Student

ЗА ПОБОЉШАЊЕ ФИСКУЛТУРНОГ РАДА НА УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА Могућности постоје

Друштво за телесно васпитање „Партизан" треба да буде најмасовнија фискултурна организација

Анализирајући досадашњи рад фиснултурних организација на Универзитету и валиким шиопама, може се доћи првенствено до два закључка: прво, све до краја 1949 године фпскуптурнв организације по фа.» култетима су имале знатних успеха, велики број студената се бавио спортом, који је био саставни део њихсвог живота; танав рад у ширини, масовно учешће студената на мкогсбројним такмичењима (првенства факултета, V ниверзитета, приредбе ппанинара и др. у којима је учествсвало преко 2000 студената), нзјбоље се манифестовао на студентским играма 1948 и 1949 r. где су београдски стУденти заузели прва места. друго, док су се ранијих година на Универзитету и великим шкопама свакодневно организовала разна спортска такмичења (у футбапу, атлетици, стрељзштву, кошарци, одбојци и др.), током 1950, а нарочито ISSI r., тога је било врпо мало, изузев извесних припрема за Треће летње студентсне игре у Љубљани, где смо заузели друго место. Поставља се питање зашто се студеити последње две године мање интересују спортом? Ево, по нашем мишљењу, неколико разлога.

делатнсст се сводила на пријављивање екипа за првенство, допажење на састанке Гмноги ни то нису радипи) и сл. Овакви одбори нису тежилИ, а и тешко да су могли тежити, да у својим секцијама окупе што већи број студената, да организују разна унутарфакултетска такмичења. При формирању одбора, нарочито факУлтетских. ннје ce водило рачуна да тамо дођу одабрани, заиста активни спортисти, студенти који воле и познају спорт. Већина тих руководипаца није схватила да студентска такмичења треба да послуже омасозљењу појединих спортога, развијању међусобне праве спортске борбе, развијању племекитости и другарских односа. Догађаји са прошлогодишњег куп-танмичења, само су .ово потврдили. Поједини руководиоци футбапских екипа (Економски, НДВШ, Филозсфски и др.) спужипи су се чак и недозвоље-

Пи ш е

Слободан ШИНДОЛИЋ

ним средствима (доношење „потврда" да футбалер није нигде регистрован, давање нетачних изјзва), тако да је скоро читаво првенство протекло у знаку подношења жалби, поништавзња утакмица, накнадног извпачења парова итд. Иначе, такмичењем је руководио само један члан Универзитетског одбора (а то је био сав одбор!!), па је и разумљиво што је такмичење спроведено тако да је некој екипи одгозарало а неке и оштетило, а одржано је и у супротности са пропозицијама (накнадно убацивање екипа које су ввћ биле испале из такмичењз). ЗАПОСТАВЉАЊЕ УЧЕЊА РАДИ СПОРТА Знатан број наших најбољих студената успева да и поред редовног учења нађе спободног времена за вежбање у сапи, тренирање одбојке, кошарке или Футбала итд. (Не треба даље ићи него се сетити одпичних и врпо добрих студената одбојка екипе „Медицинара“). Међутим, један мањи број студената скоро да су оставили своје факултете и потпуно се посветили спорту, постајући на тај начин прави професионалци. Неколико примера јасно говоре о томе. Поједини играчи „Мачве“ (Шабац) и „Напретка" (Крушевац) (као ило су Петровић, Гегић и др.) студирају у Београду а редовно су досада путовали са својим екипама па читавој земљи, 'што.их је стапно одвајало од факултета. Исти је случај и са кошаркашком екипом (Чачак), где je пола екипе састављено од београдских студената. Или случај одбојкаша „Градитеља", екипе једног грађввинског предузећа, која је бипа састављена од студената који су тамо играли не из неке љубави према спорту већ зато што их је предузеће за ово ппаћало. .Досадашњи гломазни систем такмичења, нарочито у савезним пигама, одвпачио је приличан број београдсних студената у разна спортска друштва у унутрашњости Србије, а нарочито у обпижња места Београда. То cs негативно одразило на њихово учење, и скоро сви они су студенти са слабим оценама и непопоженим испитима. Недељна путовања реметипа су обавезни рад на Факуптетима који je у потпуности био запостављен. ПОСТОЈЕ УСЛОВИ ДА СЕ РАД ПОБОЉША Према данашњем стању постоје сви успови да се тепесно васпитањв београдских студената побошља путем учвршћења досадашњих друштгва и клубова и оснивањем нових, а посебно оснивањем чета друштвр за телесно васпитање „Партизан". Истина, код извесног броја студената влада и сада уверење да су студенти „стари" за физичко васпитање, да немају слободног времена итд. Колико су та схватања погрешна најбоље се може видети по томе што су наше организације у ранијим годинама (1947, 1948, 1949), када су на Укиверзитету угпавном студирала старија, заостала годишта, постигпе многобројне успехе и тада редовно обухватапе по неколико хиљада студената. Зато, поготову дакас, када на наше факултете долазе све мпађи људи, једнсм таквом погрешном схватању нема места. Стварањем једног центрапног одбора од претставника веђине факултета и формирањем факултетских одбора (овде би 'првенствено ушли студенти који воле да раде на оаом сектору, који се

