Student
„ПОСЛЕДЊИ" испитна претстава студената Позоришне академије
Одгој младах уметас.иса сликара, муз гча(ра, глумаца од I увек је ггретстављда врло сло- . жен и деликаггац посао. Како I ваошпавагги млАде глумце, да ли ( кх треба препустЈсти стихнји, на I којг; изчигн их утозна.ти с.а авбу- ч ком глулгачког стваралаштва п I нш ДЈругих пит-ља претстављају 1 проблвмЈа, коlЈе већ дуги низ го- I дгна иа-ши позарпшну! радаици ! шжушпзају на ра-зие намиие да реше. Обично су млгда директно одлааили у псзсришта, гледапи 1 велиме глумце, учггаги од њпх, зиали взшмет све главие роле . и годивама чежаиш да им се У* каже прилнка, да се велики глу- 1 мпц разболи ил I напијо. Тако су I млада . за јсдну ноћ „сФкрсвење’’, шла оензашија, иако су годшгама сасвнм неприметно оеделн у позсрпшту’, Други су пак, одлазп.вд у разнс драмске школе, студлгје и отсеке у коу/Iма огастава ннтн јс била планска нн квалктетна, ни слоообна д а развнуе глумачку индивидуалност. Брхунац успеха у оваквнм школама (ггаравно изузетааоа је бипо) цретсгављалх је имит/ран»е професора, изучавање не своје «ећ његове сцечске техвике, иодражавање чаж и у интошцнји гшора итд. То јв да* вало врло поразне резултате. Осинвањем једне нове инстптуције, Позоришне академије, долази до садржај!не и формалвге преоријентац!lје у паспитгвву младих ШЈумаца. Настава је постављена на модерним асновима, усмерена у ттравцу цроучавања и освајањг савремене глумачке технике, потс.тичЈућн при товде ■упиетничко индцвидуално отваралаштво. По р(ед текга настава у Позоришној амадемија тежи да од студентга сггвори образованог и културног глЈ-мца који ће добро позва(вати бпште тековине културе и х-меггИОСЛIIГ. Кодико су младк у тој борби имали ус.пеха нокааује нвм у многоме и испитна треггстава драме „Пооледњи” од Макеима Горког у извођењу клаое Мате Милошев-'Дћа, Тешмо би било аиализирати шта су ов« огудонгш класе Магге Милошевића маучили у току четворогодишњег шкочгован>а. То б« захтевало једну посебну и дубљу студИlју нз које би ое мк>гли Iизвући врло корисни закључцн о мвтоду к суштини оваквог
школош-њз! О тоаие овде неће бити говора. Но после за-вршеЈЈе лраме Горког код гледалаца који су дош.т;: да внде иогатну претставу прес-влафује мпшљење; да оу глумци - кзвофачи у току свог •школовања рЈДСовођеш једшгм искуаним глумцем и иесумњ-пв'::м педагогом Мат ом Милошешћем, који ј«е у њима пототжао и раовзгЈао њкхове п:ндшвддуалне уметничке особиите и темттераМlенгге, успели, По моме мишљењу го ;е и највећа драгоценост која се може извући из ове претстав-е, У драма Горког „Последњи” студе!нти клаов Мате Милошсвића пд-кззали су нам те овоје IМДИIв-Иlдуа.тпе склбоккгш. Код неких дом' сгира темперамечат (Фе рончић, Вгхтс.рсзић и Лачсовић), код друтих осећајноот (Боци ч Стојгљков' ћ), зсти.м нерв (Марко.Вlић, Ста.нисеlпљевић и Стојковић), логика (Потгсгаић, Макснћ) ктд. Иш« је највсжни.Је то, да с®а они здједча страсно тежс јодном са!в*ременк>м сттглу глуме чије је основе Стамиглавски формулисао у своме „Систему”. На о»ој претотави студентн класе Мате Мшошевића (Покаlзал'и> су нам да имају већ солзгдан метод у приступању, изучав.тњу и креирању ликова, да распшажу пог.ребном сценском техннком 1Г да су онремкlИl да се прпхвате одговорног глумачког тгозива. Избор дрдме „Иоследши ’ за испитну прбтста-ву чи»и ма се да гагје најсрећни;.!! (: зузев што брскЈ личности одговаоа бројиом отању класе) Јер на примср Поповггћ 31 Лаковић ннсу играли улоге које су на : пр''.кладч.иЈе н»иховом уметничком темпераменту. Посебно је иитање да ли ова прамз са> 'Истанчаном исиходсћтгЈIOIМ одговара уметвичкпм стремљењнмз целе к.тасе. Режи : п ове дрзме (С. Јоваиговић и М, Беловић) била је усмереиа ка једиом циљу; да ое што је могуће више гтототакме глумачкм изра.з без имтквог режепског арт.ифицчрања. Такав реждомн став у овом случаЈу Је једвдго тг оправ* дак. Веруl]|емо, да ће студенти АкадемггЈе »а позоришну уметност, уз даљу свак 1 0дне.В1ну вежбу, постати носиошг репеотоарз 1 наших позоришта.
