Student

СЛИЧИЦЕ СА КОШАРКА ТУРНИРА У ИСТАМБУЛУ

ТРИЈУМФ КОШАРКАША

Jqui су у cchaihv вслики уснеса ааших репрезентативаца v разним »'раиама спорта. iom су биле свеже успоменс на успех цаших кошаркаша npoTim Француске у Бсограду, а дошла је нова победа, велики успех освајаше ирвог места из птзниру У Истдмбулу пепред одлпчпих екипа Француске, Турске, Италијс, Епшта.. „Опет ти Још 3/i преме утзкштцс Југославпја Француска у Београду публнка сс ceha "двобоја 11 високсг Француза Бешоа « пашег Срђа, ''вечнга сенкд“, пратио та јс у стопу. Дугачки Француз сс нервнрао, ади није могао ништа. У Иста.мбулу нста ствар. Гец иаводи слободноба* цаи>е, цспод коша Бешо чека. Одјсдном је осетно да га неко тапшс по рамену. Окренуо се и лпце му се смрачнло: Опет ти! Па зар н овде...? Иза лсђа стојао му је Срђа Ка« лембер. „Кер жувр,..“ Мнка Мтшић, иаш интернацноиалШ* судија водио је утанмкцу Еги* пат Ирап. Он врло слабо говор.н стране јсдике, нешто јјзло ”натуца“ Хтео је то да искористп н пре лочетка позвао све играче. и oбјаснlК)“ им јс: Кер жуер провокер республпк... дал>е је звиднуо ir прстом показао ван игралишта. Дао им је до anaiba да, укодико неко буде ировоцирао публику, да ће ra избацити напоље. Играчп су га разрогачсмо лосматралп. јер он јс само локушао то да пм објпсшг, Разумелк су ra сзчтротно. '’Ko буде

провоцнрао Рспублику биће Избачен напоље". А Мика је нешто сличио и рскао. Недисциплиновани „Гиџа” Утакмица Југославија Фраицуска. Играју сс послсдша три минута. Нашп воде са једним кошем разлике, тражс тајм-зут. Договарају се да лопту не испуштају пз руку, ка* ко бн са.чували иобеду. Додацдло се брзо и сшур,мо, оДу* говлачило се време. Одједиом шта је било Гоџнћу нико не може да објасни. Улетсо је под квш н пуцао промашио је. Haum вичу, грде va, Француаи су у комтраиападу срећом прумашилн кош. Ионово тајм-аут и понова« договор као раније. На ”Гицу“ повика. Обећао је да nehe шгше. И поново се почело са додавцшем, Калембер је писоко вратир лопту Гоџпћу, Овај јс скочно висоKt» У непосрсдиој близими коша. На љега скачу три Фраицуза. Бидсћи да ће изгубнти лопту, окренут леђима кошу гурпуо ју је из немогућс пизиције. Изменађетве је кош џ изнудио личну грешку. Нашн јс изводе са стране и МарјаповиН иостиже Још јсдаа кбш. Југословенн су ттобеднлц са четпрн поена разликс, а "шздпспЈтплпиовани Гиџа“ јс нримао честитаље. „Сокр” и ратлук KopncTfJui свој боравак у Турској наши играчи су хтелм да се „освете“ тамошњем спедијалитету ратлуку. Јсли су га лемнлице, *у свакој прцлици, свугде и свагда. Соколо* аић је премашио свс. У свтачионнци иред утакмнцу са Турском, Бора Стан ковић је облачећи дрес вадно из кутнје ратлук. Понудио је „Соколу“. Са очајиом гримасом гађања на лицу овај јс одгурнуо кутију. На утакмици Соколовић је nfpao врло добро. Одједном се. нзненада окреиуо савсзиом каиитепу и тражно хигиу

пзмену. Изашао је ft тек после лужс паузс се вратио у тггру. Смучило му сс ji поврапш је сав поједенп турски специјалитет ратлук. Супејман Величанствени од 40 килограма! Туриир јс запрЈиеи, Лугославија јс освојила прво место. Најбољп играч па турпиру, Саша Гсц прима пехар

