Student

НОВЕ УРЕДБЕ И СТУДЕНТИ

Пре доношења нове уредбе о стнпендијама злонамерни појединци иротурали су гласине о томе како држава напушта бригу о студентима, како he студенти остати на улицк, како ће сада сви студенти у прнвреду и сличне глупости. Нове уредбе Савезне владе показле су колико су неоснована и смешна ~прорицања” и „страховања” тих људи. Испало је да су највише кукали поједини студенти који су баш материјално потпуно обезбеђени и који немају право на стипендију.

Досада су студенти добнјали потро шачку карту, индустриеке бонове, стипендију, разне видове новчане помоћи и дечји додатак у малом износу. Тачно је да је тај начин давања студентима био користан и да је већем делу студената материјално обезбеђивао школовањг. Но, тај начин давања имао Је врло штетне последице које би, да нису отклоњене, биле озбиљна препрека даљем развитку нашег внсоког школства. Стипендије су дељене широко. Дапане су сваком н биле су гломазно оптерећење државног буџета. У последње време се у томе толико отншло у ширину да су стипендије сматране редовном месечном „платом” или „пензијом” студената. Разумљиво је да се у тим околнос.тима ни студентски родитељи, а ни већи део студената нису бринули о успеху учења и завршавању студија на време. Испити по правилу нису полагани у првом року, а проссчна оцена је само у изузетним случајевнма прелазила бројку седам; студе« ти без заосталих испита били су права реткост. На свим унивсрзитетима у земљи има преко 15.000 апсолвената, а од тога добар део учи на Београдском у пиверзитету. Та цела дивизија апсолвената примала је потрошачке карте, индустрискс бонове п остале студентске привилегије. Нриродно је да је миого леише држати статус вечитог аПсолвента и бити на гарантованом снабдевању, него на време завршити факултет и ићи изван унивсрзитетског центра. Са доношењем урсдаба Савсзне вла де коренито се измснио стари начии давања помоћи студентима. Укинуто је прешироко стипендирање. Уместо тога, према непотпуним подацима, преко 60% студената Бсоградског у. нивсрзнтета примаће дечји додатак у износу од 1300 динара и 425 инду-

стриских бонова. Али тај додатак ће убудуће примати студентски родитељи, те ће и те како бити заинтересовани за учење своје деце. Дечји додатак је обезбеђен до 25 година, што је довољно за завршавање и најтсжег студија на времс. По новој уредбн спшеидије неће примати студенти чији родитељи на њих прнмају дечји додатак, као ни де ца родитеља слободних професнја. Стипендије добијају у првом реду студенхи без родитеља и деца сиромашних сељака и занатлија. Нова уредба доследно води рач>-иа о садашњој ситуацији на универзитетнма и високим школама. Тако ће студентима 111, IV и V године, који су до ступања на снаг> г нбве уредбе

имали стипсндијс а немају средстава за издржавање, остати стипенднје. По новој урсдби апсолвенти немају право на стипендију. Но стнпендије се неће укидати оним апсолвентима који су у сличној ситуацији као поменути студентн старијих година. Поред дечје!- додатка и стипендија, студентима ће се додељивати и повремена помоћ. Приликом расподеле помоћи неће се правити разлика између студената чији родитељи примају дсчји додатак и осталих категорија. Висипа стнпендија кретаће се од 2.000 до 3.000 динара. У сваком случају неће бнти мања од претплате за студентски ресторан, односно станарнне у дому. Једино члан 13 Уредбс о стипендијама предвиђа стипендпју у већем износу од редовне. Ових дана Здравствено-потпорно удружење студената повећало је новчану помоћ свнм факултетима. На факултетима сс opi анизује и студентска самопомоћ, као и друге а(кције

Koj'e ћс у великој мерн да припомогну студентима. Низ радних места у студентским мензама и домовима пре узеће студенти. Тиме he један део студената имати обезбеђен стан и храну. Појединци на неким факултетима пореде положзј' студената пре рата н сада и траже неке „сличности“. Колико су та поређења неодржнва говоре дечји додатак, нове стипендцје и бит не разлике у положају студената пре рата н сада. Навешћемо само неке примере. Док је пре рата у студентским домовима становало око 600 студената, сада их станује око 4.500. Пре рата се у студентским мензама храннло близу 1000 студената, а сада нх се храни преко 8000 итд, Потребно је истаћи да заједница на садашњем степену развитка наше земље даје студентима макснмум од себе. У садашњем тренутку немамо право да од заједнице тражимо да нам даје вишс, јер тој заједници више и не пружамо.

