: „И гроб на планини нашој да ми буде” Горан, у песмм „Мој гроб”; „У планини мркој нек ми буде хум” итд.). Владета Вуковић је дао лепу и импресивну песму „Борац под сметом снега“, у стилу баладе кратког даха. „Лирска хроника о родном граду” не спада међу најбоље радове Драгослава Грбића, јер се у њој не огледају његовв праве песничке склоности. У све четири песме овог циклуса има мало једноставних, лирсхи тоштих строфа као што је ова: „Просто и без параде славље све звезде Јесење моЈ град носи, свугде су речи топле ко узглавље певаЈу воЈници уморни и боси”. („Словода”) а много више паролаштва, несоретних конструкцЈија, силом тражених стихова и рима, нејасности и неуспелих ггоређења (песма „Комесарова смрт“). Док ое одломак из поеме „Кадињача” од Славка Вукосављевића одлизсује сугестивним лиризмом и драматичношћу, одломци из поемв Воје Јелића „Од скитнице до човјека” пуни су наглашенот дидактизма и фраза (Поглавлл ХШ и XIX). Опажају се утицаји од .чароднв песме (IX) до Змаја (XIV поглавл>е). Лепа је и узбудљива песма Ђорђа Радшиића „Машинац Илија сања о слободи”. Песма „Ратне приче” од С. Раичковића не пружа тачну слику ратних напора и тешкоћа, али се одликује складним и ритмичним стиховима; лепа је и импресивна ма да не цела његова песма „Запис на реци” и донекле песма „Газимо по лишћу". Савремена тематика у пеоничком делу Зборника добро је и разноврсно заступљена. Док ое раније неким младим песницима оправдано пре-

бацивало да живот идеализују и улепшавају, у овом Зборнику наилазимо на СЈТхротну појаву: у песмама Ваое Поповића из циклуса ~Док жито расте” наше село тгриказано је као поприште оружане борбе, подмуклих напада и убтхтава, а права истх{на о клаоној борби на селу песнику је промакла из вида; читајући затим песме „Младић и ггролетхва ноћ” и „На мојој земљи”, у којима има доста форсиране разнежености и екскламације, читалац ће се ушггати: „Откуд сад ово, чему да поверујем“? Доста реторике има и у хшаче формално дотераним стиховима Златибора Поатовића; издваја се међутим као веома лепа и успела песма „Детаљ из Охридске Легенде”. Песме М. Алечковић. „Кристали” и „Неиспуњена жеља”, не поседују неке хгзразите поетске квалитете; слично би се могло рећи и за песму „Жеља” од П. Броза. „Косидба” од Драгослава ВучковхЉа је кратка песма од две стхжфе у којој прва два нејасна стиха кваре целу песму. Бранимир Жхшојиновић се у песми „Вече на градилишту” ослободио неких устал>ених рвквизита из поезије на сличну тему, али не и тежње за ефектом (,Ла коме ли ће седети балкоиу...”). Док је песма „Загрљаји из даљина” од С. Марковића, жива и темпераментна, друга његова песма „Ти вечерас одлазиш" има знатно мирнији, сталоженији тон. „Слика на зиду” од Воје Петровића много је упрошћека у изразу и делује површно. Неодређеност и анемичност песничке речи карактерисична јв и за песме Ђ. Радишића „Слике из Котора” и „Прол,ећна киша у мом крају”. ~Ал’ када се замах баченог камена утопи у мору,” „Морв исплетено вЈетровима дана открива ОешћутноЈ моћи плаву душу. И сваки тад удар и сваки додир свЈетлуца искрама трага’’. (Слике из Котора”) „Прича о једној кући” од М. Цагића сва је у знаку празних усклика и чуђења. Осим ових, у Зборнику оу објављене на словеначком две песме Н. Савиншека. 3 Има у овом Зборнику још известанброј песама на којима сетреба задржати. Прв свега. неколихо речи о љубавној лирици које овде нема много свега пег песама. Песма „Ја бих с тобом да летим по снегу” од М. Алечковић. иахо доста ингересантна, нема своју изворну интоиацију, већ потсећа на неке јесењхшске штимунге. Песма „Ти” од П. Врооа приличио јв сува и прозаична, са непогребним и депласираним стиховима („У кући телефон звони”). Занимл>ива Је и ритмички добро погођена песма Б. Живојино-

