Student

Кола »мудрости« - двоја лудости

У четвртак 18 октобра одржан ie Други овогодишњи саста!sак у Клубу младих писаца. Читали су песме Бранко Јоваиов!<ћ n Жарко Ђуровић. Овај састакак пије био толико важан, да Си се о I?,еиу опширније говорило, али се мора рећи нешто о неким појавама које су, изгледа, узеле маха и прете да постану „хронична болест" Клуба. Задржаћемо се на посзији и стаВу Жарка Ђурсвића. који је, по нашем мишљењу, карактеристичан. Испричаћемо, у неколико речи, нако је текао састанак. Пред слушаоце је изашао чсзек разбарушене косе, чији су праменовн падали нспргд очију и почео, клатећи се и млатарајући рукамз, да рецитује стихозе. Одбацимо спољни утисак, али... После првих ргчи могло се приметнти да је друг Жаоко „мало“ пијан. Пошто је Ђуровић прочптао cnoје стихове, прешло се на дискусију. И када је неколико „крнтичара“ по навици „отпезало“ славопојку његовој поезији, Ђуроспћ јо ћутао. Али... „дознеш лзј дгљо чућеш гпомове“... !! гроглови су се сручилп на спаког ко јо макар по!{ушао да каже: Ово не разумем! Ђуровић је упадао у рсч, викао на дискутанте, преппрг.о се са њима, као на пр.: „Ја сам одавко био скојевац! ia не пншем по дкрективи!“ Итд. Прстседавајући (Љубо Стапо.sевнћ) за упадице и неуљудпо понашање Ђуровића каи:е; „Ои је увек такав, ми не мсжемо ннког да вежемо“! А баш зато што је увек такав, кије му требало дозволити да чита. Има ли к>егова поезија недостатака? Један из хора „крнтичара“ рекао је; „Ко има нешто против ове поезије, тај може да буде само личан!“ Збнља? А шта ћемо рећи што Ђуровнћ „осмех оставља на гр а н и“. што каже „пану ћ у некад са штапом дана“, што „радост од снова срећу дељ е“, или „штоје остало око у зеленг р а њу“ и што „д ет е из материне сисе искуба м ир“. Како то да објасиимо? Један од дискутаната ггже: Мене не интересује да ли је то футуризам, реализам, експрссконизам (и још неколико речгг на ... изам) мени је важно, да ми се та поезија свиђа“. А нама се чини, да то мирише на поезију мрачњаштва неких од каших декадената. Изгледа, да се неки млади песници из Клуба утркују, ко ће што нејасније и чудније да иапише песму, мкслећи, ваљда, да ће људи, ако не разумеју, помислити. да је то паметно. Но, вратимо се нашој теми. На крају састанка Ђурозић, је у завршној речи, пошао „с лева на десно“, како је сам рекао и ударио по онима који су ra критиковали. Наиме, критикован је због низа недостатака његове поезије, због нејасноћа, непоетичности стихова, због тога што ке зна гпотребу падежа итд. А иа све то Ђуровић одговара. Али, каквим речима! Каквим ставом! Каквом хистеричном дерњавом! Па то је за причу! Ево, од прилике, овако:

Овај друг овдс и показао је прстом иа једног дискутанта r.icea да јс неки секретар ектква! Овг.ј другн о њему не требд т»и говорити. А ти и показао јс на трећег доуги падеж! Ка.::ав други падеж! Ј а нс пншем п о паде ж и ка, ј а пиш е м и з с сб е! Код четвртог је експлодирао; Мени није зет Млздон Ољача па да протурам песме, ја моју посзију вадим из кската, итд. итд. Још читзза колекција погрдних израза и увредљивих речи Да, такав је био запенушени и разбсвугаени песник Жарко ЂурОЕзћ кад је олговарсо на критику. А претседазајући каже; „Он је увек такав“.

Ннко не забраљује друту Ђуровићу да пише песме, нико му не забраљује да их и јавно чита; нико му не забраљује да пије, како он r:a>:fe, за свој нопац, али, ко му је дао право, да вређа људе, који су хтели да му добронамерно укажу на слабости? • То је био финале дискусије у Клубу младнх писаца. У једном углу соб| налазила се биста Горког прекривена капутима (услед недостатка чивилука). Каква срећна случајност! Као да се хтело, да Горки ово не чује. И боље је што није могао да чује. Д. Никитовић

