Student

На Ветеринарском факултету

ДВЕ ИЗЛОЖБЕ АМАТЕРСКЕ ФОТОГРАФИЈЕ

У лержцду од 1 —25 апршиа ове родане Клуб фото и кино аматера Бет ejpiHiHiapcKor факултета' ПlрlИ|родио је две изложбе аматерсмик Мис.тимо да је ова имицијатива ззолужила Iискренlу лохвалу, а изло<ж6е Kojie су у извеоном сми сл|у и њено дело, такође заплну* жују да овде, у машем лтсоту, кажвмо о шијми своје мишљење. Пр©а излоокба ј-е била локалиог кајржтера м на њој су иалоокили овоје рздове само амалпери ВетериаарОког факултета, док су иа ;ypyroj излатали етуДЈвати свих факудтета-,

На оеој изложби 1 вагрвда је додељта IМ)ж«имоlВ|И!ћ Милораду за фоlГО(прафиау „Нвпјриоата/и оусрег”. Oaad, у ствшри сусрег мачке са псом Јтепсфтерски »рло добро ухааћен момеиагт могао је, с обзиром на нсутраЈ.тwy и нефопхжсничнЈу позадииу, да буде више из&учен нешгго круииијим пsиноак Максимовић негује, како се види и по осталим њепов!ИМ рвдовима, једатг интересатгтам и оимпатичаи жанр, који Зе у одаосу на ње • го®у будЈућ-у струку и потпуио адекватаик Он оа инт ер есошЈњеад и љубзтљу прилааи домаћим животињма, прлгти н>ихове покрете и портретира чх. ФоФографита „Лош ову страну. v . ” HcTpo'BTi h Вра нислаlва

оовојила је П на<гра«у- Он је дао до крауа оавеоно ур<аЈ)е«у (овде се ммслм и Н0 техничко • ла<хфаггорlиокl» процес), м«ада ,је требало да се м<ало више повајбави проблемом ооветл>аваlња, поолто је онимзк еитеријерши (ообтги)Другу награду добио је Силапжи Радован за фотогракЈ)ију „Јсип који тремутак”. Овај рад задире у до<мен научне фолографије и у овом TpeTMiaiHiy и намени је voneo. Трифуно<вић Жик а је добитнтвк две 111 етаlГраде: „Пајзаж” како га је аутсхр назвао и за

~Преваlрoи>и”. На првој фотографиги пвј/заж се отледа У мирlно-ј и бистрој води неке реке- Експозиоија је о-вде тачн.а, рефлекси на води су до нзвеоие форматске пратгице у преливтгма ивниј ан | '• npaiH/H и ефекат авоварелосе влдњикавосг-и ј-е постигнут. Међутнм, исувише експло!агпиаие камеру и ггосвећ yijie п a жњ у б е звр едним мотивима, што сваисако утиче на мваииитет и Иlнвентив ну пистоту уоченог и затаженог. Једао Tipeha матрада додељена је Мирчић Богољубу за рад „Пролеће ,у природи”, чије је обележје још скромнз о-псерванија и аматерска сл(3lбост уошшта вања М)oтив.а и ствари. Требало би да посвети већу пажњу ив-

