Student

Партиске организације и Савез студената

(Наставак са прос стране) најбољи н најактивнији, које ћемб примати за кандидате и чланове Савеза. По ономе што је до сада речено о Савезу студената, да се закључити да је његово оснивање, премда је тек започето, један од најкрупнијих успеха наше партиске opi анизације. ИницнЈатива за осннвање Савеза која јс никла на овом Универзитету, оберучке је прнхваћсна од студената читавс земљс, што обавезује понајвише нашу партиску оргзнизацију да у изградњи ове масовнс студентске организациЈе испољи максимум упорности и сналажљнвости. То се може постићи ако рад Савеза постане прва брига сваког партиског руководства, сваке основне организацијс а нарочито сваког комунисте појединачно. С тога је задатак н ове наше конференције да на основу досадашњих искустава и општег правиа развоја нашег друштвеног живота прсцизира неке основне принципе изградње Савеза и руковођења њиме од стране партиске оргаиизацнје. Два погрешна гледишта Од осннвачке скупштине до данас испољила су се и два погрешна гледишта у односу иартиске организације према Савезу студената. Према једноме схватању: сва промена се састоЈи у друкчијем имену и нешто друкчијој органнзационој структури Савеза у односу на организацију Народне омладине, док с« у руковођењу новом масовном организацијом од стране Партије у суштини ннје ништа променило. У пракси се то схватање огледа у следећем; партиски комитег правно огласи пвстоЈање неколико секциЈа и клубова у о. квиру свог факултетског удружења, спроведе уписивање студената у тих неколико клубова и одреди им задатке. Сад тек настаје сукоб између тежњи осннвача с једне стране и ствариог раеположења студената с друге стране, којн се испољава у питању:

шта се признаје, а шта се не прнзнаје као рад у Савезу студената. Друга је линија потпуне еманципа. ције Савеза од партиске организацијс. Пошто се активност удружења заснива на интересовањима студената, треба препустити да оснива (или не оснива) шта ко хоће, да ради како ко хоће, партиска организација у интересу демократичности не треба да сс меша. И тако, било због тога што људи више не прихватају просто прописинање, па макар оно долазило и од иартиског комитета (што је врло позитивно), било због тога што им још иије све јасно, што природно очекуtv савет од Партије, што неће мимо !t ртију, због тога се мало одмакло у изградњи и актнвности Савеза, ако сс и урачуна да смо имали прекид у раду преко лета. Ствар је међутим сасаим друкчија н простија, ако се

[ однос партиске органнзације према организацнјама Савеза дефинише као 1 наЈкативннје учешће свих комуниста одоздо у оснивању, раду и даљој } ( изградњи и организациЈи Савеза. Комунисти ће бити прзи i чланови будуће секције j У члану Статута коЈи говори о ду- жностима члана Партије, поред оста• лог, стоји да је члан Партије дужаи ' ~да свакодневно појачава везу са ма. [ сама, да ради на Јачању руководеће . улоге Партије у масовним народним ■ организацнјама, да ради на подиза[ њу политичке свести и на мобилиза[ цнји радних маса за изградњу социјалнзма, да ванпартиским масама објашњава полнтику и одлуке ПартиЈе, да брижљиво слуша глас трудбеннка и да се благовремено одазнва њиховим жељама и потребама". За нашу праксу први јс закључак из овог текста Статута да сваки студент члан Партије мора да буде члан Савеза и то актнван члан. Када Је реч о оснивању организација, друштава, клубова итд. у оквнру факултетског удружења Савеза и о почетноЈ активности нове организације, онда he се на састанку основне организацн. је комунисти договорити шта ко може најбоље да ради и у каквом облику активиости показује највишс умешности. Затим ће групе комуниста покренути рад нСкс одређене Ђрсте, настојећи да што боље прнпреме сваки своЈ иступ као група и да, нсшто квалитетом свога рада, а нешто путем појединачних разговора, при. вуку у своју секциЈу што више ванпартнјаца, коЈи бп се радо бавили том врстом рада. Тако hc дакле комунисти бити првн чланови будућс секције и тако ће Партија одоздо покренути активност читавог удружења. Група комуниста окупљсних у неком конкретном раду настојаће да активира на истом задатку што већи број нечланова Паргије, шежићеИ да се њихова група истакне на фа. култету, да највише прнвуче пажњу осталих студената, а у међусбној утакмици тих група треба да се искристалишу оне форме рада, које су постале најпопуларније, које су највише привукле и активирале остале студенте, које су према томе наЈживотније. Све се дакле прспушта сналажљивости н активности комуниста. Први корак треба да буде стварни рад Од пресудног Је значаја да први корак буде неки стварнији рад, не састанак где се нешто оснује, па te онда чека док то нешто почне да ради. Треба почетн са предавањем из одређене проблематике, са диску. сијама наир. о фил.му коЈи смо гледали, о некој изложби, о питању које је искрсло на семннару, о неком политичком проблему итд., припремити мали концерт за другарско вече, први број усмених новина и сл. Почети са стварннм радом, не обазирући се на назив групе која то ради, на правилник рада и друге формалностн. Што се тиче садржине она је неисцрпна. Она проистиче из полн-

