Student

„Дискусија о модернизму на групи к&ижевности“

(Наставлк са пете страие) гледнцм и cK.pivueiiinAi, са његоBii'M шстојањима за зфирмацијом ј«дног хуманисггичког ндеала и снстематизацијом новог духа. Бек отво ол онога што је орце, кичма « моза.к ове наше епох«, бекство У царства „угви златокрилих’ зиачи ,а«о не умешичку немчФ, оно &ар, у најмању руку нндифе peefmocfT и|>ема ономе што је захтсв времвца и што је дуг иаАие литературе И налштх kibh»кевтшка према нашој друштвеној ствариооти. У таквој ситуациј*l „поезија меких и нежних шпгп.lмуsНга", која је иокл»учиво то, и она т&눫това«а и о«а најталсигов;и»ија: Стевс. Ралшковића, Светнслава Монднћа. Веоие рун, поезнја која као непооредиа Јтеакцнја «а >кд«шч>вски У'НlнфоЈ>м*lзам значила несумњив« напредак, ослобађам.е и пжрншу, својом искључивошћу, оглушивам>ем о откуца је б: ла наше епохе. ИМПЛИЦИТIМ носч у себи једаи MW3eipßaTKßii3aiM ко;т отвара очн oaiMo када вид.н „листак увелн" н „траву зелену* и „очи Њсне снеис’. Комплекоиоот наших животних путева ка будућности којој идемо у сусрет, ноон ;едан потеицшјални суштински омисао рађачва hiobot и остав ља нашу литературу за собом. Дотр.lЈалшм фоЈГмама, шл 1 0'Ј>иоки.м ра.звитком прсвазчђених метода, hoibih акценти mtmier живљеп»а и њихов суштиискн смисао неће моћи ља ое одразе. За налажење стила иашвг доба мора се омело и одлучно без мало! рађонског страха од новог и пр е д иовим закорвчити непрокрч ечмш гптени.ма, а.ти пу ггввима који he бнтн у складу са (нтигпмм нримтшима «einer друштвеног развитка. 'Гра&кења која иду за №ти!кжи прогресивним и истиисвеи нов-им познтивна ry и тт.о ■i!j)e6iwa- С лјручт страчго, међ\lГим, свако BtpaKaibe на поTtmmjc онмх јалоlВlИх „изаMt’ којк су у извесном омиолу и у »звеомом грепутку друштв«ног развоја мо*ли упркос праане б«зар«остн да и.мају IК)3.итивну тшогу («<lД|рвалттзам код нас је, рецимо, у извеоној фази свогв раз®о;а значио . једгнн и«телектуати бштт против филистарског морала среди«е) свако позајмљивоње њихових ставова и шихооих

идеја данас, неослорно значи репрес и Јхакциоиарио стајање ма позмције Iрађаноког иидивндуализма. Не малч напор иреста«л>а иалажење једпог новог пута у гренутку када омо између* чекића и наковња, између оовјетског догматизма и грађанског индивидуализма «а Западу, када смо зшчи ПОДЛОЖIШ упгицајима које треба ПЈШмати са м,аlкснмалиом дозом крнтицнзма; то ће бити доступно само онима који дубоко осете ову нашу отварпост, ко;чl су у стаиву да је трлтпонуjy на план уметносгни и ко)и i«eће, под маском траоксња но.вог, старе ндеје облачнти у но»о рухо Из гаквнк асугекага с;иледа*lа, трагања и тражења у нашој литерапури назвтнна „модерннзмом ’ (тсрмит иеподе< ачг и за дискуслју) носеђи разнородЈге интеиције, захтсвају једап будшн иде јно-сстео скн критичмц однос, а.пи, у »c;to вроме, и једто рааумевање, едну истииски добру вол>у да се модерн.и Н‘3(>аз разуме н ПЈШМ.И а.ко иотин-оки одраЖе>ва слсикеност сав.ремеlцих живогннх струјања и психологију дашшњег човека у и>има. (Ово цеколико узгредггих заиажа.ња, датик уопштено и бе.з аргументације, због малог простора у листу, уствари оу с\тнтинв гтава KitK’a сам у Ј>еферату имао црема појавама у савременој нашој лчпервт\l>и; иодвлачим и иотичем то. због забуие коју оу унел« иеки диасут аигти. не .з-тоиамерчго претпостачlљам. импутирајуђи ми став залаган.а и пралдаг ња ис свмо онога што је иозитичпно већ и оиог а што је нсгатичшо у савреметгиlм литераршгм тражењима код «ас, чему сам се уствари одлучтго сутч>‘>пта.вљао).

