Student

ИЗВЕШТАЈ НОМИТЕТА КПС БЕОГРАДСНОГ УНИВЕРЗИТЕТА

(Наетавак са прве страав) маса. Разрада и конкретна ггримјена ове последње један је од главних задатака ове наше конференције и нашег будућег рада. Овим ошптеполитичким питањима у извјештају смо дали релативно више мјеста из више разлога: 1. Што се та питања широко и разноврсно коментаришу. 2. Што наша партиска организација још није успјела да их довољно објасни. 3. Што се ту истовремено ради о

низу практичних задатака наше организације и 4. Што објашњавање ових и сличних питања у нашим организацијама илуструје квалитет нашег идеолошког и политичког рада уопште. У поднетом взвештају друг Крешаћ је да.т>е говорио о идеолошко-васпитном уздизаљу студевата (о курсевима, дебатнвм клубовима и другим фориама), о увутарпартвској демократији, раду комитета и основвнх партискнх органнзаинја и другим крупним питањима. На крају поднетог извештаја, он је рекао;

Интегеоовање које постоји ngpтиска организација треба да искорисги и да га развија. Мислимо да би обавезно требало основати оргаиизације Народне технике на свим факултетима, Други задатак у вези са овим односи се на предвојничку обуку. Овај обавезни школски предмет готово је сасвим ван пажње и организације и школске управе. Његова потреба је политички необјашњена и схвата се као сувишан баласт у студијама. Вријеме је да се то објасни и да се изједначи у правима са осталим предметима. Мислимо да би Правилник о студијама требало строго примјењивати и на овај предмет. Ради најозбиллтаје бриге и бол»ег руковођења ванармиским образовањем у партиским руховодствима за овај задатак треба да одговара члан који руководи омладинским комитетом или секретаријатом. ЗА ПАРТИСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ТВШ

0 изградњи висококвалификованих стручњака

одломок из рефеоата Комитета ТВШ о спровођењу одлуке loehei пленума

Јуче јв одржана партвска кошферевцшја Техинчке велшке шкоке. Излеапај S» раду кошитета Техиичке лежике шкоже у протекжој шкожској тодлил л о иаред • шшш задациша поднео је друт Живојил Круилк. Реферат Кошитета техвичке ве'дике шкоже, о неким питањиша спровођења резожуције Tpeher пженуша ЦК КПЈ о школству одржао је Мате Бајлои. После идбора кошисија: верлфикациоие, кандидациово-изборпе и кошислје за закључке л длскуеизе поводош лзвештајо и реферата, извршеи је избор Кошлтета КПС Техиичке велике школе и делегата ра традску партиску конферевцију и лзбор ревизиоие кошисије. У чесиицл копферепцлје упуткли су телеграше друту Титу, ЦК КПЈ л ЦК КПС.