тичког стања на терену где радимо, нз интересовања које постоји за проблеме наших студија и наука, за политИчка и теоретска питања, проистиче из склоности ка аматсрској уметничкој активности, ка овладавању нзвесним техкичким вештинама, ка спортовима итд. ПЕТА ПАРТИСКА КОНФЕРЕНЦИЈА НА МЕДИЦИНСКОЈ ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ У прошлу суботу и недељу делегати партискнх организација са Медицинског, Стоматолошког и Фармаце. утског факултета састалн су се да изаберу нови комитет КПС на Меднцинској великој школи н да разговарају о прошлом и будућем раду. Партиској конференцији као гости присуствовали су: Срба Андрејевић, организацпони секретар ГК КПС, Јован Цекин, помоћних миннстра-претседнииа Савета за народно здравље и социјално crapaibe НР Србије и декани Меднцинског, Стоматолошког и Фармацеутског факултета. После отпеване Интернацнонале, конференцији је поднео извештај др Душац Ђурић-Зинаја, досадашњи секретар партиског комитета МВШ. Друг Зинаја Је истакао да су се у протеклој школској годинн професори и студенти борили да нспуне план кадрова. Од јануара до половине октобра дипломирало је на Медицинском факултету 246 а на Фармацеутском 101 студент. Најважнији задаци партиских opraннзација студеиата и наставиика на МВШ су следећи: идеолошко-политичко уздизање чланова Партнје, њнхов рад у ванпартиским масама и објашњавање нових скономских мера Владе ФНРЈ; учвршћење и избор руководећег партиског кадра, који he сачињавати најактивннји, политнчки најзрслији и најбољи студенти у учсњу; освежавање и подмлађивање постојећег медицинског кадра, борба за замењивањс старпх наставника и нсдовољно спрсмних аснстената н активно учествовање чланова Партије у раду Савеза студената. . На крају конференције изабран је нови комитет КПС на Медицинској вслнжој школи. ДИЈЕТАЛНА МЕНЗА (Наставак с а прво сгранс) студената којима је помоћ ове социјалнс установе потребна, већина ових студената, ометана болешћу, 1 нередовно студира, добар број а- ј бонената има преко 25 година старости. Онн додатак на децу не примају и повећање цена претплате не долази у обзир. Савет за народно злравље обезбеђује нашим студентима бесплатно лечење и опоравак са минималном уплатом. Зашто се дијетална менза не би третирала као здравствена установа под контролом Поликлинике? Зар није и она једна врста опоравмлишта? Не обезбеђујући помоћ овој мензи и сама опоравилишта губе од своје ефикасности. Ако студент није у могућности да уплати дијеталну мензу и обезбеди себи дијеталну исхрану, тада ни његов ранији боравак у опоравилишту не може да да жељене резултате- Ј. Т.