Петао ЦАПИЋ.

неколино летака. И данас је имао преирасну идеју! Спушај, ајде да се кпадимо! Ја тврдим да he лудак издржати још три дана. Залажем дурвин... . Пљеснуше шаке као удаљен пушчани оуцаљ. А ја залажем... а ја залажем... Лоренцо погледа у зпатан car свога noмоКника. А ја залажем сат рече Виторио с притворном веселошћу. Виториу је то бипа успомена од Лизе. Алн то није важно- Виће сатоеа. Лоренцо се на гпас смијао* а Виториу никако нмје полазило за руком да буде ввсео. Морам отићи да нешто купим и да Лизи пошаљем писмо... Лоренцо рече; Добро. Не задржавај се много. Уморан сам. Морам ићи да спзвам. • Одмзх с е враћам. Кад се његова рука дотаче кваке, Лоренцо рече: Понеси и ова моја писма. Лијеним покретом руке пружи му неиолико запечаћених коверата Виторио их стави у џеп зелене кабанице, па се изгуби иза врата. Лоренцо се свали У фотељу. И опет за часак углоае танких усана намрска суздржан осмјех. Онај Виторио ни сада не би могао протумачити његов смије>шак. Ко му ј« крив што је гпуп и поштен? Уостапом, псећи је одан. А то много значи у оваквим приликамаКог ће му врага памет? Лоренцо се дуго осмјехивао. Да, он је мајор, комакдант мјеста, носипац некопико одликовања, а Виторио поручник, његов помоћник, кога над год зажепи може смијенити... А Виторио je имао златан сат. Лоренцо ra замисли на својој руци. Да, врпо лијело стоји... Овај стари, који није био добар иао оиај његов, послаће сину. Марио ће се обрадовати и напи-

сати свом добром оцу захвално писмо, пуно њежности... Зашто ra је морао слати кад је њему много потребиији у тој црногорској пустињи, гдје жкве сиоро дивлги људи? Његов потиљак аароии у залени ллиш. Загвор« оча ш иагуби oe у сиу... ♦ Рашио иије чуо иако је сјутрвдаи, око подне, шкљоцнупа брава његове самице. Тек кзда га је no образу ошинупа струја, хладна струја ваздуха и очи му пресјенила слаба дневна светлост, он је видио на свијетлој позадини војнииа, који је у руци, подигиутој у вмсини груди, држао војничиу порцију. N Младолики човјек смђе имз степенице и спази«глуаонм}емог Рашка, кано наузнак пежи иа сред подрума, као разапето страшило. Мршава и чупава глава попако с« окрену лрема њему. Војник прстом поназа да му је донио да једе, да треба да устанс. Апи дугачкм човјек, обучен у масне изнастављане дроњке, није се мицао. Као да је желио да умре у овом загушљивом и мемљивои подруму. Њвгове очи су бнпе уперене у свијетли прорез врата. Гестииулишући рукама, Тапијаи ј* покушавао да му доиаже кано треба да једе, иначе fce умријети. Ослањајући се на Руке, које су дрхтале, он устаде. Расиорачен и погурен, као да ма плећима држи бреме дрва, он ненолмио тренутака остаде тако непоиичан. Поче да муца, као да запомаже. Зелене, мачје очи, дубоио усађене испод ријетиих обрва, халапљиво су гпедапе у пару, ко/а се дизала изнад порције. Војнии му се прибпижи. Рашмо устукну, апи се не исправи. Тапијан спази како му се прсти стадоше грчитн. Он натрашне креиу према вратима. , Рашново пице се искриви, нао да га је неко

