Student

ИСПУЊEНА ЈЕ ОБAВEЗA ДАТА ДРУГУ ТИТУ ШЕЗДЕСЕТ НОВИХ ИНЖЕЊЕРА

Данас је окренута нова, неисписана страница путописа. Шта ли ће у н>ој забиљежити путник у свом непрекидном кретању по стази времена? Да ли ће предели у које ће да крочи његова нога бити благе падине плодних воћњака или бескрајне степе којима брише мрзли северац? Да ли ће се путниково лице разведрити пред призором лепоте или ће изражавати бол ради непогода које га сусрећу на његовом бескрајном путу? Тај путник има необично име Човечанство. О своме путу Човечанство већ деценијама векова прави забелешке у временској књизи утисака. Овај путопис је већ пуи најоазличитијих догађаја и доживљаја минулих у блиској прошлости или давнинама, пун описа лепота или страхота које су задесиле Човечанство. У њему су векови поглавља а године странице. Последње забелешке Човечанство је својом руком уписало на страницама поглавља прве половине двадесетог века. Са тих страница читамо утиске у великом успону на који се путник успео, успону пред којим бледе сви ранији напори бескрајног пута. Али читамо и о преброђсним орканима и потресима. И последња недовршена реченица наслућује олују, Да ли ће стаза Човечанства мимоићи непогоде које надолазе или ће упасти у центар њиховог вртлога? Налазимо се пред чистом неисписаном страницом којом улазимо у ново поглавље путописа другу половину двадесетог века. Да ли ће реченице забележене на овој страни да славе лепоте питомих предела који се протежу пред оком путника, или ће забелешке и даље причати о мучним лутањима, о недогледној песковитој пустињи којом ie кренула стаза Човечанства. И ту се с муком, под припеком тропске жеге, пробија путник напред, тражећи излаз из овог краја у коме га мори жеђ, а умор савладава обамрле удове. Човечанство посрће и пада па ипак иде напред оно хоће напред. У најтежој малаксалости наишло је на оазу с лековитим извором који му је повратио душу. На смирају је осетило свежи дах Октобра. Пун наде путник је хтео да одмори истрошено тело и уснуо сутрашњу зору осетивши олакшање. Али га .ie пренуо студени дажд што продире до зглобова. Уместо зоре око њега влада мрзла пустињска ноћ. Човечанство опет као да лута. Мрачни хоризонт омета путника да нађе стазу која ће га брже извести из мрака м псс НдтИа оатч то хтрпса путнич©! Дпђт*l Ту feouz TjdV-Л окрепљења и одмора, па онда опет креки сигурним кораком даље у будућност. Ту ћеш осетити дах мира и слободе. Није ли то за тебе излаз из бескрајне пустиње? Куда ће се путник упутити још је неизвесно. Пред нама лепрша неисписана страиица временске књиге утисака. На њој се само види круттни наслов: 1 јануар 1951 година. Ми му желимо срећан пут без опасности и трзавица и надамо се да ће ипак једног дана открити нашу оазу.

Било је то 1949 године. Ближио се рођендан друга Тита. Дух такмичен»а обухватио је све радне људе земље. Њему су се придружили студенти нашег Универзитета, а студенти треће године Рударског факултета прихватили су иницијативу Министарства рударства да дипломирају годину дана пре рока, како 6и се што пре укључили у привреду. Више од 50% студената треће године Рударског факу.7ггета били су врло добри ђаци. Зато је, од око 100 студената, н>их шездесет дало обавезу Маршалу да за једну, заврши две годиие студија. САВЛАДАНО ЈЕ ОБИМНО ГРДЈТИВО БЕЗ СКРАТжИВАЊА Градиво предвиђено за седми, осми и девети семестар студенГи су слушали и савладали у току два семестра, без икаквог скраћивагва. Помоћ наставника указала се као неопходна потреба. Професори Брана Миловановић, Васа Павловић, Душан Михајловић и други одржавали су многе часове како би са своје стране, допринели да се обапеза оствари. Наишле су и тешкоће. Недостатак кшига и скрипти надокиађеи је тиме. што су сви долазили на предавања без изостанака. Комитет Народне омладине водио Је кантролу о раду сваког —— ј' лико, тако да су и они другови који, услед заосталих испита, нису могли ући у крут ових студената ударника, положили све испите и скоро, ишли у корак са овима. • * * Дошао је јануар. Исггити су почели. Просечно Сваки студент је дло по три испита. За јунски рок бстало је сваком 10 предмета за пола-