баве спортом и познају извесна спортска правила, способни су да организују разна такмичења, трудећи се да увек достојно заступају својим правилним ставом боје својих факуптета), уз материјална средства са којима се данас располаже и ‘Va тренерски и инструкторски кадар којвг ће пружити наставници и Студенти ДИФ-а, наша спортска друштва и друштво „Партизан" имај'у све успове да одговоре сзом основном задатаку: пружити студентима правилно физичко васпитање. * ДРУШТВО „ПАРТИЗАН" ОКУПИЋЕ ВЕЋИ БРОЈ СТУДЕНАТА Друштво за тепесно „Партизан" је наша н*ајбоља оргзнизација на Универзитету, у којој је учлањено 350 чпанова, од којих часове посећује преко 200 студената. Што је оно досада обухватало тако мапи број студе-

ната, постоје и објективни разлози (недостатак сапв и стручног руководства). Захваљујући пуном разумевању каставног особља ДИФ-а чпаиови друштва данас вежбају у салама Института 12 часова недељно, док ће ускоро дсбити још две сапе, а тџме још и 8 часова, те ће са 20 часова недељно моћи да обухвати стотино нових студената. Оскивање партизанских чета по факултетима Је непосредан задатак који треба ускоро да се спроведе у дело. Мишљења смо да партизанске чете не треба стварати одмах на свим факуптетима, већ првенствено онамо где за то постоје услови, руководећи се, бар сада док траје зима, расположивошћу сапа и реквизита. С обзиром да је студентско друштво „Партизан" састављено од студената са разних факуптета, то потребан руководећи кадар за лартизанске чете неће претстављати неки проблем, јер друштво има приличан број квалитвтних такмичара и одличних познаваоца епемената правилног физичког васпитања. ДРУШТВА ДОБИЈАЈУ ТЕРЕНЕ Студентске фискуптурне организације нису до сада уопштв имале својих сопствених терена, што је увелико доприносило спабом раду на физичком васпитању студената, Сада се ситуација знатно изменипа. Десетак терена које ће студенти имати нао своје стапне и они које ће моћи користити повремено, омогућиће да већ током марта и априла наша друштва и „Партизан" организују некопико такмичења. Спортско друштво „Техничар" иза своје шко пе уређује већ месец дана спортски парк, који ће имати терен за кошарку, одбојку и тенис као и атлетску стазу. Државни инстигут за фискуптуру ставиће беоrpa/icKMM студентима на коришћење терен за атпетику, футбал, одбојку и кошарку а депимично и

базен за пливање. Студенти П roдине НДВШ добровољно ће изградити двз терена за одбојку и кошарку.

Са једног такмичвња у кошарци

МАЛИ БРОЈ АКТИВНИХ СПОРТИСТА

Данас на Универзитету и вепиким школама стУдира око 14.500 редовних студвната. Ако се са овим бројем упореди цифра од 400—500 спортиста, испада да се врпо мали проценат (око 3%) студената сада активно бави спортом. ,У већини случајева на фаГ- . ■ ■ - Ј