студент историје уметности
Лазар ТРИФУНОВИЋ
ЧИТАОЦИ НАМ ПИШУ
ОПЕТ САМБА
Прошле суботе била сам на игранци у студентсиом дому „Иво Лолз Рибар' 1 . Дуго нисам изпазипа, зажелела сам сз разоноде и зато сам изабрапа игранку. у дому је било врло пријатно. Друштво весепо, оркестар одличан, сала пепа... То је природно и угодно осећање јсдне добре игранке. да о томе није вредно да се пише, али једна „ситница" потстакла ме је да вам ипзк пошаљсм неколико речи. Свнрали су „самбу". Већина па рова играла је пристојно, апи јвдна девојка у ружичастом ности[му и један плави мпадић сиронупи су на себе спшту пажњу. Он је њу вукао и „пртио", а она се превијала, увијала, горе до-
ле. Кад Је запазипа да јс сви посматрају, у другом двпу игре је удвостручипа са измотавзњем. „Самба“ се завршила. Каваљер се захвалио и отпратио девојку у ружичастом до њеног места. Триумф је зрачио са њвног нвинтелигентног пица. Необично вопим да играм, али сам против овог начина ппеса. Можда је то за појединце и лепо но за мене је то ружно и назадно. „Мпада дама у ружичастом** не спада у студентски дом. Можда би јв у неком бару симпатично примипи. У студентској средичи она и њој спични сзојим ,притуством и начином игре само комтромитују студенте. Л„ студент права
М. ОЛУЈИЋ САРАЈЕВО (др всрез)
ЈЕДАН ПРЕДЛОГ
Млада екипа
Тринаестот шрил*, за иепувих ме. сец дана, одиграЉе се у Ввограду први ггослератни међународни футЗалски сусрет студен-тских реттре. зентација Јутослсвије и «ЗС»ракцусхв Оао је у исто време и први наступ Једве паше студентске футбалске репрезентације после рата. Последљи пут студентсгка футбалска ре. (трезез?тадија ЈугослаеиЈе наступилг је 1939 године на VIII Међународил.м студентским играма у Мокаку
ПОСЛЕ ПИСМА ЦК КПЈ О ЗАДАЦИМА У ФИСКУЛТУРИ
Пред сусрет студентских футбалских репрезентација Југославије и Француске
БЕЗ САРАДЊЕ СЕ НЕ МОЖЕ РАДИТИ
Фискултурии жчвот 6еограД' ских студената углавиом се Д° сада одвијао преко факултет- с ских фискултуриих одбора. Ма~ с ли јс број факултета ксји имају ( формиран а спортска друштва I регистроваиа. код ФИСАЈ-ш ч Спортско друштво „Медицпнар г /е свакако једно од најактивнијих ј друштава београдских студена- I гд. Већина екипа овог& друштва <■ у прошлим голинама, тпкмичсћи 1 се у лигама БеограДа и Србије > имала је завидан пласман. 1 Руководство „Медицинара ” } мнсго је учцнило за побољш а- ’ ње и квалитстно напредовање ® појединих спортова. Исто тако т за похвалу /е и одлична органи зациоиа сређеност самога ДРУ‘ ( штва. Ио, с друге стр&не мислимо да су поједина схватања руководства друштва и школ- } скОг одбора Сивеза студената з према последњсм писму ЦК КПЈ { о задацима у фискултури непра , вилна и пе одгоВарају основннм , поставкама писма омасовље- ( њу нлших организација. , Према мишљењима руково- '■ дилаца „Медицинара ” и појединих члаиова Школског одбора ( Савеза студената на Медицин - ' ској великој школи. друштво 1 ~Медицинар” треба да остлне и 1 даље збориште најбољих спортиста, а да масовно руковођење физичким васпитањем студената треба да преузме Савез за телесно васпитање „Парти ’ зан ” који сс тек формира. За • тим да спортско друштво ~Медицинар ,у у своје редове и надаље прима слмо најбоље млв нове које ће проналвзити у редовима ~Партизаиа’ у . Укр*тко друштво „Медицинар ’’ Треба и даље да остане с&мо збориште најбољих