изненада ствгнуо за врат, На вралгу се истакоше жиле, дебеле као врбово кори}ен»е. Очи ce сузише. То ви*ше нијесу биле очи. То су бипе двије сјајне тачке, које су супудо сијевапе. Војник пружи руку према кваки. Оиа је бтna дапеко. Рашко се још внше погури, наже »апријвд, као да xofee да зарони у воду, па попетв к Тапијзну. Стиснутим песницама снажно ra удари у груди. Војнику очи застрије мрак. Закпати ce и тарући пеђима влажни зид од цигаша, скљокз се иа земљу. Свом тежином Рашко се свали на њега. У војниковом грлу,’ којв' су Рашкови прсти све јаче стезали, гушило се кркљање. Он се опирао, чупао Рашка за косу, умршену прљаву браду, покушавао да се извуче? Апи, он је био скоро два пута твжи од Талијана... Устаде. Војник је превртао очима и мпатарао рукама као рањена птица крилима. Он зграби изврнуту порцију. била је npaзна. Језиком као сунђером очисти неке мрље са њених ивица и унутрашње стране. Онда ипенну и стаде да трпа у уста раскуване парчиће маиарона. Погледа у своје руке. Такве руке имао је само неки пуди Иван, који је спужио no вароши. Он и не примијети кад згази апуминијрку кашику и њен издубљени крај утјера у земљу. Отворивши тешка врата истрча уз стеленице, осврну се. На мпадолико војниково лице са исппаженим језиком, гтадао је стуб свјетпости. С дпаном оиренутии и небу, мирно је лежала на прзгу рука са раширеним прстима. Он се судари са неким војнином, који је носмо порцију с јелом. Као никада дотлв у његовом стоману зииу глад. Али, он је знао да ие треба оклијевати-* Одгурну од себе војника, који паде. Војник је дозивао другове. Рашно га није муо. У једном скоиу прескочи ограду од бодљииаве жице. Војници се узрујаше. Збуњено су јурили око зграде, носипи пушке.

А дугачки Рашко је трчао преко педине, иало погнут, као да хоће да се онако у трку негдје завуче. Пред очииа је само видио мокру земљу, из које је с муком извпачио ноге. Некопико пушчаних цијеви погледа за н>им. Одјекнуше пуцњи. Рашко се мало нави. Пет-шест секунди ишао је нагињући се на једну страну, као да иде по греди. Кад се пуцњи поновише, ои се трже, усправи, мапо занесе и ничице паде, заривши пице у блато. Мало затим удари пљусак и са глибаее земље опра Рашкову крв... Два сата доцније Лоренцо отвори врата своје канцепарије, кишни мантип објеси на чивилук и сједе. Опет ra испуни пустош. Нигдје ничега.- Са зида зачуђвно гледају неканва пица. Сто претрпан актима. Поред прозора промичу мпазеви кише... Нигдје ничега... Ни лисма, ни Виторија... Тај глупи, ћепави женскарош требапо би да буде мапо уреднији. Никад ra нема у канцепарији. Вјечито пуња. То ће му nocnnje, када се вратн, рећи. Висок и утегнут војник са ознаком дежурног на руци уђе у канцеларију, паздоави и исприча Лоренцу све како се догодипо. Лоренцо упитно подиже обрве, па се осмијехну као да је хтио рећи да је то и очекивао. Војник изађе и пагано притвори врата. Лоренцо погпеда у таваницу и замисли се. Виторио је имао зпатан сзт. Од мапог Марија неће добити захвално писмо... Као да се нечега присјети, он устаде, обуче се, изађе из канцепарије и поглвдом потражи дежурног. Оиај војник ra успужно погпеда. Лоренцо мрзовољно рече: Спушај, када дође Виторио, реци му да ми се сјутра у осам сати јави. Бићу у стану Војник одговори: Разумијем господине мајорг. Уморно корачајући Лоренцо изађе напрље. Чим мрак притиште земљу, Рашково изрешетано тијепо бацише у Лим...

