Student

„МИ ТВРДИМО ДА ЈЕ МИР НЕДЕЉИВ, СВЕСНИ ДА БАШ ОВА ПАРОЛА НАЈВИШЕ ПОГАЂА ДАНАШЊЕ АГРЕСИВНЕ СИЛЕ И . Почетком септембра 1936 године, састали су се у Женеви омладинци из великог броја земаља на Светски омладински конгрес, ради измене мисли о међународним питањима. Наш претставник на конгресу био је Лола Рибар. По повратку у земљу, написао је, у смислу закључака Конгреса, чланак „Наши путеви и наши задаци", који доносимо у изводу. Широка активност мировних одбора на нашим факултетима и друге разноврсне форме, на којима се београдска студентска омладина моби• лисала да брани мир, показују да су студенти на време урчили опасност најезде фашизма. Колико су и данас, осам година после Лолине смрти, истоветне жеље наше омладине за миром, за остварење једне потпуне колективне сигурности! И данас, као и 1936 године, многи говоре о миру, а гомилају армије и цепају међународне уговоре, предлажу међусобне споразуме великих држава, заборављајући намерно да је жеља за миром једнака и код великих и код малих народа. И данас су врло актуелне Лолине речи на Женевском конгресу, да је потпун мир и безбедност једино могуће остварити, ако сви народи без изузетка буду на њему радили.

НАШИ ПУТЕВН И HAШИ ЗАДАЦИ

Данас, пошто нас већ више од два месеца одвајају од Светског омладинског конгреса, а један два пута дужи период времена од почетне интензивне припреме за њега код нас, од првог буђења и зближавања свију омладинских снага мира и напретка, потребно је осврнути се на нашу акцију и допринети расветљавању многих питања која су од првенственог значаја за њен даљи развој. Јер само онда, ако сви заиста будемо начисто са циљем и карактером борбе коју водимо, а која данас, што се може констатовати после прославе 11 новембра у целој земљи, узима све шири замах међу омладинским масама, само онда, ако сви будемо свесни пута којим идемо, моћи ћемо да конкретизујемо нашу акцију и да успешно решавамо све свакодневне задатке које њен ток поставља пред нас. Повремене документације и информациони бил-

тени нашег секретаријата имају да служе првенствено том циљу: овај први напис нека буде први прилог рашчишћавању извесних питања и постављању наших стварних задатака, нека врста основе за даљу дискусију. Борба против рата то je несумњиво један део опште борбе младог поколења за срећнију и слободнију будућност. То је јасно. Па ипак нема теже ствари него знати заиста повезати ту борбу са свакодневним животом и тежњама омладине, дати јој, дакле, један пуни, конкретни карактер без кога она неће имати правог садржаја и успеха. Тај недостатак конкретизације запажен је нарочито код нас у ,Србији у току ове акциј‘е. Грешке које су ту учињене доводе многе наше пријатеље у заблуду када буду стављени пред питање; како је и зашто борба омладине за мир повезана са њеном општом борбом? Није ли у данашњим околностима та борба за мир, тј. сам Женевски конгрес напокон, један луксуз, једна апстрактна акција у поређењу са свакодневном борбом младих за опстанак и побољшање материјалних и културних услова њиховога живота? Да, положај омладине, како радничке и сељачке, тако и интелектуалне, толико је тежак; њене се снаге троше немилице у борби за опстанак и побољшање њеног свакодневног живота; али се сада поставља питање; под каквим околностима може омладина очекивати успех ове своје борбе? Да ли њена будућност лежи у рату или у мирном развоју? Од одговора на ово питање зависи правилно схватање борбе за мир, А да-

нашња ситуација у свету, кршење међународних обавеза, оружане про. вокадије и интервенцнја агресивних земаља у другим земљама, као отво. рено помагање побуњеничких трупа у Шпанији од стране Португалије, Италије и Немачке једно лудо наоружање и милитаризација све нам то намеће један одговор. „Рат је за човека оно што је за жену материнство“ под том лозинком васпитава се младо поколење у државама које се грозничаво спремају за рат. Милитаризација, наметнуто васпитање, радни логори, беспослица, потпуно укидање сваке слободе то је данашњица живота омладине у тим земљама. Дакле, уништење свега онога што значи живот омладине, животне радости и могућности слободнога развитка, слободне акције за поправку свога положаја. А сутрашњица: блатни ровови, смрт без смнсла у пролећу жи-

