Student

„Уместо на Музичку, отишла сам на Позоришну академију...“

Разговор са Миленом Врсајков, носиоцем главне улоге у нашем новом филму „СВИ НА МОРЕ”.

Милена Врсајков, студент 111 годиис Позортине академнје позната је нашој публици из фштма “Бакон»а Фра Брне“. Све до лоласка на Позориишу академију Ммлена се интензивно бавила му* зиком. Свирала је клавир, школовала i лас н била чвр сто решена да се iboj и посвети. Пре три године. каже Милена, HitcaiM ни помншл>ала да ћу икад постати глумица, Обожавала сам му зику. Али један непредвиђенlи догађај, једна огшпца, саовим је преоријентисала моје тежње, Ја се «е жалим, можда је боље оватсо. Коначно, ја hy остати уметница: пијаннсткиња, певачица или глумица можда и није биггно. Који је то догађај којн Вас је довео на Позоришну академију? Рекла сам већ ситница. Желела сам да се упишем на Музичку академију. За тај иопит сам морала да радшм преко целог лета. Моја даста(в<ница, међутим, није могла да ми даје часове- Чинило ми се да је најпаметннје да одем на Позоришну академију.

У Мшени Врсајксхв изогубили смо пиЈатгсткиЈву, али смо добипи талентоваиу фшмску уметницу. Игра двадесетогодишње девојке у ”Бакон>и фра Брне“ и поверавање главне улоге у филму “Сви на море“ претставља више него добар почетак. О филму ~Сви на море", а и о ■овојој улоаи, Мшена говори са

MiHoro оптнмиама. Сценарио је врло добар каже о«а и зиајући да је то >тла®нсхм био недосгатак наинпх досадашн»их фшгмо®а, можемо доста да очекујемо. Чнн>еница да је ‘Сви «а море“ наша wpва филмчжа ревија, обећава да ће то бити, ако не добар, а оого интересантан први филм такве eipcre унашој земљи. Много о њему не мооке да icc каже, јер су сзтмазна почела тек irpe два меседа. Моја улога је apeio зазовална. Сценарио ме ниуколико не спутава да остварим једну уопелу креацију. Шта мичглите о Влаием napmeру Милану (Пузићу? Задовољна caai, иако, да разлога који сам малонре рекла, још не могу много да кажем. Да ли мислигге да се посзетите филму? Публици сте досада поанати само као филмока глумица, иако студирате позоришну глуму. Мислим да се посветим позорншту иако то не зависи много од мене. Према почетку изгледа да ћу да будем филмока глумица. Кад смо већ код тога, чини ми се да је много теже глумити на фшгму. За то можете да нађете потврду и у нашем позоришном и филмском животу. Глума многих наших позоришних уметница на позорници не може ни да се упореди са оном на фшгму. Можда се ту ради о опецијалном таленту за фшгм, али чкни ми се да фишмска глумнца поред ших квал(итета добре позоришнс глумице треба да има још неке друre квалифиlкације. Шта мислите о Вашем даљем уметничком раду? Ја сам, као човек, оптимиста, одговорила је Милена Врсајков с.мешећи се.

Слободан СЕЛЕНИЋ

Кронинови романи на филму

Кронин Оелики успех Кронинових романа заинтересовао је филмске продуценте, који су мислили да ће бити ”добар посао“ снимати филмове по Крониновим делима. Прво је адаптована ”Цитадела“. Филм је снимало предузеће М.Г.М., и да би наводно ”што више филм приближили духу романа" почели су снимања на тлу Велике Британије. Ангажовани су чак и британскк глумци. Роберт Донат коме је ово био први велики филм. (Он Је одмах после овога добио ангажман за снимање у Холивуду, гдс је ускоро завршио свој највећи филм за који је добио ”Оскара‘ ”Збогом, мистер Чипс“). Интересантно