Ернест Хемингвеј: ,,КОМЕ ЗВОНЕ 3BOHА“

(Издање „Зоре* Загреб, 1952 r. Превео Шиме Валеи)

Узевши за фабулу јеД«у релатив!sо (Зезначајиу акцију рушењз MOtc-na у позаи.и.н« Фраико«их тр*уиа за време граћатгоккж' рвгга У Шллавпији, згуеlнушпи ра№њу ромаша у свега неколико даnai, Хемингвеј, нзгфСНlиаl литег pajKHKM гтоогунком, умегчшчку слвдоу црвога реда о Шгмагском раггу и његовим људпма, Јед)Но н»а нзглед уско плапио о« ш-нри до неизмер4ккти у с&им днменаиавцмл, пројецирају ћ.и нл њевиу св*е 6итlНlНЈе компоненте тога трагичног пориод-а борбе човечанстаа. Ово дело немл оиких. мона које се називауу; психологизирање, плитвоа тенlденlЦИО'Зност, .развучекост, једностра!ност. Оно не пати од накинђутрсности, всћ је сатка‘Но ОД велмчаптствене j'ejiiHiocrae носгтм и животне нстинитосгиНтешта што ie живот HiHje педостоЈно пјраткolзивлша: од топлих остиСа IПрироде, npeico Ванредчгих л»у6аВ(Нlих оцен-а Роберта и МарКЈе, до оииоа битака, п о з acuniHiсасих сплетака и 'нитуралисгичкс оцене убијоња фраткобаца- Али нице добро pehin ~нату--ралнститке“ авуо не додомо да ту реч пре треба схват!ити у њоиом прво<swnHOM, ОС.НОВНОМ зшичењу. Хемиигвеј сђрого објектнвзн, коигжсо то већ може бити rpaћаисиси гоисзlЦ двшис- Otif ие пледир« HiH за шта директио, пушггапућн по craoo'M добром омг чжју да људи збивагна и ствлри ловорс за њега- Често ми се **«ш да је у недоумиц.и куда Не гаолпећпг поток догађа!Ј!а- Мождв ес всцрлм. Али м.а кгшкво решење «шпао, О(но увек садржн велику учиетиичку снагу и убедљиност шре свега, cmora што је цужто,' што се својом унутаргммм лопиkoim, а не пиш чево(М вадноlМ вољоlМ уобличlило. Најзад, Хеми.нгаеј гиише (поворнм о olrurroj атмоссјгерн, ие о фабули*, која, наравно, може бити измишљота) оааго о отоме што је Cai.M добро ваадео и искусио. Стнл м'у се, по теоријама кн>н* жевлости, не може уороО«ти у eaßtpmeiie. Неуравнотежен je, чешће крата'К, сув, Са нечим новинврским у себи. Алји то Је сгил

