Student

ОАЗА ПРИЈАТЕЉСТВА

Забелешке са Интернационалног семинара у Холандији

ЗајеДннпа. прнјател.л (Societj- pt fi-iends) и.ча Квекерп поегали су иароппто чувеим својом хуманом лелатзошћ;. у T.>i;y и иосле Лругог еветоког рата. Кввкври r у 1947 годпне добилп Ноаедов у нлгралу за ’ мнр, AFSC (American friends service committe?) иома.л:р \- о.чп \t лелопима сеета гле јс то најнужнм.је. Само у ово} голшш до 33 септемдра утрошпли еу т.ап ио.чшћ ирекоморс-аим оолаcriiMii око 2,300.000. долара. Тим ноопем збршћавали су студенте у Фраидуској, слеио у Јапану. децу у Излтгјц. плјегли ue v НемачкоЈ нтд Квекертт у црлом свст»: iiM'.j' - Ннтеркациона.тве центре који се баве посе-бштм актуелним пробленпма. AFSC пргааизује Интсрнапионалне. семицаре у различитим државаца за mrw шпу по ue.ior света. Оии редови ириказују неке моменте пз праксе Једне таквс ip.vne. Ссба број осам

На станицц у Хагу вошли смо ла се распитамо за следећм цоз ирема Харлему. У обавештајггом грсдг упознасмо доктора Хуа из Шанга.ја којц псто тако путује па ссмпнар. За пола сата ето нас у Харлсму, а онда за неколико мпнутп пожње трамвајем на цпљу нашег путоваља у Бептвелду. Место је зналачки пзабрано за семмнар. У блнзики јс Зантвсрт па Северном Мору, а ни Амстсрдам iinје далеко. Брзо смо нашлн кућу ознзчену као адресу семниара. У н>ој се већ годцнама одржавају комференције свих врста, а сада од 18 авгусга др 8 септембра ц Интернационалнп семинар. Кућа је подшиута нзмеђу дппа н опквљена јс лспим вртом. Једноставношћу се одваја од луксузиих бгнтвелдских вила. Члпновп п воћства ссминара срдачно су нас дочекали. На табли у холу заокружена су п кашз имепа. То значи да су пајзад свн члаковн трупе нристиглп. Добно сам собу број 8. У п-.ој пећ станују тројица. Немац Бериа-р Пч> трович је дипломпрани студенг псл хологије. Недељу дана после жспндбе дошао је у Бентвелд. Он је па семинару врло актпваи члан одбора за разоиоду. Другп станар је џсто Немац Фридсл Кригер. Студирз фраццускп icзик и стрзстам јс фотсаматер. За иелу семпнарску групу ирзвно ic одличпе снимке. Трећи собни друг јс Вијстнамац Во. Нпкад ne спава у кревету нсго на дрвеној клупн или на поду и то без чаршава и ћебадн. Он јс акишфт скауг и вежба тело за напорс. Иегетеријадац је ц говори есиеранто. Чак је на том веЈитачком језику спевао подужу песму н посветио јс семинару. У кући се време оглашава ииднским гонгом. Загонетки Во воли ibc.

гове и оп обичио ударцс:« о гоиг почин>е дан. Програм дана Диевии план ,је садржајан и прплагођец вол>и семинарскс групс. IТосле доручка је „мелптација' 4 илм слободио време. Квсксрп н остали којц то желе, одлазс на 'медптанију‘ > . Она се сзстоји v томе да сс у иоссбној лросторијц v утирђецо врсме нроведс пстнасст минута у разммшљаљу и тишшш. ..Медитаиија“ се завршава руковаљем са суседом с лсве п десне страис. Од десет до трииаесг часова је јутарша конференција с дпскуснјом. После ручка време за одмор препуштеио је инднвидуалннм жељама. Након одмора се или иаставља ранија дискуснја нлн се говори о појединој земљи. Неписана је оба-веза да сваки учесник одржи краће предаваље с дпскусијом о својој отацбини. О Индији, Југослазији. Кини и Још