је да је сама компанија енергично инсисгирала да улогу др Мансона у ”Цитадели* игра баш Роберт Донат, вероватно због притиска Крониновог који је то сам захтевао. Улогу докторове жене Кристин тумачила је Розалинд Расел, а режисер је једа« од ветерана америчког филма Кинг Видор. Пошто је први филм доживео велики успех, прешло се на даље филмовање Кронинових дела. Али сада су снимали сами Енглези. Филмска реализација Крониновог најбољег дела "Звезде гледају с неба“ поверена је Каролу Риду, који се тада већ био прочуо својим ранијим остварењима. Због велике обимности романа, морало се прићи брнжљивој преради, али је ипак дошло до отступања од Кронинове концепције. Наиме, у роману се Давид после узалудне борбе враћа исцрпљен у окове старог живота, док је на филму покушано да се да нека светлија перспектива, али је она услед логичног драмског тока, исконструисана и бледа. Али су зато глумци били на висини. Маргарет Локвуд (Џен), једна о,д најбољих енглеских глумица; затим Мајкел Редrpe (Давид), који је тада био на почетку глумачке каријере (данас је један од најбољих енгутеских глумаца прошле године добио је на Бијеналу у Венецији прву награду за улогу у филму "Браунингова верзија“). Лик Давидовог оца, Роберта

Фенлика, упечатљиво и сугестивно дао је Емлајн Вилнјамс. Трећи филмовани Кронинов роман је „Кључеои краљевства*. Он Је уствари узбудљива и вешто вођена прича о драматичним доживљајцма Патера Франсиса, човека који има хуману мисију у земљи измореној глађу и грађанским ратовима, у Кини. Акција филма је у целини усредсређена на самопрегоран рад Патера Франциса, којн у грађанском рату између побуњеника и владиних трупа "извршава своју дужност* негује рањенике. Џон М, Стал, редитељ пун сензибилности, успео је да оствари овај филм са константном аутентачнош-

ћу и реализмом. Али треба приметити да овај филм има јаку религиозну ноту. Имена глумаца нису нашој публици много позната, али у иностранству уживају велику репутацију. Грегори Пек, један од најмлађих талентованих холивудских глумаца, дао је лик Патера Франциса са пуно мушкости и великом искреношћу. Затим Томас Мичел, један од старијих глумаца (видели смо га у "Поштанским колима“), у улози доктора, и сер Седрик Хардвик, кога смо недавно гледали у филму ”Млади Винслоу*. Сви ови филмови постигли су код публике велики успех, а вредни су и као самостална велика дела. За то велику заслугу има изврсни Кронинов текст.

НОВЕ КЊИГЕ

РАСНА ПИТАЊА ПРЕД МОДЕРНОМ НАУКОМ

У издању УНЕСКО-а иза шло је неколико књига о проблему раса и о њиховом пореклу уопште. Под заједнич ким именом ”Расна питања пред модерном науком м изашле су три брошуре: ”Раса и цивилизација* од Мишела Леирија, ”Оорекло предрасуда“ од Арнолда М. Роса, америчког социолога и ”Расистички митови“ од Жана Кома, професора антропологије у Мексику. Аутор прве студије Ми-

шел Леири Је познати француски антрополог и историчар, који се Тош и раније, пре рата, супротстављао фашистичким теоријама о вишој германској раси. И рад Арнолда Роса Је од интереса, јер указује на генезу расистичких предрасуда код људи. Трећи рад, Жана Кома, писан је више са полемичким претензијама, али у сваком случају и он задире дубоко у проблеме које проучава антропологија.

Јапански филм данас

пепосредно после рата јапанска филмска индустрија поплављена америчким музичким ревијама проживела је период у коме је амерички филм био највећи узор. Сада је то већ прошлост која није дала нарочите резултате и јапански филм се враћа својим традицијама. Али, амерички утицај се задржао још у великој мери у продукцији криминалних филмова. Огроман део тих криминалних филмова потпуно је одвојен од јапаиског живота. У н>има се приказује гангстер америчког стила потпуно туђ своме јапанском двојнику из стварног живота. Недавно је, међутим, снимљено неколико интересантних филмова тога жанра као „Харуканари Хаха но Куни“ (Далеко је мајка домовина), у коме главну улогу тумачи Сесује Хајакава, „Скиандру* (Скандал) и „Ма но Огаон“ (Ђаволово злато). Овај последњи је имитација „Блага Сиера Мадре“, савесно направљен, са измењеним местима радње и ликовима који одговарају јапанском карактеру и амбијенту. Други утицај, конкурентски мање опасан, врши се кроз адаптације европских романа на јапански амбијенат. „Фукацу“ је прерада Толстојевог „Васкрсења“ са неколико верних и типичних сцена из живота ни-