из руку „мис Турскс*. Претседник општине Истамбула предаје побед* ничкој екипи прелазни дар, брошану статуу султана Сулсјмана Величанствеиог иа кон»у. Иочер је говор, честитао Гсцу. Статуа стоји на' столу, треба је само прдићи. Саша Гец пружа руке, а.тп одјсдном сс окрсhc н позива остале да хитио дођу. Енглср и Соколовић били су први. Шта је, шта сс лесило...? Брзо су увидсли. .Морали су му помоћи јер Гец инјс могао с.гм да покреис кип. Сулејман Величанствеmi јс бно твжак лрско 40 килограма. 3. Д.

ПРЕД ОСНИВАЊЕ НОВЕ СПОРТСКЕ СТУДЕНТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ АКАДЕМСКА СПОРТСКА ФЕДЕРАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Фпскултурна Ti спортска делатиост међу југословенскпм студептима имала је у досадашњем раду безбројџе успехе који су се манифестовали како у успеср.ма студентскпх. друшта ва "Црвене звезде", "Младости", '’Босне“, "Студеита“ и др., и у оргапнзОвању студснтских игара и других многобројних спортских приредби. Међутим, спортске органнзације ннсу ипак нашле своје право место на универзитетима и нцсу успеле да у својим секцијама н клубовима обухвате много већи број студената. Ради тога је одржано сав.етовање сиортских претставника свцх универзитета и великих шката иа којем су донети неки закл»учци и упућени нредлози Савезу студената Југославпје и Фискултурном савезу Југославије о стварању јсдннствене спортске студентске органџзацнје која 6и се звала Академска спортска федерацијд Југославије. Она би била самостална и добровољна студептска организација која признаје програм и статут ССЈ, а дејствовала би уз његбву пуну подршку. ЗАДАЦИ ФЕДЕРАЦИЈЕ Основни задатак Федерацијс био би да ради на физичком одгоју студенага преко спортских клубова и друг их фискултурних организацпја. Федерација би координнрала рад и унанрсђивала везс између свих уииверзџтета у земљи, брпнула се о материјалним условима споргских организацџја н претстављала би студеитскс споргскс организације прсд свим фарумима у земљи и ниостранству. Иначе, сама би деловала у склопу Фрскулту рног савеза Југославнје, с тим што 6u била трстираиа као свакц други републички савез. ВАЖАН ПРОБЛЕМ НЗВОРИ ФИНАНСИЈА "Када сс говори о моввј спортској организацији, каже се у предлогу ССЈ И ФИСАЈ-у,- олмах сс поставља питањс финанснскнх средстана. Јасно јс да ћемо у првом реДг рачунати иа сопствепе изворе, ио то би било таман толикб да организација једва одржаца жнвот. Међутим, баш у почетку тако нс би требало да буде. Јер, ни добар ни јак спортски колектив тешко да може да убира веће приходр но што би му требаЛо за одржавање мннимума, а за одржаnaibe н подизање спортских објеката нема ни говора. Зато мислимо да и поред принципа да се ор/аиизацијс имају издржавати од соистве-

иих средстава, нашу оргаиизаииЈу треба иомоћи, тпм пре што је у фази ствараша.“ Претставници универзнтета и ве* даких школа су предложили да Савст за науку и културу, уместо што би по факултстима завео обавезму иаставу бпштег физичког образован»а, да један дсо те суме пнвестира у изградљи спортских терена и објеката. (У Загребу је вршен предрачуи кслико би било потребно годиuiibe нсвца за одржавање обавезнс наставе и показало се да би то било два више од суме дово.вне за богат п разповрстаи спортски живот). Иначс, инвестирање за спортске терене је истовргмено и припремање материјалне базе за увођгљс обавезнс настзве, пошто се тако велнки број објеката ие би могао одједанпут изграднти. Будући да Академска спортска федерација Југославије треба да имц улогу и задатке једнсг републичког фискултурног савеза и да су студентски градски одборн идентнчни са Јрадским одборима ФИСАЈ-а, претставници ужгверзитета сматрају да иовој орпжизацији треба признати и право ка нриходе од спортске кладионице, исто као и осталим савезима. КОТА 2123