спортиста. О неправилности оввквог ста • ва показаће чам неколико бројева. У спортском друштву ~Ме дицинар у ’ имл свега 110 активних чланова , а б рој студената на Медицинској великој школи прелази цифру од 6000. Исто тако футбалска секција „Медицинара” рлсполаже са три ком ' плетне футбалске гарнитуре а има свега 28 чланова, док нове организације на школи, где п°' стоји много више интересената за футбал, немају ии једие /е-дине футбалске ципеле. Исто тако н мишљење руководилаца друштва да ако буду давали ре* квизите другим студентима. остаће брзо ц они без њих. /е понајвише иеправилно, тим пре што ће Одбор за физичко васпитање београдских студеиата ускоро доделити и њима извесне рекви зите и материјалпу помоћ. На Медицинској великој школи се тек слда формира Одбор за физичко васпИтање. Међу тим , руководиоци „Медицина• ра” уместо да се ангажују и пру же потребиу помођ овом Одбо* оу на почетку рада, једиоставио сав тај посао набацу/у „Партизану у \ а сами остају по страни. Посебно место у свему томе зау зима неинтересовање из кога произилази и непознавање програма и РаДа „Партизана”. У Партизану ” се не може играти само футбал, кошарка и одбо/ка, а не мали бро / студената привлачи б аш то. Т*кав спортскп рад ће организоватц Одбор на школи, а „Медицинар' у му може помоћи у реквизитима и РУководством, како то већ чини .-Теуничап” на Техничкој великој школи. Иначе Iедаи од з*датака овог Одбора }есте и да окупи нове чланове „Партнзапа ”, ко!и ђе ралити у оквиру центпалног друштва Унивепзитета ч великих школ а. док организачипне могуђности то б\’ду дозвољавале. ’Л». МИЛАНОВИЂ
Колико Је комисиј а за припреме фракцуске репрезентацијс озбиљпо схватила претстојећи сусрет наб. боље се види из чињетшце да је за. ширп избор (>нла узела 48 студена. та футбалера. Иа два треницга репрезентаомва/ца, одржана у Шар. лету, присуствопао је и гастон Ба рс, један од чланопд техничке к оми сије ксја саставља државпи тим Француске Икаче оам Баро је члан ксмисиЈе за састав студентске ре презентациое. Од 48 футсалера, узетих у почет. ку, а после неколкко тредаштз, ко. миоија је сада смаакила број ка«дидата »а свега 17 футбалера од којмх ће тек 7 априла бити коиачгго састављека репрезентација Фрапцу. ске. То оу: Голмани: Асгрес (Бордо) и РУжо (Париз), бекови: Жибо (Арл), Ми« њо (Е д Провакс) и БиЈо (Рен); халфо.ви; Пулен (Динард), Мас (Рек), Сало (Париз), Гио (Тулуз); навалта« играчи; Леконт (Лил), Бато (Париз) Колен (МонбелиЈар), Ринод (Гре. иобл), Л Гулм (Кемпе), Ситл« (Страз бург), РефеЈ (Парио) и Шрам (Сент Етјек). Инторееантио Јв да се међу одабраиим француоким футбалеригма не калази нмЈедан играч прве про. фесионалне лмге. Како ее сазнаје скоро сви навсде.ни футбалери су аматери и студенти шкоша у парк. зу, Дикарду, Греноблу и других прадова, ВЕЛИКИ БРОЈ КАНДИДАТА ЗА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ Позкато Је да велики броЈ наших студената наступа у најбољим еки. ггама савезне лите као што су Динамо. Партизан, Црвена звезда, Ха.јдук, ВоЈводика, Затреб, сарајс. во и др. Ма да ниемо узели у сО, зир све студентг футбалерс (због иедостатка података), ипак «х Је и овде велик броЈ; Претстављамо вам њих 39: Голманм; Краљ (3), Петровић((Мт) т Мајеровић (Д), Васић (В); десни бекови: СтанковиК (ЦЗ), ДубравчиН (3). Делић (Д), Тадић (ЦЗ), Д, Хор. ват (Д); леви бекови: Црнковић (Д),