Једилзг модер»пог нмеца, а гфе свепа, o»i оасшмм rwtHo Одlхж»ара својој садЈржнни. Због тогајеои »јхто лобарХешшгвеј је скоптик, «ожг сук н»е, аш врло добар окептик: днвољ и crpacToei, он сул«ња да би Moixfio дз гфовгађе м стварв нскве нреувмосги, о« непира да Ои афирмирао. Тлко ije и о®ај роала!н трагичиоа' зевршеткв и тр»апИ)Чне садржине, П’>тн једаог дубљвг и шег onTHiMiHi3M>a, оптимизма. бев зашгвл»еиог иад ефелгериlН!м сребгмгтгм стаииолом. ОваЈ роошаи је слее о херојству, mjјсдностчЛВ««јем (у амислу иОпољааанл, не садржаја), па зато нвјчовечгаији. Ом је једно не гаре зиравве, ал!И невођење рачугаа о смрти жада су ж»ивотни поСлови до-бро и повптено поевршавапсиОн је, заггим, д>бовса (људока) ноаИ)МИlвти')а, да нс кажемо мржња према фншизму у obihim видо®lИМ.а и мароклигго, п.азвтс. у два шрввца, полмги'п<и узеТо: премв. франковцима и фашистима „ортоД|ОКОНIИIм и примlИ|р'н.иlм". рецимо; и премв бирократима и HB.Ta.jiHHiUiMiMia н.а челу републикашског покрега (Паоионарија, Марти, руски оДветници). Веоам добвр докумснт и веома дрбар подаггак како ie једаи уметниж без предубеђења уочио jo’iu mpe 16 год иlН*а м ноге ствари ко ге, су тма овде толико јаоне. Иајз‘ад, овом роману је тема и оио што је нзражено у могу; тема свеошпте повеза.ности и заBttncimoCT'H „Не питај за к»м зводо звоми за тобсмм звони". У једа.н пер<нфервlн лотађај Хемингвеј хвата као у жижу свс одблеске борбе шнаиеког народ.т, све мотиаве. еве проискхинске чингитеље и све вилике. Све колико то један ромам може да допусти. Тешко је иалвој.ити поједиие сцен-е- Али сл;ике љубави Роберта и Марије, погибија Coipaoee рр-упе, слижање републнка.токе позалине и шрочиго крао кду у незаборвlВlие призоре- Ј.а не зи®м да ли је овај ромаи писан тзв. Методом „ ооц и ј зсрист ичк ог вли је то добар ромаи.

Бранимир ЖИВОЈИНОВИЋ

БРАНА ПАВЛОБИЋ: Композиција Гдоваоео)

ИМПРЕСИЈЕ СА ИЗЛОЖБЕ

ДЕЦА И ЦВЕЋЕ НА СЛИКАМА МАРЕ ЈЕЛЕСИЋ

Радитд и (Лварати, ти овоју ооећајну прнроду нрогл иачетног дела, пружити руку пироду то је највећи моралш! дуг уметпиад уопште. А иад ое пред нама нојави баигпима уиетника под седом icooom, као што је то дело Маро Јелосић, онда j« нашд дужност удружена оа. одаигошћу на путу да Јхезуме ову ми ДвНцу боја. идеја u за.нот. IIoшгх) је већ 1 »07 годние привремеио жртвовала службу и поееткла Мипхен бала је то велика храбчххгг ЗА младу паспавннцу цртаља. У дрсвном исмачком граду она је посећнва-та прнватие олјшцккс школе А ;пбе —Xајдне|>а и Шилдмехш, изграливнш ово)е црта.чlко поуз.ђ:) и.с, лирско иовла-

чеље o-io»kom н уочаван.е оигичке i ликнмИЈе реалиооти. Овоју графнч- i кукултуру раовијалА је даље иод } учител><>лом руком Рибте Вукаио- j вића, хзоји је aia. рано, запавио н>е- i но ликовне склолостн. Почела је ; да |>ади но поЈтгрстнма, предели- i ма и M4mwi*c нригродама и то јој i р; осталч) и клоније шо најближи i впдокрут. -'ЈАгло;»аш у Фигуре мачшн-ског рада. у интеријере оенклма ћнлнма у ионатини, у руковети полудивл.ег цвсћа са наш.и х рока, Mstj>a Јелек;ић је у сликарстну онај акцеиат којп је Jauко Веоелитровић у кн.нжсвности. Вез много артистичких прстенап)а ш ненашатом, иросто од срца к орду, она доноси јсдан пнтомн свет ća пуннм смтрслом жИвљења. У н>еким јтдовима ареонлађује тананн амалгам љубмчастог и кестељо.вог, што се ичл ива кло штедро и топло вече. Нако ипјс об»ављана цовнм пределнма. дал>инима и виоијама и спстлошћу с« више ватре и сунца. уметница носи у ceiGn целину и јастоћу замаха преблиским и еиотивигим моделом. Ona је иолела руковет пролетњег цвећа са мелодијама које оповају девојке у сутону, спуштала fvooj жи-ратни погЛод на таљире домнћег воћа и нежношћу видарнце, куттила лигпћо из ниских пжђансшх башта. Својом неуморном руком цаставнице и матсрнп(жом добровом, Маца Јелеснћ је . без предаха жнвеле у сеом маленом свету где ое румепе дечије глове купају у иолудивл.ем цве’ hy. СЗа љених платна дониру бо. је у МЕРрној каденци без наглаишim-х иовршина у позадипн. lui,ia > станете испред „Плавог цвећа“ ‘у часу сунчевог залнска пред вама затрепери плавет из завичаја, ко* - ја ое преноси сенкамл. а опет о’ стаје свежа. 1 1ак и кад иије о- крепљеин лакоћом иотеза уметни■ ид Јелесић уиоси у своје цвеће, - воће н новрће онај подиевнн сеп, ски лах који надахн.ује лирску - мнЈЖоћу. А кад се својим ситпим f цвотним ткаљем по.јави јоргова« - сав ужарен од окорог додира оа * сунцвм, н»ено умил.ато плагно љго ■ да је осв€тл.(>ио оомехом берича f rpoatlja. Ндјвlише времена, ликовне сугестије и пажл.ивости утро- шила је Mapa Јелвсић радећи . портрете својнх рођака, учени-