жих класа. Филм „Јадници* познат по изванредној фотографији и одличној глуми (Сесује Хајакава игра Жана Валжана) прославио је режнсера Даисуке Ита, који је снимио и „Далеко је мајка домовина". Популарна тема чисто јапанског филма је сукоб између старог и новог. Ново побеђује чешће, Најважнији фнлм из тога цнклуса је „Мунеката Киодај“ (Сестре Мунеката)

Сесу Хајакапа у Једпам од лрвих својнх филмова са две нај’популарннје јапанске звезде Кижује Танаком и Кен Уехаром; једна сестра одабира класнчан начин јапанског живота а друга живот новог Јапана. На исту тему направљено је и неколико комедија од којих је „Јама но Канатн ни“ (иза плаиина), најбоља. У н>ој j'e дата слика живота јапанске омладипе. (Као и многи јапански фнлиови који се снимају по роману и овај је у два дела; други део филма приказује се у истом биоскопу идуће недеље). Јапански филмски критичари оценили су „Соногоно Хакиносу но Кодомотаки* (Деца кошннце) за најбољи послератни јапански филм. Јунак филма је мали дечко који не уме да се снађе у животу и који после многих тешкоћа почиње да живи нормалним животом у једном прихватилишту за ратну сирочад. Режисер, Хироши Шимицу, употребио је много аматерских глумаца, правећи филм у стилу „Чистача ципела“. Његов успех је довео до безброј имитација. Други проблеми ратног и поратног живота, рехабилитација Ј*едног бившег вој'никз, дезертери, страхоте рата у џунгли, често су коришћени у филмовима. Данас је јапанска филмска производња концентрисана у рукама шест компашф, од којнх су три настале" после рата. НаЈ'познатиЈ'а j'e Шинотохо компанија. Студиа су снабдевена старом али одличном опремом. Већи нео студиа се налази око Токија. Компанија Шинотохо производи око псдесет филмова годишње, а остале компаније просечно по тридвсет. Просеч-на цена филма се креће између 12.000 и 18.000 енглеских фунти. Романи су главни извор јапанских сценарнја. Компанија Фуџи има монопол за снабдевање траком и недавно је произвела колорну траку. Сама индустриЈ*а преживљава данас кризу због високих цена и недовољне посете биоскопима. То још погоршава страна конкуренциЈ*а. Прошле године у Јапану j'e приказано преко 150 страних филмова: 90 америчких, 31 француски, 23 британска, 3 руска, 3 италијанска, 1 аустралијански. Јапанци су у истој грдини произвели 172 филма, али су сви изгледи да ће ове године производња опасти. Што се тиче међународног тржишта, компаниј’е се залажу нарочито да заинтересују страну публику, j'ep већ имају посла са рнвалством на домаћем тржишту. Али филм „Јадници“ (који су откупили Американци и Французи). може лако да постане ПрелудиЈ' за будућност j'anaHског филма у Европи и Америци. М. л. А,

Сцеиа ил филиа „Врт мучен»а„

ДВОБОЈ

Недавно је њујоршки балет приказао „Двобој“, оалет од америчког кореографа Вилјема Далара у новој верзији, уз суделовање чланова францу ског балетског ансамбла. Ова група уокоро полази на велику турнеју по Енглеској где ће суделовати у појединим операма и драмама, адаваће ж самосталне претставе.

ФИЛМСКЕ ВЕСТИ

Поводом смрти Луја Љ.увсл, удружење ~Италфраккофилм“ тгриказало јс низ и>в гошех филмова ..Повратак”. „ЉубавниДи су сами на свету“. “Између 11 часова и поноћи ’, „Историја једне љубави”. ко ј н С У наишли на ордачан примем nvОлике. * Beh оу за иашу вемљу откупљена три Филма најновије америчкв нродукције. Преи је „Невестин отац“, са популаршпм Опенсер Трасијем у гла.вној ул.ози, ДРУги је колор-филм „Непобеђен.и“ са Га ри Кутером. Овај други филм обрађује тему из жнвота насељеника у Амерпцн. Режисер је чувени Сесил Б. де Мнл Окога омо У епизодној улози гледалн у фил му “Булепар сунчевог заласка“). У трећем филму главну улогу пгра Мир на Лој. која he, кажо изгледа, ускоро на пустити филм и поеветити с« политици. Партнер ЈоЈ је омиљени Клифтон Вгб (“Мистер Белведер“). Филм носи назив “Туцв ]« јевтини!је“.