вића „Хајдемо на пропланкв” (и поред оне нелогичности у друтој строфи да снег пржи!): „ПогледаЈ што јв лепо: снег пао, појавиле се већ и санке. Ех. што бих радо с тобом изашао на пропланке!” „Пјесма о Сн>ежани” од Врате Павловића има у себи доста оригиналног, али тахође и нејасних стихова и неттравклних рима: „и повели је Једног дана (?!) зато што Је мене волила”. „Жел»а” од В. Петровића је најбоља међу л>убавним песмалта то је ихжрена и нежна песма пуна животнот даха. Поред свих ових песама, има у Зборнику понеких које карактерише ошптост мотива и тема. Ту опадају; „Питање” и „Лирска скица” од М. Цагиђа, „Из студонтск%г дневиика” од Љубе Станојевића, „Балада о бескућнику” од Предрага Палавестре о смејању сијалица, о оловкама, свескама, рефератима, позиати манир стиховања о бескућницмма, и песма „Запис о првом сазнању” од С. Раичковића. његова досад веронатно најслабија пеома обичан стиховани галиматијас „космичког” несмисла. Ово .дгатегнуто облачењв општих осећања и миоли у песничко рухо" (Стева Мајсторовић) можда постоји још у неким песмама у Зборнику. Оно указује на небрижлдтаост, брзину у раду и ншажљивост младих песника у избору и начину третирања појединих песничких тема. Зато се и дешавало да се пошада под утицај разиих песника, да се узимају и варирају њихови мотиви и копира њихов речник. Рад на брзину и тежша за што већом продукцијом неминовно се одражавају на квалитет песама, и то се Јаоно могло запазити у Зборнику. И зато су веома значајне и разложне речи познатог нашег песника Густава Крклвца где он препоручуЈе младимпесницима ~да своја лирска остварења нв обЈављују приЈе коначне спознаје да' су дали све што је било у њиховом домету”. Квалитет многих песама у Зборнику трпи баш од недорађености и поврншости, због жеље да се предаЈу ~у даље ротације прије но што се црнило осушило“.

Милош И. Бандић

Дечаци хз Студенжце

ЉУБАВНА

Ласта ва преслу чешља перјв * И везе прве сувца приче. 0 зраче внти, што безнерјем Г орвш, што твој не прамев тшче? Здраво светло, што скупин сјајем Шкропиш, иесната шумска граво! Споп мајских речи њој сад шаљем Кад кажем: волим вртотлаво. И у преткбу свакот вала Видим зрак милот дечјет ока Кад је са песмом заплесала Као кошута лакот скока. И тде тод кревем њене очи Свуда ме плавим сјајем прате; А кад зажелим к њима докп Јатлаци росви вх позлате. Два плава ока близвакиње Које би љубав пиле вечво С ведривом као вебо сиње Непретледво и веизречво.

Владета ВУКОВИЂ

МАЛА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

КАКО СЛЕПИ ЧИТАЈУ

У Европи иала отпршшхе на сваких хиљаду људи један слеттг.тт Зато се одавно поставило питање којим начином би се омогућило слепим људима да корисно послуже друштву. За н»их је физички рад много тежи од интелектуалног. Али како у прошлости није било могућности да се слепци посвете интелектуалном раду јер није Сило начина да сгекну колико-толишсо објразовања, оони су били осуђсии да у просјачењу траже могућвтости за свој опставак.|У средшем веку је нак познато да су слелпди-просијаци имали своје кхзргаорације. Илак со и у даљој прошлости орећемо са низом веома значајких личиости које су дале ботат доприиос људској ммјсли и умстноспш, ма да су биле слепе. Такав јв био Деакжрвтг јелииски филозоф, Хсшер легендарии пеоиик Или Јаде и Одисеје, а доцније у њих убра Јамо Милгоиа слеиог онглеског лиричара, Острсисноег, па и нашег слеоог гуслара Фиетипа Вишњића, као изразите талопте. Паршкашг се још оећају ванредно успеле изложбе чувеног слепог вајара Луја Видала 1892 године, који је за свој рад неколико хтута био награђиван. Енглез Хенри Вефцег, слеп од 25 годи/не био је дуто времена члан Доњвг дома, па је два пута постао чак и микистар пошта. Ето неколико примера који говоре да слепи људи моту да послуже друштвуи то нарочито у раду на пољу умегшости и интелектуалног рада уопште. Коистатовано је да недостатак вида чинм да ое код слепада знатно изоштре осгала чула, а нарочито чуло слуха и пипаша и појачава осећајност. Било је доста капора да се слепцима омогући неко материјално оредство да фиксирију своју мисао. Године 1874 основана је у Па-