У приличној мери омо се осврнули на питање наставе и кадра на нашој школи, потребу изградше млађег научног и предавачког кадра, питан»е и т.д. Да видимо како стојимо са питањем изградње високо:*в?„тгиг’оикозаног кадра, потребног нашој привреди хадра који he директно учествовати у процесу производње и руководити њиме. Свакако да се наш рад најбоље сдражава на полагању испита, у хвалитету и квантитету положених испита, јер борба за план значи борба за квалитет стеченог знања. А како стојимо са полагањем испита, како стојимо са остварењем нашег дела Петогодишњег плана? у јануару у јуну 8.072 или 57 e /o 9.986 или пало: 3.665 или 23% 4.705 или одустало: 2.707 или 20% 4.978 или После јануарског испитног рока поиављало је 938 студената а изгубило право на даље школовање 170 Према подацима после септембарског испитног рока, које he октобарски рок мало изменити, треба да понавља око 1.000 студената, а да око 180 губи право, што значи приближно сваки пети студент или понавља или губи право на даље школовање. Овде нису урачунати оии студенти који су већ пре септембарског испитног рока поднели молбе за прелаз на други факултет а наравно, или би понављали или губили право. Из бројкм се види да је три испитна рока на шкоПонављали: положили положили свеиспите свематичнв 660 75 (11,4%) 182 (27%) нмсу положили ниједан испит 13 (2%) Ови последњи резултати најубедљивије говоре где треба тражити, у првом реду, узроке за слаб успех. Врло често се за неуспехе траже узроци у објективним тешкоћама (недостатак наставног кадра, првенствено асистената, слаба предспрема ђака који долазе на техниху, и т.д.) губећи из вида да је објективно могуће са оним што се моментално има постићи далехо боље резултате. Не оспоравамо да постоји и објективних тешкоћа, тешкоћа које су заиста велике за ову школу. На пр. за нас је тежак недостатак асистената, неких учила која ми у земљи немамо и не можемо за сада производити, али зар се рецимо о књигама може говорити као о објективној тешкоћи. или је пак нерад студената на нашој школи, врло често стипендисте, проузрокован некаквим објективним тешкоћама. Наравно да није! Под оптерећењем од 4 до 5 часова недељно постојале су и постоје и те како могућности да наставници раде и на уџбенику. Зар нису постојали сви материјални услови да наши студенти редовно и на време полажу своје ишите? Јаоно да јесу! Но пред овом чињеницом ми смо често затварали очи. Чиме се може оиравдати да 90 стипендиста П године Машинског факултета има по 5 и више заосталих испита, да 553 сгудента Грађевинског фахултета имају по 5 и више заосталих испита, да на Рударском факултету свега тројица имају право да упишу Ш годину, и т.д. Ако би наводили све ове примере, онда би их било заиста много. О неким heмо рећи нешто више У каснијем излагању. Да би обезбедили успешан рад ми омо на школи донели низ уредаба и правилиика који имају за циљ побољшање наставе, подизање квалитета знања студената, управо имају за циљ онемогућити излажење са школе стручњака који не би били у стању решавати сва оиа сложена питања наше гтривредне проблематике, Међутим, чесга је гвојава да ми сами обилазимо све те уредбе, да их претварамо у безвредне хартије. Код нас се практично уредба остварила само на студентима који треба да понављају или губе право на школовање. Правилник о режиму студија за ове факултете Техничке велихе школе предвиђа редовно посећиван»е предавања и вежби као један од предуслова за добар и систематски рад. Међутим у току читаве године посета предавања кретала се до око 30% а вежби нешто преко 50*/». а да се на ово врло слабо реаговало са стране организације НО а са стране професора никахо или скоро нихако. Поготово се овим пмгашима нису бавили деканати, иако би било нормално да деканат пооива на одговорност аљхавог и нвмарног студеита. Теорије о важшш и неважним предавањима толерисали су и наши