ДИЈЕТАЛНА МЕНЗА ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА КОЈОЈ СЕ ТА УЛОГА ОСПОРАВА Дијетална менза се свс до марта ове године сматрала као здравствена установа, а од тада као и остале студентске мензе, само што је имало мало квалитетнију исхрану. Данашња цена уплате није висока (2400 дин ) јер је и Дијеталној мензи као и осталим студентским мензама, додељена помоћ организације КЕР. Но, кроз два три месеца, када се ова помоћ исцрпи, дијетална менза ће бити остављена сама себи и биће присиљена да се издржава из властитих извора тј. од уплате абонената. Тиме се она неће ничим разликовати од осталих студент ских мензи и њени оброци неће бити ништа квалитетнији од оброка у другим студентским мензама. Свако побољшање квалитета исхране (белим брашном, пиринчом или сличним артиклима, допуна оброка воћем, колачима и компотом), којима се она и издваја од других мензи, повећава и издатак мензе. Ово се, У том случају, може надокнадити само подизгњем цене уплате. Без нвалитетне хране Дијетална менза ће изгубити свој назив „дијетална“, док ће високе цене одбити велики број (Паотавак на другој страни)

СТУДЕНТИ СУ ИСПРАТИЛИ дрБАРТОША НА VI ЗАСЕДАЊЕ ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ ОУН

Трећег новембра увечс пред симплоном на Београдској жслезничкој станици било је живо. Око 100 студената НДВШ испраћало је на пут за Париз члана југословенске делегације на Шестом заседању ОУН др Милана Бартоша. Истог дана прс подне некоЈГико другова са IV године НДВШ посетнло је др Милана Бартоша у Министарству иностраних послова. Том приликом предали су му захвалницу коју су потписали сви студенти IV године НДВШ. Дугогодишњи професор Београдског универзитета је примио од својих студената лепо признање. Увече на станици, увек расположени професор Бартош розговарао је н шалио се са својим студентимаПричао је доста о последњим испитима из Међународног јавног права на НДВШ. Признао Је да се испочетКа мало љутио зато што многи студенти нису на време долазили на испит. Касније је то прошло. Ваше знање је изнад просечног рекао је он студентима IV године НДВШ. На осталим факултетима отприлике сваки трећи не чита ништа. Код вас нисам приметио ниЈедан такав случаЈ. Пероном Је пролазило доста путника. Многи су прилазили да се поздраве са другом Бартошем. Аргентински посланик га Је упитао, показуЈући на окупљене студенте; Шта се то догађа? То су моЈи студенти мало поносито му је на француском одговорио друг Бартош. На неколико минута пред полаза« воза поставили смо др Бартошу два питања. Пред полазак на заседање друг Кардељ Је изјавно да ће по своЈ прилици ово заседање бити наЈважније. Можете ли нам рећи која ће питања чинити Шесто заседањс ОУН важним? Најважније питање то Је питање мнра, коЈе се садржи у свим проблемима од Kopeje до Египта, одговорио Је друг Бартош. Главна питања су питања Азије и Европе. Да ли имате шта да поручитс студентима Београдског универзитета пред полазак, а посебно студентима Новинарске и дипломатске високе школе и Правног факултета?

Желео бих да им кажем: Ако знају шта треба да учине за ОУН, се неко бори за мир, он се мора бо- треба да раде, да уче и да се кроз рити не само споља, на међународ- то боре за одбрану мира. Ако раде ном плану него и унутар земље. све те три ствари, они су добри ноПрема томе, ако студенти желе да сиоци идеје ОУН.

Др Бартош говори студентима

ЗАХВАЛНИ СМО СТУДЕНТИМА изјавио јe Рајко Митић нашем сараднику

Лослс octajaifaa првенства дрисаво. наш сарадник je посетно канитона Црвене авезде Рајка Митића и од н»ога добио следећу изјаву намешвну специја.тио београдским студентима: „Црвена звезда је освојила првенство када се нико није надао, када су и сами играчи мислили да га ие могу освојити. Динамо је водио са седам бодова предности и рачунао се као сигуран првак. Оволико преимућство Динама Звезда је допустила и допринела својим поразима у пролећном делу првенства. Сарајево је успело да одузм е два бода Динаму и тиме му умањи шансе, док је Звезди дало могућности да се боље пласира на табели. Овај пораз кандидата за највиши наслов дао је снаге, потстрека и упорности играчима Црвене звезде да покушају све како би успели, јер тада смо ми такође били у могућности да се боримо за прво место. Пожртвовање, борбеност, крајње залагање, а нарочито упорност да се истраје до краја, давало је Звезди енергије да освоји највећу титулу. Колико је то било тешко, види се и по тесним резултатима на последњим утакмицама. Освајање првог места је утолико значајније и веће што је требало да Звезда освоји бодове у задња три-четири кола баш од најопаснијих, водећих тимова. Мећу играчима је владало такво расположење да се већ оцда могло видети да су решени на крајње залагање, како би Звезда успела да постане првак Југославије. У томе нам је много помогла и наша публика, нарочито студенти, који су и поред високих цена а слабијег финансиског стања од осталих, масовно долазили на утакмице да б и бодрили своје другове, јер је Црвена звезда студентски тим, поникао из реД°ва студената. Бодрењем свог тима они су умногоме допринели да постигнемо велики успех и освојимо првенство државе. Користим прилику, а потстакнут жељама студената за снижење цена за студенте на утакмицама, и апелујем на све футбалске форуме да студентима изађу у сусрет у њиховој молби и тиме омогуће да они и даље посећују футбалске утакмице* 4 .