ган>е. То је био тежак посао. Распуст је скраћен. После одмора од 15 дана, наставило се са интензивним радом. Број часова је повећан и напори су се ближили крају. Јунски рок донео ie успеха. Шездесет студената положило је све испите, шездесет их је узело дипломске радове. Геолошке карте терена, рудних лежишта, транспорт у рудницима, разни привредни проблеми лежали су пред њима. Радови из тих области користиће двоструко..... ОБАВЕЗА ЈЕ ИСПУЊЕНА ШЕЗДЕСЕТ ЉУДИ ЈЕ ДИПЛОМИРАЛО Октобар 1950. Крајњи рок за испуњене обавезе, донео је коначни успех. 60 студената са успехом су извршили CBOi задатак. О томе оцене на.јбоље говоре. Сем једне седмице и три осмице, сви остали радови оцењени су са девет или десет. Поред тога, ови радови су допринос решавању привредних rrpo блема. Многи су награђени и новчаним наградама, а резултати се већ користе у нашој индустри.ји. Имена студената ударника, Шефика Талића, Милорада Димитри.тевића, Пере Обрадовића. Милосава Јањића, Стевана Карамате и мгтогих других из ове генерације остаћо забележена светлим словима аналима Рударског и ГеолошОбавезу дату Маршалу Титу на дан његовог рођендана они су часно испунили. КВАНТИТЕТ НЕ СМЕ ИЋИ ИА РАЧУН КВАЛИТЕТА.... Милорад Димитри.тевић, један од њих. прича о свом дипломском раду: Видели смо да је потреба за

инжињерима велика, те смо били свесии датих обавеза. Али моралч смо водити рачуна да квантитет нашег рада не иде на штету квалитета. Квалитет мора бити бол>l него до сада. И Милорад се својски заузео да дипломски рад „Северни ревир! Бујановаца“, што боље уради. Ој је и раније радио у научним гру пама. али ово је био ггрви само сталшг рад. Поред тога требало ј? користити и ггривреду. Антимонски рудници Бујановаца мало су до сада обрађивани. Теориско знањ? стечено у амфитеатрима, требало је днати искористити у пракси. Havшле су прве тешкоће. Терев Буја-1 новаца био је дуг око 25 км. а морало се свуда стићи. У рудницилп Милорада су лепо примили. Схва- 'I тајући важност ивжењера reo | лога, пружали су му сваку могућу! помоћ. Током рада Милорад је на- : стојао да у своје илустрације унесе што више нових елемената. Де-1 таљне геолошке илустрације овог* терена, први пут су се појавиле у i шеговом дипломском раду. Рад је f завршен за три месеца, а оцеиа је | била десет. •ДД и „„,. ... -,. r