Нешовић (ДЗ), Здравковић (Н); д«сни халфов«!: Бсшков (В), Давидовић (БСК) ; Палфи (ЦЗ); цешвр, халфози: Станковић (БСК), Стефа_ новкћ (М); леви халфови: ЋаЈмћ (ЦЗ), Режех (Д), Живковшћ (В); да она крнла: Шенауер (X), Жигантв (С). Азуцки (Сп.); десне полутке. Митић (ЦЗ), Јоцкћ (БСК), Михајловић (П); вође иавале: Крстуловмћ (X). Актић (ВСК), ХомашеввЈћ (ЦЗ), Јагодић (М); леве полутке: Ж. Ч»Ј_ ковски (Д), Живановпћ (ЦЗ), Цокић (БСК), ХЈупац (Н); лева крнла: Вукссављевић (ЦЗ), Дворнић (Д), Бук_ вкћ (С) и Језержпћ (ЦЗ). МЛАДА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА Одабирати играче за састав репре. зеитације из овако вели,кот броЈа футбалера није лах и једмоставан посао. За Једну студентску ртрезентацију која мора бити саставље. на о.д футбалера из више екипа, то ствара прилинне тешкоће. Разум. љиво Је да ће уигрзиост такве еки. пе, без претходних зај едиичких изостати, тим пре када ое зна да поједини футбалери ке играЈ:у Једнако у своме тиму и у рецре. звнтациди тј. ке доОкј ају исте за. датке за снровођеље једног одређе. ног плана којим се има савладати противних. Ако б»1 од наведених футбалера покушали да одаберемо каЈбољу једалгаесториду, та би екипо могла да изгледа овако; Крзљ Стапковић (31 пут реггре. зснтативац), Делић Бошхов (3), Стефаловић, Ћајић (16) Шенауер, Ммтић (32), Антмћ, Ж. Чајковски (16), Вукосављевић (2). Друга скипа, која би нешто зао. стајала иза тгрве, изгледала <sи: Варић Д. Хорват, Здравковнћ (Нешсвић) дапидопић, сташсовнћ, Режек Двортић, Јоцић, Кр. стуловић (Томашевић), Живановнћ (Цокић), Буквић. Међутим, и поред великог избора студената .футбалера, сТуденТСка репрезентациЈа Јутославије изглед* кеће бити састављена од најбољио футбалера, Оао зато што скоро св< н?.ше водеће еккпе 13 април« т»е.
мају слОбодам термл« јер у то вре. ме одл-азе у шшстрансТво на веК закључене туриеје. То је случај с» Дикамом царта-заном, цр В еиом твездом и БСК.ом, Према томе, оста. Је да се репрезентац-лја састави од играча ВО()аолиие, Хајдука, Сара Је. ва, мачве, Затреба и Напретка. Vчииимо и м то један предлог: : Краљ (рођен 1924) - Дубравчиђ (1927), Здравковић (1930) Вошков (1931), Стефановић (1930), Живковвћ (1931) Шенауер (1931), МедвеД Крстуловић (1929), Жупач (1932) Буквић (1929). Сигурно Је да би се и озаквом сасгаву репрезентације могло стршговорити. Али, полазећи сд тота да репрезенггацтгј а ФраатдуоКе кеће би_ ти тако јак прспшкик, с обзгтром иа објввљени састав, чини ггам с* да би то био иаЈбољи избор за екипу крјој јв псггребко само да се ушра. Што Јв Још важније, чланоаег наше репредентације су све млади играчи (изузев Краљз. Медведа и резервног толмана васића, рођепог 1328), те Је ради тога боље што чла. новзг неких водећих екипа иеАе б*т. тч узети у обзир за репрезенгглциЈу. Неки од предложених »гграча <гу већ иаступали за ретгреЗвктацију, неки били док поЈедишдг поседују таквс кв*. литетв коои ће им омогућити л У. брзо обуку дрес са државнпм гр. бом. Зато их и предлажемо! Сл. ШИНДОЛИЂ ИНЖ. М. АРСЕНИЈЕВИЋ И А. ТИРНАНИЋ У ОДБОРУ ЗА ПРИПРЕМЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СТУДЕНТСКЕ РЕ* ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ За престојећи сусрег Југославпја Француска, формиран је одбор у који су поред осталих ушли инж. Милорад Арсенијевић и Александар Тирпанић.