вота, заједничке раке, уништење стваралачких снага читавог једног поколења. То доноси омладини рат, овакав јој живот доносе припреме за њега. Управо зато што младо покољење хоће да живи да би стварало, да би радило и борило се, да би освој'ило бољи живот за себе и човечанство, а свесно чињенице да је његов живот у земљама које су сада поборници мира нпак много бољи и сношљивији, оно је противник рата, оно данас у тренуцима ратне опасности своју снагу окреће борби противу рата, која је као што смо видели, истовремено борба за његов иФвот и бољу будућност. А данашњи положај у свету показао је омладини и пут којим треба ићи, дао јој је оружје њене борбе; ј‘единство омладине целог света и свих праваца, моћан фронт младог поколења за мирс Женевски светски омладински конгрес за мир ударио је темеље сарадњи: он је дао омладини, први пут у историји, не само осећање снаге коју јој даје њено јединство, већ ма колико он минималан могао изгледати заједнички позитиван програм за антиратну борбу младог поколења. То су ствари које су по себи јасне и разумљиве, али које треба не само објаснити свој омладини, већ јој створити могућност да се она сама учествовањем у акцији, о њима увери. Само на тај начин мировни покрет омладине, данас главна зајед. ничка акција младог поколења Југославије, добиће свој специфичан значаЈ и своЈу предност и снагу. Рад на томе је прва дужност одбора коЈи су већ формирани, ор-

ганизација које суделују у акцији, појединаца који је воде. Својим соп. ственим искуством омладина мора сваким даном све више постајати свесна велике истине, изражене у апелу међународне аграрне конференције: да од беде ка благостању, од кризе ка друштвеном напретку, ка бољем и племенитијем животу, води једино пут мира. Јер тек онда када борба за мир буде постала у правом смислу речи свесна борба целе омладине, она ће донети своје ллодове. Друга ствар која је исто толико важна: није довољно само мобилисати омладину за мир као такав, објаснити јој значај историје за њен развој и њену будућност, већ је потребно, пре свега, и кроз читаву ту активност, мобилисати је за један, одређени став према свим лроблемима рата или мира, за једну конкретну мировну политику. Треба ски. нути вео са формуле коју данас заступају сви они који се у свету боре за мир и напредак, принципа који се налазе и у документима Женевског конгреса: колективна безбедност, недељивост мира, поштовање уговора итд, Треба им дати пун садржај који оне уствари имају. Да, ми смо сви за колективну безбедност: тј. за успостављање таквог међународног реда који ће, удатом тренутку, мобилисати против нападача не само владе свих, а у првом реду демократских зекаља, већ и народне масе и омладину целога света, и тиме онемогућити нападачу сваку акцију. .А борба за успостављање таквога реда значи већ данас све ширу мобилизацију омладинских маса, за мир, све чвршћи фронт мира, онемогућавање унапред евентуалноме нападачу свакога изгледа на успех, његово изоловање. ...Ми тврдимо даље да је мир недељив или да га неће бити, свесни чињеиице да баш ова парола највише погађа данашње агресивне силе, које покушавају свугде у свету да „осигурањем мира“ у једној зони добију за извесно време одрешене руке у другој, како би после тим лакше, могли обрачунати с онима који су се дали преварити и изоловати за љубав једне привремене и илузорне • „неутралности“. И, напокон, ми смо за поштовање уговора, сматрајући да би енергичан став противу кршења истих најбоље оси. гурао пут ка колективној безбедности и онемогућио агресивним државама јачање њиховог положаја. ...Јер борба за мир и по томе се разликујемо највише од свих лажних и наивних пацифиста не значи никако неку илузорну „неутралност*, нити слабићко попуштање проузроковачима рата: она значи енергичан и доследан став, тешку борбу, која по неки пут, захтева и одбрану мира оружјем у руци. Ко хоће данас мир, мора хтети средства за његово очување, и примити све жртве у борби за њега. Је. дино на тај начин моћи ће се онемогућити нови рат пре него сама катастрофа буде наступила. Једино је то права политика мира, политика за коју се данас залажу не само владе демократских земаља, већ и радне масе целога света и данашње младо поколење. Свака друга политика у данашњем тренутку иде директно у корист изазивача рата. *■ r\ ■ Ћ Г\l ЋТ 4 А П

ИВО И. РИБАР

Милован Ђилас и Иво Лола Рибар из дана Народноослободилачке бор бе.