двајан>у « уоча»ању, За другу иаложбу жири, кога оу претстављали гароф. BipaiHiKO BvPOTKioeiHih, Маришковић, 'гл.аи Градоког у'меггlНlИ‘ЧlКо<г оавета, и Т елебако&ић гвустио је ако педеоет фотовро. фи|ја. Сагласно оу додељене: I нагр.ада Фабијан Ирмеу, студеиггу Стомлтолошкј- г фа«,у|лггета, зга фототрафију „Завесллц”, две лруге Ђорђеви|ћ Миодрагу (МВШ) за фотопрафиolу’ „Девојчи!це” и Петровић BpaiHtKM (Природно - Мlатемапички фадсул тет) за фотографулју' ~Алпокл романтика”, три тргће Силашки Радоваиу (Ветериlнаоски фаасултет) за фотопр(афију „Још којм трсотутак”, Алексић Драгољубу (TBlil) за фотогрлфигу „Ооновци” и СтаlНlКО®lИћ Никољи (Филозофоки фа-култет) за фотограф»ју „Портрет”ђеиих, похlваљено је шест painjoBiav чи|}и су аутори: Фабијаа Ираде, Ђорђовић Миодраг, Стаи; ковнђ Никола, Алексић ZJpiaroљуб, Ђурић Славко и Кубуровић Ду шаиНаграде оу додељене у виду врло укусних плаката и диплом,а, Похваљени ридови су добили Иlисмене похвале. Треба наnoweiHiyTiH, да је I коуа је позлаћума, доделио профеоороми Са«ет Ветеринарског фз култета а оспале награде сребрие и ни!Клоl&аlне УнlИверзитетоки одбор Народне техиике, фото клуб П|рlироД|НО “ математииког факултетд и УСВМ (Удружење студегоагга ветериlноке медиц«lне). OboiJ изложби Градски одбснр је призиао ранг градске изложбе- Радови Фаби.цин Ир'меа Се одЛ(Иlкују својом општом солидношћу, прецизношћу експсзиције, MOTHBia, које је yiM>eo Дl3 надахие ноетским акценггима и беспрекориим лознавањвм композиције- ЊегоlВlИ радоlви су уједначени дословиом коректношћу избора и ооозде. Ђррђевић Миодраг је, с обзиром тна а'Мlатерски ранг, ис пољио у „ДевојчlИцама” извеоиу смелост: oih је објектив свог апар®та ркренуо против светлоон!ог H3Boipia и може се рећи да Је успео у овом експерименту оа „гегенлихтом”. Он је желео да \’склади оветлооне KOHTpaiore заlМрачене просторије и суlича!не иозадине на којој се издвајају две љупке оилуете девојчица, npoeaiHHHia, ма да суткчаиа позадиlНol, срећно Komßepanpia са гголута!мом ггретсобља једне куhe на периферији. У мотиву Петровић Бранке м*анифесго(Вlалlа се надароноСт 4 едне жене да да карактер и о>ележ‘је и на|}једноста®нијим мотиЂима и прожме свс.јим супТИЛIННМ eMOpiHjaMia мотив у који је укључен један онежни оброш, провирнцх облака и сноц оголелог шибља. Н. С.

Н. ГГГЛНКОВИЋ: Портре (рад награђен Ш наградом на универзитетској изложби)

Припреме за Мајски фестивал

Академско позориште спрема „Децу сунца"

Вјагин; Уметиост је увек припада.ч-а мадом броју људи То је њен по«ос... Јепена: То је њеош. драма... Вјагин: г Гако мисли већиша и ја сам већ зСуОт тога етропгв... Јелена; Немо/ге ое дравитн аажгш! УМВтаОСТ ТРЕБА ДА ОПЛЕМЕЊУЈБ ЉУДЕ-.. (Фрагмемт из дијшога Јелене и Вјатиш, у И чишу „Деце еунца“) За ucj'-оликјо минута почеће проба,. Паравалима се затварв. простор за први чин „Деце сунца“. Бане Жикојиновић. носилац улоге Протиоова у том MMirpoßiraotßiaiHoM докору гледа нвгде неодређеаго, реЕкло 6и ое у једну имагинарну тачку у нолу тами. где не догогру зраци рефлектора. Пре леколнко тренутака док је peаговарао оа о новом броју „Сведоианства“ прнметио сам на његовом ллсцу да се тема у њетовој свости промвиила. Он се неосетно изгубно ив групе дискутаагата и ишпао ба сцеети. Свект је у службл маште. & машта тражк лик Протаоова, поштеног и наивног научника, нзгубљвнот човека из дреисе Максима Горког. Идемо! Речи редитеља Мпре Беловића прекидају ра»говоре. Шжње ових осталих се проносн ifia сцену... ...У бербројгагм прокидима праћеним ошзскам«. слветима и примедбама редатеља, протокла је и ова нроба у Академском поУ КОМАДУ УЧЕСТВУЈУ ЧЛАНОВИ ПОЗОРИШТА: Бане Живојиновић. Мата Беловић, Мира Поповић, Босиљка Боцић, Миодраг Радовановић, Антоније Пејић, Аца Обреновић, Душан Цица Пантелић. Матига Пакић, Даница Марковић, Спаса Кукић. Сава Мијовић и Веса Завипшн. зоришту. Пооле нробе замолио сам редитеља. Миру Белов-ића да каже не-што о идеји прететаее. 0 томе ће боље рећи наша npeatHjeipe. Врло је нешодно сада говорпти-.. П«, ипак ? ...Проблем ннтелектуалада. који су се одвојили од друштвених збивања и затворилп у своју кулу од слоноваче живо је заннтереоовзо иавођвче, irojn су са миого отрпљивости и диоциплине изграђнвали развојну лгатију овојнх ликова. Наслов дсла. у неку руку карактерише и основну идеју писца. На мпогим местима у комаду ~Деде сунца“ речи не махове звуче оптимистички, горковски, човекољубиво, светло, Да би затим одавониле иронично ношекад чак и бешгалазно. У жавоту ових нителектуалаца смењују се светле боје и сенке од великог до смешног свмо је једац koi*uk. Жеља глумвчкот колегстива била је да кроз комад јаоно изрази мисао о апсурд Дости бежања интелектуалаца од стварног живота и 'друштвв. Наука и уметггост треба да трвже своје ииспирацlије не оамо за кабинетскиас столом, већ и у ботатом врелу друнгшевнх збивања.