Момензт са утакмице Француска Југославија 1:1 одржане у Паризу у оивиру такмичсња за сзетско првенство
Шенауер, десно крипо сплитског „Хајдука" по нашем предпогу треба да игра у студентској ре* презентацији Југославије
САСТАНАК УПРАВЕ С.Т.В. „ПАРТИЗАН"
Чланови „Партизана" ће учествовати на републичком и државном првенству
Угфава ..паргтазана”, друштва за т«леоно васlжтан.е београдских сту, деИатв, одржала је ових дана састана коме Је између осталог до. тзето неколико важних одлука. Таго ће друштво тсриступити форми. рању радне вригаде која ће бити сслтављена од чланова друштвз, а која ће радити на Власикн. После радие члановн друштва ће отићи ка заједиичгко логороваше. Упис у радну вригаду је већ почео као и пријем првих уплата у фо«д лоторовање. НА ВИШОЈ ПЕДАГОШКОЈ ШКОЛИ ОСНОВАНО ПЛАНИНАРСКО ДРУШТВО „ВЕЉКО ДУГОШЕВИЋ" Итотццјативни одбор за осниваше пла-иинарског друштва ка В*шгој педжгошкој школи одржас је осни. вачху скупштину, У трку месеца марта чланови друштва су посетили плашпгарски дам «а Вукуљи и Петничку Пећину код Ваљева. Међу члановима друштва ралаои се и наставник предвојнич. ке обуке капетан Драг>тин Меде. кица, који помаже планинарима у саовлађивању читатва карата и кре. тању по непознатим терекима поме. ћу компаса. д- и.
Из сдоука донетмх ка оаом са. станку втадк се да ће друштво' Још сада отиочети са припремама екипа з* разка такмичења у вежбању на справама, како би чланови дру. штва до почетка првенства Веограда sили у добвку форми и сиреаши за црвеистао НР СрбкЈе у Нпшу к држашго првенство у Д»у. бЛкЗНИ. шестог агтрила члаиови друштва ће органцаовати излет на Фруигку гсцру са оријеигациоиим пешачвшем. Том лриликом ћв бити одр. жзно и првенство друштв* у гађан»у из ваздушне пушке. на прет. стојећем спортском првенству Уии. верзитета и великих школ«, дру. штво ћв учествовати са мушком и женском вкипом кошарке и муихжом екипом одбојке. Кратке вести НЕРЕШЕНА ИГРА „ТЕХИИЧАРА” У првенству Беотрада друтги разред „Твхничар” је у недељу и. грао нерешено 1:1 са ..Дорћолом”. ДРУГА ПОБЕДА „МЕДИЦИНАРА” Такмичгћи се у првом раореду ..МедЈтцЈшар” је у недељу победио ~Младог пролетера’* 1:0. Е«ипа се сада са 4 бода налазн као тређа после ..ЗанатлиЈе” и ..БудуКкост”. ТРОМЕЧ НДВШ ШКОЛА УДВ-* ових даиа студент новинарско. дишшматскв аисоке школе орган«ЗСМЛИ ЦХОМвЧ С* ШКО.ТОф УДЛ
у футвалу, шаху х стоном тенису. Утакмицу у футбалу добшга ј е шко ла УДБ.е са резултатом 6:1. у шаху су победилн студекти НДВШ са ре. зултатом 7:3 а сусрет у стоном тешиоу студенти НДВШ такође су ре, шшвс у овоју хорпст 8:2. ЗАВРШЕНО ЈЕ ПРВЕНСТВО У СТОНОМ ТЕНИСУ На ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ нрошле недеље за. вршен је фмналшг део такмичен.а за првенство ПравкоlГ факултета у слоком тенису. За фишле се пла. сжрзло 6 таасмикара Прво место оје Габрић без иједног по, раза. Други је Мучи са једним по, разом. Даље по реду пласи!рали су се: Швловић, Михајловић, Веселтт. Јхшмћ и Берлошан. Најиктересактипју партиЈу дали су Габрић и Муки. ВИСОК ПОРАЗ ~МЛАДОСТII“ Загрвбачки студенти су у четвртом колу претрпели висок пораз. Подкегли су водећем ..Текстилцу” 3:0-БОСНА” НИЖЕ ПОБЕДЕ. ЕКн. па сарајевских студената забеле. жила је још једну победу. Студен. ти су гавладали „Романију’* 2:1 СКОПСКИ »СТУДЕНТ” БЕЗ ПОРАЗА Футбалска екипа Скоткког укивврзнтета сакупила је у доса. даихње три утакмнце 4 бода (две неигре и једна победа). Прс. шле недељв „Студеш" је савлалал . Љуботен” 1:0. После е к :ше „Вра, . ст*в и ко«За кма 5 бодовл, ..Студент” М Ј& ал мл хвбелн.
БРОЈ 4 НЛРОДНИ СТУДЕНТ
СТРАНА 5