ризу прва школа олепаца. аии је тек 1852 године слепи геицје Луј Брај саставио подесну азбуху и остале потребне знакове који омогућавају слепима да без велижих тешмоћа постану писмени. Овај је меггод доцније усвојен у читавој Европи. Дбносшио неколико знакова из те азбуке да би читаоцу дали претставу о начину на који слепци читају.

Велике тачке претстављају сжхва. То су уствари-испупчен.а рељефно виша од остале подлоге. Мале тачке оовде служе само да би показале узајашш положај великих тачака слова. Како слепи имају веома развијено чуло пипаша, проналазе прсгима те испупчене тачке и тако читају. Слепи пишу помоћу таблица од алиминијума на којима дубе тачке својих слова. Ако сте пажлшво посматрали излоге наших кшижара могли сте да втадите историју НОБ принремљену за слепце.

ДАНИЛО НИКОЛИЋ

Тешко се заборавља дјетин.ство наше плаво доба; Ч ак и оно што је било мрачно и тужно чини нам св каскијо друкчијим и радо се сјећамо свега. Имао сам друга у дјетињству, првог и правог, Јединог за дуго година. Био ми Је драг, низашта на свиЈету га не бих дао; можда зато што је био лијеп, или што киЈесам имао ни брата ни сестру, или зато што смо били имењади, а можда због нечег сасвим другог Ја сам га толико волио. Па иакб сада нишуа не знам о њему, Ја га још увијек онако волим, чак и више, као што се више воли све изгубљено, драго. Увијек, кад по мом устаљеном обичају шетам сам сумраком, замишљен, све ми се чини да ћу га изненада срести. Последњих мјесеци Ја тражим кроз плавичасти застор вечери Још Један сусрет и тешко ми Је да ггризнам. оваЈ други жудим ништа мање него сусрет са моЈим давнашњим другом. Покушавам да св оправдам пред самим собом тиме што мог друга никако нема, а за њу знам да Је жива... Али, о тоЈ ћу други пут причати. Него... МоЈ друг, имењак мој, Данило Јелић, био Је син обућара. веома сиромашног обућара, снн тако тихог човЈека, увијек замишљеног, упалих груди, лица испосничког. Становали смо, раздвоЈени уским ходником, у малоЈ, жутоокреченоЈ кући, у дворишту иза биЈеле троспратнице адвоката Вукашовића. И сад видим мог друга како ужагреним очима страсног ловца мотри заЈедно са мном кроз пречке разваљеног прозора на шупи и чека, држећи танки канап у руци, кад ће врапци ускакутати под решето које смо запели на прегршти сламе, на сниЈегу у дворишту, под багремом. Он гризе усне и крупким црним очима напрегнуто прати нарогушене врапце, а по челу, уском и виооком, због Јаком мраза, леди му се зноЈ. Већ тада се са нама играла ћерка адвоката Вукановића Татјана. Весела Је дЈевоЈчица била наша Тања, мало Јогунаста и размажена као све Јединице богатих родитеља: али то мило сгворење са прћастим носићем и Јамицои од смиЈеха на десном образу, то дјевоЈче са плаВИМ, прозиршгм очима пуним неких сребрно-златних искрица и ружичастим ушима замјењивало нам Је сестре коЈе никако нијесу хтјеле да дођу на оваЈ сви Јет. Од свега наЈлепше била Је Тањина смеђа, свиЈетла као буЈна плакинска трава, коса, чије су ситне коврџе падале по облом и маЈушном, бијелом врату, Ни сад не