НОВОИЗАБРАНИ УНИВЕРЗИТЕТСКИ КОМИТЕТ КПС Богдановић Раде, ст. филозофије, Бутулија Светозар, ст. шумарства, Гајић Радмило, ст. встерине, Доганцић Благом и р, ст. агрономнје, Ђурић ВЛада, сг. Природно-математичког факултета, Ђурић Bojo, проф. Филозофског факултета, Жилић Ана, асистент Правиог факултета, Kopah Вељко, предавач Филозофског факултста, Ковачевић Андрија, ст. Позоришне академије, Лишка Александар, ст. Природно-математичког факултета, Марковић Дћиленко, ст. филозофије, Матић Велимир, ст. НДВШ, Ненадовић Александар, ст. НДВШ, Павићев и ћ Бранко, научни сарадник САН, Пауновић НикодиЈе, ст. НДВШ, Јосип, ст. права, Рашковић Владо, аснстент Нкономског факултета, Р°дић Миливоје, ст. права, Стијовић Милосав, ст. права, Станојевић Новак, ст. права, Стојановић Радмила, предавач Економског факултета, др ТеоДосић Радован, асистент Филозофског факултета, Тешић Драгутин, ст. ветерине, Фрањић Јозо, ст. НДВШ, Шакић МиЛадин, ст. НДВШ. Новоизабрани Ушгверзнтетски комитет КПС се конституисао и изабрао за секретара Комитета Шакић Миладина, а за члаиове бироа Комитета: Матић Велимира, Ненадовић Александра, Стијовић Милосава, Кораћ Вељка, Ђурић Воју, Павићевић Бранка, Марковић Миленка, Папић Јосипа, Тешић Драгутина и Фрањ и ћ Јозу.

Андрија Крешић

Захтев станара Студентског града СТАНАРИНА НА НОВОМ БЕОГРАДУ МОРА СЕ СМАЊИТИ

Пре неколико дана одржана је конференцнја становника Студентског града ”Нови Београд - . На конференцији се расправљало о многнм животннм проблемима града н донесени су неки конкретни предлози. Сама конференцнја била је врло бучна. Она би била много успелија да је више имала карактер радног договора, а не митинга. У овом чланку осврЈтућемо се на предлог станара Студентског града. 'Пре свега истакнут је захтев да сами студенти што хитније преузму „Нови Београд“ на управљање. Домци предлажу стварање Савета са, стављеиог од изабраних студентских претставника. Све админнстративне функције имао би Управни одбор са управником студеитског града на челу. Преузимањем домова и меизе смањио бнсе број радмих места. Студенти би преузели радна места илн на добровољној основн или као радници, односио службенициСтудентски град има 91 плаћено радно место. У овај број улазе врат Зри, сервирке, различити службеници и друга занимања. Ако би сту денти узелп већи део тих радних места знатно би се смањили режиски трошкови. Радна места везапа за административни посао, такође се могу преузети, иако би се нека плаћала. Ово не значи да би сва та радна места била плаћена по новом платном систему, јер има и таквих радннх места на којима би студенти радили ако им се да бесплатна храна и стан. Посебну корист Студентски град би имао од станова које заузимају садашњи службеннци. Њиховнм исељењем ослободило би се преко 100 места за студенте који немају стана. Станари „Новог Бсограла“ предлажу и стварање егалпзациоиог фонда. Са егализацмоним фоидом располагала би економска секција Унивсрзитетског одбора Савеза студената Београдског универзитета. Из средстава фонда плаћала би се разлнка у режискнм трошковима оним домовнма, чији су режиски трошкови највећи, у овом случају „Новом Београду“. Наше је мишљењс да преллог за стварање сгализашшног фонда није погодаи, јер је у супротности са настојањем студентских домова да се економски осамостале. Постоје друга решсња- Пентрална управа студентских домова и мензи могла би да заврши на „Новом Београду" купатило и пермоницу до првог јануара идуће године. До тог рока или мало дуже други домови могу и без егализационог фснда помоћи „Новом Београду". Зашто на пр. сту дентски домови „Милован Ђилас" и „Иво Лола Рибар“ не би могли да до тог рока уз миннмалну цену перу креветски и студентски веш за Студентски град? С друге стране добар део помоћи, који се даје студентским домовима у Београду, може се одвојити Студентском граду. Станарина на ~Новом Београду". у сваком случају, мора се још смањити, јер станари Студентског града немају купатило, перионнцу, а морају да плаћају више од студената у другим домовима. ‘ У оквнру програма студенти из Студентског града пред' лажу cTßapaibe властитог ресторана у просторијама које имају. Онн пред виђају да би зарада ресторана била 200.000 динара месечно. Ови приходи би директно ишли на смањење трошкова режије. Студенти би плаћали по 200 динара мање месечно за стан. У ресторану особље би углавном било састављено од студената. Студенти, даље, предлажу и оснипање самосталне економије, на којој би се држале свиње и живина- Са властитом економијом мно го би се побољшала исхрана у мензи. Предлозн за самопомоћ су врло лепи и широки и њиховом остваривању бп требало одмах прнћи. Посебно питање, од битног значаја за студенте на „Новом Београду“, јесте превоз. На аутобуској линији Београд—Студентски град и даље саобраћају само два аутобуса до 22 часа. Неопходно јс да Градско саобраћајио предузеће повећа број кола у току дана. Исто тако Је важио решнти да аутобуси на овој лнннји раде до 23,20 часова, као и на другим линијама у Београду, Централна управа студентских домова и мензи треба да се побрине за бољи превоз на релацијн Београд —Студентски град, јер њена брига о студентским домовима још нијс престала. Р. П. СТУДЕНТИ нам пишу Релакичја нашега листа примила /е у току последњих месеџ дана прилн' иан број писама од студената са par зних факултета. Почевши од овога бро ја рсдакиија he у својој сталној рубриџи „Студенти нам пишу к објављивати ова, као и сва остала писма студената о разнчм питањима. Писма се могу достављати редакџији свакога дана од 12 до 14 часова, Балканска 4/IV. ■В ГУЖВА У МЕНЗИ СТУДЕНТСКОГ ДОМА „ИВО ЛОЛА РИБАР* Почетком овога месеца примљсно је у мензу студентског дома ~Иво Лола Рибар'’ већи број абонената коЈи не станују у овоме дому. То је свакако за похвалу, јер је на о»ај начин омогућено једном већем броју студената да се хране у студентској мензи п да не мора да плаћа високу цену уплате у осталим ресторанима. Но, нпје за похвалу што је управа мензе повећала само број абсхнената, а није се постарала и за одговарајући број послуге, те смо пртгморанн да изгубимо доста времена че. каЈући на ручак илн вечеру. Мисјпгм да би унрава мензе требало да сс позабави овим проблемом, те да у будуће не морамо улазити у мензу да би из ње, тек после 45 мииута, изашли. Н. Ш.