■ - ОДЛОМАЗС ПЗ ДПЕВИИКА СЛ Л ДОГОРОВАЊА ГИМИАСГГИЧКОГ ДРУШТВА „СТУДЕНТ“ IIA БОРАЧТСОМ ЈШКРУ Ј

. Уста.ш aio рано. Већ у пола четирн били смо на иогама. У млгаднпу добијамо доручак и храцу зз иут. Мића лакује заједиачки ранац. Носимо доста ствари, мантил, џемпере, ланталоне. Смеју нам сс. алн искуство са Бесне Кобнле н Трнглава прилично је горко. Полазимо. Коле инструктор нас прсброЈава. ПрелазимО речину. Свиће. Долазнмо до суседног војног, лдгора. ПоследИ»и поздрав са старим друтовима. Они одлазе за Београд а ми зз Прсњ. „УХ ДА МИ ЈЕ ВРУБА ПОГАЧА СА КАЈМАКОМ”.,. Улазиио у шуму густу и високу. Престаје сћаки пут. Уска стази во* Ди узбрдо. Вмсока стабла идеална за балване н даске. Неко примећује ла' је добро за наш логорски јарбол, У близини је шумска манипулација. Тупн удари ceKiipa откривају пам присуство дрвосеча, Мрачио је и влажно. По маховнни ца стаблима одрсђујемо странс света, Учили смо као деца у школи. Марица сс,та нз један оаи». чарапа јој се смаклз н увукда у ципелу, Синиша прича „планинарску снмфонију", Југ говори сам са собом. Пнта се ко he ra идући пј;т наговодитц да се вере по брдима... Говоримо о јелу, глад ни смо. Фотпћ старији густира: Ух, да ми ie сада врућа погачз сз кајмаком! ... Сада Југ водц колону. Пред нама права камеџа пустиња. Где год око досегне. сзм ro камси. Као у ДалмацнјИ. На путу иам је још једна шума* чудна, ведлкд раздика

од мадопређацпис, Стабла трула са великим дивљим гљивама, оборена. На стаблима паразитн и маховииа* Шума која кзумире. Стој!.. Ш-та је? Застајсмо. Мзгубилн смо маркације. Куда даљс? Изгубљени. Даца покушава да се сети пута, би* ла је овде и 1947 године. Čcha се да јс требало ићи впшс удесио. Поглсдом лутамо околином, трзжимо црвенс кружиће са бслом тачком. Ено јс. •. маркација! На једном caao.iv две стрелице показују правац. tta лезој пише: Лупоглав 7 сати, а на оној десно: Језерце 2 сата. Овај други бно јс наш правац. ВОДА... ВОДА... Опет камена пустиња, У јслној долннц пролазимо крај великв одваљене стене, Се и,сне двс стране пише крупнии црвеним словима: Вода. Тражнмо је погледом. Црвена стрела која иде преко камена зоди нам поглед. Горс у стени, нс литнци, велико црвено слово Q, Пsњсмо се н примећз'јемо мали извор. Пијемо и пунимо чутуре а вода се брзо мути. Покрст, Опет стрелица на стаблу: Језерце сат Ц по. ЈСЗЕРЦЕ - РАЗОЧАРАЛИ СМО СС! Мајзад ra угледасмо мало као кахвк бард. Разочарани смо. Крај