Хоспитовање практична припрема за наставнички позив

.,. Овога пута не улазе у гимназије пјгни страха због неспрешнене задаће. Ево их опет у бучгош и пуним младости учиоготцама. Не очекују бојажљиво професора, не пазе на коју страну прозивника ће да стане гоегов прст. Пре четири године су изашли из клупе, а сад су лриправнаци за наставнике. Са звуком звона, којим маше стари послужитељ, улазе у разред и сећају се тренутака, баш кад су они били исти као ови ученици. У седмом семестоу сви студенти Филозољског и Природно-математичког факултета обавезни су да хоспитују. Реч ~hospes” у латинском је означавала странца. туђинца, а понекад се употребљавала за невешта. У тмназијама студенти су сада још странци, који долазе да нешто науче. О њиховој вештини биће речи доцније. Студенти хоспитују на девет часова. Одлазе у учионице код професора своје струке, да би се оспособили за методски рад. На часовима педагошких ветерана може се подоста научити. Неки од њих су тридесетак година наставници. Студенти се распоређују на хоспитован>а код најискуснијих, а на краЈУ студенти одржавају једно огледно предавање у неком разреду, ПРИПРЕМЕ Хоспитовања су при крају На њима се могао посматрати метод наставника. Сад се наступа пред разред. За час се спрема у читаоници семинару, лабораторији или У соби над књитом. Милисав Филиповић прилрема предавање зо трећи разред. Говориће 0 Пушки новој песми „Зима”. Обично се у шлшаз-ијама на зимским часовима из језика чита нешто о снегу, ветру или мећави. Слећу пахуљице. Милисав још једанпут понавља стих:: ,јИдет волшебница зима” Предавање се мора бесггрекорно спремити. Деца ће више да запажаЈУ на привременом наставнику, па макар за један сат. Зато он у себи проба као да је у разреду. Пред њем је часовник, и он предаје имагтшарним слушаоцима. Падају му на памет питања која би девојчице могле да поставе. Како деци објаснити фигуру да је

зима окитила гране? Како се она прсстрла по пољима и зашто је река кепомична? Да ли ће успети да им дочара зимску слику? У седмом разреду Седме женске Тагић Будислав предаваће о крвотоку и лимфотоку. Он озбиљно спрема предавање. Узео је неколико средњошколских и један универзитетски уџбеник. а ту су слике и шеме. Из свега узима грађу за лекцију. Служиће се разговорном методом Предавање је било одлично” рекле су ученице после часа. Шулебергер Мира је позната као добар биолог. Налази се пред задаћом, која се разликује од рада у ботаничкој башти или зоолошком врту. У петом разреду предаваће о опнокрилцима. Причаће о пчели од како је била тотем у Египту, па до уништаван>а трутова Не састоји се спремзње само У прелиставању литературе. За час се облачи и ужурбано дотерује. Виши разреди IV женске гимназије су строге судије. Ие опраштају од погрешног нагласка до кончића па тамном олелу, ТРИ МИНУТА Математичари су редовно хоспитовали. После су предавали из градива, које је на реду у свим разредима IV женске. Методске јединице су марљиво обрађивали. Ученице су их пажљиво и са помало страха пратиле, јер то је ипак математички баук, Оне се на часу понекад дописују. На некој цедуљици пише; „Овај је силан!” Нема веће похвале за студента, него кад нека ученица после часа рекне пријатељици: „Ех, да овај дође за професора у нашу гимназију”. Један математичар је закаснио на час три минуте. Девојчице су казале да му је требало цати неоправдан изостанак Наставница математике Трбуховић је задовољна са математичарима. Она сматра . да би на хоспитовањима студенти морали да се боље упознају са својим предметом као делом опште наставе, конкретно са начином о-

цењивања. писменим задацима и другим методским питањима”. СЛАВИСТИ Слависти такође хоспитују у IV женској код наставнице Пешић. Воле да предају о песницима, а нарочито о Пушкину и Мајковском. У петом разреду Тихомир Стефановић предаје биографију Горког. Разред је бучан. Ученице се устежу да читају. Мало су се осмелиле. Дижу руке. Петошколка у последњој клупи се ражалостила, стално диже руку, а будући професор је не запажа. у друго одељење петог разреда улази Стојадин Костић. При уписивању изосталих у дневник, рука му је мало задрхтала и мало испремештала права слова свакодневмог рукописа. Ученицама објашњава одломак из песме Мајакозског. Донео је неколико песникових слика да би им на тај начин утиснуо у памћење његов лик.

О Пушкину говори Неџад Пашић. Седмошколке га напето слушају. Завршио је. Поставља им питања о животу великог песника. Девојке у тим годинама воле да читају песме. Знају о песнику, зато се лако дижу и сипају одговоре. После часа је критика. Нема већих замерки, сем да је два три пута гледао на часовник и да акценат није увек био добар. Деси се понекад да студент са пуно „двоцифрених оцена” пред разредом затаји. Прича тихо да га прва клупа једва чује. Ученице га готово не слушају. Мисле о свему само не о школи. После таквог пре_ давања ученице моле наставницу да им га понови, јер га нису разумеле. Код већине слависта осећа се да се не спуштају на ниво разреда у коме предају, ПОСЛЕДЊИ МОХИКАНАЦ Десетак „германки” се пријавило за хоспитовање. Само две су се појавиле и ишчезле. Једна је остала па свим часовима. То је германски , Послсдњи Мохиканац”. Предавала је о неправилној множини у енглеском. (Наставак на другој страни)