Пустимо да пре свега говоре бројке. У јануарском испитном року на школи је пријављено 13.740 испита или 63,б*/о од Јгкупнот броја редовних и заосталих исгтита (да напоменемо да је у овом броју 9.010 заосталих испита). У јуну је пријављено 19.667 или 64,5*/» редовних и заосталих испита, а у септембру 10.226 или 47,5*/» заосталих испита. Beh ове бројке показују да се око 40»/» испита ковстантно не пријављује и не полаже, те да већ само због тога код великог броја студената долази до продужаванл студија за 5—6 па и више месеци. Од броја пријављених положило је: у септембру 51*/» 3.426 или 33,5»/» 24*/» 4.089 или 39,7«/. 25*/» 2.689 или 26,8»/» ли положило свега 55 e /» од укупног броја испита иахо је предвиђено да у ова три рока буде ликвидиран сав број испита из те школске године. Далл, врло је карактеристичан број одусталих који ни у једном року не иде испод 20»/», него се напротив стално пен»е. Да видимо још неке карахтеристичне резултате, па да онда хажемо нешто о узроцима овако сла*бог рада. Од укупног броја оних који су понављали после јануара. 660 студената отпада на прву годину. Какви су њихови резултати после ова два испитна рока? вису положили матичних Један два ниједан 159 (24»/») 216 (32»/») 15 (2,5*/. нису дали математику 458 (69«/») чланови комитета и ако је свакоме јаоно да не постоји важног или неважног предмета, те томе ни важног или неважног предавања. Један предмет мора да условл»ава боље схватање друтог предмета а поготово претходно предавање условљава' разумевање наредног. Не чесго, но још увек појаве, одржаван»е састанака у време рада на шко* ли јасно говоре да смо баш ми кршили уредбе а не да смо се, како би то требало бити, доследно борили за њихово пуно остварење. Овакав однос према правилима са којима смо се и сами сложили неминовио је лоше утицао на васпитање студената, на слабљење радне дисциплине и односа према школи. Ахадемска слобода претворила се код једног броја студената у живот на лак начин. Све ми се даје, зашто не бих проживео. Наши студенти још увек не схватају да изградња социјализма захтева гвоздену радну дисциплину, свако дневно извршавање свог задатка, да би био остварен општи план. После септембра се обично .цтредахне” два месеца да 6и у децембру почела грозничава припрема за јануар. Такав рад, који се фактички своди на непуна три месеца од предвиђених 10 месеци, неминовно мора водити назадовању, он престаје бити студиј предмета, своди се на припремање одговора на питања и доводи, исто тако неминовно, до масовне појаве падања и одустајања. У борби противу оваквих појава мноте партиске организације и руководиоци били су без оружја, оног убојног оружја којим су комунисти увек побеђивали лични пример. Индивидуалан рад, систематски рад постао Је обична фраза у устима многих наших чланова Партије, и ахо је фахтички само овакав рад смисао нашег бављења на факултету. Зар је могао утицати на побољшање рада секретар П године Рударског факултета кад и сам није похађао вежбе и предавања, одустајао од исттита и сад није стекао право за упис Ш године. Зар су његове речи могле бити што друго сем гола фраза, Кад се код комунисте разилазе речи и дела он престаЈе бити предводник маса, престаје бити комуниста. Да ли је смео оекретар ОПО J V године Архитектонског факултета да одустаје од испита зато што му се не полаже или да непосећивања npeдавања и вежби доведе до тога да још годину дана мора радити на том предмету. Нека поставе себи гтитање комунисти П године Архитектонског факултета у чему се састоји њихов рад од годиие дана кад данас само један од њих 29 тлв право да упише Ш годину. Шта ј<садржај рада ОПО П године Машинског фахултета, кад су за читаву годину даиа од 247 студената свега даа положила у јуну све испите? Слична ггитања могу себи поставити и бирои ОПО П године Грађевитгског или П годаше Геолопжог факултета (на овом последњем је само један члан бироа од 9 руководиоца положио све иопите) и сви he доћи до једног и једашог закључка они нису испунили свој партисхи задатак. Они су се разметали са неколико фраза о социјализму а о свом свакодневном послу нису водили бригу, говорили о раду а сами реметили радну дио циплину, „Забога друтови, директива је да се учи", то је оитрилике иступ тих руководилаца и чланова Партије, који са тим „директивама” опонирају партиоким задацима. Поставите ли му питања политичког рада, питања изтрадње комунисте, он вам онда предочава све Moryhe тешкоће јер су људи „заузети” спремањем испита. А баш у овим организацијама где члан бироа није по 8 дана долазио на факултет јер тобоже ради (пример биро садашње П године Геолошког факултета), где се најјаче испољило суттротстављање „струнне лииије” осталом партиском раду, постигнути су најслабији, управо очајни резултати. Тако стоји ствар са приличним бројем наших комуниста. Бити васпитач и руководилац маса значи бити узор у сваком погледу, бринути се о политичком и стручном усавршавању. А да ли су руководиоци Грађевинског факултета могли бипи истински васпитачи. предводници масе студената на факултету, кад је од њих 68 и после свптембарског испитнот рока 34 имало по 3 и више заосталих испита, када је за неке, чах и чланове комитета једини спас био прелаз на други факултет. Јасно да нису! Ако комуниста жели да га људи заиста цене, да у њвму гледају човека који је заиста предводник маса, онда прије свега он мора засукати рукаве, бити прегалац на своме послу, тежити да увек буде напред на челу маса, Нажалост, дешава се да се наши комунисти заборавллју, да испуштају из вида да у општој борби Партије и народа за изградњу социјализма очекује и удео сваког од нас.

