Student

У извештају којн су недавно подпели органима ОУН, ппетставници универзнтета у Инднји осуђују тај страни утнцај. Они кажу да такво стицање »исокОг образовања ствара од студината имитаторе, генерације преводилаца. Занемарена је национална култура и историја. Потребе и стварност Ицдиска штдустрија себрзо изграђује. Њој су преко потребии новп инжењери, техничари, грађевинци. Пољопривреда вапије за бољом обрадом земље. Производња пиринча по једном акеру у Јапану је у вредности од 3.000 фу нти, у Кини 2 500, а у Индији свега 1.000. За s—lo годи«а Индији треба 27.000 днпломираних студеиата. А шта сад имају? Најоптимистичкија бројка је да roдишње дипломира највише до 5.400 студената. На милион становннка годишње дшломирају свега три агронома. Са обзиром на потребе земље, стално се потенцира развој и стварањс нових факултета. За последњих десет година број студената се ско-

ро удвостручио- Сада их има 225.000. То је страшно мало према потребама земље. Ако би, на пример, упоређивали наш однос између становника и студената са њиховим, Индија би требало да има 5,5 милиона студената. Као што смо већ рекли, наслеђени систем наставе много кочи њен развитак. Велика школарина омог>ћава само онима из богатих и средњнх да студирају. Основну масу студената чнне средњаци. Они су и најреволуционарнија снага на универ зитетима и међу омладином уопште. Пролетаријату града и села није могућ приступ на рпиверзитете, Чине се разнн покушајн да н радницн стекну високо образовање. 1947 roдине основана је у Бомбају радничка школа, Она ради под надзором радничких синдиката и СоцијалиСтичке партије Индије. Слушаоци су запослени и истовремено похађају наставу. Још је једно важно питање —питање здравствене заштите студената. Она је врло слаба. Не постоји довољан број клиника. Исхраиа је у студентским домовима недовољиа. У

собама спава већи број људи него што је то предвиђено. У некпм домовима студенти сами доносе постељину и кревете, јер иначе немају где спавати. А најгоре је од свега тога што кашацитет студентских домова не задовољава погребе. Раздор у прошлости Интересантно је да дуго није оило јединствене свеиндиске студентске организације. Тек 1936 године створена је Свеиндиска студентска федерација. Освовна тековина ове организације је у томе што је схватзње о потреби стварања једне свеиндиске студентске органнзације узело маха. Сем тога, федерација је пробудила још више политичку свест и усмерила је у антиимперијалистичком и револуционарном правцу. Заиста, наредних година оснивају се нове организације. У Бомбају и скоро свим провинцијама биле су самосталне студентске уније. Прелом у овој множини и раздоРУ студентских организација учинио је Светски студентски конгрес

у Индиј-и, када је 1947 избацио паролу: „Брзи и енергични прелаз од агитационог и демонстративног карактера наше антиимперијалистичке активности на конструктивне задатке националне изградње”. Повод за овакву паролу је дало стварање прве индиске владе и извојевање унутрашње самосталности. Сматрано је да је сада главни задатак, не борба против империјализма, него подизање заостале индустрије и пољопривреде. Све студентске организације прихватиле су ову паролу. У Бомбају је створсн Национални савез студената као јединствена свеиндиска студентска организација, која извршава своје задатке независно од утицаја владе, политичких, друштвених и -верских партија. Значи, то је неполитичка организација. Она и данас окупља главну масу студената Индије на решавању проблема из студентског живота, Д- Ђ.

КУБИЗАМ уметност геометриских облика

Увреме кад су. Следеле боје велнког фракцуског сликара Пол Сезана, кад су замирали звуцл музике Дебисија, родила се у крилу француског грађанског друштва уметност геометриских — кубизам. 1907 годнне Пабло Пикасо излаже своје Тоспођице Авињонске" и тај рад се сматра за прво дело новога лравца. Друштво, које је у веку великих промена, тражило нешто стално, сигурно и поуздано, стављало је своје и на Ј-метност. Кубизам се јавио као противник пмпресионизма. Он није хтео да нзрази променљиве форме прнродних облика, он је хтео да да нешто коначно и сведе прнроду на њене геометриске облике. Само, том прилнком он је пренебрегао живот, јер у животу нема ништа конамно, статично, јер се све креће и мења. ' Обдици које видимо на творевинама овог правца су беживотне фигуре, изведене оштрим линијама, без прмродности, са динамиком своје врсте. Пикасоов портре "Фернандо" (1909) изведен је доследно геометриски. Нос, чело, образи, све има изглед оштро отсечених пирамида. То је драстичан покушај апстраховања природе. У томе лежи огромна забдуда његових носилаца, који су тврдили да они неће да ства* рају уметност чија ће лепота бити у подражавању облика природног света, већ дела, која су сама по себи лепа и целовита,' која стоје изван живота и стварности, а носе у самој својој суштини лепоту. Такво схватање овога правца поклапа се са филозофијом његове друштвене позадиле, са схватањима француског грађанског друштва, које покушава да нађе свет и изван онога који постоји, да нађе складност и хармонију у неким вишим сферама изван природе и живота, који за њих, у