Друго редовно заседање Народне скупштине

Двадесет седмог децемра почели је у Београду Друго заседање Народне скупштине ФНРЈ. Пошто су Савезно веће и Веће иарода примили диевни ред, на за;е;шичкој ссдници оба већа је nfr трес предлога о општедржавном буџету за 1951 годину. У дкскусиЈи по предло' ✓ опттедржапиог буџета прво јс говорио претсе.шик Приво 'дпог савст.ч и прстседпик П lancK« комисије Владе ФНРЈ друг Fopvic Кидрнч, ко*и јч у свом eKcnottv издто " ;зулта)е годишњег плапа п четв»ро*одишви биланс извршеп.а Летогодишиет птана. Друг Добривоје Радосављевић, министар фипа.чсцја Савезне кладе дао је образложењз предлога onum-државног буџега за 1951 годину. Из облазложења ее види да he то« ком 1951 године укупне инвсстиције за капиталну шградљу, просвсту и културу, соцлј.ишо-здравствену заштиту. народну с-дЗрану, државну упрову, судство »i тужпоштво и за pfifpßHH фонд држдсие резерве и

г’Ми држимо и наору гкавапо нашу Армију са* мо зато да она чува мнрну социјалислнчку из градњу наше земл>е”. (Тито)

об.иезе лржаве 'пносиш прено 17А ми шјарле динара. На крају деПаге другог дана з«“ селања говорио Јз претседппк Елј де и министар науодн? одбрав маршал Тито. Његов експрзе однј| сио/се на војни буџет за 1951 п дину који he у идућоЈ години ијно <ити 300 милиона диаара више одиосу на ову гоцину. Овакво n већен.е војног sурега резулзипћ#« je из знанаја којег има наша/Ар* мија У одбрани зедље у данушо Ј светској ситуацији. На ванлш грапинама од стране Маlузрске/ РууСГ' ни;е, Бугарске и Д .iliasnrje/npme свакодиевне АрмиЈв тих земаља имају данас '* лек ° ћи број војника j рек/ ла Рф*м Јсдиницама него -7 имале 1948 године. / Пстичући ц/ тЈДнашње н.е наше има д» f лужн W венствено «безббђеше мирне со цијалистиуке изградње, друг Тит ј е рекао/„Напш грађани l су се т нуиој M'jepH посветили с/ом иир нок радУ» извршењу Пезогодишње ндана и изградњи соцмализма. О" јги су досада показал/ задивљују* iy хладнокрвност и сјркојство и Ј сам Ј дубоко увјерен уДа ће то спо којство и хладнокр/ност ђмти и У будуће одлика наншх граl>ана. Са ■ чупати нерве и »КР нв р*дити сво посао значи дава|п свако! оном ко помишла иа аг Р еСи ЈУ, J* агресор обично и н^ то Ј и да ствс ри ратну психозу j иемир у нарс ду против кога к^ е СВ °Ј® мрачн • планове. Наше наша ол лучност у одб’' ни Ве аависности своје слободс наша непоколебљи всст „ прш. ипијеЛНОСТ У борби »* мир, снага наше револуцшошчш* Армије - гарантија су напкг мирног разг 17 * 2, • јо наставила са радом 1» Д невнои Р е ДУ налазе ce јохд и ПГ )Треси предлога Закоиа • onштдржавном завршиом рачуиу за I<аo годину, цредлог Закона о укн* дан>у Закона о растуран»У м издаван>у омладипске и дечје кн,нжеп' ности и штампе и још иеколико з» г кона.

Ј . ЛР П Професорима и стуи Вепиних школа ,ri ОРГАН НО СРБИIЕ НА БЕОГРАДСКОМ ¥НИВЕ РЗИ I ETY И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМ А Л