Динко ДАВИЛОВ

Концерти Николаја Орлова

Међу умепнике, којги су wac узбуд«ли својом онижгаом иоразитом личношћу, спада и HwK<vratj Орло®, један од tiaijeehvnx пијаниота да(нешњиlце. Орлов не долази псхви пут у додир са iHauiOM публиком, jesp је и пре рлта гостовао V нашој земљи. Међути>м, његову личиост нвм ;nairaac ЧИIНИ још ближом и прн(‘-HiHtjofM чињеница да се велики мајстор клаеш!ра за време рвта поттгуно одрежао овамог музи* цирања у знак протеста проттив фашlизма. И кад су звуци уметшика поково одјекиули у иа/шо} концертној дјворонм. његое поcrrvnaiK п&м је постао сасвим реЗђКМЛхИВ* ИсЈкреиост кузичког дож«вл*аја јесте оно што на првом месту треба истаћи у уметиости Орлова. НепоередноСт музиц«pia«>a инЈЛа је до тог степена да се чннило коо да музика излагзи непосредно из самос уметиика. а не преко музичког инструмента- Такво св-иран>е је не само велlики уlметнlички доживл>ај. него и врло поучно за наше мл з де музнчаре. Поучно у том смислу, што се види да је гтоштивање муанчког текста и искреност један од битних услова за постизање високог уметничког ква .тигтета- Ме4гутим. да би искреiflocr могла добити пун уметнички израв, морају постојати швеоне друте оообине које Орлов поседује: савршеча клавирска техниоса, вслиаса култура, разви-

јена машта и богат« дух. Он располаже клооцрском техником пред мојом нема више проблема у чисто занатском погледу. Али код њега техшнса није рвди технмке, ни)е сака себ*и циљ. Нема блистаст+х и празних ви!ртух)инlих вгзгибшша, којнм'а је музичко дело Само повод- У музицирању овог уметнгика не чује се технмси.. чуде се само муаима. И то nocmta, значи noстнћи највипш домет- HiapaiaHo, Да људе коти трооке блисгав« виртуозитет caw по себи изчад свега, тжва интер-претациј а не може задовољнти. И у овом погледу су коицерти Орлова врло поучгЈви- Њеачу техшжа служи само да протумани и ост»зр-и ми сао компххзиторо. Тагаапвн стнл* ок« позновалоц, о« Је својом ивванредмом музитлношћу и богагго раз»И)јеночи MtannrnM дао остварења гооја су незаборастлаОрлов је З'метнlик, моји као да ствара дело Зедним даком као гарефкњени лнротчар клавнро. Сважо остварење иоод њега гаретставља једну непрспсидау нпгг. ,'ер он we разбнја дело, «его дајући га као једну јединсгвеалу целину, лоеччки нзвлачи музичку идеју. Орлов не цжказуге себе крсхз музику, него музику кроз себе, зтаек остацући веран колопознтору, а дајући у исти мах csoj ггечат свему што остварује. Он ните роб музииког гекста, али ниле ни тираиииНимолај Орло© Jie у Београ-