знам због чега Је Тања у дјетињству држала уздигнуте обрве и зашто ЈоЈ Је лице све до петнаесте године било уви Јек озарено. Искрено речено, Тању смо обоЈица вољели онако дЈечачки присно, али њене кантице за пиЈесак и ашовчиће, па разнобојне крпице и лутке са стакленим очима, будиле су у нама непојмљиву жестину и жељу да стиснутих зуба све то исјецкамо у парампарчад. Ми смо били осомогодишњаци шта она мисли! и обожавали смо праћке, револвере, санкање низ вратоломне низбрдице, фудбал! Но, како Је, као што знамо, свако обожавање пролазно, ти обавезни пратиоци дЈечаштва убрзо ишчезоше и кад смо, као деоетогодишњаци. пошли у гимназиЈу ми смо завољели приче из књига и стрипова у којима су са појављивали неустрашиви Јахачи, витезови у оклопима, голи ножеви са којих капље крв. МоЈ друг Је читао и слушао такве приче, а сам Је волио да прича некакве друге, различите од оних које смо читали, и тада би се сав измиЈенио: његове црне коо трњине очи замаглиле би се тужком замишљеношћу, маслинасто лице би потамњело, глас би зазвучао пригушеном сЈетом. СЈећам се: Једнон Је он нашао кратку причу ва папиру коЈим су му увили грожђе. Предвече, док Је Још било видно, прочитали смо заЈедно кратку, тужну повиЈест Једног дјечака, шегрта, коЈи моли у писму свог дједа да га узме код себе ка село, Јер га овдЈе стално туку, обећаваЈући да ће та слушати, молити се богу за њега. Вапај тог малог несрећника натЈерао кам Је сузе на очи кад смо на краЈу приче сазнали да он и не зна адресу. него просто шаље свом „дЈеди на село“. Много каскиЈе, сазнао сам да Је ту причу написао риЈетко племенит човјек, приЈатељ људи Чехов.. Ето, такве приче волио Је моЈ друг. На тамном лицу Једино се танки, хрскавичави нос киЈе слагао еа сЈетном замишљеношћу његових очи Ју. Коврџе његове као катран црие косе уоквиривале су високо чело, а широка рамена затезала су нзблиједЈели капут вишњеве боје. ПотаЈно сам завидио тада мом другу, Јер сам Ја био мршав, и висок ненормално; чудим се да ме ниЈесу упоредили са чапљом. Једном Је неки о* наших вршњака рекао, док смо кроз рупе на тарабама игралишт? гледали утакмиду, да сличим роди, али се таЈ вазив, на моЈу сре-

ћу, није усталио. Били смо, изгледа, исувише занијети игром. Наше дружење мутила је једино строгост Тањиних родитеља. Морала ]е тражити друштво равно њоЈ, а она Је са нама баш хтЈела. Преваспитали смо ми Тат Јану, па Је и она завољела кончане замке коЈе смо намЈештали љухпсим сЈеницама на багрему код парка, поред ријеке, Једном Је Тања пошла са нама, кришом од родитеља, на риЈеку и до мрака безуспЈешно пецала ситне рибе, гаовице, и зато Је била строго кажњена није добила шшгга за вечеру. Добра Је тада била наша Тања. Вољели смо Је дЈечачхом љубављу иокрених другова, рном најискрениЈом у животу, без трунке резерве, како ријетко бива касниЈе, кад одрастемо. Али, облаци кадкад дођу изненада и дЈечачко плаво доба, као море, потамни; пошто Је било тешко сакупити толико новаца да би се платиле таксе за упис и купиле половне књиге за други разред, обућар Је сина исписао из гимназије. Нек Ч:е школуЈе ко може, образложио Је таЈ тихи човЈек упалих груди. Вукановић, говорио Је он без икакве злобе, Вукановић дневно само за цвијеће толико троши... може човЈек, а Ја?, Ако не буде чиновник, биће обућар... Не знам зашто Је отац мога друга мислио да се учи само зато да би човЈек постао чиновник, иако сам се касниЈе увЈерио да тако у већини случаЈева и Јесте. А тих истих дана, захваљуЈући заузимању адвоката Вукановића, примили смо позамашно насљедство мога дЈеде по маЈци, из Америке, и одЈедном смо скочили за стхрат више прешли смо у палату Вукановића, блиско се с њи.ма слриЈатељили, узаЈамно се посЈећивали. Не сјећам се свега добро, али ми се чшш да Је моЈ отац гунђао нешто на адвокатов рачун, ма да му Ја ниЈесам одобравао, мислећи како Је тај добродушни дебељко биЈелих руку Тањин отац и како не може ништа бити рђаво што Је у вези са њом. И она Је, ма да то никад ниЈе гласно речено, могла сад да буде у друштву са мном Само, било Је касно године, узраст, почели су раздвајати нас двоЈе. Наш лиЈепи, разви Јени, чудно замишљен друг, ниЈе постао обућар. Како се десило заборавио сам, давно Је било, али се обућарев син обрео у фризерском салону за даме, код свог уЈака. Ипак, због тога киЈе престало наше другарство. Сваке вечери долазио Је он код мене и односио разне књиге, како за читање, тако и моЈе, школске, учио Је по ноћи. Само, због нечег, постао Је много озбиљниЈи, но што Је био, чак ми се чинило да Је хладан према мени А кад сам разговарао са њим, видио сам да зна много више од мене, и ускоро сам открио таЈну: Тања Је мом другу доносила. крадом, књиге из очеве библиотеке. НеосЈетно, мало по мало, наше су игре престале, све смо се ређе виђали, тек само недељом. Ја се тада облачим слично њему да бих се прошврецовао, као шегрт, поред професора, кад идем с њим у биоскоп Пронашао сам Једхн стари качкет зечЈе бо]е и са тим скромним средством изигравам директорове наредбе.