некнм државама иредавање је држано v две нросторпје посебно на ешлеском и француском. Тако се избегло превођеше п добило вншс врсмепа зл пптзгнл ц одговоре. Ifoсле часа о иашој зем.ви члановп ipvne са својпм пнтслпгентнпм питаи.пма показали су великп интерес и разумезап.с за развитак социјалпстичкс Југославцје. Много су распптивалп о ралиичким саветима. Навечс је понекад кратки ckvii па коме учесници семпиара радп бол.ег упознавања редом пзиосе своје бпографије па енглеском п франпуском језику, алп веКп.чом всчерљм часови припадају забавп. За обожаваоце класпчис музике џа расположењу су два грамофона и доста п.точа. Каткад се импровпзирају п играпке. Држаие су ц цриредис са скромпим алц незаборавним програмима пумпм пантомиме п вссе.ва. Мери Вајтман јс основзла шаљивп оркестар. Она пас је паунила пупо дмвиих лруштвегшх пгара. У таквп.м вечерима радосг се разливала до сваког кутка семинарскс куће. Биле су заступљене 24 нације Сакупило сс око трпдссет п пет ч.таиовз групе. Само пеко.шко пмспа pehn ће о стппчком шареимлу I.lоусли Холис јс с Првог Зсланда; Франм Бучар из Лпбљане; Мајкл ЈЈЈен пз Хонг-Конга; Алфонсмиа Разафкидракотохаспна пма најд.'. же прсзиме на семинару n прегстаг.,д.а Мадагаскар; Амаду Кеита из Сспегала; супрузи Варшпп пз Инднје; Џорџ Молепхоф пз Калифорпијс руководпо јс ссминаром. Даље иабраjaibc би показало ла cv у Бентселду би.те заступљене двадесет и четпрп иацијс.

Токо.м семпиарл рзспранљало сс о мећународнЦм пробдемпма зп м»р Уз иомоћ сгручљака за по.ипипкс, екоиомскс, псториске и друте иау кс. На семинару ц предавачи и У* чесници су пзиосили своје идеје и искуствз, која превазплззс нациопалне и подитичке границс и тежс постизаљу сарадље међу иародимз. Растанак Недељом ције било дцскусијс. Семпиарци се тада раз-нђу по Харлему пли ii л v иа обалу Севермог Мора. Лсдпом седмично прнређиване су скскурзије. Avtoovcom смо обпшли Амстердам. Хаг. Делфт, Лајдеп, ЈБумуидеп и друга места у ХоландИји. Једног даиа док смо биди на излету дођоше нам гостп. Стигао је и I.loh Ворд из Женеве. То is особа с којом смо се дописивали прс нзuiei' одласка на семинар. Обраћалн смо јој се ирекр висма: „Господиие

Ворд!“, а замишљали смо га као старијег Американца. Међутим, та особа нпти је мушкарац. ннти је господин илп госпођица. Квекери се пе ословљавају са господииом и roспођом, всћ само нменом п презименом. Она је млађа Енг.тескшва просго Џон Ворд, Дошао јс и Бен Сте.твп са супругом. Ои ће у наредпим годннама управљати ссмииаром за Европу. Посета ових гостију значила ,|е да се семппар прпближио крају. На последњем састанку члановп су копструктивно искрнтиковали рад семинарске групе. Завршна прирсдба одржана јс у фантастпчним оделима с џаградама. Прво место јс освојила Гвеи Гарднер с Каналскп.х острва у костиму богпше Флоре, а другу Демба Диало из Судана за претставу Црикшве. Разилазак је почео. Прва fe пош.та Андре Атал пз Туииса. На трамвајској станпци испратила ју је цела група са старом шкогском мелодијом; Should aulđ acquaintance be forgot, And never bro't to mind’. Сутрадан на одласку остада fe још неколнцина, Задње; ~Au revoir”. казали смо Аргенхинцу Оскар}’.., Распршцлн с v се чланови групе по целом свету. На Ннтернационалпом семннару оргаиизованом од Квекера неће се вишс састати, јср јс обичај да ucro лпце нс може два' пута да дође на семмнар. Но, оии су се заго договорилн да пдућс годиие сами оргаиизују иоии састандк.