Универзитети у свету

Институти у Аднс-Абеби и Хаити-у Француска је основала у сзима већим местима света своје институтс. Измсђу осталих овакви институти се налазе у Адис-Абеби и на острву Хаити. У Адис-Абеби ова школа иоси назив "Француско-етиопски лицеј“, а основан је после Другог светског рата (год- 1948) на иницијативу абисинске владе. Сада ннститут броји око 500 слушалаца. Јануара 1949 године отворен је и интернат. На Хаити-у француски институт је основан 7 децембра 1945 године. Садржи неколико одељења правно, политехничко, школу знања и уметности, економнје. агрономије и др. Вслика библиотека броји преко 9.000 примерака. Институт нма велику салу за прнказивање филмова, а издаје и свој лист. Нови интсрнационални часопис у Харварду Харвардски универзитет, најстарији у Америци, почеће од 1952 године да издаје свој први часопис у комс ће доносити разне вести са свих факултета у свету. У њсму ће бити објављивани радови иностраних студената н послужиће као размена искустава између америчких и европских студената. Часопис ће нзлазити петнаестодневно.

Занимљива новина на Коларчевом универзитету

Почев од 30 октобра т.г., Коларчев народни уииверзитет почиње са циклусом предавања о разним темама из културног, политичког и друштвеног живота. На лак, приступачан и популаран начин биће обрађене теме веома значајне и по актуелности и по потреби. У погледу ссвремене филозофије, која треба да обухвати низ тема из модерније филозофије у свету и код кас, говориће нам др. Д. Недељковић, В. Рибар, М. Марковић, Д. Јереммћ и други. Биће одржано укупно 11 предавања, а обрађиваће се моментално најинтересантнији про. блеми савремене филозофије. И предавања о великим споменицима архите!;туре, којих ће бити 10 на броју, занимљива су по садржини и распореду. Циљ им је да се прикажс развој архитсктуре од њених почетака До данас, да се укаже на зиачајну улогу египатске, грчке и ренесансне традиције у светској архитектури, Предавања ће одржати професори ВТШ Богдан Несторовић, Бошко Томић, Бранислав Маринковић и др. За ширу публику (а за мсдицинаре посебно) одржаће се веома

интересантна предавања о туберкулози. У 6 предавања ће се приступачно говорити о овој болести и најновнјим методама њеног лечења. Предавачи ће бити др. Боривоје Ђорђевић, др. В. Ристић др. Ј. Недељковић и др. Предавања из политичке економије имају карактер малог курса и увода у ту науку. Биће одржано 7 предавања. Предавачи ће бити др. Р. Увалић, Б. Јелић и др. Теме су веома занимљиве и оригинално изабране. У 4 предавања о Сједињеним Америчким Државама, приказаће се ова велика земља, њена привреда, становници и географске одлике. На крају бпће приказани филмови о САД. Прсдавања ће држати С. Милојевић, Б. Милојевић, В. Радовановић. И, најзад, предавања о ренесанси у Дубровнику оs>'хватиће наЈзначајније моменте из његове историје. Друштвени, културни и политички живот Дубровника интересантан Је ие само за оне који изучавају историју, већ и за ширу публику, тии пре што ће предавања бити популарна. ПОГЛЕД НА ДВОРИШТЕ СОРБАНЕ

Сорбона, Један од највећих факултета у Фришуској, била је одмах по своме оснивању само теолошка школа У Паризу, коју је 1254 године отвсрио Робер де Сорбон. По н>ему је и добила своје садашње име. Од 1554 године Сорбона постаје Теолошки факултет у саставу Париског универзитета, док су сада у њој смештени факултети, историско-филолошки и математичко-природњачки. Зграда Сорбоне освећена је 1642 године. Главна фасада грађевине има као украсе коринтске стубове, а на првом спрату римске пиластре изнад којих се уздиже тимпанон. На врху зграде је велико кубе, по угледу на кубе цркве св. Петра у Риму. У капели Сорбоне налази се надгробни споменик кардиналу Ришеље-у из 1694 године.