На крају прве године (зато, ваљда, што се показао као вриједан дјечак у салону за даме) ујак Је нашег друга наградио новим биЈелим мантилом и Једном старом, ко зна с коЈег тавана скинутом, виолином. У стању какву Јује примио виолина ниЈе била употребљива: гудало без струна, завртњи разглављени, прашине пуна. Но, моЈ друг је био упоран кад нешто жели, кад нешто воли —он тЈера до краЈа и успи Је. За три мјесеца скупио Је приличну своту од бакшиша и оправио виолику да Је ниЈесам могао познати: струне на гудалу нове, биЈеле, завртњи чврсти, виолина лакирана. МоЈ имењак Је Још као дјечак лиЈепо пЈевао и знали смо да воли музику; можда Је његова маЈка о томе причала свом брату, те му Је зато ујак н дао ту виолину Тању и мене водио Је наш друг, кад смо били Још дЈеца; у једку уску, мрачну уличицу да слушамо, ослоњеии на липу под прозором, како Једна дјевојка свира, Неколико пута смо ишли заједно, а он Је и сам често одлазио. Међутим, сад ме Је разочарао. Сваке чим се врати са посла, одлази он за шупу под б&грем и тако невЈешто струже гудалом по жицама да ми трнци, као мрави, иду уз леђа. СавЈетовао сам га да се не замара, Јер и онако много ради преко дана, али ме он ниЈе послушао него Је и даље упорно учио, свирао. ПослиЈе мјесец дана, можда нешто више, Ја сам морао промиЈенити мишљење и молити га да ми свира. БЈеше научио свега дви Је-три ствари, али Је осЈећајно, помало невЈешто, а ипак лиЈепо свирао. Ма да Је уЈак мог друга, за вриЈеме друге године његовог рада у фризерском салону, продао радњу, он Је остао и даље. Све смо се ређе виђали увече под багремом, Јер ми Је школа тешко ишла, па сам морао учити и по ноћи. БЈеровао сам да ме многи професори не трпе, да су поЈедини пакосни, Једва чекаЈу да не знам и сладе ми се; испадало Је да ме уви Јек питаЈу лекдију коју нијесам добро утврдио ... Често ме Тања повуче за рукав кад се враћамо из гимназиЈе да видимо нашег друга како ради у салону око дама коЈима су на глави велики цилиндри од алуминиЈума. Тања пуцка Језиком сладећи се што ће и она догодинв Ондулирати косу А наш друг Је већ читав младић, иако му Је тек четрнаест година. Кроз прозор, поред завЈесе, видимо његово уско и високо чело над којим подрхтава црна коса, сва у ситним таласима Са тамном боЈом лица и црвеноташ им уснама изгледа лиЈеп и чудан у биЈелом фризерском мантилу. ОдмЈерено корача он по салону и помаже фризерима-маЈ сторима. Понекад затекнемо га како намЈешта увоЈке каквоЈ гоЈазној дами педесетих година и Ја осјећам завист према његовим одмЈереним, вЈештим покретима, али то ни за живу главу не бих признао Тањи, Јер видим да му ее опа диви и да све чешће пролази улицом гдЈе он ради ма да пут до гимназиЈе не води туда. (Свршиће се у идућем броЈу)