Друг Живо.јин Крунић подноси извештај о раду Комитета ТВШ

Руковођење Народном омладином

У руковођењу масовним организацијама од стрвне Партије на Универзитету је у протеклој години учињеи напредак и извјесне крупкије промјене у смислу активизирања и осамостаљења тих организација. У деловима извјештаја о политичком раду и друтим задацима Партије о томе је било ријечи. Више је постигнуто у организацији НО, а мање у Удружењу универзитетских наставника. Неки разлози за то већ су наведеаш. За већу активност омладинске организације било је нужно отклонити и једну крупнију препреку оргавизацисхног карактера.. Наиме, партиска и омладинска руководства сачињавала су претежно једни те исти људи и један те исти секретар. Отуда је у пракси преовладала тежња да се сви задаци спроведу кроз партиску организацију. Томе је доприносила и околност што су сви студенти комунисти истовремено и чланови НО, па су се сви задаци спроводили понајвише преко партисхе организације и њезиних чланова, под изговором „оигурнијег уопјеха”. Тако су сва питања до краја разрвђивана у Партији, а на активу НО формално су прихватане готове одлуке. Несумњиво да је сметало активнијем учешћу чланова НО у спровођењу а нарочито у доиошењу одлука. Стога се и поставл>ало стално питање садржаја рада омладинске организације што је и разумљиво када ie тзј садржај преузела насебе партиска организација На саветовању универзитетсхих партиских руководстава из цијеле земље, које је одржано прошле године при ЦК КПЈ, одлучено је да Народна омладина бира и по саставу људи самостално ру* ководство и да у партиском руководству за рад НО одтовара секретар одговарајућег руховодства НО ухолико има услова да буде изабран на то мјесто. Ми смо на овим изборима опровели ту одлуку. Са овим би требало отклонити У многоме досадашњу прахсу руковођења организацијама НО, Вертикална веза актива са руховодствима НО ие може да буде скоро искључиво кроо партиска р>уко®одства. До сада су пленуми бмли само формална руководства и сазивали су се веома ријетко, нарочито на фвкултетима. Комитет НО треба да прави самосталан план рада У којем је за Народну омладину прмлатођена основна линија партиског комитета у једном периоду. Ту основну линију доноси из партиског комитета секретар Комитета Народне омладине. Партиско руководство и организације рјешавају у основи питање Народне омладине, али свим радом у НародноЈ омладини руководи њезин комитет. Чланови Партије У активу Народне омладине не намећу никакве готове одлуке, нето као и сви остали одлучују. Разликују се се само по степену активности и политичке зрелости од осталих чланова актива, али никако као чланови неког вишег ранга против чијег се мишл>ења не може одлучивати. О свим питањима, која се тичу студената, ахтив може и мора пуноважио да одлучује. Задатак је комуниста да се убедљивим разлоаимв изборе за правилност тих одлука, а не својим партиским ауторитетом. Према томе активност комуниста као чланова Народне омладине не слаби после ове реоргакизације, него расте. Рад у организацији Народне омладине је њихов партиски рад. Они су носиоци борбе за дисциплину, ггротив свахог кршења Статута Народне омладине, и највреднији чланови актива. То су

задаци Партије у односу на омладииску организацију, то је демократски однос према омладинској организацији, пут за развијање демократизма унутар те организације и пут за њезино јачање као комунистичке омладинске организације. За извјесну неозбиљност која се ту и тамо испољила и на овим изборима, за извјесну равнодушносг према захтјевима Статута Народне омладиие, према случајевима некажњеног кршења Статута, за извјесно потцјењивање Народнеомладине, одговорни су у првом реду комунисти. Против свега тога они морају да се боре као примјерни чланови Народне омладине, а не као тутори у тој организацији, јер то нису и не треба да буду. Комунисти су најпозванији да подижу ауторитет наше организаНародне омладине. Оки тре€а

да се боре против извјесног мртвила у овој организацији којој треба више омладинскот жара и револуционарног елана. Чинц нам се да je извјесна успаваност посљедица исхључивог ангажовања на обичне свакодневне задатке. Недостају нам акције које би политички узбуђивале и покретале ону латентну омладинсху енвргију. Не користимо миоге проводе, годшцњице, значајне датуме за зборкже, студентске манифестације н слично. Шта би се све у томе могло постићи на примјер кроз наш рад на ванармиском образовању људи? На тим задацима, кроз низ масовних акција Народне омладине, треба развијати ооцијалистички патриотизам, мржњу према агресору, спремност на одбрану наше скупо плаћене слободв и независности.

Наш рад на ванармиском васпитању

... Због посебне важности и разлога који су садржани v општеи политичком дијелу овога извјештаја износимо и основна запажања о нашем раду на ванармиском васггитању људи, Партиске организације су ое о овом задатку почеле озбиљније бринути тек цред крај школске године. Тада су утлавном прмпремљени планови за овај рад у студентским љетовалиштима и одмаралиштима кроз дјелатност фискултурних организација и организације Народне технике. Планови су били врло добри, али њихово остварење је било слаба Фискултурна организација и Народна техника донијеле су нове врло добре и потпуно остварљиве планове за рад у току године. Без најактивније подршке, у првом реду од стране парггиских руководстава, ни ови планови неће бити остварени. Масе студената који се и овако баве разнитм спортовима, техничким вјештинама. интересују се за стрељаштво, читање карата, савлађивање прссродних и вештачких ггреттрека, параситизам, морзеову азбуку, аутомобилизам, радио аматерство итд.