Р, Ирииа

М. Димитријевић; Катедрала у Шибснику

МАЈОР БАУК

Ћоппћев сценарло, по ликовимл које обрађује, по добу у коме је постављена фабула, па и но самој фабули, пма у себи јсдну латснтну комноненту енског елемента, која сс као наставак наше народне књижевностн одомаћила у једном делу иашег нослсратног кншжсвног сгваралаштва. Та је компонента, иако недовољно јасно и иедовољно смело, изрцжена и у нрвом фи.тму режисера Николе. Поповића, Kojii је радпо по сценарпју Браика Ћопића "Жипје; ће овај иарод“. Чиицло се као да се у том нашем дцугом фл.Јму liu.uip.;* наш нацнопалии стил кЈшематографије, и зато су оис стот+ше хпљадт гледалада, којмма ће и иорсд својих

слабости "Живјећс овај народ* оста« ти сигурио нсзаборавна успомсна. са прг.вом очекивале да he од пстог парасцснаристе и режисера, добиГи филм доСтојаи поверења у љихове у.мстиичке квалигете. Какав he утисак поиети остали гледаоци нс бих се усудио да претскажем, али мене лмчио ’Majop Баук“ |е јако разочарао. Ннти је Ћопић као писап сцеиарија пошао и корак даље, нити је режисср Никбла Половпћ 'успео да нзм пружи меку бар колико-толико јасиу и бар рутинцранију фплм•ску иарацију- Од фаоуле,. \тхд о Бауку, кије у филму остало скоро иишта. Прекривеиа пршГом о детиљству, потпуно без ритма и темпа, пуна овешталих, реквнзита мошаже, nace.’bcua ликовима који су лтисни реалности и убедљивости. пуна камерманске егзибнције којој недостаје повезамост са радљо.м филма, флбула јс до те мере разбијена иепотребним детаљима п иеуверљивим ситуаиијама, да човек није сиглраи шта то иа илатиу гледа један филм или мешавмну кадрова из докумеитармих.туристичких и јубиларних филмова неке аматерске дружиiic. По који пут се чпии као да he сад стварно режпсер успетп да прикаже нстинити догађај (Баукова погибија у опселиутој колиби), али ту често педостаје само оио мало осећаља мере које је отсулно и које, на жалост морамо да признамо. Поповтгћу недостаје. Спеиографија и осветљеље иитсријера спадају у можда иајслабије uit'o смо ове године имали приликс ла видимо. Rehimn глумаиа kojii су всћ и рапије и.малп улоге иа филму (Царка Јовановић. Фраи Поваковић. Маријан Ловрић и.Јожа Грсгорин) јсдностзвио су поновдгли сно што смо виделп у neli по.мепутом фмлму ”Живјеће овај иарод“ и ”3аставп“. То коппраље по линијп маљег отпора довело је до тога да остварепп лкк главпог јуиака пикако не одговара тој улози, тако да нам се стално чиии да то уствари и нпје Милош Баук. Вјскослач Афрић, који сада рсжира cuoj трећи фи.тм n коме је ово прва већа улога у пашем филму, осгсарпо је лпк доброћудно!’ учител»а који по својпм гсстовпма и ноиашаљу делујс вшце као стараи исio што то Афрцћево лние. шмпнка и фигура дозвољовају. Зато оп делује помало пеуравнотеженр и смсшиб. Као да јс Ћопић у свом сиеиарију ионовмо лик учптеља из свог првог сценарпја. ”Мајор Баук“ Ппколе Поповпћа u Бранка Ћопића пије ни изблиза s*довољио. Фплм у чијем остварсљу недостају подједиако н занатска рутина и полет уметннчког стваралаштва, говори о људима који или иемају способиости и.ти нсмај - кпеита или им чак и једно и д > нсдостаје. П.