НАШ ДАР РЕПУБЛИЦИ

На свим факултетнма у Београду за десет месеци ове године дипломирало је 2100 студената. Две хиљаде и сто високо образованих људи отишло је из наших слушасница у народ на извршење задатака привреде, на дужности здравственог и просветног просвећивања. Дипломци су се одвојили од нас као формирани људи којима је факултет дао све што је могао дати. Нема сумње да ће они, носећи у себи успомене на дане проведене на студијама, вратити свој дуг друштву. Другови дипломци, нека вам је срећно!

Дипломирала је прва послератна генерација лекара и фармацеута. Болиице и амбуланте из најудаљенијшх места у Македошји, Космегу, у Бокзни и Херцегошши, ниститути и кли!ниlке ттрцмили! су 361 дишгоашраног студента меидацине. Међу првима је заврптио и отишаоу Дебар Јонче Недељковски. Среска амбуланта сада има једног од најбољих у првој послератној генерацији медицинара, За н>им су пошли у Мажедонију Филдн. шевски Петар, Донела Трајко Орушев и многи други.

Поповић Драгослав. Дипломирао је на Електротехничком факултету. Говори два језика. Познаје и служи се добро стенографијом. Његова про сечна оцена из свих испита је 9.33. Летос је био на стручној пракси у Нсмачкој. Сада ради у једном нашем институту. Спрема се да ускоро пође у Холандију на научно nyтовање. Са факултета Београдског универзитета отишло је стотише и сготине дкпломаца у установе, предузећа и школе: са Фнлозофског 191 дипломирани студент, са Пра&нот 250, са Економеког 388, са Пољопривредног 199 укупно 1351 днпломац за&ршио је студије и отпослан са Београдског универзитета у све крајеве земље.

На мантилу овог младића извезено је „др Михајло Чемерикић“. И он је из прве послератне генерације медицинара. Један је од најбољих. Сада је на стажу на Другој интерној клиници. За годину дана he са богатом праксом поћи у провинцију.

На слици је Богосав Ковачевић. Студенти су му дали надимак „Учо“. Дипломирао је у септембру на педагошкој групи са просечном оценом 9,5. Свој дипломски рад „Развитак радних школа у Србији“ сјајно је одбранио. Мишу Килибарду скоро сви медицинари познају. Он је секретар партиског комитета на МВШ. Дипломирао је ове године. Налази се у превентивној служби у једном хигијенском заводу на специјализацији. Ево и ноаих инжењера за нашу привреду. Триста и осамдесет осам инжењера разних струка отишло је на градилишта, у електроцентрале, заводе, у иистиТЈте и лабораторије. У дугом кизу поређана оу имена најбољих; машннци Стојкановић Марко, Џоџо Борислав, Делеон Ели, Рздосављевић ЈЂубодраг; електроТехничари Стојаиовић Илија, Куртов-ић Хуснија, Ракић Миодраг; технолози Лшгер Милица, Гал Иван, Деспић Александар; рудари Симоновић Момчило и многи други.

Терзић Богдан је био студент славистике. Дипломски рад одбранио је са десетком. За који дан постаће асистент при отсеку на коме је дипломирао. НОВИ КОМИТЕТ КПС НА ТЕХНИЧКОЈ ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ

Богдановић Јова, Бољанац Чедомир, Васић Анка, Вукотић Милана, Гарић Будимир, Живковић Нада, Кастратовић Владимир, Костић Чедомир, Крунић Живојин, Малић Драгомир, Марковић Лука, Мартиновић Урош, Недић Милан, Николић Милош, Османагић Муриз, Петровић Бора, Поповић Слободан, Раденковић Драгољуб, Ристић Јован, Селимић Неџад, Тешић Ђорђе, Церовић Предраг и Чкребић Душан.

Свечана академија у Физичкој сали

29 новембра у 10,30 часова студенти и наставници Бео* градско-r универзитета и великих школа одржаће у Физичкој сати Природ«о-математичког факултета свечану академију посвећену десетогодкшњнци Народне револуције. О значају 29 но-вембра одржаће реферат ректор Медицинске ве.тиже школе проф. др. Коча Тодоровић.