Рајко Митић, капитен Црвене звеаде

ЦЕНЕ У СТУДЕНТСКИМ РЕСТОРАНИМА У ЗАГРЕБУ СУ ЈЕВТИНИЈЕ НЕГО У БЕОГРАДУ

Храна у студентским ресторанима У Загребу износи месечно 2.&0 динара. Дирекција студентских домова од својих средстава плаћа 300 динара по абоненту, а студенти 1980 динара за ручак и вечеру месечно. Сту денти ће уствари платити само храчу, док ће Дирекција студентских до-

мова покрити свсрежиске трошкове и то: плате управе. раднике, трошкове погона и управе, отпис основних и обртних средстава итд. Дневна вредност хране је 76 динара. Од тоra студенти плаћају 66 динара, а Дирекција студентских домова 10 динара. Партиске организације и Савез студената

Четиртаг нолемВра одржана ј е vi коиферелција партиске врганнаапиЈе Београдског j ниверзитета. Рсферат о досадзшњем раду и будућим задацима поднео Је ДРУ Г Андра Кретнћ, досадашн.и сскрогар У иивор.шгстског комитета КПС. Доносимо извод из реферага ДРУГа Крегаића, у коме се гов<ч*и о односу члавова ПартиЈс и партнских организација према новоЈ студентсноЈ органкзацији Савезу студената Југославије.

„Разае секције, друштва, клубове Савеза, треба препуститн савести комуннста. Ако друштво слабо ради, ако његови чланов« изостају са на-

ших акција, ако се чују нахарадна или непријатељска тумачења нашс политичке линије, онда је првн закључак да слабо раде комунисги у том друштву. оргашгзадија ће тражити од њих да јој положе рачун о свом раду, ако самн нису изнели пред њу своје проблеме и тешкоће са којима су се срелн. Колико је члан Партнје урадио у том друштву, секцији, клубу, колико сс 6орио за одлуке своје организаације, колико је служио као тхример аастивисте осталим члановима Савеза, колико j'e испољио самоиницијативе, одговорности, политичке зрелости, колико је тражио савета од другова из бироа и своје основне организације, колико познаје проблеме своје секције у дискусијама у основној организацијн то је мерило ваљаности нашег члана Партије. Онај који се ни по чему не разликује од ванпартијца, који је слабиј« од марљивих чланова Савеза, не треба да буде члан Партије. Онај који идејно-политички и стручно заостаје, не може да васпитава себи равне, а поготову боље од себе. Такав члан Партије не може да има ауторитета f очима ванпартијаца, не може међу њима да тумачи партнску линију, не може да мобилише људе за ту лштију и бескористан је за Партију. То значи да he наши комунисти у Савезу студената бнти доведенн у такав положај да морају много више да уче, да раде на личној изградњи као комунисти, како би могли деловати и остати као комунисти. Ето због свега тога, опет понављамо, да је оснивање и пзградња Савеза студената веома крупан задатак за нашу партпску организацију. Тим путем морамо поћи у даљој изградњи наше партиске организације, борећи се за истинску унутар-партиску демократију, за активирање сваког члана појединачно, борећи се против недисциплине и разводњавања организације. Из свега овога није тешко закљу, чити шта и како треба да ради основна партиска.организација. Разноврстан, богат. интензнван и квалитетап рад у организацијама Савеза, свакпдашња упорна политичка борба кроз Савез и то нс иолазећи од пекггх крупних форми, него стална политичка актнвност комуниста појсдиначно у свакој' прплици, нспосредно са људима, са осећањем да је сваки дужан да у својој' среднни политички делује, да основна организаиија тражи од гвега да ту што боље спроводи одлуке и партиску линију уопште то је основни предмет дискусија и конкрегиих закључака на основним органкзацијама, Зато ће сви комунисти стално доносити новн материјал, износити проблеме, предлрге и искуства, сами ће реферисати основиој организацији, саветујући се претходно са члановима бироа и осталим друговнма и на основу тога тражиће евентуалне измене у прсдложеном дневном реду састанка, боритн се за своје мишље. ње, руководећи се стално интересима што успешнијег партиског рада. Ту he се сваки члан показати какав је. колико вреди као члан Партије. У таквој атмосфери неће моћи да опстану слабићи и нерадници, а у ак, тивном ралу Савеза јављаће се они (Наотавак на другој страни)

НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСНИХ СТУДЕНАТА