Царка Јосанозић и Марјан ЛоврнН у једној сцскм фнлма

Ана Карењина

Сцсцарио: Жаи Аиуј Реукнја; Жпл-ијен Дмвпвпјс . У главни-м улогама: Ана Карењина Впвмјан Ли Гроф Вронски Кијером Мур Kapeibiin Ралф Рпчардсои Толсшјсв роман Ана Карељнна, cjajan умепшчки прцказ живогаједног друштва, остаје иезаборанна успомеиа свакоме који ra је читао. Толстојев геиије иаражсн у Ани 'узбуђивао је сликаре, писцс драма, глумис филмске и и тела створсна ио шеговом обрасиу >'нсгобројна су. Три пута је ирав.д>еи фмлм и овај, који јс послелњи, ппјмпли су 1947 годнпс Французп Жа.п Ануј и Жилнјен Дпврвије и еп-1 лсскм глумци. Пажалост Ануј је свео Толстојсво дело иа фпио пизање осећаља. лишивши ia тако оие равиотсже коју То.тстој пастиже оппсом жиаота Jboвмна. Днвиаијс је та фн-на осећаља остварно кроз слике у полумрачном гону гдс је све mxo, где речи замсљују иогледи. гдс иема оштрнх иви ца и зато фипм Ана Карељииа делујс втпе као плустрацмја јелнога дела Толстојево! романа, рађена у стилу фотшрафије из доба с.мсне столећа, иего као адаптација Толстоја. Тако је лош.то до тога да филм само потсећа па Толстоја. а внше је дело глумаца и рсжисера него оног што читаоцп налазе у ромапу. Опрсдсливши сс тако. Дпвивпје иије успсо да од ие мало исиепкзие иричс о л»убави Анс и Врои ског створи добар филм. Између епизода, од којмх су нскс прака ре\;ск де.та, намеђу се дуга затамљеља која разјсдпљују контннуитет. отежа вају тох радље, развлаче пптересог.аљс ii слабс. утисак врлп добро тумачсних улога п снажнпх осећаља. Зато трагедија Ане. re жснс у чијем је животу прстојала само љубав. не узбуђује довољно дубоко и мн је иапуштамо саму, сломљену и пзгубљеиу у ноћи на шинама, са олакшаљем да се све то већ једном свр IШIЛО. Не бп сс пикако могао оспорити изванредаи глумачки таленат Вивијан Ли, али и она и Кијерон Мур

ириличио су далеко од Толстојеве Ане и Вропскиг. Ралф Рпчардсои је далеко впше Карељин и његоца интерпретација је, чини се, мајбољс умецшчко оствареље овиг филма.

Стеаан Петровић

КУЛТУРНИ ЛЕКСИКОН СИМФОНИСКА ПОЕМА

Савременн композиторп радо корпстс форму симфоииске поеме у свом стваралаштиу. Оза форма иије иовпма наше! времена. Цаћи ће се негде обавештењс да јс симфописка пое.ма Листов изум, али тако поједнрстављено обавештеље »е може да буле сасвнм тачно. Корени јој се могу тражнти у програмској музнцн Хектора Берлмоза и музичкој' драми Рихарла Вагнера које су п.мале утицаја на настајоње и развој спмфонмске поемс а свакакоЛмст је овле нмао важну улогу. Иако са миого елемената ирогра.мскс музике, симфомиска иоема не припада потпуно програмској музпип. Највпше елемената програмскмх пмају поеме А. Бородина (Стспе централне Азије), Сен-Санса (Африка) и савремеиог финског композиiopa Ја-на Сибелиуса (Фпиланлпја), Као де.то школе ромаптнчара сшмфониска поема узима романгичне тсме. Код њмх је јаче наглашен драмски сукоб. као у иием.чма "Хашет”, Франчсска да Римппп, "Ромео п Ју.тија" од Чајковског ir.Tii ’ Иоћ па голом брду”, Мусоргског; Пснхолошка прежнвљавања унео ie Рихард Штраус као бптан с.тсмснат својих спмфоцискпх поема "Херојскп жпвот”, ’Лон Жуан“, ”Тако је говорио Заратустра“ и "Тпл Сјленшппгел”. Наша НОБ инспирнса.та је наше композпторе и тако Је пастала једпп рд најлепшлх спмфонпских посма код нас И.това Гора“ Марнјана Козпне, п многе поемс из борбе п изградље "Везиља слсбоде” Мпхај.та Вукдраговића, ”Првомзјска“ Илића и др. В. Б.