НОВА УРЕДБА О СТИПЕНДИЈАМА

(Пастасак са прве стране) гпколска годипе. Ретшоија стипеидија у току школекв годнпе може ce вршитз н у смислу члана 10 и 11 ове урвдбе. Члан 10 Даваопи стипеидија уклгну* he петс у следекнм случајевима: 1) ако стипеидиета бсз сагласности даваоца стипендије напусти илн променн школу или студије: 2) ако стппендиста понови годину. сем у случају предвиђелом у члану 6 стак 3 ове уредбе: 3) ако је материјално стањ« стипеидисто нли лица која су дужна да ra иадржавају толико промеилно, да je омогућоно редовно школоватвв без пртшан.а спгаевдија; 4) ако стипендиста изгуби право па гаколоваље; 5) ако стипендисти из члана в став 1 под б) више не испуњавају услове под којима су добили сткпендије. Члаи 11 _ Школе су дужне да обуставе исллату стипендија, ако стипевдкстн ннсу полагалн пстште и колоквије у роковима коЈе he за поједкне факултетс, више и високв школе проттпсатп саведи за просвету, науку и културу народних република, Ако су стипенлисти иткључени ин шко» ле обуставља се исплата стипеидија. Обустављеие стипендије мопу .се nonoto почети исплаћивати, ако стипвидисти докажу да су престали узроци због којих им је бпла обустављена стипепдиЈп. Члан 12 Давалац еткпенлпјр може тражити враћање пзноса исплаћенпх г.а пмв стипендиЈа од сткпендиста у следоћим случајевима; п) у случају искључсња из пгколе: 6) у случаЈу ако стипендиста не ступи у лржавну с.тужбу нли у службу привредних. задружпих или друштвгннх оргаиизациЈа или у службу њихових устакова односно ако се ив бави занимањсм коЈе одговара његовим студијама. Враћени износи иду у корнст студептcitor потпорног фонда, Члан 13 Липима која су због учешћа у Народноослободилачком рату била спречсиа да на време заврше студије, као и лихтима која су због важних н друштвеиих задатака прекинула редовно школовакмЈ па се праћаЈу у школу може се доделити стипсвдија коЈа може бпти всћа од рсловне стипендије. Рсшељв о сваком конкретном случају доноси савет за просвегу, науку и културу. ' Члап 14 Проппсе о внсинн стипевди,‘а к о начг. у нсплате доноси Савет за науку и културу Владе ФНРЈ у сагласпости са Мпнистром фииансиЈа ФНРЈ. Члап 1S За сгипенлнЈе у цзљу на•учног и стручпог усар.рша-вања донеће сс посебпн пропвси. 111. СТИТТЕНДИ.ТК TI3 ОСТАЛИХ СРЕДСТДВА Чллн ifi СтппендиЈе које се додсљују лз средстава коЈима слободно располажу прппрсдна предузећа п улружењк, друпттвене оргапизациЈе. земљораlДнпчке и запатске палр>те. као и из средстава која у ту сврху стављају на располагзње поЈедипа липа (задужбинс. легати и др.) мпгу се лодрл.ивати како за редовне стулнје на факултетима.. високим и впшич школома и уметничким акалемијама, тако и oa редокно школовање у свим средњим школама. Стипенлије пз претхолпог стзва додељују ее пз основу /тсмепог уговора коЈи се има обавсзпо склопнги пвмећу даваопа отппендиЈе н стипепдиста. Уговором се стппепдиста може обавезати дз he радитп после завргасткз школовања код даваопа стипепдије и то иајвнше за пет годипа, Члан 17 Даваоци стипепдијз могу тражптп npahaibe износа исплаћених ва име спшенлије ол стнпендиста. а нарочито у следећим случајевима; а) нскључеља из школе; б) промене стулија без сагласностн даваопа стипендије; П) ако стипендиста по завршеном школовању не остане у радном односу код даваопа стппеилиЈе у уговорепом року. Члан Додељене стигпепдије исплаћују се преко гакола на којнма ce стнпендпстн школују. Екиленпију о додељеним и исплаћеним стипендпјама водв гаколе на коЈима се школују стипепдистп. IV. ПОМОЋИ Члан 19 ТТомоћи из редовних буџетеких средстава могу се лодељпвати студентима факултета. вишпх ц високпх гокола уколико Је то пеопходно за обезбећеље успешппх студија. а ролптсљи. олносно лпна која ce о њпма старају нпсу у стању ла им обезбеде у целости потребпа матерпјална срелства и то како онима на чпје се име ппима сталнн лодатак па дспу. тако п осталима. Ч.тан 20 Помоћ из реловних буџегских срелстава долељуЈе Савет за науку и културу Влале ФНРЈ п савети за ггросвету. науку и културу народних република. а изузетно п другн органи под чијим се руководством налазе школе. Члаи 24 Помоћи могу даватн предузећа, установе п органпзапиЈ« нз соп<?твених средстава. Лппима у валном односу која су ради отудпја прекииула раднп однос и коЈима се додвљује ова помоћ може ое помоћ долелити у впсини плате коЈу су она лпца прпмала. Овим липпма можв ce дати и еталпп лодатак на депу уколико су исти примала. Члан 22 Средства потрвбиа за иетглату помоћи из редовнпх буџвтских средстава прелвиђају се у предрачуну прихода н расхода даваопа помоћн заЈедно ca средствима за етппендије. Члан 23 Ближв прописв о додељивању помоћи пропнсаћв Савет за науку п културу Владе ФНРЈ у сагласностн са Миппстром фпнансија ФНРЈ. V. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Члан 24 Новчаном казном до 10.000. линара или казном затвора до три месепа казпиће се за препршај лнпв коЈе бп у молби за стипендију односно помоћ хотимпчно дало неистинито податке о властжтом нмовавском стању ж вмоаин-