добу великог друштвеног замаха, пред светску катастрофу, није изгледао сувише идеалан. А уметност, напротив, увек и без изузетка, може бити само одраз уметникових осећаја и расположења према природи н бићу, прсма ономе што је у њима најглавније њиховој сталној измени према динамици колорита и пластичности, који једино стварају сву хармонију н лепоту, потребну %метничком осећају. Кубизам се формирао између 1906 и 1910 године, да бн од тада са потпуно изграђеним тежњама освојио В. СОРАЈИЋ европске и америчке галерије и утиснуо свој дух на велики део доцнијег ликовног стваралаштва. Ма да је Париз у Пикасоу нашао великог претставннка нове уметностн, постојао је и други уметник, који је сав израстао из кубизма Жорж Брак (George Braque). Лок је Пикасо упражњавао кубивам само као једну дисциплину, дотле је овај други целом својом личношћу био упућен на ibera, и успео је да га, у смислу својих тенденција, доведе на класичан облик. Бракова мрагва природа "Сто", садржи све облике овог стила. Предмехи, сенке, перспектива, геометриски контурирани, постављени су онако, како је то уметник хтео, без обазирања на стварни изглед. Нијансе немају континуума, сенке су оштре, угласте, нереално замишљене. Пикасо је једном приликом рекао за кубизам, да је то требало да буде врста „импресионизма форме*; та дефиницнја се може у велнкој мери приписати овом начину стварања.

Сли облици који су се јављал« у времену развоја кубизма билн су производ извесног "логичког" расуђиван>а н схватања лепоте од стране уметника. Сликари који су радили под утицајем Брака, као Ла Фреснеј (La Fresney) или Маркозис (Markosis), отишли су у још много већу крајност, па је њихова улога још незнатнија. Непосредно пред рат кубнзам је већ увелико освајао целу Европу и Америку. У Русији се прославио Малевич својом сопственом верзијом новога правца. У Немачкој, у Берлину, ради Фајнингер, а у Америди Вебер (Weber). Нешто доцније у Америци се јавља т. зв. "упрошћенл кубизам*, мојисеразликује од правог нешто јаснијим формама; и оне задржавају геометриске облике и нереалност. Главни носиоци су били Димат (Demuth), Спенсер (Spencer) н Стела (Stella) са својом оригиналном замисли "Фабрике‘ (1918), којом је покушао да иско рисга геометриске облшке у саиременој проблематици. Примена кубиама у скулптурн уметности која је сва склопљена из непосредности доводи, можда, до још већег апсурда. Простране сразмере, фина прецизност у познавању анатомије тела отпада, да би се заменили оиромашним формама 'измишљеног живота“, "измишљених ликова”. Пикаоова Тлава жене* потceha на портре "Фернандо" и претставља у основи исту замисао. Веома карактеристична је Архипеикова фигура "Жена која се чешља“ (1915) у бронзи; Облици тела иаведени су наизменично празнннама и материјом, испупчењима и удубљењима. Из кубизма праизашло је доцније "апстрактно сликарство“ и “конструкционизам* у скулптури. Ту је дошло до крајњег извртања смисла уметности и до крајње декадеице у изграђивању стила. Облици се и овде крећу од обичних геометриских слика изведених лењиром и шестаром у сликарству, до чисто математичких модела у скулптури. Њихорим посредство.м елемеити кубизма продрли су све до данашњих дана и још увек заузимају значајна места у многим сликарским галеријама. Кубизам је тражио уметника независног од природе, уметиика који не подржава облмке, већ их сам сгвара. И тај уметник је успео у својој замисли, кад је створио дела која су била удаљена од стварности, која су од ње задржала још само њене геометриске особине; али, он нијеуопео да створи дела којима би се сви безусловно дивили, јер нека "апстрактна лепота“, лепота ван реалног света, не може постојати, а оно што су кубистички уметници наатравили, mrje ништа друго него њено изопачавање, деградирање и накажење. Садржај ове врсте уметности не носи у себи право уметничко надахнуће, јер је о«о нераздвојно повезано са oceha-Iвима човечје душе, са дахом земаљске природе. Хладна као камен, неразумљива, у њој не пробија ништа човечанско, ништа емоционално. Људско срце то није створило. То је створио људски разум. Створио је разум Детета Европских Булевара, који је у веку огромног развоја материјалне културе, заборавио да је машина коју је вештачки створио људски дух и мишица, само копија "природне машине“ једино савршене и потпуно хармоничне.

В. Бахорић

Ф. Соретић

Скица

Мотив из Руме

1941

Буптовна ме Мачва роди и одњчха уз олује, тв вал еелпм: Нигде тако не пева се о слободи нит о правди лепшс спује. II сад ветар што њом ватре распирује, поља пали, сав плод труда када сатре у вигњу he челик-срца моћи сало да окали. G поиаљених са огњишта свлима се завет краде: у мачеве срп претвара, њивв наша v бојишта, а ратаре у громаде. Зато крају у пожару и ја вичем из све снаге: Гојш, родна земљо, пламти! Всковима па тсом жару моћи he се огрс:ати.

М- Панић-Суреп

Зора у затвору

НЕКАДА МЕ ЈЕ БУДИЛА ТАКО ШТО ЈЕ ПОЉУПЦЕМ СКИДАЛА САН, А САД С ОЧИМА ПУНИМ ТРЊА САЧЕКУЈЕМ ЈЕ СВАКИ ДАН. ГЛЕДАМО СЕ ДУГО БЕЗ НАДЕ У ОЧИ КРВАВЕ, НЕИСПАВАНЕ. ОБОЈЕ СМО ДВА РАЊЕНИКА ШТО СЕ ЗАДЊИМ ТРЗАЈЕМ БРАНЕ.

Радован БЛАГОЈЕВИЋ

ИЗ СЛИКАРЕВЕ БЕЛЕЖНИЦЕ

В. Бахорић

Скица