Сећање на Велики октобар

»Гвоздена

А. Серафимовић је од онмх малобројних совјетских писаца којн нису уметнички уобличавали пропагандне фразе. већ живо и реално писали о суровој борби радника и сељака за своја права. Можда његов доследни реализам проистиче нз тога што већи део његовог књижевног рада пада у године револуције и непосрсдно после ње. Сада, у годншшици „Октобра“. далеко нам јс важнији његов уметнички резултат; његови типови револуције које је нсклесао шолоховским замахом. Доносимо одломке из Серафимовићевог романа у је с љубављу, али и критичкн, оцртао фигуре грађанског рата, чеда „Октобра*: револуционарне вође и револуционарнн народ. ♦ ♦ ♦ ... И међу првнма, у rpymi команданата, ишао је Кожух, поцрнео до самих костију, мршав до самих костију, поцепан као просјак, а иа ногама му се вуку обојци из којих вире поцрнели прсти. На глави мл' улубљен, некада сламни шешир, чији поцепан обод виси. Кожух се попе на кола и одмери дугим погледом гвоздене редове својих људи и безбројна кола која су се губила у степн, мноштво тужних избеглица... Он рече: „Другови!. • Пет стотина врста смо превалили гладни, прозебли. Козаци су кидисали на нас као нечастиви. Нисмо нма.ти ни хлеба, ни сточне хране. Умирали су људи, не беше муниције, голим рукама... Дсцу смо остављали по кланцима. ..• s И изнад глава, изнад овог огромног мора света, прохуја, уздахну и уздрхта шум људског говора: „Децо наша!.. децо наша!..*

Он скамењено погледа на ibiix, сачека н рече: „А колико је тек наших пало од куршума?.,* Сви поскндаше капе и До последњнх редова завлада бескрајно гробпо ћутање. И, као прн помену на гробу, као надгробно цвеће, у тој тишини зачушс се тихи јецајн жена. Кожух постаја оборене главе, затнм је подиже, одмери ове хнљаде људи и разбн ћутање: „Па зашто лн еу подносиле хиљаде, десетинс хиљада људи, ове патње? Зашто?“

Он нх опет одмери погледом н наједном рече неочекивано: „За једно једино за совјетску власт, јер је она само за сељаке, раднике, јер онн немају ништа друго осим ње“, Тада из безброј груди нзлете дубок уздах, постаде неиздржљиво, и шкрто почеше клизити ретке сузе низ гвоздена лица, низ ветром опаљена лица оних са којнма су Ce сретали, низ образе стараца, и сузама су снјале девојачке очи.„За власт сељака и радника... За то ли је то! Ето зашто смо се борили, падали, гннули, губили дец>!“