ка н оријатеља. 'Гако се *оа оДУactuui својим најбшжнм. Са неЗовољно високих зидова моле саде гледају очи дненних људоких сфасти и еусрета. Сл линд се.ди.х учитеља лагадо се удољује оаввст нред колентивом u строгоот према се<ји u другима; а сврија девојачких погдеда (.ж-вежоша fe тихим сннвашем. Кло да )е прввучена Оојом старшнчсих дуката ожнвљоиа је треовеност и култура етарице у делу ~Марц Малина“. У очнма. ове жене блиста лелатност коју је повлатло ноштовнu>e. Студнра-на у двлинн пзложОа Nfape Јелесић лије маркантаи доживл.ај аа сввременог гледаоиа. Са љешнх радова младн сликарв понетн нове оветиљке, али јој ге морају захиалнти за јсдку другу иоуку Kojii ос оасто.ји у roмС: да ни старост оа лнковним полетом у ссби не скршта руке. Вити иал>убљен у људска лица око сеое, у струкове малнх башта и пределе са топлим балканоким бојама, а не лнати ш старост ce нрстом на устима ro је високд морална лекција уметиице. Овојом иедаРошКОМ делатношћу и ликовним стулијама, Ma(w Јелесић је сусрет који ее н!а.мти као »ро сФосрдичии полјСки цвет т руке исграјне и марљиве сгарост*. М. М.

ОЛГА ПАВЛИНОВИЋ; Макарска

А. М.; Улаз у тунел

ЈЕДНА ЗБИРКА, један памфлет и једна трговина

Неписмсна и (грамаТичкн) neснички јаднија од почетништвп одврлтно се размеНуИи како ДУбоком нагњом тако и генијал• ношћу свога творца, дукоко антихуианистичка и грдно „трогателно-плачевна”, срачуната н а измамљивање сузл и уздаха код огећајних малограћана, сва У суштини уперена против нашег живота, а са више него неукусннм параванима од речн као што су „СКОЈ ”, „изградња" „нови живот“ (понегде, „за опсенити проетото“), и што /е najмучније, комерцијализујући смрт своје сестре, књига „пеСама" Казимира Браце Висковића, под насдовом „Недџ“, са облигатчо

жалосном врбом на корнцама и са одговарајућим бедним предговором, свакако не би засдуживала ни оволико речи, да иије чудие чињенице да су се њоме китиле и ките се готово cee београдске књижаре, стављајући је на најугледнија места У излозииа и рекдамишући је внше од икоје друге књиге, да ннје наишла на допадање код неких студената чији /е идејноесТеггски критеријуи раван ауто ровом, и да није, најзад. и у на• шем листу једанпут била хвазвена, чему пнсац овс бедешке може само да се чудиБ. Ж. ,

&РОЈ 10

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7