ду гвриредио четири коицерта: дава солистичка и л два са Бео* градоко« фнлхарм огаи јом • На ова чешцри концерта, он нам Је приказао чктаиу скалу својих разиоврсних могућности. Њему одговара иежна и топла лирика И у toim смислу је мзвапфедно озбиља« програм, у косме није биио дела оа јефтин>«м ефектиш). На солистичким концертивма нзведеиа су дела Окарлатија. Мвнделсона, Шума на, Шопеиа, Раосдгатвииоа а, Кабвлевоког и Скрфабшм- На коицергивжа оа * Београдокам филха(рмоиlИ!Јам Ориав је извео Шсг пенов моицерг за клавир и оркестар еф-мои,и коецерт заклавпф и opececnap бе-мол Чајковсзоо«г. Осим тога на овом кон* церггу ,је изведена Менделсонова увертира за „Сан летњ ■ ноћм“. Цво други део свог солистичког коицерта уметник је посветио Шоиену. Са великом љупрема музичком тексту, Bannaimaeaio је гштимии и тоили тои Шопенов, стављајући у другн плаи! блие.тави и ефектгаи вирчуазитег Шапеиових ковичтозицијзј- Смарлатчјев Капргачо иаведен Је увдржано и фино, са таквим иитензитетом унутрашњег живота, да је постао сасвгам близак сзвремном слушаоцу. Код Менделооиа и Шу-ма«а Орлов је рељефно извајао мелодиоку линију са јелном чисТо роааисгичком кондепцијам- По-

себно треоа истаћи иитерсферацију Pa»Miatt>HiHoea, Кабаlлевоког и Скрјабнна. Нарочито ужмван>€ гцжфедш начи је Никола»ј Орлов ка концерту са оркестром Беопрадоке филхармоиије под упрлво« ЖивофИlН!а Злоавковића- Ж. Злравковић је Менделсонову увертиру за „Са« летње ноћи‘‘ извео коректно. Но пратећи Орловв, ои нас је равочарао. Вероватно због малог броја проба Здравковићу није ПOIШЛO за руком да уоклади оркестар Са префињежхм и/нт epnperaiuiH'joM госта. И то је утицало на цео концврт. Орлов је Шопенов концерт за кланир и оркестар еф-мол извео са фрапантним мајсторством noмоћу кога је извукао топлу и распевану Шопенову лирижу. У конпЈврту за кла&ир и оросестар од Чајковског бе-мол Орлов је нз свом гостовању у Бвограду постигао врхунац свог уметаичког ломета. Са фшгим и племенитим, можда мало слабим jr дарцем и изванредним осећањв\Ј ди!наlМ'ичких гпрелаза, он је о* ствар'Ио оиу позноту словеноку осећајност ЧаожовскогКонцерти Николаја Орлова претставл>ај'у нсзаборзван доживл>ај после кога човек постаЈе виш-и и бол>и. Желели бисмо да овог величсог уметника што чешће чујемо на нашем концвртном подијулгу-

