Student

Новогодишњи обичаји у свету

НОВОГОДИШЊИ ТРЕНУТАК НАД КЊИГОМ

На Економском факултету нашег Универзитета сада студирају и два Хиндуса. Они су стипендисти наше Владе. Један од њих, А. Висуванатан, налази се тек непун месец дана у Југославији. Замолили смо га да нам напише нешто о њиховим новогодишњим обичајима. Он се одазвао и послаој нам следеће-

Религиозни обичаји и веровања| цмају јаке корене у народу. и у н.и-1 sсовом личном животу. и имаће их | цве док постоје нужности које их условљавају. Све док у свету посто-1 ји беда, неравноправност и незнаџв цостојаће и ови обичаји и веродан>« "" » I' Нова година за све Хиидзсе ознаулвзах сунца у оеве!>ну хемиефару, после претхолног f»’* ивка на i urro на јочмглс k? т; >еОа Д* i јретставЈва оочетак једног новог ЈШздНља"**сп. ■ укама ггГ^ BUBv или tpehov. Зато се обичаЈи >годишн.их проехава углавиом н* »ртвш inba боговима RM б iat*oCT<'H+>a мудl*ости итл. ' iAhi требл чи омогућити среКиу FLjhe Нове годиме почии*# У 7 * (xynaorf> значи те

лесно и духовно чишћење), после чега следи примање нових одела (националне ношње), које поклања глава породице. С изласком сунца отац породице започиње „Пангалску церемонију”, кувајући пиринач и „ђегери” (домаће припремљени шећер у грубом облику) у новој глиненој здели. То се. приноси на жртву богу Сунца, који влада природним силама, као на пример кишом. У церемонији учествују чла-

нови породице, пријатељи и родбина. Пошто Нова година доноси и срећу и невољу, Хиндуси, желећи срећну и успепшу годину, узимају новац као поклон од неког срећног и задовољног човека, јер сматрају да им то доноси срећу. Ови поклони предају се увијени у бетел-лишће, заједно са семеном пиринча. Не* парни број пиринчаних зрна у омоту означава срећу и благостање У следећој години. Студенти користо што више могу овај обичај. јер је то за њих врло лак начин да дођу до новца за своје личне издатке. За студенте је ово врло весео Д а н*

На дан Нове године они на неколико тренутака отварају свозу књигу са одлуком да he добро радити У наступајућој години, Често студенти отварају књиге само да 6и преварили своје родитеље. Такође, они учествују у церемонијама код куће, или уз шалу и забаву пролазе улицама. Дан пролази у веома веселом расположењу. Нова година у Индији пада 13 или 14 априла, што зависи од кретања планета. Сваке године Хиндуси овај дан очекују са надом у нове. боље дане. Али боље се неће окренути док постоји капиталистички друштвени поредак.

ЈУЧЕРАШЊИ „ЂАВO“ ДОЛАЗИ НА ЧЕСТИТАЊЕ

Ш у Јапану је Нова Година највећи м најзначајнији од свију празнико у години. Тај дан у овој далекот земљи веома 1е интересантаи са своЈим обичајима. Званично се праз нује 1, 3 и 5 јануар. Но v народу ђ[фипреме пачишу од 13 децембра лкада се слави и почетак ..Веселог тфОлеНа*’. У слављу учествује и старо и младо. Улицр cv пуне деце, која на коч нопцима irvniTnlv безброј шаренич паштнатич змајева Куће cv еа сви 1v гтрана укратепе зелеиим јелка' мл и бабмусима, а улазни стубовм. "бавијенц слекнатмм конмлцима.

претстављају неку врсту свечане капије. Дугови су интересактан детаљ послелшег дана године. То је за дужнике критичаи дан, јер сав дуг треба бити исплаћен у готовини. Жалопојке због оскудипе никад ни оу оправдпвајуће Ио залнш дан ro дипе може врло лако бити поразам и за повериоца, Лер дужнику се оставља прав,> да се с?кри.lе прел повериоцем до поноћи. И уколико до тада ниlе пронађеп од повериопа лужник ie спашен. Шта више, тада повериоп честита дужнику Нову Годину, макар му дуг није

вратио. У вези с тим у народу постоји и једна шаљива изрека; „Првог дана у Нопој Години долази ЈУчерашњи ђаво на честитање”. Та че ститка уједио значи да повериоц није заборавио на своја потражипања. Честитке се измењу.ју при сваком сусрету. Без обзира да ли се познаiy или нс обострано се зажели. ..нову срсћу у Новој годишГ’ уз духовиту узречицу; ..нека вам је хвала на доброти, коју сте ми указали прошле године”! У сванућо првог дана године I>бичаl ie да се вода из бунара вади v ”и'е. На>ротно празноверјо то пезује уз здпапље it срећу појединца у наредно] години.

ПРАСАД НА БЕЧКИМ УЛИЦАМА

У мнотим земљама Европе постоје неки слични обичаји везани за овај дан- Веће разлике постоје између германских и романских народа. У Швајцарској, Немачкој, Холандији, Аустрији, Француској и Италији груие дечака и младића, поготову у селима, поводом овог дана обилазе куће и улице, певајући уз прапну различитих инструмената. Зато су они награђени различитим поклонима (обично воће, новац, или играчке за децу). Таквих обичаја има и код нас, поготову у Далмацији. Ко последши седне за сто или стигне у школу назива се „Силвестро”. То је обично нека комична фигура из средине, која тога дана прима и упућује разне шале и дух овитости, забављајући друштво Нарочито то постоји у Швајцарској. На пример у Базелским фабрикама, радница која последња дође на посао добија сламнату бебу такозвану ..силвестраско дериште . По пеким средњеевропским селима тог дана ишибају неког човека, што треба да претставља застрашивање зими која евентуално може наићи у новој години и уништити усеве. Врло су интересантни пригодни обичаји у Јужној Аустри.ш, поготову у јужном лелу државе и Тиролу. Постоје многи сујеверни обичаји. који су се до данас одржали, и обнавл,аlу се из године у годину. Тако на пример, ко хоће да има новца у изобиљу, треба тог дана дз s еде прженог шарана. Или, ко хоће срећу у новој години, треба да једе свмњско месо. Да би се избегли

назеби у следећој години треба на Силвестрово обући чисту кошуљу. Ко подмири све дугове имаћв много пара У новој години и сл. У већим градовима ове празноверице су потпуно заборављене. Шти мунт забаве је сасвим другачији. У поноћ, тачно, излази се масовно на улице. Пролазници један Друтом вичу на ухо: „Живела нова година”. У Бечу су се обично тада по улицама појављивала прасад, која су била предмет весеља. Прасад се је крв* тала међу столовима кафана и Р®” сторана. Сада настаје улична хајка за њима. По фпанцуским местима оггварају се тзвр. .ле барак” " божићне, односно новогодишње пијаце. хоје трају од 20. ХП до 5. I- У н,им а се, поред осталог, продаЈУ и Д еч Ј е и грачке, које симболички карикирају чак и неке политичке догађаје. Поклони су најуобичајенија манифестација новогодишњег весеља. Готово у читавој Европи,, новогодишњи дани су пуни обилних бакшиша и дарова за портире, писмоноше, колпортере. фризере и људе сличних професија. У Паризу се последњи дан године ничим не С* (3 " ликује од осталих дана. Ввчерња живост и плесеви су као и обичштх дана. Тоједан припреме за сутрашњу, новогодишњу радост, коЈа је в у-

ло раскошна.

\ 1 / - ...