јеsера пзвор, хлааан као лсл. од истопљеног снега. Опдс остајемо једаи сат, ручаћемо и одморити сс. .Мића и ја идемо ка једиој пећинн. Опел иаплази облак. Не пиднмо оне доле, само их чујемо. Девојке прже кајгану. Qko конзерве са путером гужва, сви мажу, али Браиа иадмашује све. На мали комад хлсба стлвља слој иутера дебјео прско ист саитиметара, Југ је всссо. Дајем изјаву за штампу *— клжс, После овога ндСм иа Монт Еверео<г. Сунце иробија ра* стура нх- Југ пуца у језеро., Спрсмамо се за полазак ка врху. Новица и још неколицина враваЈу се У логор. ПРЕКО СНЕЖНИХ ПАДИНА Крећемо нз последшу етапу ка „Зеленој Глави“. Успон, пспрва б.таг а затим свс стрмији. У камењару цвсће, љутићи, белс раде, маслачак и иешто снтно плаво и црвено којс иикада писам видсо. Расте само на висинама. Ушлн смо v пролеhe. Овде па овнм висипама посгоје само два годиш>ва доба, лролеће и зима. Дуго идемо, нервозни смг Па где је „Зелена Глава"? Ево је тачно нзнад иас. Био је то Колетов глас. Изнад пашнх глава висока стена, стрма и опасна. По њој се зелеин трава, захо је и добила име. Сш-

гли смо до њс. али треба се испети.,. Долазнмо до је-дног преаоја, Снсг. а крај њега цвећс. Треба прећи преко њега. Снег је чврст као лед, npaвпмо отиске стопала у њсму. Туда ће пр.оћи оип са патикама. Испадосмо планннари а ис гнмнастичари прнмећује пеко, Какпи планинари!?. Алпшш* сти.., додаЈс Мића, КОТА 2123 - ПРЕЊ ЈЕ OCBOJEHI Дошли смо до литице, „опипали* „Зеле'ну Главу". Хватамо се за камен и пужемо. Уморни смо, преко пет и по сати хода имамо за собом. Поглед уиатраг Је дпваи али и језив. Амбнс. Један погрешан корак и... Поеледиут иапор к ка врху смо, на „Зсленој Глави“. Врх Прења. Велнка лим Сна табла прикована на стени прво нам пада у очи: „Спомен плоча свим друговима борцима, партцзанима. који су за време IV неррнјатењске офанзиве на својим рамепима пренели 4000 рањеника прско највнших виссва Прења“. П потпис Планинарскн савез Босне и Херцегоаине. Подвиг. Величан спугн на оволикој висини. Сунце страховито пече, ваздух оштар. Поглед са врха задцвљују ђи, види се иа лалеко. Долс сасвим у даљнни видимо Коњиц. Догледом ra лриближааамо, Исаод Jitc обла-

ни, а мп ианад ibnx, Замишљамо колика је то внсина у односу па море, Сплит. Уписујемо се у спнсак посетилаца „Зе.тене Главе“. Нашли смо ra у једпој коизервн испод степе, Сунчамо се, једемо шећер н јабуке. Југ посматра дурбином около. Видим Монт Еверест. Тамо идем сутра... Смех. Catn је 13,30. Још јсдан поглед на околину, ‘на оближње и удаљепе врховс, на планине и облаке И полазимо. Цил> смо постигли. Попе.ти смо се на „Зелену Главу “ —. освојили Ilpeib.

Студентско првенство Београда у тенису Николић и Леовићева прваци за 1951

На теренима БТК на ТашмаЈдану одржако је студентско првенство Београда у тенису за 1951 годину, Број студената-учесмика је био приличан, док је број студенткиња био минималан Победник код мушкараца Је Сима Николић, ст. хемије, који је, после победе над својим клупским ривалом Плећевићем 6:2, 6:4, 6:2, заслужено освојко наслов студентског првака Београда за ову годину. Оба финалиста пружили су добре партије и резултат није одраз слабије игрс једнога идџ ”доброг дана“ другога, већ исход Једне лепе и узбудљиае борбе. Наслов првакиње освоЈила Је Милица Леовић, после победе над Вером Петровић, у врло лепој и уЈедначеноЈ борби у три сета: 6:3, 2:6, 6:1. Р. Ј.

%9