култетима није било неког интензквног фискултурног рада, таквог рада који би окупљао ваћи број студената, ретко је бипо иницијативе да сами факултвти органи* зују разна такмичења. Факултетске екипе су скоро увек бројапе: 11 футбапера (кадкада ни толико), 6—B кошаркаша или одбојкаша, и њима је, углавном, покпањана пажња. Често пута појединци су покушавали да ззиграјУ у некој еиипи, али су наилазили на неразумевање одгсворнкх другова ипи једноставно место је било заузето. Нарочито код футбалских екипа у поспедње време се почео јављати неки „монополизам“ за поједина места у тиму, што је, разумљиво, одвраћапо студенте од упражњавања једне спортскв гране. Такав став самих играча, а и факултетских руководстава, био је у потпуној супротностк са циљевима и задацима физичког васпитања код нас. Што данас на факултетима имамо мапи број активних спортиста разлог је и тај што и претпрошпе и прошле године на факУлтетима нису постојали чврсти и организационо сређени фискултурни одбори. Некопико хиљада новоуписаних студзната, дошавши из средње школе, где су се редовно бавили физичким васпитањем, имали су, ступајући на Универзитвт, да бирају: или да постану активни чпанови неког београдског друштва и тиме да занвмаре основни задатак учењв, ипи да престану уопште да се баве спортом. Према данашњем стању највећи број студената прве и друге године решио се на ово друго. СЛАБ И НЕДОВОЉАН РУКОВОДЕЂИ КАДАР Како по факуптетима тако и при Универзитету и велиним шкопама постојали су фискултурни одбори, али њихов рад сноро да се нијв осећао. Често пута те одборе претстављао је један ипи два члана, kojil разумљиво нису били у могућности да успешно свршавају све оне послове које је ДУ жан да ради читав одбор. Њихова

Петар Пецељ, најбољи послератни спринтер на 100 м 10,7, на једном студентском такмичешу *'

11 најбољих футбалера Југославије у 1951

„Народнн спорт“ из Загро.ба je током сжот месехга на евојггм сГраницама снровео анкету о најбољнм Футбвлерима у току прошле годинс, засновану wa учешћу нојединих играча за државну репрезентацију и према приказаггим играма током прошлогодишњег првенства. Прва екнпа: Беара, Станковић, Чопић, Чајковски, Хорват, Ђајић, вгњанов, Митић, Бобек, Чајковски, Зебец. Друга екипа: Мркушић, Брозовић, Црнновић, Бошков, Дискић, Брокета, Рајков, Сенчар, Томг-шевић, Матошић, Вукас. Tpeha екипа: Шоштарић, Кокеза, Ожеговић, Љуштица, Мипоаанов, Цизарић. Шенауер, Антић, Велфл, Живановић, Дворнић. Четврта екииа: Стинчић, Копиловић, Рацић, Палфи, Катнић, Атанацковић, Спајић, Фирм, Златковић, Језеркић. ПОМОЋ ОД ТРИ МИЛИОНА ДИНАРА ЗА РЕКВИЗИТЕ И ТЕРЕНЕ

Савет за науку и куптуру Влац9 НРС одобрио је спортским организацијама и „Партизану“ помоћ од 3,000.000. динара која ће се утрошити на оспособљавање појединих терена и већи део за набавку реквизита. Досадашња пракса у снабдевању факултетских екипа је била таква да су екипе добијале р?квизите скоро сваке године нове, пошто су старе немарно и штеточинским односом билв упропашћене. Зато се ове године дошпо на идеју стварзња тзс. реквизитних база које ће у многоме до,принети да св данас, тако снупе реквизите, уредно чузају. На noјединим теренима базе ће бити снабдевене са по некопико гарнитура за футбап, кошарку и атлетику, за које спортове ће базе првекствено бити ствсрене. То ће пре свега омогућити већем броју студената коришћење реквизита, а с друге стрзне, за то одређени економи моћи ће на њима увеи и на време да изврше потребне оправке. * Овде су дотакнута само извесна питања која се односе на узроке спабог фискуптурног рада као и неке могућности за његово побољшање. Нисмо говсрипи о појединим спортским организацијама: стрељаштву, планинзрству и др. опширкиЈе нисмо истакпи ни упогу „Парти?ана м и партизанских чета. То су све теме за себе, те fie о њима бити речи у нашим наредним бројезима.

Годишња скупштина друштва за телесно васпитање „Партизан "

ДВЕ ОБАВЕЗЕ: повећати број чланова друштва на 800 и формирати радну бригаду

У недељу je на Правном факултету одржана годишња скупштина друштва за телесно васпнтање београдских студената „Партизаи”. Скупштиии су присуствовали потпретседник Президијума Народне скупшгиие ФНРЈ и претседнкк Сгвеза за телесно васпитање ~Партизан” Јосип Рус, претставници Државног института за фискулуру. ..Железничара”, Центра за предвојничку обуку и преко 60 чланова друштва. На скупштини се дискутовало о досадашњем раду друштва као и о многобројним успесима постигнутим у току прошле године, Друштво, углавном због недостатка сале, није могло да обухвати више од 350 чланова. Скупштина Је поздравила предлог да се од члгнова друштва

формира једна радна бригада која ће заједно са осталим студентима радити на најважнијим ово* годишњим објектима. У плану рада, друштво је преузело обавезу да до краја ове године обухвати 800 студената и да развије разноврстан друштвени живот У новодобивеним просторијама, где ће се редовно окупљати чланови друштва. Дал>е, друштво предвиђа; организовањв друштвеног течаја ц предњачког збора, одржавање смучарског течаја и кроса друштва, учествовање у „Титовој штафети” и на разннм градским и републичкнм такмичењима као и одржавање неко.тико академија у Београду и унутрашњости Србије. У току лета друштво ће организовати логор за своје чланове.