Предраг ПЕРОВИЋ

СНЕЖАНА И СЕДАМ ПАТУЉАКА

„...нвка ое бојама повренут животши бродић мојих ликова њише на немирним талаcmoa фантавије, моје и мојих сарадннка“. Вопт Дизни Код О.ВОТ човека oceha се једилстгво два сжаког доброг уметшика: техгогчка спремност однооно споообност да дочар« линијом и бојом, светлом и свнком, све оно нгро његова бујгеа матнта може да замисли и поеоија и.ти уметничка споообттоет да му људско cpue залупа тамо где бчг другима оста.до мирно. Он је уопео да обичан повратак патул>ака са I>ада дигне на висину триумфа људоког задовољства нађелог у раду, у поштепом раду обичпих рудара, а да при томе сачува дух егзотике мотива и амбијепта. А го је велика ствар! С обзнром на основни оакон црганог филма да је могуће све оно што се може пацртати (а шта није могуће нацртати?), ова је уметност од свот почетка тежила, тамо где се филмока камера осећала пемоћном, бајци, Фамтазији и тсомичннм досеткама. Да «е бн изневерНо своју уметпост коју стварао, Дизтги је морао да прошађе такво дело које би у себи носишо сва три елемента, и зато је била врло погодна позиата бајtoa браће Грим „Спежапа и седам патуљака*. Морало се, дакле, адаптирати познато уметничко дело, а цртани филм у томе није имао утртих стазв,. Најтежи тгроблем који је Дизни са успехом peurpo претстављало је стилизовање лица. Из ранијег иокуства са Мики Маусом зшао је да цртани филм губи своју драж и опрввдапост ако третирд обичне људске и животитвске фигуре, пошто иостаје сиромашан и наивап, jep жив човек носи предност у нзражајним средствима иад цртаним. Гегови. у овом филму та.ко су промишљени и пријатни да редовно зажелнмо да се понове. Они су често на срећу овог филма, уступили мекто добро простудираним психатошким сце.нама које му дају иарочиту драж

и које су потврдиле да Дизни поседује чула префпњеног естете и великог хуманисте. Нииада нећемо заборавити сцене као што су прегледање руку патуљцима пред вечеру или крупне кадрове патуљака на спавању. Овде се више не може говориги о гегу, него о вишем степену умтвичиоlг доживљавања. Читава флора и фауна У овом филму надахнута је уметниковим nepoat и четкицом те живн и caoceha; свака животињица, свако стабло један је Јупак овог филма са њему карвктеристичним особпнама; зец је лаковеран и peдознво, сенцца је болећива и дсбра, срна је озбиљна, а корњача би могла да прими „Оскара“ за најбољу еппзодну улогу 1937 године. Никада нисмо осетили толико снажно жељу Да пројекциони агеарат стаие док мало боље не разгледаио слику, као што смо осетили у сцвни, када се јавља акваlрелно лице духа у огледалу*

После те и сличтих слргка чсхвек пожали пгто је кутшо улаоииду да гледа, читав Филм, а не само ту слику. У сликама где нема ништв фантасгичног Дизни је просечаи (али у овом просеку). Н>еro® ннстанкт сталпо га вуне у фантазију да би га нипослетку одвео у ј,Фантазију“, једно од н>егових последњих дела у коме је, он, Дионију ИЗ „Снежане“ тек до појаоа, јер се одвојио од хуманистичтоог приЈгцлна тако дослодно спроведеног у овом Филму. „Свако ко ноле поздаје природу иртенот филма зна да је до сада у овој области речеиа само прва рвч“ каже Дизни у једној својој нсловести. И ако је рекао мноro ми с прашом од оваквог уметннва можемо очекивати још подвига. 3. КАЈМАКОВИЋ

ОЛГА ПАВЛИНОВИЋ: Корчула

ИЗ ЛИРИКЕ МЛАДИХ

ćsci yktćhf У зеницаиа давно носим немирну реку људи, што тече као Дунав плави; радни be џарод опет весело као лане Први мај да прослави. Улицама великог града тећиће река људи, шарена као цвеће усклици ће да одјек нађу поворке да промичу кроз игру и дрвеће. Име звезданог дана већ шапћу дечије усне ђак кришом пише по клупи, а зидар онај тамо бришући зној још једном сања да сина свога у сутон празника дигне до белог грања.

Р. СТАНИШИЋ

Сл ićihtu, Земљо, о Теби у ноћи зимске ветровите, на прелу крај огњишта испредају приче, о Теби у рову сања суров ратник и у школи дете прва слова сриче. О Теби зборе у вечери летње Kpai колевке наше брижне мајке, о Теби певају жетелице младе и дозивају чобанске свирајке. О Теби земљо просто ћу рећи да поимам добро кад душа пати боли, да ме ти научи као добра мати како се мрзи, прашта и воли. Па ако не знам за немире снова, ако Ти син нисам до смрти до века, нека отров а не љубав кане из груди тво}их и из загрљаја V где удружи прву кап сузе н млека-

Раде НИКОЛИЋ

8

НАЈ?ОДа>I СТУДЕНТ

БРОЈ tO