Конференцији су присуствовали: Марко Никезић, секретар Градског комктета КПС Београда, Boja Вуцелнћ члаа ГЈК., ректор ТВШ Кашатга, rocn Ушгверзитета к МВШ н 290 делегата са свкх факултета Техннчке велнке школе

0 успеху на испитима

И ако нисмо имали намјеру да у извјештају посебно анализирамо учење и наставу, нето смо покушали да то питање изнесемо као комплекс свих задатака кроз читав извјештај, ипак издвајамо неколико посебних запажања у вези са учењем, пошто he о настави бити говора У реферату. Наводимо неке податке о кретан>у успјеха на испитима по годинама: Од 1835 студената I година Правног, Економског и Филозофског факултета понааља ове годи* не 442. На свим осталим годинама ових факултета понавл>а 360 студената. Из ових бројева да ое закључити: 1. Да се успех из године у годину побољшава и 2. Да број оних који поиавл»ају не даје никакве разлоге за отступан*© од Правилника под изговором ,да понавља сувише велики проценат па да се неће испунити план”. 3. Овоме треба додати да оскудица у висококвалификованим стручњацима свих специјалности није таква и да по цијену квалитета морамо испунити некакав брор Баш напротив сву пажњу треба обратити на квалитет будућих стручњака. То значи да морамо филтрирати све оне што не уче или. другим ријечима, правилнике о студијамаи стипендијама најстрожије спроводити у дјело. Међутим, наша партиска руководства с једне и органи школске управе с друге стране, цретјераним отстунањем од правилника по неколико пута су их у очима студшата дисквалификовали и тако онемогућили њихов позитиван ефекат. Требало је дуго и упорно ликвидирати попустљивост, прије свега у партиској организацији, која код неких паргискихруиоводстава и до данас није ликвидирана, и ако су и сама учествовала у доношењу тих правилниха. На Филозофском и Природно-математичком факултету још живе тшденције „пробијања” правилника о студијама и стипендијама. Тамо где није направљш никакав озбиљнији покушаl у примјени Правилника није се ни могла уочити његова корист за унапређење студија. Напротив другови са Ветеринарског факултета већ могу да посвједоче ту корист. Чује се и врло погрешно и ншолитичко објашњавање разлога за ревизију стипендцја: „штедња је, нема новаца. не можете добити’’. Ревизија стипендија има за циљ правилно и контролисано коркшћење фонда за стипендије. Смањивање фонда долази као последица правилне расподеле а не искључкво хао разлог за одузимање стипшдија. Тај фсхнд he бити све дотле премален док га трошимр на понављаче и слабе ђаке. а не користимо га као материјални стимулс за боље студирање. Мјере штедњв не иду за тим да се одузимају заслужша права и награде, него за тим да се одузму незаслужше повластице како би се осигурао принцип социјалистичког награђивања. Изнимке могу да буду само оне, које су, као објективни разлоаи за губитак права на стипендије, или прелазак у наредни семестар, наведени у Правилнику. Међутим, има случајева да се међу т$ објективнв разлоге урачунава и запослегаост на партиским и омладинсхим задацима. Организација мора да другим путем олакша уредан студиј тим члановима, да правилно распоређује задатке, а не преоптерећује појединце. У осталом какви су то задаци којима партиска организација онемогућава студцј, уместо да га олакшава и помаже? Ако их има онда је пред тим људима криво партиско руководство, а ту кривицу не треба плаћати из државнв каое. Миото чешће се ту ради о личним обзирим« или о аљкааим студентима, који се склањају за леђа Партије или Народне омладине. У интересу је нашег основног задатка, повишења квалитета студија, да се боримо за ову нашу законитост и да на томе мобилишемо х ванпартиске масе. Такав је уопшгг полокај и задатак наше Партиј^

Година Број студшата Положено испита 194Ć5 Јунски рок 9517 14272 1949 10419 28720 1950 9018 20588 1949 Јануарски рок 10419 11904 1950 10470 10948 1948 Септембарски рок 10419 9342 1950 10470, 9184