Многобројнн пределИ наше домовиле погодни су за одржаван*е сму чарских терена. Слика показујо један предео са Златибора.

Међународно смучарско првенство Југославије

Словенци без конкуренције —најбољи

Елзема пнедвићеном плану тнебало ie на Кпањској Гоои ла се 16 и 17 фебуава одржи мећунаоодно студентско пввенство Југославиlе v смучаh>v. Мећутим. дубок снег и неповољне воеменске прилике учиниле cv да ie о«о започело дан каснше. Позиви за такмичење од стоане ctoraнизатооа Акалемског споотског одбооа Унивеозитета v Љубљани. упућени cv били студентима Швашапске. AvCTonie, Западне Немачке. Италше и Фоанпуске. KOie би учествовале са екипама наЈвише ло. лесет чланова. Такоће cv бшш позвани и смучаои Унивеозитета из

Беотоаоа. Саоаlева. Загоеба и Скопља. Поопозицше cv такмичење за појединце а не и за екипе, с тим да пови Југословен v свакоl дисциплини добиlе назив; Академски повак v CMV4aH>v за годину 1952. као и одабиоање наlбољих за састав ctvдентске оегшезентациlе Jvroславије. којаћенас претстављати на интеонаиионалном такмичењу V Шамони-у. Стан и хоана били cv сбезбећени. а пансион за сваког појединца износио ie 400 динаоа. Тако ie било шзедвићено. на такмичење дошли cv само из AvcTonie, Швашаоске и Западне Немачке. док cv се од наших смучаци Загоеба и ЈБубљане. Разлог немчествовања crvдената Скопл»а. Caoaieea и Беогцада био ie свакако сбинансиско питање. ieo 400 ди-

натза за пследшгаа nnie мала свота. Узгоед буди оечено. да. када се ступило v диоектhv 863V са хотелом ..Вотоани“ дознало се да дневни пансион за поlедшша износи 360 динаоа па и ман.е. BeovieMO ла ie >д оазлога био и otcvctbo екипнот пласмана v шкшозипи i ама. Као што се и очекивало CMvnaDH ЈБмбљане cv се одлично такмичаоима AvcTonie. Западкв Немачке и Швашаоске. noin cv познатк као впло добои CMVHaon. На завошетку такмичења изабоана ie спгдентска cmvчаоска оеггоезенташпа за Шамони. v Koiv cv vuinn ctvденти из а пооед њих. иако Hnie учествовао на такмичењу. и смучао Беогоада Хоанислав Маоинковић. студент Филозосђскот сђакултета. Зоран Лимитријевић

Беара (Хајдук)

На смучарском првенству Србије

ДОБАР ПЛАСМАН ЧЛАНОВА „ТЕМПО“

Ове године на смучарском npвенству Cpđifje КЗ Копаонику учесФВовале су и студентске екипе „Медицинар” са МВШ и ~Тешк>” (НДВШ). У слалому jie Цеиц (~Темпо’) стигао други, једну оекунду иза првог (Криж, „Црвена звезда” 2.15,9), а Оман (~Темпо”) зауаео је пето м©сто. „Медицинар” ie освојно двадесето и двадесет треће место од 27 такмичара, Треба истаћи добар пласман еклпе НДВШ, која је на прошло годишњем прв-енству Србије на Шарн, у поређењу Са овогодишњпм, имала слабије резултате. У слалому је Цеии био трећи. а Оман пети од 57 такмичара, у велеслалому Цекц осми, а Оман десети од 55 такмичара. док су

у смуку резултати били најслабијис Ценц девети, Ковач дес** ти, а Оман дванаести. Штаф®та заузела пето место од 9 такмичарских ектота. Коикуренција на овом првенству била је јака. До сада je <toh ло 5—6 добрих смучара, а ом годтше око 15 за алпоке дасцмплии«. Стаза за слалом и велеслалом је орилично модерттзирана са већиад бро’ем капија и повећаиом брзином. Такмичење у смуку одржавало с« по лот’|гм времену', онег је био висок и тежак, па се не може тачно оцвиити вредност такмичара. Организација п-рвенстеа бтз је врло добра. В.С

БРОЈ 1

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5