ском стаљу чланова ггородице. вао и лтгцо које 6и оверигао податке за које јо знало да су нетгетЈПШТИ однооно лице коЈе јо одаеднло стипеиднЈу или помоћ лицу за које је зпало да нема на исту право. VI. ПРЕЛАЗНЕ II ЗАВРШПВ ОДРЕДБЕ Члан 25 Дапом 1 новембра 1951 годиие укидају ce све стипендије из редовних Суцетских средстава. Ново стипвндије из редовних буџетскнх средстава одредиће се по прописама овв уредбе. Студептпма 111, IV и V године ко>Ји су до ступања па сиагу ове уредбе прималн стипендпју u i редовнпх буџетских средетава. а на чијо се име не И|Сатлаћујв стални додатак ва деду, неће се укидати сгипеиднја уколнко нв располажу довољиим средсгвнма за довршељв стЈ гДНја. а редовно полизку прописаже испнте. Ч.таи 26 Апсолведтнма којн су до сТупан.а на снагу ове уредбв примали стиггендије из редозпнх буџетских средсТава, а па чије со име кв исплаћујс стални додатав н.г дспу, могу се н даље исплаћвватп стппепдпје уколико су аств ноопходно потребне аа довршење студија и полагаше завршиих иеппта * то иајвпшо за оно.тико врсмепа колико је по мишл.ењу шкозе потребно за довршење студија и полагање завршанх испнта. Члап 27 Оплашћује се прелседник Савета за наЈтсу н културу Владе ФНРЈ да у саглаоности са иретссдником Савета за народно здравље и социјалну политику Втаде ФПГЈ. претседнпком Савета за промет робом Владе ФНРЈ и иинистром фннаксија ФПРЈ пропнше посебне услове за лавање стипендпја ц помоћл уЧСНПЦПМа У ИИДУСТРНСКНМ И СЛИЧНИIМ шко.тама ннтернатског тила, који су прима.чи спшевдије одиосно потпуну иптернатскУ опскрбу, као и учсницима који су добијали стипендије на бснову тога што су жртве рата илн без родптеља. Члан 28 На основу и у оквиру еве Уредбе владе народних република могу донсти своје пропиое о стипендијама и помоћима. Члан 29 Одредбе ове Урсдбе не одноое се на војне спшендисте за које he мииистар народне одбрапе донети посебне пропнсе. Члан 30 Блвжа Упутства зз епро. в»ођеље ове Уредбе донеће Оввст за науку и културу Владе ФНРЈ, Члан 31 Ступањем на снагу ове Уредбе престаје важност Опште лзедбв 0 сптпендијама („Службени лист ФНРЈ“ бр. 96/47) са њеним изменама и допуннма („Службенн лист ФНРЈ“ бр. 25/48, 53/49 и 18/51). Члан 32 Ова Уредба ступа на снагу 1 новембра ISSI године, Претседник бладе ФНРЈ Министар народнв одбрапе Маршал Југославнје Јосвп Броз Тнто, с. р. Мннгастар Владе ФНРЈ Прегссдпик Сазета за науку и културу, Родољуб Чолаковић, с. р. * Са доношсњем нове уредбе из основа се мења стари начин стипендирања. Стипендије неће добијати студенти чијн роди,тељи примају двчји додатак. На додатак ће имати пра во сви они којн редовно студирају до навршене 25 године, а родитељи су им у радном односу или су пен. зионери; внсина додатка је 3.000 динара. Ових дана деканати наших факултета, на основу ранијих података, правиће предлоге за нове стипендиЈ'е. Сзакако водиће се више рачуиа о студентима koj'h су на трећој, четвртој или петоЈ годиии. КритериЈум код одређивања стипендија биће оштар и зато Је нужно да се код ревидирања стипендија пажљиво расмотри сва ки посебан случаЈ. Сматрамо да у тим комисиЈама треба да буду заступ. љени н студенти преко својих удружења. Свака калкулација унапред без консултовања деканата и студентске организације не би била нарочито корисна. Цео припремни посао нужно је обавити што пре, да се не би десило да нови спискови на време не буду готови. Треба имати на уму да претплата на студснтске мензе и домове почиње првог и да је онима којн бу. ду добили стипендиЈу, новац потре. бан најдаље до трећег или четвртог у месецу. Сви студенти којн нмају право на додатак треба да се постарају да на време набаве потребна документа за регулисање додатка.